Погледи форум

Пуна Верзија: Јасеновац 1941 - ?
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Тито и Крунислав Драгановић
https://www.youtube.com/watch?v=VI85Uw3FbDQ

Пацовни Канале
https://www.youtube.com/watch?v=ggXyQoTwO7g

Operation Rat Line
https://www.youtube.com/watch?v=XfOwyE94438
The History Between the Ustashi and the Vatican
https://www.youtube.com/watch?v=brElZEDIYwE

Gustav Gavrin, Kosta Hlavaty: Jasenovac (1945)
https://www.youtube.com/watch?v=z-x5jfN35dg
Пацовни Канала
https://www.youtube.com/watch?v=fMPpDB_owo0

Ово је био први програм од пацовни канала, а можда је било последна искрена прич за Срба у ВБ.
Мислим недавно после ово била је чланак од Возове, Сирочади Геноцид, и прекршћавање.......тај чланак јести био последни добар за Србе.....из чиштог разлог зашто су то признали.

Знајећи више како се то тамо ради......мој увек питање, је која инфомације није стигло до документални филм...

Знадејући саде улога фитзрој маклин и енглеског/америчког руковођење ових канала, је јасно како су хрвати избегавали судење.

И није ни случајно да ће крунислав драгановић да су БРОЗОВИ КОМУНИСТИ на крају га чували!
Хрвати продавали ИСКОПАНЕ СРПСКЕ ОЧИ, oко 80.000 усташких војника прешло у Партизане!
04/08/20176 Min Read
Најстарији истраживач усташких злочина говори о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу… Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981. године.
Ми, Срби, немамо пречег посла него да попишемо своје жртве у 20 веку. Једини смо народ у Европи који овај посао није урадио. Морамо да попишемо погинуле, по имену и презимену, да обележимо сва српска стратишта на територији бивше СФРЈ, по логорима других земаља где су Срби одвођени… да утврдимо ко је све, деценијама, онемогућавао да се српске жртве знају. Овако, за „Новости“ говори др Животије Ђорђевић (94), најстарији истраживач злочина над Србима, за кога кажу да је истражио, проучио и анализирао сву доступну грађу о страдању српског народа у 20. веку.

Ђорђевић се НДХ-азијом, Другим светским ратом и поратним страдањима свог народа бави пуних 75 година. У некадашњој, заједничкој држави важио је за најоштријег полемичара и противника ревизије историје, односно умањења српских жртава. Ђорђевић понавља да су у Другом светском рату укупни демографски губици Срба износили 1.820.000 људи. Убијено је њих 1.607.000, 57.000 их је протерано, а 156.000 српске деце није рођено. У односу на друге народе у СФРЈ, Срби су, казује др Ђорђевић, чинили 90 одсто жртава.

* Како данас гледате на 75 година обележавања Јасеновца у Хрватској?

– ,,Поново нема одговора на питање зашто су се партизанске јединице у Јасеновцу појавиле тек почетком маја, 10 дана пошто су усташе 22. априла 1945. напустиле логор. У то време Титова војска је имала 57 дивизија. Немци су се повукли из Србије 1944, а више од шест месеци Јасеновац је радио пуном паром. За тих шест месеци и усташки официри преобучени у партизане водили су у јурише српску младеж на Сремском фронту. Нема одговора ни на питање зашто чувени партизански авиони „кукурузари“ (Ил-2) нису са Сремског фронта долетали до Јасеновца да макар митраљирају усташке страже.“

* Ви, чини се, имате одговоре на овакве историјске недоумице?

– ,,Један од таквих одговора је, рецимо, Титово упутство опуномоћеним представницима Врховног штаба од 2. јула 1943. да се свим хрватским војницима који се предају гарантује безбедност, да им се признају чинови стечени у формацијама у којима су били, па, затим, омогући напредовање и да се такви употребе против четника у источној Босни. До 6. априла 1944. око 80.000 НДХ војника је прешло у партизанске редове.“

* Актуелна хрватска власт и ове године говори о 80.000 побијених у овом логору?

