Погледи форум
ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Верзија за Штампу

+- Погледи форум (http://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (/Forum-drustvo)
+--- Форум: Православље и монархија (/Forum-pravoslavlje-i-monarhija)
+--- Тема: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! (/Thread-istina-je-samo-jedna-vladika-artemije)

Странице: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 14-02-2017 12:15 PM

Епископ Артемије: Писмо Синоду 13-9-2010

А Р Т Е М И Ј Е
Епископ
Рашко-призренски
СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Б Е О Г Р А Д

Изненађен, шокиран и дубоко повређен садржајем, клеветама и претњама којима обилује најновији акт Светог архијерејског синода Број 924 од 26. августа 2010. принуђени смо да на исти одговоримо по дужности и савести.

Многе Ваше неканонске и против-уставне одлуке и радње неколико година уназад подносили смо и прихватали и поред израженог неслагања са њима. Разлог томе је било Наше тадашње уверење да је за Цркву и народ боље Наше подношење Ваших у почетку мањих, а доцније све већих и тежих, безаконих упада у Наше Богом Нам даровано архијерејско право и власт у Епархији рашко-призренској, него умножавање и заоштравање сукоба у Цркви.




Треба ли да подсетимо на питање Наше тужбе поднете у Стразбуру у вези штете настале у догађајима од 17. марта 2004. године и њеног присилног повлачења, питање Меморандума такође од марта 2005. године, пријема „обновљених“ објеката 2008. и 2009. године, питање манастира Високи Дечани и створеног раскола његове управе, питање Нашег права да судимо и награђујемо Наше клирике… На крају смо, такође не слажући се, ипак прихватили против-канонско и неуставно отимање Наше Епархије и протеривање Нас са Косова и Метохије.

Све то чинисмо и поднесмо у циљу мира, слоге и јединства Српске Православне Цркве. Надали смо се миру и сагласју. Да ли је Наше уступање пред Вама донело мир у Цркву? Није. Настао је хаос. Вашим деловањем нанета је ненадокнадива штета Епархији рашко-призренској. Разјурили сте њено монаштво. А сада га излажете шиканирању, уценама, претњама судом – црквеним и државним. Оспоравате му право на духовни однос са Нама, њиховим духовним оцем.

Сарађујете са незаконитим шиптарским институцијама и тако помажете осамостаљивање сецесионистичке творевине на Српском Косову и Метохији. Већ сте примили и похвалу од противника.

Разрушен је и уведен у хаос литургијски поредак и у рашко-призренској Епархији.

Уз све то, остављајући Свештене Каноне и Свето Предање, целу Српску Православну Цркву гурате на пут богомрске уније. На шта личи говор Његове Светости у Бечу ових дана?

Немамо више оправданог разлога да и даље прихватамо оно са чим се не слажемо. На то више немамо право, ако смо га икада имали. Као Епископ рашко-призренски не смемо, не желимо и не можемо саучествовати у разграђивању Светосавске Српске Православне Цркве. Оци и браћо, овим обраћањем Вама као члановима Светог архијерејског синода, нека се сматра и зна да се уједно обраћамо и Светом архијерејском сабору, Поглаварима свих помесних Православних Цркава и њиховим архијерејима, свештенству и монаштву, као и читавом православном народу широм ове планете. Основни повод за то је овај Ваш последњи акт, кога у почетку овог обраћања наведосмо.

Наумили сте да Нам нову казну наложите, показујући тиме да се још нисте задовољили толиким, до сада, изреченим и у дело спроведеним казнама без правог канонског покрића.

Свима је постало познато, и ван граница Епархије рашко-призренске, па и ван Србије, шта се, у ствари, крије у дубљој позадини као повод да нас уклоните са Косова и Метохије, забрањујући Нам чак и то да тамо, макар у статусу на који сте Нас неканонски и против-уставно свели, обитавамо у неком од Нас обновљених или подигнутих манастира.

Такве Ваше казнене мере према нама довољне су многима за закључак о томе ко од кога осећа страх и зашто; која је страна канонски исправна, а која није.

Опште је познато, такође, да смо се ради мира у Српској Православној Цркви повиновали Вашим одлукама, сваки пут наглашавајући да то повиновање не значи и слагање с Наше стране. Нисмо могли да се сложимо да Нам насилнички отимате Епархију рашко-призренску од Бога Нам дату, и да је предајете у руке другом и трећем женику при Нама живом. Премудри црквени Оци такве радње су назвали „блудочинством“, из којег само лош пород може да се очекује. Ко данас може бити поносан на пород који се из такве неблагословене свезе као коров намножио? Само непријатељи.

Њих, на жалост, има много, не само споља него и изнутра. Али о томе остављамо да више размишљају зачетници и извршитељи пакленог плана да будемо лишени Епархије и одсечени од Косова и Метохије.

Зло је наставило да се грана. У ланчаном неканонском чињењу с Ваше стране не само да сте Нас лишили трона и протерали са Косова и Метохије, него сте Нам и стадо разбили. А стадо познаје свог пастира. Словесно је и као такво самовласно се опредељује да иде за њим. Неће наметнутог туђег пастира који хоће да га држи у страху, претећи, судећи и кажњавајући.

Имамо ли право да се одрекнемо сопственог стада које се нас не одриче? Какав ћемо одговор дати Христу Спаситељу Који Нас је поставио да будемо пастир словесном стаду, Коме смо и заклетву положили на верност доживотно?

С обзиром на све то, браћо моја у Христу, изјављујемо и покајнички признајемо да нисмо добро чинили када смо наглашавали и објављивали да се Вашим одлукама „повинујемо али се са њима не слажемо“. Наше „повиновање“ пред Вама, дакле, није донело очекивани, с Наше стране, мир Српској Православној Цркви. Напротив.

После свега тога, дужни смо да званично повучемо све Наше, до сада дате, изјаве о „повиновању“, јер видимо да за њих морамо Господу да одговарамо. На оном свету нећемо одговарати Вама, него Њему Који нас је и преко свих Апостола, Мученика, Учитеља и Светитеља Цркве Његове, учио да се већма покоравамо Богу, а не људима.

