ЧЕТНИЦИ И НЕМЦИ
ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ
Лаж да су четници генерала Драже Михаиловића током Другог светског рата сарађивали са Немцима и другим окупаторима, представља опште место комунистичке пропаганде. Штавише, и данас, када су многе информације доступне, добар део тзв. обичног света сматра да је ту "било нечега".
Документа и фотографије које комунисти објављују да би поткрепили своју пропаганду, своде се на три ствари.
Прво, то су фалсификати.
Друго, генерал Дража Михаиловић и његови официри преговарали су више пута са Немцима (Дража два пута), али то су били преговори са непријатељем, којих има у сваком рату. Ти преговори нису били тајна, напротив. Дража се 11. новембра 1941. састао са Немцима у с. Дивци код Ваљева, о чему су југословенска избегличка влада у Лондону и Енглези били обавештени и пре и после састанка. Вест о преговорима пренео је и радио "Би-Би-Си" 12. новембра, с похвалама Дражи за храбро држање пред моћним окупатором.
Треће, комунисти намерно не праве разлику између четника генерала Драже Михаиловића и четника војводе Косте Пећанца. Пећанчеви четници су августа 1941. прихватили двоструку игру са Немцима. Али, у њихове јединице Немци нису имали поверења, па су их расформирали до краја 1942. године.
С друге стране, комунисти крију сопствену сарадњу са Немцима и усташама. Постоји низ извештаја немачке Групе "Бадер", као и самог генерала Бадера Берлину, о сарадњи комуниста (2. пролетерска бригада) са усташком Црном легијом, у борби против четника пролећа 1942. у Источној Босни. Изасланици вође комунистичких паравојних формација, Ј. Б. Тита, пролећа 1943. године потписали су споразум са Немцима о заједничкој борби против четника и Енглеза, током очекиваног енглеског искрцавања на јадранску обалу. Тако нешто на четничкој страни једноставно није могло да се деси. Од почетка до краја четници су се борили против Сила осовине, што потврђује низ докумената и фотографија који следи.
Извори: Народни музеј Чачак, Народни музеј Краљево, Народни музеј Ужице, Музеј "21. октобар" у Крагујевцу, Музеј Историја Југославије у Београду, Војноисторијски институт у Београду, као и књиге "Затамњена прошлост" Горана Давидовића и Милоша Тимотијевића (Чачак - Горњи Милановац - Краљево 2002) и "Немачки ратни плакат у Србији 1941-1944" Косте Николића ("Бонарт" Нова Пазова 2000)
1 - 2 - 3 - 4 - 5 - 6 - 7 - 8 - 9 - 10
|
|
|
|
За почетак, на једном конкретном примеру погледајмо како су комунисти правили заједничке фотографије четника и Немаца. Ово је насловна страна књиге Николе П. Илића "Колаборација четника са окупаторима и квислинзима у Србији 1941-1944", издање Института за савремену историју у Београду и Народног музеја у Лесковцу, 1996. године. У жељи да наслов књиге илуструје одговарајућом фотографијом, аутор се латио прибора за фотомонтажу. Али, испоставило се да то није баш тако лак посао. На фотографијама које је имао, а од којих је начинио ову фотомонтажу, он је препознао једино четника (брада) и Немца (униформа). За особу између четника и Немца вероватно је помислио да је Италијан или усташа. Такође, он је нешто слично претпостављао и за особе у доњем реду. А заправо, горе је један енглески, а доле један амерички официр... Ова фотографија је лошег квалитета јер је намерно оштећена ради скривања фалсификата. И све друге фотографије које су комунисти фалсификовали су нејасне |
Ово је оригинал фотографије која је фалсификована на насловној страни књиге "Колаборација четника..." Настала је у залеђу Дубровника, фебруара 1944, уочи одласка савезничке војне мисије за Бари. С лева на десно: Јован Бабовић, пратилац мајора Лукачевића, мајор Војислав Лукачевић, командант Старог Раса, енглески пуковник Вилијем Бејли и пуковник Петар Баћовић, командант Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Клече: амерички капетан Валтер Менсфилд и мајор Борислав Тодоровић, официр за везу са страним војним мисијама
|
|
|
|
|
Четнички проглас из устанка 1941. године |
Један од четири тенка која су четници заробили од Немаца ујесен 1941. године. По договору о расподели ратног плена, четници су дали комунистима један тенк и два топа, као и стручно људство, јер они нису умели да користе та оруђа. Међутим, комунистичка историја је ствар окренула наглавачке. И данас на улазу у Горњи Милановац стоји тенк на коме пише да су га партизани заробили од Немаца. Колико су стварни догађаји били небитни комунистима при писању историје, види се и по томе што тај тенк није немачки "хочкис" већ амерички "шнерсон", добијен на име помоћи после рата. Сваки пролазник Ибарском магистралом може се уверити да су команде исписане на енглеском језику. Иначе, она четири тенка су уништена већ крајем 1941. године |
|
|
|
|
Четнички официр у тенку заплењеном од Немаца. Немци су идентификовали једног официра који је отетим тенковима нападао њихове одреде и одмах су уценили његову главу. Био је то поручник Жарко Боришић из с. Трбушани код Чачка |
Рапај Брдо, на путу Крагујевац - Горњи Милановац, 15. октобра 1941. Немачки тенк који су уништили четници, укопавањем авионских бомби заробљених 1. октобра у ослобођеном Чачку. Бомбу је жицом активирао каплар Раде Живановић из Љутовнице, који је погинуо од силине експлозије. Краљ Петар је постхумно одликовао каплара Живановића |
| |
|
Сва права задржана, Погледи - 2002.-2005. године.
Дизајн и израда - www.proxy.co.yu web master
|