– ,,Из више стотина извора долази се до закључка да је овде убијено више стотина хиљада Срба. Та бројка иде од 700.000. до 1.000.000. Рецимо, генерал Александар Лер, командант за југоисток, 1943. обавештава Берлин да је до фебрауара 1943. уморено 400.000 Срба, затим, СС генерал Ернст Фик 15. марта 1944. извештава надређеног Хајнриха Химлера да је у логорима у НДХ поклано до 700.000 људи… Крајем 1944. немачки опуномоћени генерал у Хрватској Едмунд Глез фон Хорстнау пише о 750.000 побијених Срба… То су чињенице које се не могу сакрити.“

Продавали српске очи

* Мало је Хрвата који су били свесни страшног злочина и греха над Србима?

– ,,Никола Павелић, дипломата Краљевине Југославије, Ивану Шубашићу, члану Владе у егзилу, маја 1942. о злоделима усташа је написао: „Када цивилизовани свет за то сазна, револт и индигнација биће такви да ја не знам шта ће бити са нама Хрватима. Само један детаљ, по улицама хрватских градова нуђене су на продају сакупљене ископане очи Срба: по тридесет и четредесет очију одједном.“

* У Хрватској тврде да је било „немогуће побити толики број Срба, јер их није толико било на територији НДХ“?

– ,,За оне који не могу ни данас да израчунају број Срба 1941. у НДХ цитирам усташког министра Милета Будака на првој његовој конференцији за штампу: „За њих (Србе), ми имамо три милиона метака.“ Министар правде НДХ Милован Жанић 2. јуна 1941. у Новој Градишки изнео је национални програм Павелићеве државе: „Нова држава, наша земља је само за Хрвате и ни за кога другог. Нема путева, нема начина које ми Хрвати нећемо да употребимо да нашу земљу учинимо заиста нашом и да је почистимо од православних Срба.“

* Негирање геноцида над Србима у СФРЈ почиње осамдесетих?

– ,,Тешко је ту бити прецизан. Али, тадашњи кардинал Фрањо Кухарић у „Монду“, 10. фебруара 1981, поводом 21. године од смрти Алојзија Степинца у 14. тачки своје одбране Степница је написао: „Срамно је рећи да су католички свештеници били команданти у тој људској кланици. Овим оптужбама жели се учинити кардинала Степинца одговорним за смрт 40.000 жртава које се приписују Јасеновцу!“

* Изручењем Андрије Артуковића СФРЈ, у Хрватској почиње лицитација и умањивање броја српских жртава.

– ,,Артуковић, Павелићев министар унутрашњих послова, човек који је оформио логоре смрти испоручен је 3. јуна 1985. Први захтев за његово изручење Америци упућен је 1951. године. Артуковића СФРЈ никада не би тражила да није било досадног сина, у Јасеновцу умореног др Јеше Видића из Сремске Митровице. Тај човек, професор у САД, није одустајао од захтева. Када су Артуковића испоручили, нису му судили за геноцид и Јасеновац, него за друге ствари.“

Бројке се не могу сакрити

* Кажете да стотине извора из стране и наше литературе о природи НДХ сведоче о стравичним злочинима?

– ,,У записнику од 18. маја 1945, који је направила Анкетна комисија Земаљске комисије Хрватске, а која је прва узимала сведочења преживелих у Јасеновцу, Хрват Милан Дуземлић из Дреновог Бока, који је био општински бележник у Јасеновцу, каже: „До дана мог хапшења и спровођења у логор, до 21. децембара 1943, пријављено нам је 900.000 убијених у логору.“

* О броју страдалих у Другом светском рату „полемисао“ је и Кардељ?

– ,,Прво се 1985. јавио Богољуб Кочовић из Лондона са својом студијом да је у Другом светском рату демографски губитак земље био 1.985.000 људи. У исто време појавио се Владета Вучковић са Католичког универзитета Нотр Дам који је изнео тврдње да је он Едварду Кардељу 1947. предочио укупан број погинулих у Другом Светском рату (1.706.000) за потребе Седнице УН 1947. Вучковић је тврдио да је овај број, у ствари, укупан број демографских губитака, док је број усмрћених око милион, али да Кардељ то није схватио него је помешао демографски губитак и заиста убијене.“

* Демографи у СФРЈ приближно су утврдили број жртава Другог светског рата?