Имамо осећај да смо се нашим узмицањем пред Вашим одлукама, којима су претходиле својеврсне уцене, претње и стравични притисци, од којих је сваки потоњи био жешћи од претходног, тешко огрешили наспрам своје Епархије која се зове „Рашко-призренска“; наспрам повереног Нам духовног стада, што ће рећи наспрам доживотне обавезе Наше пред Свевишњим Богом да у складу са црквеним канонима и положеном архијерејском заклетвом непоколебиво стојимо на духовној стражи.

Зато с правом тражимо да нам вратите отету катедру Епископа рашко-призренског, чиме и у СПЦ враћате канонски поредак и мир.

У противном, овим обзнањујемо да се од сада па убудуће ослобађамо осећаја сопствене кривице због ранијих „повиновања“, јер смо Ми у Цркви и пред Богом доживотни канонски архипастир Епархије рашко-призренске. У том својству, никаквој се, убудуће, Вашој неканонској одлуци нећемо повиновати, посебно имајући у виду да су и све претходне донете по диктату нецрквених, политичких и непријатељских чинилаца.

Непобитна сведочанства и збивања која говоре у прилог томе што кажемо, свима су добро позната и о њима ће коначни суд донети непристрасни историчари, а пре њих – општа свест праведног народа Божјег.

Уколико, браћо Архијереји, у Вама преовлада свест о томе да нико од Вас никада и ни под којим условима не би дозволио да му неко преотима или било како угрожава Богом поверену му Епархију проваљивањем са стране, односно да му други Архијереји крше права која су црквеним канонима стриктно загарантована, онда Нас можете разумети и оправдати за све што рекосмо. А уколико те свести нема, лицемерно ће се говорити о љубави међу Нама и узалудан ће бити труд на путу васпостављања мира и поретка у нашој Цркви.

У том контексту, дође ли до РАСКОЛА у Српској Православној Цркви, што да не да Бог, будите спремни да примите и понесете одговорност за исти и све последице које ће наступити после тога. О расколу у нашој Цркви нити ко говори, нити ко на њему ради до чланови Светог архијерејског синода, почев од 11. фебруара ове 2010. године па све до данас. Ту истину свет види и препознаје. Она се не може закопати нити заташкати. Нити се одговорност пребацити на другога.

Ми пак, у својству канонског Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског остајемо непоколебиво привржени Архијереју свих Нас – Христу, који Нас је и призвао на доживотно архијерејско служење у канонском јединству са свим Архијерејима Српске Православне Цркве.

Светом Архијерејском Синоду одан у Господу
Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски

+ АРТЕМИЈЕ


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 14-02-2017 02:35 PM

Јуче се навршило 7 година од почетка прогона владике Артемија


Да се на владику Артемија дуго вршио велики притисак и пре медијске хајке на њега види се из личне Белешке писане 7. фебруара 2010. године, шест дана пре одлуке Синода где владика између осталог пише:

Оптужују ме недоказано и недоказиво, да стварам раскол у Српској православној цркви (Еп. Григорије), за организовање атентата на свога секретара (Еп. Атанасије Јефтић), за финансијске злоупотребе (Митр. Јован и др), за непоштовање Светог архијерејског сабора и Синода (Митр. Амфилохије, Њ. Св. Патријарх Иринеј), за…

А ја сам само желео и желим поштовање канонских принципа, Устава СПЦ, канонских овлашћења епископа и неповредивост његових права, која ми угрожавају већ пет година. Желео сам одговоре на нека питања, недоумице, нејасноће…

Уместо тога, добијао сам само одлуке, директиве, декрете, наредбе, које су директно нарушавале како канонски поредак Цркве православне, тако и права Нас, као епархијског Архијереја.

У чему је проблем? У томе што се десет и више година доследно и упорно борим за свој народ на Косову и Метохији и за Косово и Метохију у Србији. Такав став и ангажовање сметао је режиму Слободана Милошевића, садашњем режиму Бориса Тадића, и посебно међународној заједници у остварењу идеје стварања тзв. Независног Косова као друге албанске државе на Балкану.

И још: Мој јасан и одлучан став према екуменизму, папизму и глобализму, према новаторима у пракси и у теологији (Мидић), сметао је и смета појединцима у Српској православној цркви којима су ти принципи и циљеви блиски и на чијем стварању раде.

Тако удружени сви којима на било који начин сметам у остварењу њихових нечасних циљева, сложно јуришају на мене спремни да ме уклоне са места на коме сам, или – да ме физички униште.

Знам, сви моји претходници на трону Епархије рашко-призренске, као и цео српски народ на Косову и Метохији, вековима су страдали и страдају по допуштењу Божјем. Није чудо што и ја делим њихову судбину.

Гонитељи моји могу ме лишити Епископског трона, чак и Епископског чина, могу ме прогласити болесним, сенилним, чак и лудим (као што је то већ учинио Сава Ј), могу учинити и многа друга безакоња која нисам у стању ни да замислим. Све ћу поднети, с помоћу Бога.

Ипак, не могу ме натерати да стварам раскол и цепам светосавски хитон Српске православне цркве, не могу ме натерати у загрљај папе римскога, ни у наручје екумениста европских, јер ја од својих ставова немам намеру одступати.

Стога, вапајна молитва:,,Нека буде милост Божја на нама, као што се уздасмо у Њега“. Амин.
Епископ рашко-призренски и косово-метохијски
+Артемије


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 16-02-2017 03:28 PM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 16-02-2017 11:38 PM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 17-02-2017 08:18 AM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 17-02-2017 11:57 AM

Захвалност Артемију-Осуде Синоду

„Истина увијек побјеђује!
Истина, што се дубље у земљу закопава,
све славнија васкрсава.“
Народна Пословица

Делегати Српске Народне Одбране, најстарије српске националне и патриотске организације у Америци, донијели су резолуцију на недавно одржаном 56-ом конгресу за источне државе, у којој су изразили захвалност Епископу Рашко-Призренском Артемију на Његовом дугогодишњем раду на обнови српских манастира и светиња, као и духовног живота на Косову и Метохији.


