Погледи форум
ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Верзија за Штампу

+- Погледи форум (http://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (/Forum-drustvo)
+--- Форум: Православље и монархија (/Forum-pravoslavlje-i-monarhija)
+--- Тема: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! (/Thread-istina-je-samo-jedna-vladika-artemije)

Странице: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 07-03-2017 10:25 AM

Ко је заправо расколник?!
„Неки наши црквени модернисти непрестано увозе са Запада у нашу средину неке римокатоличко-протестантске модернизме. И у име тих кожних модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзервативизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа на трулежног човека папу. И то прогласили за најглавнији догмат. А протестанти су само подухватили тај догмат и разрадили га до страшилних детаља“. Свети Јустин Ћелијски.


Занимљива је чињеница да непријатељи Владике Артемија увек изговарају једну реч и оптужбу: „Раскол“. Католици су за њих браћа из сестринске цркве, док су људи окупљени око Владике Артемија: „расколници, секташи, идолопоклоници“. Сви знамо да је Владика Артемије неправедно и противканонски смењен са катедре Епископа рашко-призренског.

Такође сви знамо да је стигао акт потписан од стране митрополита Амфилохија да је Владики забрањено да исповеда своју духовну децу, монахе. Шта би било да су монаси ћутали на безаконе одлуке Синода? Ћутање је знак одобравања. Како би тој духовној деци било да су издали свога оца? Нико није издао човека а да тим чином није издао и Бога. Света борба за Православље јесте борба свих нас, свих верних чада Српске Православне Цркве, и монаха и мирјана. Подстакнути завишћу и великом злобом, мрзитељи Владике Артемија су му позавидели на његовој богатој духовној жетви и оклеветали су га, а не престају да га клевећу ни данас. Свети људи никада не би доспели до крајњих тријумфа својих борби, да сам Бог није постављао препреке у њиховом животу. Покренути безакоњем над својим Епископом и духовним оцем, монаси су добровољно напустили своје манастире и томе показали да су спремни да страдају са својим оцем. Није ли то велика жртва са њихове стране Богу угодна? Овде није реч о расколу, већ о састрадању са својим старцем.

Да ли је заиста Владика Артемије у расколу, или су у расколу они који су одступили од Светих канона, правила установљених на Седам васељенских сабора? Дуготрајни напор на стварању раскола у Српској Цркви од стране Патријарха Иринеја и Синодалаца, данас је уродио плодом. Проглашењем тобожњег Епископа рашко-призренског, поред живог канонског Епископа рашко-призренског Артемија, остварила се њихова давнашња намера и жеља, створен је раскол у СПЦ. Тим чином су се и они сврстали међу расколнике, не ни тако малобројне у историји Цркве. На тај начин виновници раскола, Патријарх и Синодалци – Иринеј Буловић, Амфилохије Радовић, и Атанасије Јевтић и њихове присталице међу Епископима, су отпали од животворног тела Цркве. У расколу су они, а не Владика Артемије. Он се није прикључио ни једној расколничкој фракцији, није се макао са места где јесте, није напустио Трон Светога Саве. Нема основе да расколници називају Владику Артемија „расколником“. Српска Православна Црква је ипак одувек подржавала сарадњу са Ватиканом и од њега добијала помоћ. То се данас може јасно видети, како се понашају поједини Епископи. А и они што ћуте, хоће ли и када проговорити? Да ли чекају Осми васељенски сабор да се прогласи Унија? Шта ће да учине онда када све буде готово? Како ће исповедити своју веру? Како ће се оправдати пред народом и Богом? Нека деца никада не проходају.

Православна Црква нам је заповедала да проучавамо Свето Писмо, али да се при том руководимо тумачењима Светих Отаца, а не сопственим мишљењима. У Српској Православној Цркви данас можемо видети тумачења Светих Отаца по митрополиту Зизјуласу. Епископи се више не руководе тумачењима онако како су она и написана. Свети Оци су писали тако да их сви можемо разумети. Да ли је нама потребан један папофилни Зизјулас да нам протумачи Свето Писмо? Да ли неко од нас разуме шта он пише у својим конфузним текстовима. Ево примера где нас митрополит Пергамски Зизјулас учи да је душа смртна:

„Могуће је, наравно, говорити о „бесмртности“ душе која није природна
него представља „благодатни дар“, али само ако се употреби једна логичка противречност: ако душа као створена није бесмртна, тада никада није, онтолошки-природно, бесмртна. То што она бива бесмртна по благодати, логички нам не допушта да кажемо да је бесмртна. Напротив, када прихватимо да душа може да буде бесмртна по благодати, аутоматски прихватамо да није бесмртна…“

Свети Иринеј Лионски каже о томе следеће :

„Бог је душу створио бесмртном. Створио, јер није нестворена, бесмртном, јер је бесмртна, по образу и по подобију бесмртног Творца свога“.

