20-02-2016, 03:35 PM
(19-02-2016, 09:10 PM)ватхра Пише: За трајање мисије Халјард не знам. Мислим да и није толико битна информација. Имам њихов извештај после повлачења. Имам и каснију преписку АЦРУ са ЈВуО. Ту се такође налази доста имена авијатичара. Ако је мисија трајала и после, било би занимљиво видети шта је радила. Једино што мипада на памет је активност која је већ дата у извештајима АЦРУ, контакти са ЈВуО у вези авијатичара који су код њих.
Није толико важна са аспекта њеног реалног учинка. И није значајна за оно што ја видим као примарни фокус твог рада - попис свих авијатичара оборених / спашених у Југославији. Зато и кажем да то не убрајам у грешку.
Од значаја је за друге ствари: да се јасније види позадина приче, околности и општи контекст. Мислим да си ту доста промашио.
Дакако је та чињеница утицала на одређене критеријуме и промену параметара у вођењу евиденције (што АЦРУ, што ОСС што Авијације - а њихова статистика се разликује! Чак значајно).
То сазнање је имало одређеног утицаја и на попуњавање докумената и на ретроактивно сагледавање и статистику. Нарочито по питању релативног доприноса четника и партизана у спашавању авијатичара.
Елем:
Знамо да су се британци опирали да се икаква мисија у било каквом контексту шаље на Михаиловићеву територију. После много мука - то ћу детаљније касније- коначна сагласност од Вилсона и америчког ЈЦС је добијена 14 јула. У међувремену је Рузвелт на састанку са Донованом дао одобрење за акцију.
18 јула је издато коначно наређење да се тим пошаље у Југославију.
Донован је на састанку са Титом и Меклином ове упознао са том мисијом, тако да нема говора да је икоме рађено иза леђа. Тада су упознати и са планом да се пошаље Ренџер.
Ипак, када је успех првих евакуација превазишао сва очекивања - Черчил је лично интервенисао код Рузвелта да Хаљард повуче. Цела слика о четницима и Михаиловићу коју су британци градили је претила да буде потпуно промењена.
Зато постоји у једном меморандуму став да су "Британци не желе да допусте да се Михаиловићу директно или индиректно призна заслуга за допринос савезничким ратним напорима". Рузвелт је дакле 3. септембра послао наређење да се мисија повуче "с обзиром на британски политички приговор".
Такође је интересантно да његова интервенција од 1 септембра поклопила у дан са почетком Ретвика.
Од тог дана Хајлард службено практично не постоји.
Према једном Кирковом меморандуму из касног септембра, разговарао је са осс агентом који се спремао да уђе у Југославију, и придружи се једном од 15 постојећих тимова. Није знао да постоји икаква мисија изван оне који су код Тита.
Слично је и са британским обавештајним официрима (мемо из новембра) Нико осим Меклиновог и Хантингтоновог окружења није знао да мисија код четника и даље ради и после 3 септембра.
Учинак Хајларда после тог датума приписиван је АЦРУ или ОСС уопштено. Тако имамо да је "ОСС од септембра до краја октобра спасио 32 авијатичара "са четничке територије" ", како гласи извештај независне мисије код Тита.
Треба истаћи и Крајгеров удео: након прве евакуације 9-10 августа, послао је меморандум да је србија очишћена и да се не може очекивати да ће у том подручју бити нових оборених авијатичара. Иако се претпостављало да у Југославији може да их буде и неколико стотина, он је истакао да нема начина да се сазна да ли су живи, да ли су слободни и где се налазе.
АЦРУ је са друге стране скоро свакодневно пријављивао да је пронађена или спашена нека нова група или појединац. Тако је било и у месецима од септембра.(Џојс)
Халјард је у ствари шифра "аеродрома" у Прањанима, није шифровано име тима. Што са горњим Крајгеровим актом имплицира да је "мисија" послата на једнократни задатак. Иза леђа екипи и иза леђа челницима ОСС.
Такође је интересантно да супротно Крајгеровим тврдњама АЦРУ у Југославији је функционисала до краја рата.
Ово је у најкраћим цртама.