Истом приликом, делегати из Чикага, Кливланда и Детроита, оштро су осудили Синод Српске Православне Цркве што је стао на страну издајничког режима у Србији, и тиме отежао опстанак нашег народа на светој српској земљи.

Текст резолуције објављен у часопису Слобода, можете погледати у прилогу који је у ПДФ формату.

„Све за Христа, а Христа ни зашта“- Свети Јустин Ћелијски

У Детроиту,
Држава Мичиген,
8. Децембар 2011.

Душко Јанковић
http://www.eparhija-prizren.org/?p=1200

Јеромонах Наум: Истина о смени и прогону Владике Артемија
Истина о смени и прогону Владике Артемија


У свом демантиjу на текст новинарке Наташе Јовановић у листу „Печат”, бр.125, под називом „Вунена времена” (овде прочитај текст и деманти), Владика Атанасије, поред осталог, помиње „антицрквене прљаве сајтове Артемијевих присталица међу монасима“. С обзиром да сам уредник сајтова „Црноречко братство у егзилу“ и „Пастир добри”, на који Владика Атанасије и алудира, а истовремено и очевидац свега што се дешавало у Грачаници 13. и 14. фебруара, дужан сам да, у циљу расветљавања истине, изнесем следеће чињенице:

Поменути сајтови нису „прљави антицрквени сајтови”, него скромни гласноговорници истине.Волео бих да Владика Атанасије конкретно наведе оно што је „прљаво” и „антицрквено” на поменутим сајтовима, да бисмо то исправили. До тада наведене оптужбе, као и многе друге квалификације, остају празно слово на папиру, а како рече сам владика Атанасије, “свако слово убија“ ( види овде: Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у политици од 6. маја 2010 год. и овде: Владика Атанасије фалсификује Јеванђеље).
Владика Атанасије заиста говори истину када каже да је 13. фебруара лета Господњег 2010. дошао на Косово дечанским аутом, са владиком липљанским Теодосијем и у пратњи само Еулекс полиције. Тога дана, 13. фебруара, заиста у пратњи није било Косовске полиције и оклопних транспортера НАТО-а и џипова, али то не значи да поменути фактори немају удела у фебруарским збивањима и да је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање, што новинарка и жели да докаже и што је, нажалост, апсолутна истина.
Чињеница је да су 13. Фебруара, као; и неколико дана пре тога, полицајци у цивилу „надзирали” манастирске капије и цео манастирски комплекс. Бројни специјалци су били и око зграде Патријаршије за време седнице СА Синода истог дана. Ово говори о чудној и невидљивој спрези Црква – држава која све време савршено функционише. Поставља се с тога логично питање: Ако је смена Владике Артемија била само унутарцрквено питање одакле онда појачана концентрација полицајаца на поменутим местима?
Чињеница је да су сутрадан 14 фебруара, по благослову Владике Атанасија, све манастирске капије биле затворене за „Артемијеве монахе”. На главном улазу су били постављени дечански монаси и полицајци у цивилу. Иза њих су стајали војници КФОР–а, наоружани до зуба. На самом улазу зграде епископије су стајали војници КФОР-а под пуном ратном спремом. У манастирској порти могли су се видети оклопни транспортери КФОР- а и Косовска полиција. Овај „јуначки трио” дечански монаси-Тадићеви и Тачијеви полицајци-КФОР имао је задатак да спречи улазак „Артемијевих монаха” у манастир (видео запис и фотографије које ово потврђује погледајте у прилогу на крају текста). Свему томе треба додати и сведочење протосинђела Петра Улемека да га је 12. фебруара телефоном звао владика захумско-херцеговачки Григорије, молећи га да својим возилом превезе до манастира Грачанице неке телохранитеље из Требиња који треба да чувају манастир и епископију. Сазнавши да се, уствари, ради о батинашима који треба да Артемија чувају затвореног у Грачаници, а да не дозвољавају улазак у манастир монаштву рашкопризренске епархије, отац Петар је овај задатак одбио. Поставља се логично питање: Ако је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање одакле присутност војника КФОР-а, полицајаца у цивилу и Косовске полиције у грачаничкој порти? По ком то закону, било црквеном или државном, православни монаси не могу да дођу до свог духовника да узму благослов и да питају за савет у новонасталој ситуацији? Ако Владика Атанасије има оправдање за такве своје поступке волео бих да их чујем. Ако их нема, онда заиста – Суди му по правди Твојој, – а не људској, – Господе Боже мој!
Чињеница је да Владика Артемије не изиграва мученика него је заиста мученик. Ову истину изговорио је сам Владика Атанасије у својој беседи у манастиру Грачаница пре неколико година у којој дословце говори мештанима Грачанице: „..Али, браћо и сестре, немојмо бити нељуди и несрби и нехришћани и неправославни. Има оних који за злодела Шиптара овде на Косову оптужују овог јадног мученика владику (мисли на владику Артемија – прим.аутора), а он се бори да спасава свој народ и Цркву. Они који су требали да спасавају свој народ овде, оставили су вас и препустили непријатељу, и сада само клеветају, као сваки злоделатељ што на другога клевета, као Шиптари зли, што нападају друге, а своја зла скривају и настављају да их раде. Има овде у Грачаници таквих људи, нажалост, који се спремају да владици неко зло ураде, и протерају га… Такви су лажови и лицемери, и то им кажем ја, из моје Херцеговине. Нека дођу мени у очи да кажу, а не овом јадном владици… (в. „Беседе и речи“, Еп. Атанасије, стр. 549).
Владика Артемије не изиграва „прогнаника“ и „невину жртву“ него је заиста прогнаник и невина жртва. Ову истину је опет Владика Атанасије недавно објавио у Грачаници као администратор и то речима: „Добри, радни, вредни и честити владика Артемије”. Дакле, ни говора о некој негативној карактерној особини, која би оправдала уклањање са трона а још мање прогон из Епархије. Ипак, не можемо, а да се не запитамо: Ако, којим случајем, ипак владика Артемије изиграва „прогнаника“ и „мученика“, остаје да се одговори на питање, ко је у том случају на себе преузео улогу прогонитеља и мучитеља, јер су неопходно потребни да би се добро играле претходно поменуте улоге. А ако прогонитељи и мучитељи заиста постоје, онда прогнанику и мученику аутоматски отпадају наводни знаци.
Изречене истине у овом тексту налазе се и на поменутим сајтовима само у другом облику. Ако је говорење истине прљава и антицрквена делатност онда ја не знам шта је то чиста и црквена делатност.
На основу горе речених истина нека свако донесе закључак шта је посреди у случају смене и прогона Владике Артемија и то на основу речи и дела самог Владике Атанасија.

