Погледи форум
ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Верзија за Штампу

+- Погледи форум (http://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (/Forum-drustvo)
+--- Форум: Православље и монархија (/Forum-pravoslavlje-i-monarhija)
+--- Тема: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! (/Thread-istina-je-samo-jedna-vladika-artemije)

Странице: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 24-01-2016 05:30 PM

Молитвени испраћај у Небеску Србију протосинђела Јована (Милојевића)

На Јовањдан, 7/20. јануара, oве године, на гробљу манастира Св. Јована Крститеља у Љуљацима сахрањени су земни остаци новопредстављеног слуге Божијег протосинђела Јована Милојевића настојатеља катакомбног манастира Св. Архангела Михаила у Нишу.
Молитве за покој душе оца Јована најпре су узнесене од његове братије и верника у нишкој катакомби, где је тело, из нишке болнице, најпре пренесено, на Богојављење, 6/19. јануара, у јутарњим часовима. Том приликом је јеромонах Хризостом (Јовановић), нови настојатељ манастира, одслужио мали помен а затим се и кратком беседом обратио присутном народу.

Стотинак верника се овде, са болом у срцу, поклонило телу оца Јована, свог духовног оца који је зрачио јеванђелском љубављу према свима. Овде је мач жалости пробо многа срца због растанка са својим пастиром. Колико је народ из ове катакомбе волео оца Јована нека засведоче речи његове духовне ћерке, деветогодишње Николине, из писма које је она својеручно написала и поставила на игуманску столицу у манастиру. Николина у писму каже:

002„Бог се јави драга браћо и сестре љубав деце познаје се у одсуству оца. Ја сам свог духовног оца изгубила на овом свету. Слушаћу драги оче Јоване сваку вашу реч изговорену за вашег живота. Бићу послушна и увек ћу вам осветлети образ биће и даље исто само што ви нећете седети на овој столици него са десне стране оца небескога, који ће те нас дочекивати са благословом. Ово је моје последње писмо упућено вама драги оче Јоване у нади да ће мо се опет срести. Ви сте пример Божанске љубави оставили у аманет свима нама, а највише мени. Да идемо путем Христовим ви сте били пример пратићемо и следити ваше речи. В.П. Оче. В. Н.“ (Овде погледајте Николинино писмо у ПДФ формату).

Пошто су се верници из Ниша поклонили телу оца Јована, ковчег је у касним вечерњим часовима из Ниша пренет у манастир Св. Јована Крститеља у Љуљацима. Окупљено монаштво у Љуљацима је молитвено, чесно и са љубављу дочекало тело оца Јована. Владика Максим је том приликом одслужио мали помен. Потом су монаси и верници све време читали Јеванђеље и Псалтир.

Отац Јован је често долазио у Љуљачку светињу да заједно са својом браћом монасима и сестрама монахињама Богу приноси жртву хвале и смирене молитве. Сада је дошао да се са њима опрости, и да својим мртвим телом одржи последњу 001беседу о пролазности овог варљивог живота. Током живота нас је учио врлинским примером и мудром речју, као живо Јеванђеље, а по смрти нам својим мртвим телом јасно говори: „Свако тело је као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде; али реч Господња остаје довека“ (1. Петр. 1, 24, 25). И још наглашава: „Баш је ништа сваки човек жив“ (Пс. 38, 6).

004Заупокојену Литургију, у манастиру Св. Јована Крститеља, на Јовањдан 7/20. јануара, служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Молитвено учешће у овом евхаристијском сабрању узео је и Владика Артемије.

Владика Максим је у својој архипастирској беседи, поред осталог рекао:

„По неиспитивом и неисказивом промислу Божијем, браћо и сестре, сабрали смо се на данашњи дан, не само да прославимо спомен великог угодника Божијег светог Јована Претече и Крститеља, већ и да испратимо нашег сабрата, протосинђела Јована, да његово тело предамо земљи, која ће га чувати до свеопштег васкрсења а његову душу да испратимо у Царство Небеско. Да се замолимо Богу да му свети Претеча буде сапутник, да га уведе у Царство Небеско. Да се помолимо Богу да и наш отац Јован свима нама, његовој сабраћи, његовим духовним чедима, припреми пут и да буде својеврсни претеча свима нама у Царству Небеском, које, нека би достигли заједно са њим, молитвама светог Пророка, Претече и Крститеља Јована. Амин. Боже дај“.