Свети Јефрем Сирин је писао овако:

„Када наступи васкрсење мртвих земља ће претставити тело људско онаквим каквим га је примила, макар га биле растргле звери, појеле птице, разнеле рибе; неће недостајати чак ниједна длака људска. Земном праху биће заповеђено да издвоји прах умрлих, и неће остати ниједне трунчице која се не би јавила пред Судијом“.

Митропoлит Зизијулас промовисан је у Српској теолошкој јавности, од стране неких теолошких „ауторитета“ (као што су Атанасије Јевтић и Игњатије Мидић), као неприкосновени ауторитет у богословљу и „Апостол екуменизма“. Он те карактеристике не поседује, а његов ауторитет није признат и познат ван Србије, осим у Ватикану. Митрополит Зизјулас је једино признан и ауторитетан код папе. У друштвима често се фаворизују наметнути ауторитети који имају утицај само док такво стање траје. Зизјулас је пролазни ауторитет, док је Свети Јустин Ћелијски (чија су учења Синдолаци избацили са БТФ) аутентични ауторитет. Његов утицај задржаће се дуго времена, за вечност. Онда можемо да видимо ко је у расколу, ко је у јереси и ко иде свејеретичким папофилним путем, а ко путем Светога Јустина. Владика Артемије или екуменисти из редова СПЦ. На жалост Синод је под окупацијом екумениста, и његови доживотни чланови се смењују из године у годину, а састав остаје исти. Иринеја замени Амфилохије, Амфилохија Иринеј, или неко од њихових људи: Јоаникије, Григорије. Буловић долази на седнице Синода и када није члан. Ту је и незаобилазни Атанасије Јевтић члан Синода „из сенке“. Њиховом утицају се нико не супротставља. На седницама Синода нема супротстављања. Како се бирају чланови Синода? Бирају се тако што Иринеј и Амфилохије стану поред патријарха један са једне, други са друге стране, и објасне му ко ће бити нови чланови Синода. Патријарх климне главом, и посао завршен. Синод има моћ и над Сабором, јер Синод је алфа и омега у СПЦ-у.

− Синод је донео одлуку о приступању Српске Православне Цркве такозваном „Светском Савезу Цркава“. Приступила је без поговора.
− Синод је донео одлуку да се четири европске земље туже међународном суду у Стразбуру. Тужене су.
− Синод је донео одлуку да се тужба повуче. Повучена је.
− Синод је донео одлуку да заживи Меморандум о предаји наших порушених светиња у руке рушитељима. Заживео је.

Због чега ћуте Епископи из редова СПЦ? Плаше се Синода! Да су се тако плашили сви Светитељи својих џелата данас сигурно не би били Свети. Ишчекивано уједињење, које се већ неколико деценија пажљиво припрема од стране Ватикана, биће прихваћено од већине Православних помесних Цркава, а вероватно и Српске. Пошто чувени Осми васељенски сабор није стигао да се одржи протекле 2011. г, уз многобројне припреме, не треба сумњати да се неће одржати ове године. Тада ће доћи до уједињења, уније и тада ће бити касно за све. Нема потребе да папа дође у Ниш, чега се неки прибојавају. Папа не мора да иде било где, да би се унија прогласила. То ће се учинити и без његовог присуства, а долазак у Ниш може бити само обична посета, која ће свакако годити домаћим папофиличарима. Да ли се у овом случају народ пита за нешто? Црква постоји управо због тог народа. Јер чему пусти манастири и Цркве ако нема народа у њима. Тешко Црквеним великодостојницима када народ одступи од ње, због њих. Они ће за то дати одговор на Страшном Суду Божијем. Црква је кроз векове учила и корила свој Српски народ и, као мајка децу, за руку водила ка добру, а куда их данас води? У загрљај папи!

А све су ово последице раскола, којим СПЦ гази дубоким и ужурбаним корацима. Видели смо ових дана фотографије из Требиња. На Божићној Литургији Григорије католицима доноси нафору и вино, или „послужење“. Доноси им на ноге. Не мали број пута смо видели Иринеја Бачког са католицима у олтару. Атанасије Јевтић са Јеврејском менором на Престолу, а Амфилохије Радовић је одавно ватикански гласноговорник, који је десет година чекао да смени свога брата Артемија. Шта нам ова имена говоре? Да чланови Синода први чине радикалне екуменистичке потезе. Руше свете каноне, и не поштују Седам васељенских Сабора. Како онда народ да поштује њих. Немојте да мислите да ће ови људи да забораве на Владику Артемија. Неће се либити митрополит Амфолохије да учини било шта, не би ли наудио Владики Артемију. Колико је он година вршљао по туђој епархији и подстрекивао дечанске монахе да направе пуч у Епархији РП. Није њима свеједно, јер народ не иде за већином већ за оним ко је у праву. Да ли сте се икада запитали због чега Сабор никада није канонизовао Патријарха мученика Варнаву Росића? У свести Срба он је остао запамћен као мученик. Он носи целу нашу прошлост у себи. Та прошлост говори ко смо, и да смо умели бити упорни како само Србин може бити, да можемо бити истрајни, да се умемо жртвовати кад треба за веру у Христа, онако како се за своју веру и народ жртвовао Патријарх Варнава Росић. Владика Артемије носи сву нашу будућност у себи, јер и он се жртвовао због вере и Христа и кренуо у отворену борбу са про-католичким снагама баш као и Патријарх Варнава.

