ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ
Током Другог светског рата, међу четницима генерала Драже Михаиловића налазило се преко 1.000 официра, подофицира и војника из редова Западних савезника. То су најпре били чланови војних мисија. Британски официри за везу дошли су у Дражин штаб октобра 1941. и ту су остали до маја 1944. године, а њихов задатак је био усклађивање дејства Југословенске војске у Отаyбини са осталим савезничким фронтовима. У међувремену, официрима за везу прикључили су се обавештајци и диверзантске групе и они су распоређени по свим већим јединицама, широм земље. Прва америчка војна мисија дошла је међу четнике септембра 1943. године, а повукла се почетком 1944. године. Септембра 1944. у Дражину Врховну команду долази још једна америчка војна мисија и ту остаје до фебруара 1945. године. Ипак, највећи број савезничког особља на нашем тлу нису чиниле војне мисије, већ посаде авиона оборених од стране немачке противваздушне одбране. Од краја 1943, када је савезничка авијација почела да бомбардује стратешке циљеве у Румунији, па до краја 1944. године, четници су спасили од Немаца око 700 авијатичара. Евакуација са импровизованог аеродрома у селу Прањани августа 1944, где су сакупљени сви до тада оборени авијатичари, представља највећу акцију спасавања иза линија фронта током Другог светског рата. Енглеске и америчке војне мисије биле су сведоци многих борби против окупаторских трупа, а у бројним акцијама учествовали су и њихови диверзанти. Спашени пилоти гледали су како се четници боре за њихове животе против немачких јединица, које су долазиле чим би угледале авион у диму и пламену или отворени падобран. Ни савезнички официри за везу, ни диверзанти, ни пилоти, нису послали ниједан извештај о сарадњи четника са Немцима - која, уосталом, не би ни била могућа пред толико знатижељних очију. Напротив, они су извештавали о ономе што су видели. Извештавали су и да за сваку њихову главу Немци нуде велики новац, али узалуд. Чињеница да су извештаји припадника савезничких снага са лица места скривани из тзв. политичких разлога, и њих саме је доводила до очаја. Мајор Арчи Џек, капетан Мајкл Лиз, капетан Ричард Фелман, поручник Валтер Менсфилд, пуковник Алберт Сајц, пуковник Роберт Мекдауел и многи други часни официри, погођени, па и лично понижени великом неправдом коју су "високе политике" њихових земаља нанеле Србима, читавог живота борили су се за истину о српском народу. Шта и колико су успели, то је друго питање. Фотографије и документа који следе су историја, а не политика.
ПОСЛЕРАТНИ ИЗРАЗИ ЗАХВАЛНОСТИ
1 - 2
|
|
|
|
Капетан Никола Ник Лалић и поручник Џорy Мусулин по повратку у САД |
Амерички пилоти спашени од стране четника демонстрирају у Њујорку, за време стаљинистичког процеса генералу Дражи Михаиловићу у Београду, 1946. године |
|
|
|
|
У последњој фази рата амерички председник Рузвелт поклањао је заслужним појединцима луксузно опремљену књигу "Четири слободе", која се састојала од по четири фотографије и четири текста. Истакнути амерички уметници изражавали су, пером и кичицом, своје виђење слободе говора и изражавања мисли, слободе вероисповести, слободе од сиромаштва и слободе од страха. Један примерак књиге председник Рузвелт поклонио је генералу Дражи Михаиловићу. Међутим, ујесен 1944. године енглеска војна полиција у Италији ухапсила је потпуковника Борислава Тодоровића, који је носио поклон. Он се потом вратио у САД, где је и преминуо, не дочекавши да му се испуни највећа жеља: да још једном види родни Београд и да макар симболично изврши задатак. Последњи задатак потпуковника Тодоровића ипак је извршен. Његова жена Qубица донела је 2001. године књигу "Четири слободе" намењену генералу Михаиловићу и поклонила је Архиву САНУ у Београду. Фотографије: Слобода од страха, рад Нормана Роквела Председник Рузвелт генералу Михаиловићу |
У последњој фази рата амерички председник Рузвелт поклањао је заслужним појединцима луксузно опремљену књигу "Четири слободе", која се састојала од по четири фотографије и четири текста. Истакнути амерички уметници изражавали су, пером и кичицом, своје виђење слободе говора и изражавања мисли, слободе вероисповести, слободе од сиромаштва и слободе од страха. Један примерак књиге председник Рузвелт поклонио је генералу Дражи Михаиловићу. Међутим, ујесен 1944. године енглеска војна полиција у Италији ухапсила је потпуковника Борислава Тодоровића, који је носио поклон. Он се потом вратио у САД, где је и преминуо, не дочекавши да му се испуни највећа жеља: да још једном види родни Београд и да макар симболично изврши задатак. Последњи задатак потпуковника Тодоровића ипак је извршен. Његова жена Qубица донела је 2001. године књигу "Четири слободе" намењену генералу Михаиловићу и поклонила је Архиву САНУ у Београду. Фотографије: Слобода од страха, рад Нормана Роквела Председник Рузвелт генералу Михаиловићу |
|
|
|
|
На стаљинистичком процесу, генерал Дража Михаиловић је оптужен и за убиство америчког пилота Дејвида О`Конела. Али, после неколико дана, Конел се појавио на улицама Њујорка, носећи транспарент: "Титов суд тврди: Михаиловић ме је убио! Уистину, он ме је спасао!" Конел је био секретар Комитета авијатичара за спашавање генерала Михаиловића. (Фотографија из "Чикаго дејли трибјуна" од 13. јула 1946. године) |
Орден легије којим је амерички председник Труман постхумно одликовао генерала Дражу Михаиловића, 29. марта 1948. године. У образложењу пише: "Генерал Драгољуб Михаиловић изванредно се истакао као главни заповедник југословенских оружаних снага и доцније као министар војни, организујући и водећи крупне снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спашени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој ствари и били судеоници у извојевању коначне савезничке победе". Ореден легије је највећи орден који САД додељују странцима. Још није уручен наследницима генерала Михаиловића или држави. Недуго потом, 8. априла 1948. године у Вашингтону, Орден легије трећег степена уручен је потпуковнику Живану Кнежевићу, шефу војног кабинета у избегличкој влади Слободана Јовановића у Лондону. Орден генералу Михаиловићу убрзо је заборављен због нове политике Вашингтона према комунизму, инспирисане Резолуцијом информбироа и сукобом Москва-Београд. У Архиви Стејт департмента, под ознаком "строго поверљиво", орден је 1968. године открио и објавио Пољак Едвард Ј. Дервињски. У Србији, орден су први пут објавили "Погледи", 1. марта 1990. године |
наредна страна
Сва права задржана, Погледи - 2002.-2005. године.
Дизајн и израда - www.proxy.co.yu web master
|