Опело новопрестављеном слузи Божјем Јовану служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење Хорепископа старорашког и лозничког Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г. Максима и бројних свештенослужитеља 006епархије у изгнанству. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње из скоро свих манастира епархије, родитељи и сестра оца Јована по телу, сродници, духовна чеда, бројни верници и познаници оца Јована.

Након одслуженог опела, Преосвештени Владика Артемије је изговорио погребно слово:

„Блажен је дуг пут којим данас идеш, брате, где ти се припрема место покоја. Тако света црква, браћо и сестре, испраћа чеда своја из овога света у онај вечни и блажени живот. Наш брат, отац Јован, уместо данас, на дан своје Крсне славе, да нас дочекује као госте, и да нас служи као домаћин, он нас је дочекао у много већем броју, данас, да га испратимо у живот вечни.

Он нас и данас, као госте своје, опомиње и упућује на поуке и поруке. Порука и поука је његова да је овај живот пролазан, браћо и сестре, да на земљи ништа није вечно и трајно, да смо овде на земљи ради припремања себе за Царство Небеско.

Заиста, отац Јован је ступио на тај блажени пут, којим и данас путује, још пре више година када се определио да крене за Господом својим. Када је чуо реч Господњу - Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном. Он је ту реч Господњу примио у срце своје и кренуо за Господом узевши крст свој, који је достојно носио целога свога монашкога живота, а верујемо и пре, док је живео у овоме свету.

Он је био и остао пример правога монаха, скроман, смирен, послушан. То су врлине које монаха красе и врлине које нам припремају место покоја у Царству Небескоме.

А друга поука његова јесте нада у живот вечни, у васкрсење мртвих. Као што рече данашње Јеванђеље - они који чине добро, васкрснуће у васкрсење живота, а који чине зло васкрснуће у васкрсење суда. Наш драги отац Јован, чинио је добро целога живота свога и он ће васкрснути силом Божанском у живот вечни.

Данас, какве речи да још упутимо овоме тужном збору, његовим родитељима, његовим сродницима, његовој духовној браћи и духовним сестрама, његовим пријатељима и његовој духовној деци. Утеха за све нас је вера наша Православна, која нам говори да смо на путу Божијем, да постоји васкрсење мртвих, да се ништа не завршава овде на земљи. Наш драги отац Јован изненада је отишао од нас ка Господу своме. Не испитујмо зашто и како - то је тајна Божија, зашто је баш њега, и зашто баш сада изабрао и позвао к себи. Сигурно га је нашао спремног, који је припремао себе овде, па га је и зато превео из овога пролазнога у вечни и блажени живот.

Његов живот, може и треба да буде пример свима нама, како се у манастиру живи ради Царства Небескога.

Драги оче Јоване, хвала ти на свему што си са нама и за нас учинио, својим послушањем, својим врлинама, својом јаком вером. Нека Господ прими твоју свету душу у Царству Своме Небескоме, а земља нека прими тело твоје и чува га до општега васкрсења, када ћемо се, ако Бог да, поново срести у Царству Небеском и тамо са Господом вечито бити. Амин. Нека му Бог душу прости“.

Након погребног слова Владике Артемија, присутни су оцу Јовану дали свој последњи целив а затим је тело његово предато мајци земљи из које је и узето. Верујемо да је његова душа отишла Господу своме у кога је чврсто веровала и усрдно му служила у монашком подвигу.