Несумњиво је Владика причасник осмог Блаженства: „Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско“. Страдалника за ову правду има небројено, почевши од првих прогона хришћана од стране многобожаца, преко јеретика, који нису презали ни од каквих метода за мучење и убијање Христових следбеника. Какве ли дивне заступнике и молитвенике пред Престолом Господњим има Владика Артемије! Јер они који и страдају за правду Христову имају отворен пут у Царство Небеско и живот будућег века.






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 08-03-2017 12:55 PM

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служиће у недељу, 12/25. марта, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, са почетком у 9.00 часова.


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 09-03-2017 08:50 AM

За дивно чудо, Блиц је данас доста реално известио са почетка суђења Владици Артемију.
Владика Артемије у првом обраћању је као прави исповедник, говорио истину и само истину.

http://www.blic.rs/vesti/hronika/artemije-progone-me-jer-sam-bajdenu-zabranio-posetu/kjlrzjw


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 10-03-2017 09:36 AM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 10-03-2017 12:58 PM

Новаковић: БАЈДЕН НИЈЕ БИО ЈЕДИНИ РАЗЛОГ ЗАШТО ЈЕ АРТЕМИЈЕ МОРАО ДА БУДЕ УКЛОЊЕН СА КиМ

КО ЈЕ БИО НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.
ДЕПЕША: 06BELGRADE231, 2006-02-16 13:22:00, SENSITIVE

У својој преписци са Вашингтоном амерички амбасадор Мур је био посебно забринут заједничким саопштењем (ставом) председника владе Војислава Коштунице и потпредседника Српске радикалне странке Томислава Николића. Николић и Коштуница су се сложили да у случају проглашења независности Косова треба званично прогласити „окупацију Косова“ и користити сва расположива уставна средства у одбрани истог…

Наравно у то време Николић је деловао као „продужена рука“ председника СРС и његовог кума др Војислава Шешеља (заточеног у Хагу), па се може рећи да та реторика вероватно и није била одраз његових личних ставова.

У сваком случају (Про)Западне снаге у Србији након тога су одлучиле да СРС треба разбити свим средствима, а ДСС политички маргинализовати и Коштуницу уклонити са места премијера. Као резултат такве „западно-петоколонашке“ стратегије, данас у Србији СРС више не постоји у парламенту, а Коштуница је и даље политички изолован и маргинализован…

Поводом најаве (иминентне) независности Косова, у петак, 2. октобра 2006. Николић и Коштуница су издали заједничко саопштење де ће се проглашење независности Косова сматрати „окупацијом и агресијом на Србију“- захтевајући од Српског парламента да предузме све мере, у уставној и законској надлежности за заштиту суверенитета Српске државе. Према америчким дипломатским изворима тада је договорено да се по повратку српске делегације са „Бечких разговора“ (20. фебруар 2006) хитно сазове ванредна седница Народне скупштине…

Након „радикалног“ наступа Радикала у Скупштини и Српским медијима, Коштуничина влада је (према овим изворима) покушавала да ублажи ово саопштење, те је дошло до препуцавања између Радикала и ДСС. Ту је по њима предњачио Милош Алигрудић оптужујући Радикале за „политички маркетинг“ и „бомбасте изјаве“!?

Друге водеће, углавном отворено „прозападне“ партије су се такође обрушиле на Николића и Коштуницу. Најгласнији у нападу на Радикалско-ДСС позицију су били наравно: Г17, ДС, СПО и други. Амерички амбасадор је цитирао као највеће „про-западне“ поборнике (односно њихове „гласноговорнике“- ми знамо да су иза њих тада стајали лидери њихових партија: Борис Тадић, Вук Драшковић и Млађан Динкић) као оне који су спремни да се одрекну Косова без поговора: Чедомира Антића(Г17), Душана Петровића(ДС) и Влајка Сенића(СПО)…

Ипак, као највећу подршку Николићевим (СРС) ставовима, и претњу (Про)Западним интересима на КиМ, ови амерички извори наводе Владику Артемија, Епископа Рашко-Призренског. За њих је нарочито била проблематична Владикина изјава за BBC у време његове посете Америци, где је Владика Артемије јавно „цитирао“ право сваке државе на свету да одбрани свим средствима део своје окупиране територије. Није чудо да је након таквих потеза Владике Артемије, а нарочито након његове практичне акције на КиМ где је Владика јавно устао у одбрану интереса Српског народа и СПЦ, које је кулминирало забраном посете Српским светињама једном од највећих пропагатора дивљачког НАТО бомбардовања Србије 1999- америчком потпредседнику Џозефу Бајдену- из америчке амбасаде наложено прозападном издајничком режиму и корумпираном Синоду да уклоне часног Владику са КиМ!