Благо онима који држе истину и творе право свагда! (Псалам 105, 3).

Јеромонах Наум (Мирковић)


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 18-02-2017 08:27 AM

НЕДОСТОЈАН!

Прељубник недостојан трона!

Нећемо шиптарског Владику, поручују верници

Верници и клир морају прекинути општење са прељубником!

Безаконици у СПЦ морају бити свргнути!


Данас је у Призрену, у саборном храму светог Георгија, обављено такозвано устоличење узурпатора и прељубника трона Епархије рашко-призренске.

Да би се прикупило колико-толико народа „посленици“ су ишли од куће до куће, по продавницима и јавним местима, и „вукли за рукав“ појединце како би их умолили да пођу у Призрен на „устоличење“. Обећавали су бесплатан превоз, бесплатан ручак, „обезбеђење“ шиптарске полиције…

Верни народ рашко-призренске Епархије се, међутим, организовао желећи да изрази своје незадовољство даљим продужавањем безакоња које спроводе Патријарх и већ свима познати Синодалци.

У том циљу су припремљени и лепљени плакати, које доносимо у прилогу.

На плакатима била је изражена јасна свест о томе да је прељубник „недостојан“ трона, јер га је безаконо заузео, уз помоћ насиља, шиптарске терористичке полиције, стране плаћеничке војске и западно-марионетског режима из Београда, при живом канонском Епископу рашко-призренском Артемију.
Приликом насилног заузимања и узурпирања трона Епархије рашко-призренске погажено је мноштво Светих Канона, међу којима и Канони који под претњом свргнућа забрањују постављање на епископске катедре уз помоћ световних власти.

Прељубник је таквим чином на себе навукао велико проклетство, које неминовно преноси свима који буду у општењу са њим!

Стога је Епархија рашко-призренска, која се присилно налази и делује у егзилу, у обавези да обавести верни народ Епархије, као и свештенство и монаштво, да сви који прихвате општење са прељубником и безакоником бивају судеоници и наследници проклетства које је он преузео на себе!

Верни народ треба неизоставно и неопходно да престане да посећује храмове у којима служи било прељубник, било свештеници који га признају и прихватају општење са њим. Исто то важи и за манастире који су га прихватили и ушли у општење са њим, јер се у њима више не може добити благодат која ће нам бити спасоносна! Стога треба прекинути општење са оним манастирима који признају прељубника!

Већ годинама је било јасно да је „политика“ која се водила из манастира Дечана била усмерена у правцу што бржег и ефикаснијег предавања српског духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији у шиптарске руке.

То заправо значи потпуно и коначно одрицање и отуђење нашег духовног блага, које већ вековима чини основу и потку духовног и историјског идентитета српског народа, и стварање погодног терена за коначно расрбљавање и дехристијанизацију Срба.

Са насилном узурпацијом трона Епархије рашко-призренске створени су услови да се тај процес убрза и постане још ефикаснији. Стога је неминовна перспектива да ће боравком и деловањем прељубника на трону Епархије рашко-призренске српско духовно благо на Косову и Метохији бити заувек изгубљено.

Са тим процесом води се паралелно и политика искорењивања и постепеног истребљења монаштва из Епархије рашко-призренске, што је за само десетак месеци у великој мери постигнуто.

Не треба губити из вида ни процес стварања тзв. Косовске Православне Цркве, који најновијим потезима Патријаршије из Београда добија на убрзању. На терену су сада „инсталирани“ људи који ће бити спремни да ураде све што им се заповеди.

Стога је неопходно да Црква што пре предузме адекватне мере како би се ови погубни процеси по српски народ зауставили, тј. како би виновници били судски процесуирани и адекватно кажњени, сагласно одредбама Светих Канона, што би значило повратак канонског поретка и мира у Српску Цркву.

Јасан је задатак који се пред Српску Цркву императивно поставља данас – виновници небројених великих безакоња у СПЦ морају бити уклоњени са својих позиција и кажњени, прељубник из Епархије рашко-призренске мора што пре бити извргнут! Само тако вратиће се мир у Српску Цркву!



+ + +


У наставку доносимо текст јеромонаха Максима о разлозима због којих викарни Епископ Теодосије не може бити устоличен

ВИКАРНИ ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ НИЈЕ КАНОНСКИ ИЗАБРАН ЗА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ И НЕ МОЖЕ БИТИ УСТОЛИЧЕН КАО КАНОНСКИ ЕПИСКОП ОВЕ ЕПАРХИЈЕ!


Образложење:

Слушајући речи Апостола који вели „све нека бива благообразно и уредно“ (1. Кор. 14, 40), а следујући богоносним Оцима који установише светим канонима и освештаним правилима црквену благообразност и поредак, ревнујући у том светом и богоугодном делу чак и до смрти, ми покретани том истом ревношћу захтевамо да се викарни липљански епископ Теодосије као један од главних виновника нарушавања црквеног благоустројства и мира у богоспасаваној епархији Рашко-призренској, будући такође неканонски изабран за епископа ове Епархије црквеносудски процесуира, а не устоличи, како је то намеравано дана 26. 12. 2010. год у саборном храму св. Георгија у Призрену, јер је НЕДОСТОЈАН тога.

Обустављањем устоличења овог духовног прељубочинца и извођењем истог пред Црквени суд, била би исправљена још једна од многих крајње безаконих мера, које су у циљу прогона канонског епископа ЕРП Артемија предузете од стране Синода, а касније и Сабора СПЦ.

