За почетак, на једном конкретном примеру погледајмо како су комунисти правили заједничке фотографије четника и Немаца. Ово је насловна страна књиге Николе П. Илића "Колаборација четника са окупаторима и квислинзима у Србији 1941-1944", издање Института за савремену историју у Београду и Народног музеја у Лесковцу, 1996. године. У жељи да наслов књиге илуструје одговарајућом фотографијом, аутор се латио прибора за фотомонтажу. Али, испоставило се да то није баш тако лак посао. На фотографијама које је имао, а од којих је начинио ову фотомонтажу, он је препознао једино четника (брада) и Немца (униформа). За особу између четника и Немца вероватно је помислио да је Италијан или усташа. Такође, он је нешто слично претпостављао и за особе у доњем реду. А заправо, горе је један енглески, а доле један амерички официр... Ова фотографија је лошег квалитета јер је намерно оштећена ради скривања фалсификата. И све друге фотографије које су комунисти фалсификовали су нејасне

Ово је оригинал фотографије која је фалсификована на насловној страни књиге "Колаборација четника..." Настала је у залеђу Дубровника, фебруара 1944, уочи одласка савезничке војне мисије за Бари. С лева на десно: Јован Бабовић, пратилац мајора Лукачевића, мајор Војислав Лукачевић, командант Старог Раса, енглески пуковник Вилијем Бејли и пуковник Петар Баћовић, командант Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Клече: амерички капетан Валтер Менсфилд и мајор Борислав Тодоровић, официр за везу са страним војним мисијама

Четнички проглас из устанка 1941. године

Један од четири тенка која су четници заробили од Немаца ујесен 1941. године. По договору о расподели ратног плена, четници су дали комунистима један тенк и два топа, као и стручно људство, јер они нису умели да користе та оруђа. Међутим, комунистичка историја је ствар окренула наглавачке. И данас на улазу у Горњи Милановац стоји тенк на коме пише да су га партизани заробили од Немаца. Колико су стварни догађаји били небитни комунистима при писању историје, види се и по томе што тај тенк није немачки "хочкис" већ амерички "шнерсон", добијен на име помоћи после рата. Сваки пролазник Ибарском магистралом може се уверити да су команде исписане на енглеском језику. Иначе, она четири тенка су уништена већ крајем 1941. године

Четнички официр у тенку заплењеном од Немаца. Немци су идентификовали једног официра који је отетим тенковима нападао њихове одреде и одмах су уценили његову главу. Био је то поручник Жарко Боришић из с. Трбушани код Чачка

Рапај Брдо, на путу Крагујевац - Горњи Милановац, 15. октобра 1941. Немачки тенк који су уништили четници, укопавањем авионских бомби заробљених 1. октобра у ослобођеном Чачку. Бомбу је жицом активирао каплар Раде Живановић из Љутовнице, који је погинуо од силине експлозије. Краљ Петар је постхумно одликовао каплара Живановића