Према америчким изворима, након оваквих „про-западних“ притисака, Коштуница се „дистанцирао“ од Радикала, и обећао да ће у случају да дође до покушаја од стране радикала да оа питања ставе на дневни ред Скупштине, учинити све да се седница не одржи. Нажалост Радикалима је требала трећина гласова да би могли да сазову ванредну седницу, а са 84 члана парламента, били су кратки за 4. Овде је сувишно рећи, да су им тада сви окренули леђа, укључујући и Коштуничин ДСС…



ПРИЛОГ: ПРЕВОД КЉУЧНИХ ДЕЛОВА АМЕРИЧКЕ ДИПЛОМАТСКЕ ДЕПЕШЕ, КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА „НЕПОДОБНОГ“ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА
ОРИГИНАЛ:

US embassy cable – 06BELGRADE231

KOSOVO: SERBIAN POLS DISTANCE SELVES FROM RADICALS

Identifier: 06BELGRADE231
Wikileaks: View 06BELGRADE231 at Wikileaks.org
Origin: Embassy Belgrade
Created: 2006-02-16 13:22:00
Classification: UNCLASSIFIED//FOR OFFICIAL USE ONLY
Tags: PGOV PREL PHUM SR YI Kosovo
UNCLAS SECTION 01 OF 02 BELGRADE 000231

SIPDIS

SENSITIVE

SUMMARY

1.(SBU) A range of Serbian political leaders reacted sharply to a suggestion by Serbian Radical Party (SRS) deputy leader, Tomislav Nikolic, that he and PM Kostunica had agreed to proclaim an „occupation of Kosovo“ in the event that Kosovo is declared independent and to use „allavailable means“ to defend Kosovo...

ARTEMIJE SUPPORTS „LIBERATION“…

6(U) The only direct support for Nikolic’s position came from the hard-line Bishop Artemije of Raska and Prizren. Artemije told the BBC during a visit to the U.S., „Every state has the right to fight against the occupier to liberate an occupied part of its territory.“…

ПРЕВОД:

САД- дипломатска депеша- 06БЕОГРАД231

КОСОВО: Српске анкете дистанцирају себе од става Радикала

КОД: 06БЕОГРАД231

Викиликс: Преглед 06Београд231 @Vikileaks.org

Извор: Београдска амбасада САД

Датум депеше: 2006-02-16, 13:22:00

Тајност: Декласификовано једино за службену потребу

„ОСЕТЉИВО“

РЕЗИМЕ:

Широк круг србских политичара је оштро реаговао на сугестију заменика председника Српске Радикалне Странке (СРС) Томислава Николића, да су се он и председник владе Коштуница договорили да прогласе „окупацију Косова“ у случају да Косово прогласи независност, и да тим поводом користе „сва расположива“ средства да одбране Косово…
АРТЕМИЈЕ ПОДРЖАВА „ОСЛОБАЂАЊЕ“ (КОСОВА):

(6) Једина директна подршка коју је Николић добио за своју позицију, дошла је од стране тврдокорног Епископа Артемија од Рашке и Призрена. Артемије је изјавио за ББЦ, током своје посете САД: „Свака држава има право да се бори против окупатора, да би ослободила окупирани део своје територије“…

http://srbinaokup.info/?p=83348


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - Шумадинац - 10-03-2017 01:05 PM

[Слика: klinton.jpg]

Жртва CIA, Масона, Бајдена, Клинтона... Јок


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 10-03-2017 01:07 PM

Хајка на епископа Артемија – удар на косовске Србе

Синод Српске православне цркве (СПЦ) је 13. фебруара епископу Рашко-Призренском и Косово-Метохијском Артемију (Радосављевићу) ускратио управљање епархијом. За епархијалног администратора постављен је Атанасије (Јевтић), бивши епископ Захумско-Херцеговачки. Ово прво за време новог српског Патријарха Иринеја (Гавриловића) озбиљно кадровско решење не може проћи без дугорочних унутарцркевих и политичких последица.

Епископ Артемије један је од најпознатијих архијереја СПЦ. Он је руководио Рашко-Призренском епархијом СПЦ од 1991. године, заменивши на тој дужности недавно преминулог српског Патријарха Павла. Њему је припало тешко бреме – ескалација косовске кризе 1990-их, војна кампања НАТО и окупација покрајине 1999. године, постепено претварање Косова и Метохије у албанску државу у 2000-им. Током свих тих година владика Артемије био је једна од кључних фигура српске заједнице Косова, неуморно бранећи интересе своје пастве на локалном и међународном нивоу.