Сабор архијереја СПЦ је неканонску одлуку о избору викара Теодосија за епископа на попуњени трон поменуте Епархије накалемио и придодао читавом низу савршено безаконих одлука и мера Синода СПЦ у односу на ЕРП, почев од фебруарског суспендовања надлежног епископа Артемија, па све до његовог неканоснког и неуставног, самим тим неважећег рашчињења, које је Сабор надглашавањем донео на последњем саборском заседању новембра ове године. Безакоње које је Синод и Сабор СПЦ на један потпуно неканонски и антицрквен начин завео као правило фунгционисања наше Цркве, представља покушај немогућег „озакоњење“ безакоња, које врхуни управо у избору и покушају интронозације викара Теодосија на трон ЕРП поред живог, каноског епископа исте Епархије. Кршење канона, које порађа урушавање црквеног поретка, као у поменутом случају избора викара Теодосија за попуњени трон ЕРП, представља безакоње увек и у сваком смислу, чак и када је оно изгласано од стране већине, јер безакоње је немогуће озаконити ничим, па ни прегласавањем или надгласавањем!

Будући да је Сабор оваквим одлукама прекршио велики број свештених канона и правила предањског, озакоњеног управљања Црквом и црквеним пословима, верни народ СПЦ и ЕРП позива тај исти Сабор архијереја да све те безаконе одлуке по питању ЕРП обустави и обеснажи и тиме поврати поредак и мир у ЕРП и читаву нашу Светосавску Цркву.

Сходно томе епсикоп Теодосије не сме и не може бити постављен на трон ЕРП, већ је потребно извести га и процесуирати са осталим виновницима читавог канонског хаоса у нашој Помесној Цркви на Великом Црквеном суду СПЦ.

Свеукупним безакоњем које се у виду прогона канонског епископа ЕРП Артемија, а особито избором викара Теодосија за епископа већ попуњеног трона ЕРП, нарушени су сами темељи православне еклисиологије, као и мноштво светих канона и чланова Устава СПЦ, који уређују питања епископског достојанства и власти. Свим поменутим на најстрашнији начин је унижен наданђелски епископски чин и његово равноапостолско достојанство, а самим тим и епископоцентрично утемељење здраве, православне црквености.

Пре свега ваља напоменути апсолутну недопустивост из аспекта канонског предања Цркве, отимање трона епископу Артемију и његов прогон из ЕРП, који је спроведен током текуће године, почев од 13. Фебруара па до 20. Октобра, када је и физички прогнан из своје Епархије. О томе да је епископ једне епархије дужан остати до своје смрти на њеном трону, сведоче многи канони и параграфи Устава СПЦ, изузев евентуалног избора истог за неки виши управни положај у једној Помесној Цркви, тј. избора за архиепископа или патријаха, или након регуларно донешене црквено-судске пресуде, која показује недостојност архијереја, или, пак, из оправданих здравствених разлога, тј. доказане немоћи, а овде ћемо навести неке од тих канона и чланова Устава СПЦ:

14. апостолски канон: „Епископ не сме оставивши своју епархију прелазити у другу, макар био од многих на то наговаран (принуђуван)…“

21. канон Антиохијског сабора: „Епископ… мора остајати при цркви (тј. епископској области), за коју је из почетка од Бога изабран, нити смије исту остављати…“ такође: I Вас. 5; II Вас. 2; IV Вас. 19; Трул. 8; VII. Вас. 6; Лаод. 4; Карт. 18, 43.

15. канон Првог Васељенског Сабора: „Због смутњи и раздоре који бивају, одређује се: сасвим укинути обичај – који се, против (Апостолског) канона (14. и 15.) нашао у неким местима – тако да из града у град не прелази ни епископ, ни презвитер, ни ђакон. Ако ли неко, и после ове одредбе Светог и Великог Сабора, покуша тако нешто, или преда себе таквој ствари, поништиће се сасвим такав поступак (намештаљка) и повратиће се Цркви (епархији) за коју је као епископ или презвитер био постављен.“

члан 8. став 3. Устава Српске православне цркве: „Епископска власт у заједници са свештенством и народом преко својих управних представника и органа, уређује и управља пословима имовинским, задужбинским (закладним), фондовским, као и другим пословима који се овим Уставом предвиђају“.

Чланом 13. став 3. Устава Српске Православне Цркве: „На челу сваке епархије стоји епархијски Архијереј, као њен НЕПОСРЕДНИ ПОГЛАВАР. Он је, по црквеноканонским прописима, главни представник и руководилац свега црквенодуховног живота и црквеног поретка у епархији, и управља епархијом уз помоћ свога свештенства и народа“

Члан 107. Устава Српске Православне Цркве: Сва црквена надлештва и органи у епархији потчињени су епархиском Архијереју.

Члан 111. Устава Српске Православне Цркве Епархиског Архијереја може Свети архијерејски сабор са управе уклонити само по
канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљном престанку
једнога од услова из члана 104. као и на основу оправдане молбе за пензију (ниједан(!) од наведених услова за регуларну смену епархијског архијереја, није испуњен у безаконом смењивању и прогнању епископа РП Артемија).

Набројаним свештеним канонима додајемо потресне речи светог Јустина Ћелијског, који вапајним речима, моли, али и прети онима који мењају епархије, то се наравно односи и на оне који насилно смењују епархијске архијереје, као што је то случај са насилно смењеним и прогнаним епископом Артемијем, који је безаконо прогнан и безаконо рашчињен ни од кога другог већ од САСабора, али узурпираног Сабора СПЦ.