– ,,Прва званична бројка о 1.706.000 погинулих Југословена изнета је у Паризу на Међусавезничкој конференција земаља које су тражиле репарације. Године 1951, после пописа из 1948, демограф из Савезног завода за статистику Иван Лах пише студију према којој су укупни демографски губици били 2.120.000. Ђорђе Тасић (из исте установе), радећи другом методом, долази до бројке од 2.428.000 демографских губитака, од којих је 1,4 милиона, тврди, заиста убијено. Челни човек Савезног завода за статистику Адолф Вогленик 1952. износи податке да су укупни демографски губици Краљевине Југославије били 2.854.000 људи, а да је стварно уморених било 1.814.000.“

* И у Србији се данас говори о 500.000 убијених у Јасеновцу?

– ,,То је “рачун“ јеврејског центра Симон Визентал. Ми Срби зато, кажем, морамо пописати своје мртве. Нико нема права да опрашта Јасеноовачке жртве.“

Извор: Новости
Четник Манојло-Мане Вековић из Мојковца преживео је пакао Јасеновца и сведочи да су Павле Ђуришић и остали четници који су се тукли против усташа завршили у крематоријуму у Јасеновцу. Бог им дао рајско насеље.

https://www.vidovdan.org/2017/10/24/prez...maja-1945/
26 хиљада Срба? Па само је пописаних око 80.000
ЗОРАНА: Срби требају да забораве хрватске злочине и крену у будућност!
12. фебруара 2018. Србија Оставите коментар

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић изјавила је да српски и хрватски народ треба да се окрену будућности и да имају пуно тема око којих могу добро да сарађују, које се тичу привреде и живота обичних грађана обе земље.

– Србија зна своју историју и шта је прошао наш народ у односима са Хрватском. Као што знамо куда идемо – у будућност – изјавила је Михајловић која ће као члан државне делегације у понедељак и уторак боравити у званичној посети Хрватској, наводи се у саопштењу из кабинета потпредседнице.

Она је истакла и да је инфраструктура оно што повезује.

– Интерес Србије, сигурна сам и Хрватске, је да пронађемо начин да смањимо гужве на граничним прелазима, како за транспорт робе, тако и да смањимо чекање путника на улазак у Хрватску – рекла је Михајловић.

Танјуг
Уопште није рекла то из наслова. Због таквог шарлатанског подметања, опозиција и јесте ту где је.
(16-02-2018 03:21 AM)Цојле Пише: [ -> ]30.000 Срба, Романија.

Jel mozes malo da prosiris i objasnis ovo? Mozda ne shvatam smisao tvog prethodnog i ovog posta, pa da se ne zalecem. Dakle punom recenicom, da se vidi sta ustvari hoces da kazes.
Па ти смањи број више него Туђман Smile
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ЕНГЛЕСКОГ АУТОРА по којој се одлучује о канонизацији Степинца

Књига „Балкански есеји“ Хјуберта Батлера представља документацију коју користи комисија која одлучује о канонизацији Алојзија Степинца.

На промоцији у Народној библиотеци вечерас је наглашено да са свецима не сме да се греши већ да се историја треба заснивати на чињеницама. О књизи су говорили професор Милан Ристовић, новинар Милош Васић, писац и критичар Теофил Панчић, као и песник и издавач Крис Аги.

Са свецима не сме да се греши а Степинац, је већ на пола пута да буде канонизован – истако је Аги и додао да лажне вести не смеју да угрозе историјске податке.

– Овде видимо сукоб између хагиографије и историје о којој је говорио и Батлер, нешто о чему сведочимо и сами, на пример о лажним вестима које никако не смеју да униште историјске чињенице – наглашава Аги.

Он додаје да је се из ове књиге јасно види да је хрватски геноцид, један од десет највећих почињених у модерна времена.

– Прихваћене цифре јесу да је током Другог светског рада, у овим сукобима побијено негде између 320 и 340 хиљада етничких Срба и најмање 25 хиљада Рома, а побијени су директно од усташког режима. Иво Голдштајн такође даје цифру од 30 хиљада Хрвата и босанских Јевреја који су или побијени непосредно од стране усташке руке или депортовани у нацистичке логоре смрти. То је такозвани трипартитни усташки геноцид који је почињен против три народа истовремено на истој територији, рекао је Аги.