Он се залагао против косовске политике владе С.Милошевића, у више наврата састајао се са албанским лидерима и представницима Запада. То је одиграло своју улогу после окупације Косова од стране војске НАТО у лето 1999. године.

Српски чиновници напустили су покрајину заједно са одлазећом армијом, али православно свештенство на челу са епископом Артемијем остало је на Косову. Као и у време турске владавине Црква се нашла у улози јединог заштитника косовских Срба. Мисија ОУН и команда КФОР признавали су владици Артемију статус истакнутог представника српске заједнице, што му је омогућило да се стално бори како за локалне интересе своје пастве (помоћ у осигурању обезбеђења од стране мировних снага, организација допремања и прерасподеле хуманитарне помоћи, посета излованим српским енклавама, стварање система народних кухиња у енклавама, редово прикупљање и допремање помоћи из Србије и српске дијаспоре , скретање пажње на случајеве прогона од стране албанаца) и за политичке интересе – на међународној арени епископ се активно залагао против одвајања Косова од Србије.

У јеку дискусија око Ахтисаријевог плана 2006. године епископ је средствима епархије предузео широку међународну пиар-кампању у заштиту целовитости Србије. У том циљу је ангажована америчка лобистичка фирма, а сам архијереј је интензивно наступао на разним трибинама - од Конгреса САД и европских структура у Бриселу, до Јужноафричке Републике, захтевајући да се интереси Срба узму у обзир. Исто тако је активно владика Артемије деловао и у Србији, залажући се код Београда за реалну, а не декларативну заштиту интереса својих сународника на Косову.

Делатност епископа у 2006. години у значајној је мери пореметила реализацију Ахтисаријевог плана тако што је спречeна пасивнa позиција српског руководства. Касније је званични Београд следио пример одважног архијереја и развио међународну агитацију у циљу подршке својих права на Косоову.

До краја 2000. године епископ Артемије је постао озбиљна сметња међународним структурама, које су прекрајале Балкан. Инволвирани у косовски процес западни дипломате и политичари стално су изражавали незадовољство због „радикализма“ епископа, који нипошто није желео да јавно одобри њихово деловање у покрајини. Остале лидере косовских Срба увек је било могуће оптужити за нелегитимитет, али права Српске цркве била су званично призната и од стране ОУН, и других међународних структура. Незадовољство Запада постепено се почело допуњавати и иритираношћу актуелних власти Београда. Владика Артемије је присно сарађивао са пређашњом владом В.Коштунице, отворено га подржавши на изборима 2008. године и редовно је оптуживао администрацију председника Б.Тадића за неактивност на косовском правцу.

Епископ је указивао, да је дужност државе да примени сва средства, укључујући и силу у циљу заштите целовитости земље и безбедности суграђана. Шеф епархије је редовно јавно осуђивао сваки уступак Београда структурама међународног присуства на Косову. И ускоро су нове власти почеле да узвраћају Артемију узајамношћу. Приликом путовања на Косово председник Б.Тадић га је демонстративно игнорисао, посећивао је манастире покрајине без обавештавања о томе руководећег архијереја. Такође, епископ са своје стране, није пропуштао прилику да отворено прекори шефа државе за кршење правила пристојности.

Средином 2009. године у београдске медије процуриле су вести о томе, како се прекомерно троше (месечни расходи владике достизали су 1500 евра) средства које држава издваја за подршку косовској епархији, као и о злоупотребама.

Уље на ватру додала је посета потпредседника САД Џ.Бајдена Београду у мају 2009. године. Власти Србије су тој посети придавале огроман значај, а јогунасти епископ јавно није благословио посету Бајдена чувеном манастиру Дечани. А владика то није учинио зато, што је Бајден био један од главних проповедника бомбардовања 1999. године и што припада активним покровитељима косовске политике САД. Влада је морала да хитно прибегне помоћи Синода СПЦ, који је „у име хришћанске љубави и гостопримства“ укинуо одлуку владике Артемија и позвао Бајдена да посети православну светињу.

Епископ Артемије је 4. фебруара 2010. године био међу организаторима Сабора косовских Срба у Митровици, који је сазван у вези са претњама Приштине да ће извршити „реинтеграцију севера“. У резолуцији Сабора је истакнуто, „да је данас Косово кудикамо даље од Србије, него пре доласка актуелних власти...Косово и Метохија се постепено, али доследно, приноси као жртва евроатлантским интеграцијама. За власти Београда настао је последњи тренутак да промене политику и заиста заштите Косово“.