„Првосвештеник.
Архијереј се венчава за своју епархију на живот и смрт.
Канони? Света и свештена правила, свети закони. А они одлучно наређују да епископи не мењају епархије. Нису они (=Епископи) ни епарси, ни срески началници, већ васпитачи душа, спаситељи душа. А душе се спасавају дугим подвизима, не летећим посетама.
Разумемо: мењати епархију када је у питању повишење: од епископа за Митрополита, или за Патријарха. То је у духу Спасовог Еванђеља, и светих закона Цркве. Али без тога: не разумемо. Еванђеље, та савест неба на земљи, то не разуме, и не допушта, и забрањује. Еванђељоборци – зар не и Христоборци?“

Овде се јасно види да је у случају разбојничког смењивања канонског архијереја ЕРП Артемија, прекршено много канона и уставних одредби, због чега је апсолутно немогуће признати његову смену и свргнуће, јер су такве одлуке неправоснажне будући савршено неканонске и безаконе, зато је такав разбојнички акт Синода и Сабора антиканоског и антицрквеног духа, без икакве утемељености у канонском или било ком другом предању Цркве.

Стога је постављање Теодосија на трон епархије која већ има свог канонског архијереја Артемија, преседан у нашој Помесној Цркви, који ће, уколико се не исправи, покренути невиђено урушавање целокупног црквеног благопоретка и предањског црквеног устројства.

Што се самог викара Теодосија тиче, навешћемо неколицину канона које је исти прекршио и тиме себе учинио недостојним трона ЕРП, чак и да је он упражњен, а као што смо показали, није упражњен.

30. Апостолски канон: „Ако се који епископ послужио световним властима, да преко њих задобије цркву (епископију) нека буде свргнут и одлучен.“ Такође: I Вас. 4; Ант. 19, 23; Лаод. 12, 13; Сард. 6; Цариград. 1; Карт. 13, 49, 50.

Да су ови канони прекршени од стране викара Теодосија сведоче најаве безаконог смењивања епископа Артемија пре свега из ванцрквених, световних кругова, окупаторске администрације КФОР-а, још средином јануара текуће године.

Такође, слични гласови чули су се и од стране самог председника Р. Србије Бориса Тадићa, честог госта у манастиру Високи Дечани, у коме је боравио без благослова надлежног архијереја ЕРП Артемија, у више наврата, као и отворена подршка овог политичара коју на све начине у јавности показује викару Теодосију.

Најбезочнији доказ у прилог тврдњи да је в. Теодосије прекршио овај канон јесте његова тесна сарадња са полицијским органима Р. Србије, као и фиктивне Косовске републике, чији је отворени колаборациониста управо викар Теодосије.

Не треба изоставити ни веома уиграну медијску кампању, вођену од стране режимских медија, а све у циљу сатанизовања епископа Артемија и промовисања викара Теодосија, за „легитимног наследника“, тачније узурпатора ЕРП.

Даље каноне које је викар Теодосије прекршио, учинивши себе недостојним епископског чина, а сaмим тим и трона ЕРП су следећи:

45. Апостолско правило: „Епископ, или презвитер, или ђакон који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен…“ (постоји небројено фотографија које сведоче екуменско прегалаштво, синодског типа, почев од отварања џамија, којима је Викар присуствовао, па до Васкршње вечерње службе у Призрену, на којој је присасутвовао и призренски римокатолички бискуп, свакако ту има још пуно сличних блиских и антиканонских контаката, верског, а не дипломатског карактера, Викара са јеретицимa)

18. канон Четвртог Васељенског Сабора: „Преступ завере и групашење, сасвим је забрањено спољним (грађанским) законима, а тим је више потребно забранити да то бива у Цркви Божијој. Ако се, дакле, неки клирици или монаси нађу у завери или групашењу, или да плету замке епископима, или (својим) саклирицима, нека буду сасвим свргнути из свог чина.“ Као и њему сличне каноне: Апостолски 31; Ант. 5; Карт. 10, 53; Прводруги 13-15.

(Докази у прилог кршења наведених канона од стране Викара су многобројни, и настали су као последица његовог апсолутног, опструкцијског, непослушног односа према свом канонском епископу Артемију током низа година, особито након што је дотични Викар хиротонисан 2004. Викар је таквим својим неканонским и разбојничким деловањем у ЕРП отпадио целокупно братство манастира, у коме је као настојатељ, спречавао спровођење редовне канонске власти надлежног архијереја Артемија над манастиром и шире, а такође упорно радио на припреми и спровођењу безаконе смене и прогона свог канонског епископа Артемија, уз помоћ братства које је пре тога отпадио од редовног црквено-канонског поретка послушности свом надлежном архијереју Артемију и такође уз помоћ појединих синодских архијереја СПЦ, који су учествовали и учествују у безаконом прогону надлежног епископа ЕРП Артемија и постављању на његов трон духовног прељубочинца и узурпатора Теодосија.)

Канон 8. Гангрског помесног сабора: „Ако неко плодове (доношене Цркви) раздаје или узима без епископа, или онога који је постављен за управљањем доброчинством, нека је и који тако раздаје и који прима анатема.“

Њему слични канони, који говоре о истом преступу су: Ап. 4, 38, 39, 41; IV Вас. 26; Трул. 25; VII Вас. 11, 12; Анк. 15; Гангр. 7; Ант. 24, 25; Карт. 26, 33; Прво-други 7; Теоф. Алекс. 10; Кирило Алекс. 2.

(У прилог кршења наведених канона подсећамо на општепознату чињеницу и горепоменути проблем непостојања канонске власти над управом дечанског манастира, на челу са викаром Теодосијем, који је управљао многим фондовима и донацијама, како оним упућеним самом манастиру, тако и оним упућеним страдајућем народу на Косову. Контролу над свим финансијама у манастиру и увид у њих надлежни епископ Артмије није никада имао у потпуности, често чак ни формално.)

Овде је изнет само део канона који су најгрубље прекршени у безаконој смени и прогоњењу епископа ЕРП Артемија, са његовог епископског трона, и у још безаконијем постављању на исти викара Теодосија, који је и сам лично, и у сарадњи са поједином синодским епископима СПЦ прекршио небројено канона и чланова Устава СПЦ, од којих смо овде изнели само неколицину.