Читав живот оца Јована је био крстоношење: Носио је Крст својих честих болести, Крст монашког подвига, Крст прогона од шиптарских терориста, Крст прогона од екумениста. Са Крстом у срцу живео, Крст кроз живот носио, са Крстом живот завршио, Крстом нас све при одласку Господу и поздравио. Јер, при облачењу мртвог тела оца Јована у свештеничке одежде, братија је угледала чудесну слику – три прста његове десне руке била су склопљена на начин како их склапају православни при осењивању тела крсним знаком, као што се да видети на фотографији у прилогу. Он је Крстом запечатио свој живот а нама Крстом поручио да следимо његов пример врлинског живота и борбе за веру и отачаство.

Упокој Господе душу уснулог слуге свога протосинђела Јована и учини му вечан спомен.
Драги оче Јоване, ако задобијеш слободу пред Господом, моли се за нас, твоју браћу и сестре, твоје саборце, монаштво ЕРП у изгнанству, на челу са нашим духовним оцем и епископом Артемијем, да нас Господ укрепи у борбама против греха у себи и јереси екуменизма. Са својим сабратом из Светих Архангела, преподобномучеником Харитоном, моли Господа да нам ослободи Косово и поврати на пут Правде, Истине и Живота оне који издају веру и отаџбину зарад привремених земаљских блага.

Амин.

Бог се јави, оче Јоване! Ваистину се јави!

Монаштво ЕРП у егзилу

Додатак:

Рођена сестра оца Јована – Александра, у болу свога срца написала је своме брату:

Сунце зађе за Невен, за гору
Јунаци се из мора извозе.
Бројала их млада Ђурђевица;
Све јунаке на број набројала,
До три њена добра не наброји:
Прво добро – Ђурђа господара,
Друго добро – ручнога ђевера,
Треће добро – брата рођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице нагрдила,
А за братом очи извадила.
Косу реже – коса опет расте;
Лице грди – а лице израста;
Али очи не могу израсти,
Нити срце за братом рођеним.


09Опрости што сам данас плакала. Знам све шта би ми рекао иако ниси пуно говорио. Као сестри се јецај из срца отимао. Као твоја сестра сам се стидела. Опрости што сам те жалостила. Мама је говорила да неће плакати, и да не плачем ни ја, јер си жив. Жив си пред Господом, кога толико волиш, жив си међу свима нама који те волимо, и које ти безрезервно волиш. Са свом силином твоје тихе, чисте, сталожене љубави свуда си око нас. Твоје се молитве осећају као и пре.

И кад си ме последњи пут испратио са сузама у мојим очима уз речи: „Бог ће да помогне“ - значило је много више него што речи значе. Као што све твоје много више значи него што изгледа успутним посматрачима. Због дубине и твоје јачине, твоје скромности, твоје благости, твоје невиности, твоје искрености, твоје правдољубивости, твоје несебичности, твоје љубави...

Уз сву тугу једне обичне сестре једног несвакидашњег брата, твоја ме десница обрадовала, да опет видим она три прста која су увек и свуда спојена била у Свету Тројицу, која сам много пута кришом гледала и осећала како све твоје много више значи.






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Mekenzi - 24-01-2016 06:03 PM

Vratite se pravoj crkvi i jedinoj...
Zar ne vidite da vass bog kaznjava..


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Павле - 24-01-2016 06:24 PM

Нема Просветара, ни Владимир се више не прима на твоје будалаштине, остали су одавно схватили и сад си одједном духовно просветљен и почињеш и овде да смараш не би ли ухватио и Смедеревца у своју смарачку машину! И после само кукаш: нема старих форумаша, нема расправа...па нема кад идеш од једног до другог форумаша и само лупаш контру и тражиш кога ћеш да смараш са својим глупостима провокатору обични.
Не знаш ни кад је пост а сад си се потресао због Артемија и "правог пута".

Као паразит си...


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Mekenzi - 24-01-2016 06:50 PM

Nisam duhovno prosvetljen, Ajd ti me nauči ireci kako se zove grupa vernika koje ne veruje svojoj crkvi?
Sekta.
Jel tako?
Jeste..

