ВОЈВОДА ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ
1
|
|
|
|
Војвода Доброслав Јевђевић током рата |
Војвода Доброслав Јевђевић током рата |
|
|
|
Војвода Доброслав Јевђевић, командант Команде за Горњу Лику и Хрватско приморје, са четницима у Словенији 1944. Иза Јевђевића, са брадом, потпоручник Илија Маријан |
Детаљ са једног конгреса Организације српских четника "Равна Гора" у Америци, око 1960. године. Први у другом реду са леве стране, војвода Јевђевић |
|
|
|
|
Рим, октобра 1962. Сахрана војводе Доброслава Јевђевића, на некатоличком гробљу ("Цимитеро Акатолико дели Страниери"). Чинодејствује руски свештеник. Иза свештеника су богослови Марко Тодоровић и Недељко Лунић (данас свештеници у САД-у), затим Петар Ђукић, Илија Блешић и мајор Милан Цвјетићанин, председник ОС: "Равна Гора". У другом реду, лево од мајора Цвјетићанина је Петар Кесић, председник Централне управе ОС: "Равна Гора", а десно Маринко Маријан. Југословенска комунистичка амбасада у Риму покушала је, интервенцијом код италијанских власти, да спречи сахрану војводе Јевђевића на овом гробљу |
Освећење споменика војводи Јевђевићу, 1964. године. Говори Никица Косановић, председник ОС: "Равна Гора" после смрти мајора Цвјетићанина. Седи, са тамним наочарима, четнички командант из Босне Вељко Реметић |
|
|
|
|
Надгробни споменик војводи Јевђевићу. Југословенска амбасада у Риму покушала је да спречи подизање овог споменика |
|
| |
|
ВОЈВОДА ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ
Доброслав Јевђевић је рођен у свештеничкој кући, од оца Димитрија и мајке Анђелке, у Милошевцу код Праче 1895. године. Као члан Младе Босне учествовао је у неуспелом атентату на аустријског генерала Поћорека 1908. године, када му је било свега 13 година, а потом и у сарајевском атентату 1914. године. Тада је ухапшен и крај Првог светског рата дочекује у затвору. Између два рата био је публициста и политичар (један од вођа Орјуне и ЈНС-а). Током Другог светског рата најпре је обављао политичке дужности у западним српским крајевима, а 1944. постаје командант Команде ЈВуО за Горњу Лику и Хрватско приморје, односно два корпуса која су постојала у тим крајевима: Личко-кордунашког и Приморског корпуса. Крајем те године прешао је на савезничку територију у Италији. Године 1942. добио је звање четничког војводе.
Поручник Неђељко Б. Плећаш, у својој мемоарској књизи "Ратне године 1944-1945", војводу Јевђевића описује следећим речима: "Он је схватио, боље него ико други, да је после ратне трагедије (априла 1941) био најважнији посао да се спасу српски животи. Томе се циљу он био сав посветио. Он је све гледао српским очима. Није се заносио ни Савезницима, ни окупаторима, ни пријатељима ни непријатељима, већ је вагао на националном кантару и мотрио ко ће у ком моменту више користити нашем народном интересу. У том раду, он се понекад огрешио о интересе Савезника, често се грешио о интересе окупатора, али се никада није огрешио о интересе српског народа".
Војвода Јевђевић је у емиграцији је био почасни доживотни председник Организације српских четника "Равна Гора". Објавио је књигу четничких новела "Капи крви" (1950), као и књиге "Сарајевски завереници" (1953-1954) и "Од Индије до Србије - три хиљаде година српске историје" (1961). Основао је и уређивао "Српске новине". Умро у Риму 2. октобра 1962. године.
Сва права задржана, Погледи - 2002.-2005. године.
Дизајн и израда - www.proxy.co.yu web master
|
Књиге