Због свега наведеног, верни народ ЕРП и читаве СПЦ, викара Теодосија сматра НЕДОСТОЈНИМ епископског чина, самим тим захтева спречавање интронизације истога, у трон ЕРП, будући да је за ту катедру изабран као НЕДОСТОЈАН и то безаконим саборским преглашавањем и извикивањем, а не регуларним црквено-канонским процесом, што пре свега потврђује чињеница да је трон ове богоспасаване Епархије већ попуњен и украшен њеним канонским епископом Артемијем, те у складу са тим, ми верници и чада наше Светосавке Цркве захтевамо повратак нашег канонског архијереја Артемија на његов трон и извођење епархијског узурпатора Теодосија на Црквени Суд и његово праведно свргнуће.

Остајући верни путу Светих Отаца, који нам они предаше, као једином путу Цркве, ми уносимо молитвену наду да ће Сабор СПЦ смоћи снаге и исправити ову страшну и трагичну неправду учињену ЕРП, владици Артемију и васцелој црквеној пуноти, као и свеукупном апостолском, светоотачком, еванђелском и богочовечанском предању Цркве у којим и у којој се спасавамо.

Уколико архијереји у Сабору СПЦ не смогну снаге да исправе трагичну грешку по питању прогона епископа Артемија, на њима ће се стравично испунити речи оца Јустина, они ће умесо христољубаца бити христоборци и еванђељоборци!

Јеромонах Максим


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 18-02-2017 10:48 PM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 19-02-2017 03:13 PM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 19-02-2017 04:48 PM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 20-02-2017 10:40 AM





Приказ књиге Владике Артемија „Одбрана од кривоверја“

Почетком марта текуће 2014. године српска православна књижевна баштина обогаћена је још једном теолошким бисером – најновијом књигом Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренско и косовско-метохијског Г.Г. Артемија у егзилу – „Одбрана православног исповедања вере од кривоверја проф. др игњатија Мидића, епископа браничевског.“

У новије време, нека ми се опрости на смелости, није било спасоносније српске књиге од ове, а тиме и православније и драгоценије. Ова књига није књига него чисто духовно злато којим се Истина купује. Она је муња небеска којом је Владике Артемија у прах и пепео претворио екуменистичко јеритичко бунцање епископа браничевског Игњатија, професора догматике на Богословском факултету у Београду.


Поменута књига представља глас епископске савести Владике Артемија преточен великим јеванђелским трудом у реч још 2008. године. Тада је и достављена четрнаесторици епископа СПЦ, Синоду и Сабору СПЦ, заједно са пропратним писмом у коме са предлаже да се на Сабору разматра неправославно учење епископа Игњатија и одлучно стане у одбрану свете Вере Православне. Невероватно али истинито – предлог није прихваћен а књига је стављена под тепих од стране свих. Милошћу Божијом, после шест тамних година за њу, угледала је светлост дана – дарована је руком Владике Артемија читавом српском народу као бесцен благо. Како је од православног народа прихваћена говори податак да је прво издање у тиражу од 1000 примерака плануло за двадесет дана.

Богоносни отац Цркве Свети Игњатије Брјанчанинов благовести: „Последице пада у јерес веома су сличне последицама пада одбачених духова; јерес помрачује ум, разгневљује срце, разлива свој отров по читавом телу, води душу у вечну смрт. Она није способна за смирење. Она човека чини потпуно туђим Богу. Она је – смртни грех“. У светлу ових истина може се рећи да ова књига описује невиђени масакар српских душа који спроводи епископ Игњатије на богословском факултету у Београду и то са знањем Синода и Сабора.

Књига нам тајанствено казује зашто је догматика Авве Јустина избачена са теолошког факултета у Београду и зашто је Владика Артемије избачен из Сабора СПЦ. Читајући ову књигу између редова, сазнајемо да је још много Игњатија у СПЦ и да се крупним корацима иде ка унији са богоборним Римом.

Књига је подељена у три тематске целине, три свеске. У њима се свако догматско застрањење епископа Игњатија систематски приказује и побија православним учењем. При томе аутор углавном користи догматику Светог Јустина Ћелијског. Целинама предходе пропратна писма, односно представке упућене епископима, Синоду и Сабору. Уз књигу се прилаже и компакт диск на коме се налази звучни запис предавања епископа Игњатија као необориви доказни материјал.

Књига је владикино оправдање пред Богом и пред људима и оптужница екумениста.

Хвала ти Господе на овој књизи – она нам тако јасно разобличава заблуде екумениста.

Хвала ти Господе на овој књизи – она је лек и противотров онима који су непажњом или незнањем попили отров епископа Игњатија.

Хвала ти Господе на овој књизи – преко ње још јасније сазнајемо какви се вукови увукоше у тор православних оваца Твојих.

Хвала ти Господе што си и нашем нараштају дао бар једног епископа, христоносца и светлоносца да нам осветљује пут Праве Вере.

Хвала Преосвећени Владико на уложеном труду, хвала на предивном дару.

Господ да Вас упише у књигу живота. Амин.


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 20-02-2017 02:11 PM

Нови број часописа „Свети Кнез Лазар“

Током фебруара месеца 2017, у издању Епархије рашко-призренске у егзилу, из штампе је изашао нови број нашег јавног гласила, Свети Кнез Лазар(децембар – 2016.). У овом броју часописа богољубивој пажњи православних читалаца предлажемо, као и иначе, чланке и текстове богословске, историјско и књижевно – научне, као и светоотачко-пастирске садржине.

На првом месту је Божићна посланица 2016, његовог преосвештенства, епископа Артемија.Даље, по нашој устаљеној традицији, делови пребогате богословске ризнице светог оца Јустина Ћелијског. Овом приликом је то наставак из претходног броја, низа одломака из књиге поменутог аутора Православна Црква и екуменизам, који су дати у циљу подсећања на апсолутно антиекуменистички став оца Јустина, а са намером сузбијања фалсификовања или прекрајања,од стране екумениста, његове крајње јасне негативне одређености према екуменистичком јеретичком покрету.

Повезано са том јеретичком пошасти у наставку следи аналитички текст-предавања, које уједно представља званични став наше Епархије поводом разбојничког, екуменистичког Критског скупа, који се догодио током протекле године.