Милан Ристовић каже да када прочитамо ову књигу видимо да постоје везе између Срба и Ираца или Ираца са Југословенима без обзира на велику географску удаљеност.

– То су гранични народи , и гранични национализми на два супротна краја Европе. Батлер је тај који се удубљује заправо у нашу политичку и историјску стварност, у културне сличности и разлике, он разуме језик самим тим разуме и људе. У овој књизи бави се судбином Јевреја, Срба и антифашиста различитих националности у границама Независне државе Хрватске, самим тим се у први план истиче и бављење личностима које су играле веома важну улогу у полититици НДХ, а сједне стране то је надбискуп Степинац ,истиче Ристовић.

Милош Васић сматра да је за Батлера био неразуман термин покрштавања и да као новинар, Батлер аналитички приступа истраживању проблема геноцида на овим просторима.

– Са новинарске тачке гледишта Батлеров подухват, где он као сваки искусан новинар старе англосаксонске школе, када је дошао 1945-6 у Београд, ужаснут свиме сто је чуо и видео, проводи месеце у државном архиву радећи оно што историчари у то време нису радили.

Он је наиме читао НДХ-зијску штампу темељно и пажљиво. Тако је из прве руке видео корпус података присталица усташког режима. Оно што ми је било интересантно у књизи јесте то што Батлер не може да разуме процес покрштавања, јер се то у Ирској није радило – каже Васић.

Теофил Панчић је истакао да је изворни проблем који мучи Батлера, док пише о проблемима у другим земљама то што он заправо пише о Ирској, и истиче проблем неспојивости национализма са хришћанством.

– Он дубоко промишља контекст национализма и са стране хришћанског мислиоца, човека који се јако дуго занима за овај проблем могућности или немогућности мирања хришћанског учења са национализмом. Мозе ли се уистину бити хришћанин ако сте националиста и како се то рефлектује у таквим околностима Другог светског рата, који значи масакар, геноцид и зато се он доста бави Степинцем – наглашава Панчић.

Да подсетимо, прослављени ирски есејиста Хјуберт Батлер (Хуберт Бутлер, 1901–1991) путујући Балканом, писао је о својим разноврсним искуствима у региону, од чега су многе теме од великог значаја за недавну историју Хрватске, Србије и Босне. Живео је у Загребу и у близини Дубровника између 1934. и 1937. године, и течно говорио српско-хрватски. Многи од његових балканских есеја се баве геноцидним квинслишким режимом НДХ (1941-45) и колаборацијом Католичке цркве, нарочито надбискупа Степинца, што је тема која га је увукла у озбиљне контроверзе у Ирској педесетих година. То је такође тема која до данашњег дана поларизује политички и културни живот Хрватске, где је у току процес канонизације Степинца.

У оквиру дана Београдског ирског фестивала сутра у 19.30 у Кинотеци бити приказан јединствен филм о овом значајном писцу „Хуберт Бутлер: Сведок будућности“.

ЈА ИСКРЕНО МИСЛИМ ДА ЈЕ ЦЕО ПРОЦЕС СКРИВЉАЊЕ ГЕНОЦИД НА СРБИМА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТОМ........СТОЈИ НА ВРАТА ЕНГЛЕЗА!!!

Та католичка струја у енглеској има својих корене још у 6том и 11том веком. Кад руше Православље тамо. Њиховог активност се још се приметило у 1605 кад су покушали да запали Скупштину у лондону, читај Robert Catesby, Guy Fawkes

http://www.jesuit.org.uk/gunpowder-plot-1605
https://en.wikipedia.org/wiki/Henry_Garnet
https://www.jesuit.org.uk/tags/superior-general
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Jesuits

Је баш та јежуитска грофоска струја ко је увек била непријатељ православље, зашто тих бечких јежуити су прекршћавали Православни Срби и Крајинама у 17-18том веку!

енглези су тотално део организације са водећим улогу скривање геноцид над Србима. Тотално су утемељених у регрутовање усташа.