Међу члановима Синода СПЦ такође је расло незадовољство косовским епископом, који је ометао одржавање непомућених односа са међународним структурама. После албанског погрома 17. марта 2004. године епископ Артемије је поднео тужбу Међународном суду против западних држава, чија је војска допустила талас насиља и разарања. На Западу је то изазвало љутњу и Синод је затражио од епископа да опозове тужбу. Истовремено, он је упорно одбијао да потпише Меморандум о обнављању порушених храмова са Саветом Европе и са прелазним косовским властима. Епископ је стално изјављивао о недопустивости да се „рушитељима поверава обнављање светиња“, тојест, да се не допусти ангажовање албанских компанија на обнови светиња. Епископ је захтевао да се обави професионална рестаурација, уз ангажовање српских и иностраних стручњака. Међутим, 2005. године Меморандум је потписао Патријарх Павле, али су радови на обнови најчешће обављани нестручно и непажљиво, због чега и сам пројекат није донео очекивано смањење напетости у покрајини.

Ситуација се поновила када је владика Артемије одбио да прими обновљене објекте и објавио критички извештај о ниском квалитету радова. Покушаји да се од њега добије пристанак нису успели, па је у име СПЦ документ о пријему низа објеката потписао епископ Нишки Иринеј (Гаврилович) који је у јануару 2010. године постао нови српски Патријарх.

Многе су иритирали и богословски погледи епископа. Ученик истакнутог српског богослова, преподобног Јустина (Поповића), владика Артемије наставља његову традицију старог светоочинског православља. Он се доследно залаже против екуменизма, осуђује модернистичке струје у савременом српском епископату и увођење богослужбених измена. Монаштво Рашко-Призренске епархије постало је један од бастиона светоочинске вере у СПЦ. Артемијеви погледи неизбежно су се сукобљавали са погледима епископа – модерниста, присталица ширења контаката са инославним, у првом реду са Ватиканом.

Током последњих година иритираност Синода преточила се у плански притисак на непокорног владику. 2006. године намесник манастира Дечани Теодосије (Шабалић) је произведен у чин епископа и назначен викарним архијерејем Рашко-Призренске епархије. Постепено се владика Теодосије, који је спроводио политику сарадње са међународним структурама и властима Приштине, претворио у основног сауговарача Синода СПЦ на Косову. Сталним нападима подвргавано је и окружење Артемија, а њега самог су оптужили за неподчињавање одлукама Синода и за финансијске прекршаје.

Синод СПЦ је 5. фебруара у епархију упутио комисију на челу са Амфилохијем (Радовићем) и епископом Григоријем (Дурићем) ради провере вођења „финансијско-материјалних послова“. Резултат делатности комисије је оптужба против руководства епархије за финансијско-имовинске прекршаје, поред осталог, у делатности грађевинске фирме коју је основала епархија, у систему благотворних кухиња и продаји дела црквеног земљишта албанцима. Овај последњи пункт има за циљ да подрије репутацију борца за Косово, иако су средства од уговора утрошена за плаћање лобистичке кампање у иностранству против отцепљења Косова. Епископу Артемију се ставља на терет и одбијање да отпусти свог најближег сарадника, епархијалног секретара игумана Симеона (Виловског) и то што га је произвео у чин архимандрита без сагласности Синода.

Према саопштењу српске штампе, још у јануару су неки западни дипломате у Београду изражавали наду у могуће „персоналне промене“ у косовској епархији.

Подршку владики Артемију пружили су 12. фебруара и учесници Српског националног већа Косова и Метохије и Српског националног већа Северног Косова „за целокупни његов рад у последњих десет година на очувању Срба и српске државе на Косову“, оптуживши „део међународне заједнице и део званичног Београда за трагање за послушним кадровима у епархији ради рушења и последњег стуба српске заједнице у покрајини“.

13. фебруара је Синод СПЦ на основу извештаја комисије одредио званичну истрагу о ситуацији у Рашко-Призренској епархији и за време трајања исте суспендовао епископа Артемија са места руководиоца епархије. Руковођење је поверено администратору, за кога је постављен пензионисани епископ Атанасије (Јевтић). На првој конференцији за штампу о резултатима заседања епископ Бачки Иринеј (Буловић) је говорио у веома опрезном тону, пребацивши сву одговорност за прекршаје на окружење владике Артемија.

Наименованог за администратора епископа Атанасија (Јевтића), заједно са митрополитом Амфилохијем (Радовићем) и епископом Артемијем су 1990-их година називали „Три А“ Српске цркве. Ученици преподобног Јустина (Поповића) тада су заједнички иступали против режима Милошевића и залагали за препород Православља и националних традиција. Међутим, током последњих година позиције и погледи владика Амфилохија и Атанасија су претрпели еволуцију, што је заоштрило и њихове личне односе са пређашњим саборцем. Први кораци епархијалног администратора појачали су напетост унутар СПЦ. Епископ Атанасије је заузео епархијални центар у манастиру Грачаница и покушао да спречи улазак у манастир присталица Владике Артемија. Емитовани широм света кадрови туче монаха покрај манастира нанели су несумњиву штету лику Српске цркве. Ново руководство је подвргнуло жестокој критици деловање претходника и затворило епархијални сајт. Борба се пренела на Интернет, јер се многи српски монаси и верници нису помирили са прогоном владике Артемија.