Из светоотачке ерминевтике, аскетске, пастирске ризнице доносимо тумачење једног од литургијских псалама и светоотачки став о духовно-канонском леку званом епитимија. Такође, у оквиру својеврсног фељтона, и у овом броју Часописа дат је превод са руског, неколико писама светог Макарија Оптинског, као потпуно ново светоотачко штиво на српском језику. У наставку следи једна од многих пастирских и душепољезних беседа нашег надлежног Архијереја.

У оквиру историјско и књижевно-научног подеока доносимо поглавља из тротомног научно-историјског дела др Животија Ђорђевића, под називом:Страдање Срба у 19 и 20 веку, који јасно показује подмуклу и издајничку сарадњу КПЈ са окупаторима током Другог светског рата. У овом броју међу ауторске текстове доносимо и предавање докторанта историје Вукашина Викмировића на тему Срби у Војводини у 19. веку. Даље прилажемо наставак мастер рада, мастера књижевности Бобана Ковачевића на тему Псалтир у српској књижевности 13. века, поглавље дато овом приликом бави се књижевним радом средњовековног српског списатеља монаха Доментијана, са посебним освртом на поменуту тему рада.

Борба за веру чији је носиоц наш епископ Артемије, са својом Епархијом, је свакако својеврсно исписивање страница историје Цркве православне. Зарад што прецизнијег памћења актуелних, с правом можемо рећи историјских, збивања у таквом једном амбијенту, у коме наша Епархија егзистира, прилажемо, као и иначе, Епархијску хронику насталу врло прецизним, педантним радом и трудом протосинђела Евтимија.

Наведени садржај овог броја нашег часописа Свети Кнез Лазар је уједно и наша скромна препорука да светоотачке текстове и чланке, који представљају део савремене борбе за веру православну, и чланке који сведоче о тој борби, треба да буде саставни део библиотеке сваког православног Србина светосавца. Ово не само за утврђење нас самих у вери православној и одстојавању у борби за њу, већ и као залог историјског сећања и памћења будућих поколења о савременој борби за веру, која је пала на плећа сваког искреног, побожног православног човека, па и нас Срба данас. Набавком овога Часописа помажете нам да овај писани, врло битан, начин борбе за веру и очување отачког предања, посебно богословског, наставимо у оквиру православног издаваштва наше Епархије.

С благословом Божјим, главни уредник часописа Свети Кнез Лазар

Хорепископ новобрдски и панонски +Максим

Сва епархијска издања можете купити на штандовима наших катакомби, наручити преко телефона: 064 – 4 950 842 у периоду од 9.оо до 13.оо ч, или путем електронске поште на мејл: euocentralnimagacin@gmail.com Поручена издања биће послата брзом поштом на жељену адресу. цена: 250,00 дин. + ПТТ трошкови


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 21-02-2017 11:55 AM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 22-02-2017 11:44 AM

Еп. Артемије: Заиста, ко је „промашио тему“?

Овај мој осврт, као одговор поводом новог напада Епископа Атанасија Јевтића, који је уследио после мог Интервјуа ТАНЈУГ-у, представља само наставак мога одговора под називом „Б Р А Т“, који обухвата и цитирану његову изјаву од фебруара 2010.

У овом његовом новом нападу, заједно са преамбулом (препознатљиво чијом), прво што пада у очи јесте одсуство истине у сагледавању ствари. Добија се утисак да је у питању кратковидост (или, можда, заслепљеност) коментатора који се бави, као најважнијом ствари, тумачењем једне моје слике крај гроба Оца Јустина, бркајући је са једном ранијом фотографијом (широко познатом) на којој смо нас четворица духовних синова светога Старца, тврдећи да сам ја „избрисао осталу тројицу ученика светога Јустина“, да би ја „остао сам“.
Да ли је могуће да је мислио како је она слика нас четворице крај Аввиног гроба и једина слика? Да ли, можда, (по њему) ја нисам имао право да се (ко зна колико пута) сликам на гробу свога Старца? Једна и друга слика (које објављујемо уз овај текст) јасно показују да се ради о два, међусобно независна, случаја, и још једном указују на клеветнички дух Епископа Атанасија.

Наш одговор њему под називом «БРАТ» он назива „иронисањем, изругивањем и клеветом“, јер, како каже, да „свесно мимоилазим и игноришем тематику из његовог писма“, (као и неких седам ранијих, на које, наводно, нисам одговарао, нити им придавао значај), зато што „на њу немам одговора“. И то би, по њему, значило да сам „промашио тему“. Истине ради у његовом писму и није било неких питања за „одговор“, него „тематика“ општа, опет (ма колико га то избацивало из такта), без и једног доказа а са много клевета и, како сам каже, „нимало нежних“ етикетирања и увреда.

Напротив, кад је о „промашивању теме“ реч, зашто он остави Нас без и једног одговора на три Наша врло јасна и конкретна питања? Да ли зато што су одговори јасни и разумљиви сами по себи, или је управо то игнорисање и заобилажење истине? Ко чита, разумеће. И ко гледа – видеће.

Укоревајући мене, пише у множини: „такви су били и сво време до сада…“, „они су износили само своје ставове…“, вероватно мисли и на моје ближе сараднике, које никада не може да заобиђе (као Архимандрита Симеона Виловског и др.), а да се о њих не очеше најгрубљим речима. А какве су то речи показаће свима једна прегршт његових „бисера“ које нештедимице дели и лепи својим неистомишљеницима. Ево их:

„…Мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни ‘духовници‘ и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени ‘типичари’, зилоти маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком ‘непогрешивошћу’ који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени ‘канонисти’, а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови…“, итд. и тсл.

Кроз то, он недвосмислено изјављује и потврђује да оптужба упућена мени „о изношењу само својих ставова“, управо важи за њега. Јер никада, нигде и нико није имао такво обиље увредљивих назива, епитета и увреда, као он, што и јесу „само његови ставови“. Нека се и даље кити њима и умножава их. Са њима ће изаћи „на виђења Господња“, где ће се сваки „од својих дела (и речи) или прославити или посрамити“ (Чин Опела).

+Епископ АРТЕМИЈЕ