Da se Artemije vrati na pravi pu bilo bi najjbolje a ne da deli ovo malo srpskih vernika...

Prosvetar se vraća na proleće, a vladimir je otisao na dvor samo lek da odnese...

Tako da sa pomenutom dvojicom nemam nista..

Hvala.


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 24-01-2016 06:59 PM

(24-01-2016 06:24 PM)Павле Пише:  и сад си одједном духовно просветљен и почињеш и овде да смараш не би ли ухватио и Смедеревца у своју смарачку машину!

Код мене може само да клекне и да ме повуче!Контраш био контраш остао....Сирома'


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Mekenzi - 25-01-2016 12:57 AM

Kad s' nekim pričate je*ni botovi, treba da znate da sam pored Samardzića i Jeremije najjstariji aktivni forumaš.

To imate u arhivi da sam među prvih pet registrovanih forumaša kada su se pogledi osnovali.

Kada sam ja pisao na pogledima vi niste ni znali ko su ni šta su pogledi.

Tako da od*ebite.табаџија


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 25-01-2016 08:58 AM

Ал си још увек млађи референт!!!КидањеКидањеКидање


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Mekenzi - 25-01-2016 10:49 AM

(25-01-2016 08:58 AM)смедерево Пише:  Ал си још увек млађи референт!!!КидањеКидањеКидање

Mene bi bilo sramota da imam tolike godine kao ti i da se bavim copy/paste sapmovanjem.

Ja kada sam dobijao poglede štampu od starijih u ono vreme ti nisi tad ni znao šta su bili kad se tiraž rasprodavao za jedno veče.

Pa ti jadniče ni dan danas ne znaš šta su pogledi forum a pišeš ovde. U stvari ti ne pišeš nego spamuješ , jel imaš mozak kao zrno graška.

Zato idi copy/paste-uj žitije to jedino što umeš da radiš na forumu a i verovatno na kompjuteru. Pošto ne verujem da imaš baš razvijene moždane vijuzge čim si zaveden od strane sektaša i ne poštuješ ni svoju srpsku pravoslavnu crkvu.

Zato bolje biti mlađi referent koji piše svojom glavom , nego matora drtina koja pod stare dane postala zatucani bot.




RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 25-01-2016 04:27 PM

Јадан ти тата кад те тако васпитао.Већ сам ти једном рекао боље да овде читаш Житије светих Читај и научиш нешто паметно о својој вери(ако си Србин) него да се кунеш у Тадића и жути картел и шириш јерес по форуму....


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - ЛукаЛоко - 25-01-2016 08:01 PM

(23-01-2016 09:31 PM)Mekenzi Пише:  
(22-01-2016 11:57 PM)ЛукаЛоко Пише:  
(20-01-2016 10:12 PM)Mekenzi Пише:  Ovaj narod 90-ih nije pobio NATO, već zločinac i čovek koji nije bio sposoban da bude predesnik kućnog saveta zgrade a kamoli državu koja se raspadala u situaciji kada je dolazilo do promene na geopolitičkom nivou Evrope, njegovo ime je Slobodan Milošević, šteta što je umro prirodnom smrću.
Дакле, није крив силоватељ, него жена која је пружила отпор свом силоватељу.
А Милошевић, ако не знаш, није умро природном смрћу, него због лека који није требао да се нађе у његовој крви.

Dakle, prvo loša metafora.
Sloba je na delu silovao srpski narod. Vršio etnički- ekonosmki-socijalni-društveni genocid što nad svojim što nad drugim narodima.

Drugo Rusija je 90-ih bila u raspadu, totalnom.

Posle pada berlinskog zida zemlje istočnog bloka kao što su Rumunija, Poljska, Bugarska, Češka i Slovačka, kao i Baltičke zemlje sve do jedne su prešle na stranu zapada i ušle u NATO..