Није само да су били утемељених у КОМУНИЗАМ у Русији, него оних су их били помешаних у ствара Беле Руски, одпор после КОМУНИСТИ су доћепали власт. И после Болшевичке револуције били су упетљаних у органа Војске Царске Русије у игњанство. Толико да су регрутовали њихови људи као спијуни, чак неких су и покривали простор Краљрвине Југославије. Пример Claudio Voss ко је био повезан са Принцом Антон Туркул.

Тај наћин деловање су исто користили у другом светском ратом у Краљевини. Из концепције су створили КОМУНИЗАМ, зашто су лично имали своје људи у тим организације у период после првог светског рата. А Давидсон је имао везе са КОМУНИСТЕ у период пре другог светског рата.

Оних су имали своје обавештаних регруте и код Љотичевци, тако да су их сигурно имали и код УСТАША! А део мозак албански отпор у другог светског рата је био у енглеске обавестајна места у Београд.

А после рат су тотално контролисали процес идентификације, скривање и регрутовање УСТАША! Тако нека комуникација између јежуитске струје у Рим, хрватске и енглеске је морало бити!

Тако скривање истину од Геноцид над Србима је УТЕМЕЉАНА У БРОЗОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ!
Сваки пут се појављује нека ИЗЛОЖБА од УСТАШСКИ ГЕНОЦИД, брзо се то учуткује. Јели то у Београд или вам ње.
Било је покушај изложба од Геноцид у лондону у крај 80тих/почетак 90тих. И одма је то било саботирано. И тако овај последни пут у УН.
(16-03-2018 12:24 PM)Прст_у_ока_латиници Пише: [ -> ]ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ЕНГЛЕСКОГ АУТОРА по којој се одлучује о канонизацији Степинца

Књига „Балкански есеји“ Хјуберта Батлера представља документацију коју користи комисија која одлучује о канонизацији Алојзија Степинца.

На промоцији у Народној библиотеци вечерас је наглашено да са свецима не сме да се греши већ да се историја треба заснивати на чињеницама. О књизи су говорили професор Милан Ристовић, новинар Милош Васић, писац и критичар Теофил Панчић, као и песник и издавач Крис Аги.

Са свецима не сме да се греши а Степинац, је већ на пола пута да буде канонизован – истако је Аги и додао да лажне вести не смеју да угрозе историјске податке.

– Овде видимо сукоб између хагиографије и историје о којој је говорио и Батлер, нешто о чему сведочимо и сами, на пример о лажним вестима које никако не смеју да униште историјске чињенице – наглашава Аги.

Он додаје да је се из ове књиге јасно види да је хрватски геноцид, један од десет највећих почињених у модерна времена.

– Прихваћене цифре јесу да је током Другог светског рада, у овим сукобима побијено негде између 320 и 340 хиљада етничких Срба и најмање 25 хиљада Рома, а побијени су директно од усташког режима. Иво Голдштајн такође даје цифру од 30 хиљада Хрвата и босанских Јевреја који су или побијени непосредно од стране усташке руке или депортовани у нацистичке логоре смрти. То је такозвани трипартитни усташки геноцид који је почињен против три народа истовремено на истој територији, рекао је Аги.

Милан Ристовић каже да када прочитамо ову књигу видимо да постоје везе између Срба и Ираца или Ираца са Југословенима без обзира на велику географску удаљеност.

– То су гранични народи , и гранични национализми на два супротна краја Европе. Батлер је тај који се удубљује заправо у нашу политичку и историјску стварност, у културне сличности и разлике, он разуме језик самим тим разуме и људе. У овој књизи бави се судбином Јевреја, Срба и антифашиста различитих националности у границама Независне државе Хрватске, самим тим се у први план истиче и бављење личностима које су играле веома важну улогу у полититици НДХ, а сједне стране то је надбискуп Степинац ,истиче Ристовић.

Милош Васић сматра да је за Батлера био неразуман термин покрштавања и да као новинар, Батлер аналитички приступа истраживању проблема геноцида на овим просторима.