Лидери Српског националног већа Косова и Метохије добили су право да посете епископа како би му изразили своју подршку. После сусрета они су изјавили, да се сада епископ Артемије фактички налази у кућном притвору у својим келијама у Грачаници.

Српске медије запљуснуо је талас иступа против епископа Артемија и његовог окружења. 17. фебруара ухапшен је Предраг Суботички, шеф епархијалне грађевинске фирме „Раде Неимар“, који је оптужен за присвајање 300 хиљада евра.

Сумњив је и сам „привредни“ карактер оптужбе. Познато је да се пословање многих епархија СПЦ одвија у „сивој зони“ економике, подаље од стриктне пореске евиденције и плаћања преко рачуна. Искључиви положај Рашко-Призренске епархије, која се налазила под спољном окупацијом и у условима вишегодишње анархије, подразумевао је коришћење одговарајућих механизама и метода, а изненадно „прозрење“ ревизора у таквој ситуацији изгледа веома неискрено. Исто је тако очигледно да је којим случајем владика Артемије био грамзивац, ништа му не би сметало да узме кудикамо већа средства ако би прибегао сарадњи са идеолозима отцепљења Косова.

Прогони храброг архијереја Српске православне цркве већ су изнедрили озбиљне проблеме.

Гестови новог патријарха у страну Ватикана, одобрење које је дао за „гоњење владике-исповедника“ постепено трансформише још недовољно кохерентно „зилотско“ крило Српске православне цркве у консолидовано удружење које је способно да пружи озбиљан отпор садашњем курсу синодалних власти.

До сада незабележена кампања за оцрњивање владике Артемија и његових помоћника, подржана од стране водећих (прозападних) српских медија, минира репутацију Цркве у српском друштву. Тежак ударац нанесен је косовским Србима који су показали, шта чека одлучне борце против отцепљења покрајине.

Избављење од непоколебљивог епископа може постати за Бориса Тадића пирова победа, јер се сада ни једно погоршање положаја Срба не може приписати „неразумном владики“. Без „црквеног радикала“ званични Београд ће бити још неотпорнији на притиске Запада.

Одстрањење и дискредитација епископа Артемија за власти Приштине је драгоцен дар за другу годишњицу „независности“ покрајине. Омразнути албанцима непријатељ уклоњен је рукама самих Срба, а штаб отпора, каквим је раније била епархија, утонуо је у раздор. Све то треба да помогне косовским албанцима у остваривању њихових планова о „реинтеграцији“ Северног Косова.


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 12-03-2017 05:55 PM










RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 14-03-2017 12:48 PM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 14-03-2017 09:00 PM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 16-03-2017 01:09 PM

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служиће у недељу Крстопоклону, 6/19. марта, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преп. Симеона Мироточивог у Дежеви, са почетком у 9.00 часова.






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 17-03-2017 10:58 AM

Подсећање на мартовски погром 2004. године: Неронски дани на Косову и Метохији

СПИСАК ПРАВОСЛАВНИХ СВЕТИЊА

ПОСТРАДАЛИХ НА КОСОВУ и МЕТОХИЈИ ОД 17. ДО 19. МАРТА 2004 ГОДИНЕ

Призрен

Богородица Љевишка (14. век)
Црква Светог Спаса (14. век)
Саборни храм Светог великомученика Георгија (1856)
Црква Светог Николе Тутучева (14. век)
Црква Светог Георгија Руновића (14. век)
Црква Свете Недеље (14. век, обнављена)
Црква Светог Пантелејмона (14. век, обнављена)
Цркве Светих Козме и Дамјана (14. век, обнављана)
Црква Свете Недеље, Живињане
Манастир Светих Архангела (14. век)
*Зграда Богословије Свети Кирило и Методије

*Епископски двор

Ораховац

Црква Свете Недеље (Киријаке) (1852) Брњача, Ораховац
Ђаковица

Храм Успења Пресвете Богородице (16. век) са парохијским домом, катедрална црква Свете Тројице (разорени звоници који нису страдали приликом минирања 1999. године, све рушевине од цркве развучене)
Црква Светог кнеза Лазара, Пискоте
Србица

Манастир Девич (15. век)
Пећ

Црква Светог Претече и Крститеља Јована (Митрополија, са парохијским домом)
Црква Ваведења Пресвете Богородице, Бело Поље (16. век, поново запаљена)
Црква Светог Претече и Крститеља Јована (Пећка Бања)
Урошевац

Црква Светог цара Уроша (1933)
…………………………….(Најмање две цркве које су чували грчки припадници КФОР-а су напуштене тако да се предпоставља да су и те две
……………………………. цркве уништене)
Каменица