Samo je Srbija svirala k*cu sa Slobom na čelu. Elem što je najtragičnije kod nesrećnika Miloševića je to da se Yugoslavija raspadala i da je zapad priznavao redom države, a on se jadnik i bednik do 1999 godine zaklinjao u Yugoslaviju. Dok su Hrvati i Slovenci bili svoj na svome...Mi smo bili SRJ Šugoslavija... Vodili se kao Šugosloveni u maticnim knjigama..Nisi smeo reći da si državljanin Srbije nego Šugoslavije...tužno i žalosno..Tek kad se odvojila i Crna Gora mi smo stekli nezavisnost..Jadno i bedno...

Sloba je trebao biti likvidiran i obešen zajedno sa Mirom na tereazijama 9.3.91 godine..Nebi bilo toliko sranja, izbeglica, bombardovanja, genocida i svega što je išlo sa njegovom vladavinom.

Sve u sveu luka loko, tebe ovo ne zanima i onako si bebrzino ziveo u Italiji dok smo mi stradali
Нећу се ни осврнути на геноциде о којим причаш. Ја углавном не слажем се са твојим ставовима а поготово ме нервираш када помињеш линчовање Слобе, јер је то од вас баш демократски...нема шта.
Заиста ви квазидемократи сте дошли на власти само захваљујући рекетима и претњама Нато-а, што наравно нема везе са демократијом. Ви сте демократи колико је био и Пиноче.
Нисте волели Југославију, а зато силно хоћете у Европску Унију која је налик на једну много већу и моћнију СФРЈ-у, где ће српски народ имати много много мањи глас него у самој Шугославији...


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Mekenzi - 25-01-2016 09:00 PM

(25-01-2016 04:27 PM)смедерево Пише:  Јадан ти тата кад те тако васпитао.Већ сам ти једном рекао боље да овде читаш Житије светих Читај и научиш нешто паметно о својој вери(ако си Србин) него да се кунеш у Тадића и жути картел и шириш јерес по форуму....

Šta ćeš čitao sam poglede, srpska reč, dnevni telegraf ono što je valjalo u ono vreme..

Šteta, tebi tata ni to nije mogao da prijušti, pa si malo mentalno zaostao, čim si se ovoliko posvetio crkvi i verskim fanaticima...Savet: Poseti čika docu, da dobiješ adekvatnu terapiju.

Je*iga čitam samo autorske tekstove, ne spamere i botove...

Kada budeš pisao nešto svoje onda može da se čita, ovako,

spamovanje i botovanje pisanje jedan za drugim komentarom na 30 stranica koje niko zivi ne jebe ni dva posto, svuda su zabranjeni na velikim forumima a ti bi bio dozivotno banovan i blokiran, sta ćeš pogledi su oduvek bili demokratski forum i blizi demokratskim načelima.


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 25-01-2016 10:13 PM

Видим сви твоји постови су ауторски...Или је неко контрирање или величање жутог картела.Сирома'
А чини ми се да си веома "омиљен" међу форумашима.

п.с И Американци су тврдили да су први слетели на Месец....


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 26-01-2016 08:04 AM

На Савиндан, 14/27. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву са почетком у 9.00 часова.