– Са новинарске тачке гледишта Батлеров подухват, где он као сваки искусан новинар старе англосаксонске школе, када је дошао 1945-6 у Београд, ужаснут свиме сто је чуо и видео, проводи месеце у државном архиву радећи оно што историчари у то време нису радили.

Он је наиме читао НДХ-зијску штампу темељно и пажљиво. Тако је из прве руке видео корпус података присталица усташког режима. Оно што ми је било интересантно у књизи јесте то што Батлер не може да разуме процес покрштавања, јер се то у Ирској није радило – каже Васић.

Теофил Панчић је истакао да је изворни проблем који мучи Батлера, док пише о проблемима у другим земљама то што он заправо пише о Ирској, и истиче проблем неспојивости национализма са хришћанством.

– Он дубоко промишља контекст национализма и са стране хришћанског мислиоца, човека који се јако дуго занима за овај проблем могућности или немогућности мирања хришћанског учења са национализмом. Мозе ли се уистину бити хришћанин ако сте националиста и како се то рефлектује у таквим околностима Другог светског рата, који значи масакар, геноцид и зато се он доста бави Степинцем – наглашава Панчић.

Да подсетимо, прослављени ирски есејиста Хјуберт Батлер (Хуберт Бутлер, 1901–1991) путујући Балканом, писао је о својим разноврсним искуствима у региону, од чега су многе теме од великог значаја за недавну историју Хрватске, Србије и Босне. Живео је у Загребу и у близини Дубровника између 1934. и 1937. године, и течно говорио српско-хрватски. Многи од његових балканских есеја се баве геноцидним квинслишким режимом НДХ (1941-45) и колаборацијом Католичке цркве, нарочито надбискупа Степинца, што је тема која га је увукла у озбиљне контроверзе у Ирској педесетих година. То је такође тема која до данашњег дана поларизује политички и културни живот Хрватске, где је у току процес канонизације Степинца.

У оквиру дана Београдског ирског фестивала сутра у 19.30 у Кинотеци бити приказан јединствен филм о овом значајном писцу „Хуберт Бутлер: Сведок будућности“.

ЈА ИСКРЕНО МИСЛИМ ДА ЈЕ ЦЕО ПРОЦЕС СКРИВЉАЊЕ ГЕНОЦИД НА СРБИМА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТОМ........СТОЈИ НА ВРАТА ЕНГЛЕЗА!!!

Та католичка струја у енглеској има својих корене још у 6том и 11том веком. Кад руше Православље тамо. Њиховог активност се још се приметило у 1605 кад су покушали да запали Скупштину у лондону, читај Robert Catesby, Guy Fawkes

http://www.jesuit.org.uk/gunpowder-plot-1605
https://en.wikipedia.org/wiki/Henry_Garnet
https://www.jesuit.org.uk/tags/superior-general
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Jesuits

Је баш та јежуитска грофоска струја ко је увек била непријатељ православље, зашто тих бечких јежуити су прекршћавали Православни Срби и Крајинама у 17-18том веку!

енглези су тотално део организације са водећим улогу скривање геноцид над Србима. Тотално су утемељених у регрутовање усташа.

Није само да су били утемељених у КОМУНИЗАМ у Русији, него оних су их били помешаних у ствара Беле Руски, одпор после КОМУНИСТИ су доћепали власт. И после Болшевичке револуције били су упетљаних у органа Војске Царске Русије у игњанство. Толико да су регрутовали њихови људи као спијуни, чак неких су и покривали простор Краљрвине Југославије. Пример Claudio Voss ко је био повезан са Принцом Антон Туркул.

Тај наћин деловање су исто користили у другом светском ратом у Краљевини. Из концепције су створили КОМУНИЗАМ, зашто су лично имали своје људи у тим организације у период после првог светског рата. А Давидсон је имао везе са КОМУНИСТЕ у период пре другог светског рата.

Оних су имали своје обавештаних регруте и код Љотичевци, тако да су их сигурно имали и код УСТАША! А део мозак албански отпор у другог светског рата је био у енглеске обавестајна места у Београд.

А после рат су тотално контролисали процес идентификације, скривање и регрутовање УСТАША! Тако нека комуникација између јежуитске струје у Рим, хрватске и енглеске је морало бити!