Црква у Доњој Слапашници, Косовска Каменица
Црква у Талиновцима
Штимље

Црква Светог архангела Михаила
Приштина

Црква Светог Николе (19. век)
Косово Поље

Црква Светог Николе, Косово Поље (запаљена)
Црква Свете Катарине, Бресје код Косова Поља (запаљена)
Вучитрн

Црква Светрог Илије, Вучитрн
Обилић

Нова црква у Обилићу
Косовска Митровица

Црква Светог Саве, Косовска Митровица (1895.)
Подујево

Црква у Подујеву, 1930. година


АПЕЛ СА ВАНРЕДНОГ, ПРОШИРЕНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве са свог ванредног заседања, у проширеном саставу, које је сазвао Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, поводом најновијих трагичних збивања на Косову и Метохији, даје следеће саопштење и апел:

Јучерашњи и ноћашњи немири који су се догађали широм јужне српске покрајине Косова и Метохије, представљају наставак организованог албанског тероризма над православним српским народом, који траје већ више деценија, његовом и светском културном баштином, као и над другим неалбанским живљем на овом простору. Тероризам и насиље који су се на посебан начин пројавили паљењем конака Пећке Патријаршије, 1981. године, настављају се и континуирано трају до 1999. године, да би од те године бомбардовања од стране НАТО-пакта и изгона неколико стотина хиљада српског и осталог неалабанског живља добијали све више на снази и интензитету. Плод тога нечувеног насиља представљају неколико хиљада мушкараца, жена и деце киднапованих и побијених, спаљена села и насеља са српским живљем, отета и угрожена имовина народа и Цркве, уништење и разарање више од 115 манастира и храмова. А све то у времену када је ова област била под непосредним протекторатом међународне заједнице. Врхунац свега јесте управо овај најновији, очевидно унапред планирани, незапамћени погром, који је у току, над преосталим српским живљем и његовим вековним светињама. Преко петнаест најзначајнијих храмова и споменика културе од 14. до 19. века, почевши са Светим Архангелима и Богородицом Љевишком у ПРИЗРЕНУ, до храма Светог Николе (19. век) у Белом Пољу, спаљени су и уништени за један дан. Десетине људи је побијено, пале се и уништавају преостала српска насеља широм Косова и Метохије, гранатирани су манастир Дечани, угрожени Пећка Патријаршија и манастир Грачаница. За сваког иоле разумног човека јасно је да је овде на делу испланирано целосно етничко чишћење и уништавање свих културних и духовних трагова присуства хришћанског српског народа на простору Косова и Метохије, При томе, представници међународне заједнице, КФОР и УНМИК, својим чињењем или нечињењем, све од 1999. године до данас, доприносе, вољно или невољно, коначном истребљењу православног српског народа са његових вековних огњишта и уништавању његове културе и свехришћанских светиња Косова. Нашој држави је, насупрот Резолуцији Савета безбедности 1244, онемогућено да брани свој народ и део своје територије а они који су, у име заштите људских права и слобода, преузели протекторат и одговорност, својом пасивношћу доприносе есклацији незапамћеног терора у срцу Европе.

Са овог разлога Свети Архијерејски Синод апелује на власти државне заједнице Србија и Црна Гора и владу Србије да учине све што је у њиховој моћи да заштите народ од истребљења и коначног изгона српског народа са Косова и Метохије.

Обраћамо се са вапајем Европској заједници,САД, Русији, Уједињеним нацијама да хитно зауставе овај погром и терор, Бога ради и људског достојанства ради.

Обраћамо се и Албанцима на Косову и Метохији и њиховим првацима да престану са овим безумљем, себе ради и своје будућности ради. Подсећамо њих и себе на свељудско искуство да насиље, неправда и мржња никоме никада нису добро донели. Позивамо, на крају, сав наш народ да у овим претешким временима удвостручи пост и молитву за спасење и избављење, за мир међу нама и у васцелом свету. Не дозволимо себи, за било какав интерес овога света, да учинимо било шта недостојно Народа Божјег, било шта нељудско. Чувати се треба у овом смутном времену икакве бесмислене и безумне одмазде, као што неразумни почеше да чине против џамијâ, у Београду и Нишу. Да се бранимо од зла и злочинаца, али не на нељудски начин или да не дâ Бог, чињењем зла и нечовештвом на начин на који то злочинци чине. Господе, помози свима, па и нама и непријатељима нашим, а свима су нам потребни мир, слобода и правда, како нама, тако и свим људима и народима.

март 2004. године, Београд


RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 21-03-2017 08:23 AM






RE: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ!!! - смедерево - 21-03-2017 11:04 AM

У недељу 26. марта 2017.г., Његово Преосвештенство Владика Артемије ће служити Свету Архијерејску Литургију у манастиру Св. Краља Милутина у Бадовинцима. Служба почиње у 9 часова