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 27-01-2016 05:09 PM

СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА 2016.
А Р Т Е М И Ј Е
По милости Божјој православни Епископ
Епархије рашко-призренске у егзилу
Свештенству, монаштву и верним чедима
радосни поздрав
СРЕЋНА ВАМ СЛАВА – СВЕТИ ОТАЦ САВА
Радост испуњава срца наша, драга децо духовна, када смо се данас на овај велики празник окупили у овако великом броју у нашим скромним катакомбама да заједнички прославимо нашег Оца и Учитеља СВЕТИТЕЉА САВУ, онога дакле који је Бога прослављао целога живота и кога је Бог прославио више него било кога из рода нашега српскога. Име Светога Саве данас је најприсутније име на свим светским меридијанима где год Срби живе. Свуда се њему кличе, о њему се песме рецитују, о њему се говори, на њега се мисли. И не само ове године, него је тако вековима сваке године. Данас Светога Саву прославља цело небо и цела земља. На земљи ми се окупљамо око његовог имена, сећамо се његових подвига, његових трудова и његових дела која је оставио у аманет роду своме. А на небу, око Севетога Саве, окупљају се угодници Божји, а пре свега они из небеске Србије, на челу са Светим Симеоном Мироточивим и Светим Кнезом Лазаром и прослављају га као великог угодника Божјег.
Овде на земљи у част Светога Саве спеване су многе предивне песме, изрецитоване данас устима најмлађих потомака и поштовалаца Светога Саве, деце наше; одржана су многа пригодна и академска предавања у његову част; написане су књиге и томови о Светом Сави и његовом делу. Па ипак, није довољно речено, није све изречено о томе духовном горостасу родоначалнику нашем, Учитељу и Просветитељу нашем. Свети Сава је духовни океан, којега Срби вековима испитују и проучавају, и не могу да га докуче. Једино до чега долазе, то је уверење и сазнање да је он у потпуности неистражив и недокучив. Ма шта рекли или написали о Светоме Сави, осећамо да је увек њега остало више изван наших речи, него што смо ми успели да нашим муцавим речима обухватимо.
И ми данас и овде муцамо нешто о Светоме Сави, не да бисмо њега похвалили, да бисмо њега узвеличали, јер је он од Бога узвеличан као нико из рода нашега, него то говоримо себе ради, да бисмо макар мало обележили и обасјали пут којим наша генерација данас треба да иде, како са правог пута не бисмо скренули и изгубили се у лавиринту стаза и беспућа разних екуменизама, глобализама и других савремених заблуда. Свети Сава је и нама данас, као и свим ранијим генерацијама, неопходни и незаменљиви путовођа и учитељ „пута који води у живот“, као што се пева у његовом тропару данас. Како је могао, како је успео млади кнежевић Растко да попут орла прелети све препреке, све замке, сва искушења која овај свет, боље речено – ђаво, поставља пред сваку небочежњиву и богољубиву душу? Тиме, и само тиме што је себе испунио Господом Христом, као што је Господ и рекао у своме светом Еванђељу: „Без мене не можете чинити ништа“. Млади Растко се целога живота трудио вршећи заповести Христове, творећи свете евађелске врлине, живећи вером и ходећи вером за Господом Христом; вером и љубављу и молитвом и постом и кротошћу и смиреношћу и милосрђем и свим осталим светим врлинама, јер је знао да се само помоћу тих светих врлина иде за Господом Христом кроз овај свет ка ономе свету. Тиме је краљевић Растко преобратио себе у Светога Саву, унео васцелог Христа у душу своју и целокупно биће своје, а онда то све пренео и даровао српској земљи и српском народу.
Име Светога Саве, његово грандиозно дело које је радио и урадио у српском народу и за српски народ на свим пољима народног бивствовања, неодвојиво је и непојмљиво одвојено од његове охристовљене личности, коју је он градио и изградио у многотрудним подвизима и молитвама на Светој Гори. Све што је Сава тамо стекао, сву благодат Христову коју је поцрпео у манастиру Хиландару, све је то он, и самог себе, уткао у све поре живота српскога народа свога времена, али и свих познијих векова до данас. Благодатно зрачење његове свете личности, његовог живота и рада пратила су наш народ кроз векове, ево преко осамстотина година. Његова светлост нам је зрачила у тами ропства, његова рука нас је водила када смо остајали без државе и политичког вођства, његова мудост нас је саветовала шта нам ваља чинити кад год смо били у недоумици и на историјској раскрсници. Та мудрост нам