Тако скривање истину од Геноцид над Србима је УТЕМЕЉАНА У БРОЗОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ!
Сваки пут се појављује нека ИЗЛОЖБА од УСТАШСКИ ГЕНОЦИД, брзо се то учуткује. Јели то у Београд или вам ње.
Било је покушај изложба од Геноцид у лондону у крај 80тих/почетак 90тих. И одма је то било саботирано. И тако овај последни пут у УН.

Милош Васић и Теофил Панчић су новинари "Времена".
Откуд они ту ?
Могу мислити шта један Енглез може да напише о Степинцу.
BRUKA! Deca o Jasenovcu ne znaju ništa!

AUTOR: Zorana Bogdanović DATUM I VREME: 22.04.2018. 08:00
6 Komentara

"Neko mesto, grad u Srbiji, letovalište", odgovori su srednjoškolaca u Srbiji na pitanje šta je Jasenovac, logor smrti u Hrvatskoj, u kojem su masovno ubijene stotine hiljada njihovih sunarodnika. Шок

- Primetna je nezainteresovanost mladih za događaje koji su pratili celokupnu srpsku istoriju. Mi kao profesori ne možemo naučiti decu nešto više i podrobnije o, na primer, Jasenovcu i stradanju Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), kada njih to ne zanima. Nerazumevanje i uništavanje nacionalne istorije se neminovno odražava na državu. Nacionalna svest nestaje, samim tim i narod - objašnjava profesor istorije Vladimir Đatkov.


- Kada govorimo o zlodelima Drugog svetskog rata na prostorima cele Evrope, svi znaju za Aušvic, Mauthauzen, Treblinku i druge koncentracione logore, dok je Jasenovcu posvećen znatno manja pažnja, iako je to bilo jedno od najvećih stratišta u ovom delu Evrope. Nije dovoljno zastupljen u zvaničnim udžbenicima koje koriste naša deca.

Ne govori se o uslovima u tom logoru, o načinima na koje su ustaše svirepo oduzimale živote logoraša. Jasenovac je bio daleko užasniji od drugih koncentracionih logora. Svet bi trebalo da sazna pravu sliku o logoru smrti u Jasenovcu. Možemo oprostiti, ali ne smemo nikada da zaboravimo - kaže kustos istoričar Nemanja Karapandžić.

Neusaglašeni podaci

Deca u Srbiji o jasenovačkim žrtvama uče interpretirajući neusaglašene podatke. "Udžbenik istorije" za osmi razred osnovne škole autora Predraga M. Vajagića i Nenada Tošića, izdavač "Klet", navodi da broj žrtava nije tačno utvrđen, a da je Državna komisija Jugoslavije iz 1946. njihov broj procenila na 600.000. "Istorija" Zavoda za udžbenike Đorđa Đurića i Momčila Pavlovića navodi da broj žrtava nije precizan, ali da se istraživanja i procene kreću od 72.000 do milion žrtava.

Ipak, mišljenja struke su podeljena. Neki smatraju da ne treba otvarati Pandorinu kutiju ponovnim oživljavanjem istorije do detalja, dok drugi veruju da zaborav može biti koban po generacije koje tek dolaze.

- Ne treba upirati prst u krivce. Mržnja rađa mržnju. Moramo našu decu učiti toleranciji, dobrom suživotu, tradiciji i moralnim vrednostima. Ali ne smemo zaboraviti zločine u kojima su surovo stradali naši preci. Moramo ih se stalno prisećati da ponovo ne bi došlo do istih takvih ili sličnih zločina. Svedoci smo da se u Evropi u mnogim državama javlja veliki broj desničarskih partija u sistemu vlasti. Ne smemo ponoviti iste greške - upozorava Karapandžić.

Iako većina dece zauzima stav "bilo, prošlo i šta sada mene briga" moraju biti svesni da je neko, nekada, za njih, njihovu slobodu i život koji danas žive, dao svoj. Da bi razumeli sadašnjost i eventualno predvideli ponešto iz budućnosti, moraju znati istoriju...


http://www.alo.rs/deca-o-jasenovcu-ne-zn...sta/160107
Што деца не знају још и некако, али што одрасли не знају, е то је тек брука.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Референтни URL