је итекако потребна и данас када се наш народ распиње између истока и запада, уместо да буде, као што је говорио Свети Владика Николај, изнад истока и запада. Само захваљујући помоћи Светога Саве, с једне стране, и спремности Срба да га следе и слушају као свог духовног оца, учитеља и просветитеља, с друге стране, ми смо се одржали на овој историјској ветрометини до данашњег дана. И данас када смо, по ко зна који пут, поново на раскрсници и пред историјском одлуком, ми свој опстанак видимо само у што вернијем следовању пута који је Свети Сава пропутио и нама у аманет оставио, особито када је у питању чување свете вере Православне и живота по њој. Ван овога пута, све друго су странпутице и беспућа, ван његовог духа, све друго су злодуси, ван његове просвете, све друго је мрачњаштво. Отуда је у праву свети владика Николај када је својим просветљеним умом поручио Србима:
„Благо мајци која Саву роди,
и србима док их Сава води“.
Стога, не тражимо другога вођу, ма ко то био и ма како се он звао. Следујмо и данас Светога Саву. Јер, само њиме вођени, остаћемо и опстаћемо и као православци и као светосавци, као што су то били кроз сву исторју и наши славни и свети преци. Многе невоље ових задњих година притискале су и још увек притискају наш народ у целини, посебно онај на нашем светом Косову и Метохији. Том спољашњем притиску, страдању и невољама, у задње време се придодаје и страдање за праву веру, веру коју нам је проповедао и оставио Свети Сава, коју авај, данас многи напуштају и кваре и то баш они који су позвани да је чувају и бране од разних јереси и јеретика, који за циљ имају уништење светог православља. Наша Српска Православна Црква је од Светога Саве била и остала народна црква, која свој народ никад није напуштала ни заборављала, него је увек била са њим и у добру и у злу све до дана данашњега. А данас? Куда плови брод Светосавске цркве? Сагледајмо и схватимо то на време јер сутра већ може бити касно. Стално и свуда у тим нашим навољама осећали смо да нас рука Светога Саве води, осећали смо да нас дух његов храбри. И данас нека и у нашим ушима одзвањају његове благе и умилне речи:
„Придите чада, послушајте мене,
страху Господњу научићу вас,
показаћу вам како радит’ треба,
у чему је пропаст, у чему је спас“.
Тешко је рећи у чему је Свети Сава највећи. Он се нема са ким поредити. У сваком сегменту његовог живота, у сваком његовом делу, он је ненадмашан и неупоредив. Његова мера је – безмерност. Његова визија – недостижност. Говорити о сваком сегменту његовог живота и рада, захтевало би многобројне томове књига, чак читаве библиотеке. Оне, ваистину, и постоје, оне су исписиване вековима и пишу се непрестано. Па ипак, никад све рећи о Светом Сави. Он превазилази сваку реч људску. Он је шири од сваке мисли људске. Јер он је испунио себе неописивим и неистраживим Господом Исусом Христом. Живот Светог Саве је, као и живот сваког Светитеља, поновљени живот Господа Исуса Христа. Сваки од њих могао би поновити и на себе применити речи светог апостола Павла: „не живим више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20).
Ми се данас, браћо и сестре, и драга децо, попут Светог Кнеза Лазара, налазимо пред судбоносним питањем, коме ћемо се приволети царству. Да ли ће наш пут и у будућа покољења бити пут Светога Саве, Светог Владике Николаја, Преподобног Јустина ћелиског, пут који води у живот вечни, или ћемо кренути путем екуменизма, папизма, новотарства,… градећи себи неку нову веру и цркву. Једино пут Светога Саве, могао би бити од велике користи и нама данас, ако бисмо сви били спремни да следујемо његов пример и речи у служби Богу и роду, а да се оканемо својих себичних, личних или ускопартијских интереса.
То је порука и поука Светога Саве свима нама на овај предивни и преславни празник његов, порука и поука која нам је данас потребнија него икада раније, јер и положај нашег народа на Косову и Метохији, али и положај наше Отаџбине у целини, тежи је и неповољнији данас него икада раније. Стога нам је помоћ и мудрости Светога Саве тако преко потребна, те му се из дубине душе молимо и кличемо:
„Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози“!
Амин!
Ваши млитвеници пред Господом, смирени
+ Епископ АРТЕМИЈЕ
+ Хорепископ старо-рашки и лознички НИКОЛАЈ
+ Хорепископ новобрдски и панонски МАКСИМ
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