ФОТОГРАФИЈЕ О БЕОГРАДСКИМ ИЛЕГАЛЦИМА
1 - 2 - 3 - 4 - 5 - 6
|
|
|
|
Мајор Жарко Тодоровић "Валтер", први командант Београда. Преживео Маутхаузен, данас живи у Паризу |
Мајор Александар Михајловић, један од команданта београдских илегалаца. Убијен у сукобу са комунистима 1. маја 1945. године |
|
|
|
|
Драгослав Радивојевић, члан Врховне омладинске тројке (ВОТ) Београда, стрељан 1943. у Јајинцима |
Винко Коњиковић, обавештајац илегалне равногорске организације у Београду, стрељан 1943. у Јајинцима |
|
|
|
|
Владимир Јовановић, студент, командант Штаба 601, убијен 1944. од комуниста |
Даница Ивковић, матурант, Штаб 601, стрељана од комуниста 26.11.1944. у Нишу |
| |
|
ПОВРАТАК ОТПИСАНИХ - ИСТИНА О БЕОГРАДСКИМ ИЛЕГАЛЦИМА
О њима се много говорило - чак им је посвећена и једна ТВ серија - али о њима се ипак ништа не зна. Јер - све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих изузетака, они нису били комунисти - већ равногорци. Нешто више о београдскима можете сазнати из књиге једног од њих, др Павла Милошевића, "Равногорска омладина", која је управо изашла из штампе у издању "Погледа". На овом месту доносимо поглавље о илегалној радио станици, које је инсирисало ауторе серије "Повратак отписаних" за снимање једне епизоде, као и поглавље о најчувенијем београдском илегалцу - Валтеру
ПИШЕ: Др Павле МИЛОШЕВИЋ
Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир Јакшић. Делове су му набављали омладинци из представништава "Сименса" и "Филипса" у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други поручнику Миодрагу Којићу ("Петер"). Којић је био командант Колубарске бригаде, активно је сарађивао са београдским илегалцима. Јакшић је једно време био код Којића, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапшење. Он је још марта 1942. успоставио директну везу са Дражом. Ту везу водио је капетан Јоже Грбец. Он је становао је у улици Драже Павловића, имао је шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. Отишао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира.
Београдском групом за везу руководио је инжењер Томашевић, а везу између "Валтера" и Томашевића држао је капетан Миодраг Стојановић ("Пера-професор").
Зграда за смештај радио станице је пажљиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са четири улице, и то: Краља Александра број 94, Молерова, Хаџи-Ђерина и Душана Богдановића. Улаз за радио станицу био је из Хаџи-Ђерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир Јакшић.
У ТВ серији о комунистичким илегалцима, "Отписани", видели смо да је Гестапо имао радио гониометар... Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили нашу радио станицу. Лоцирали су њен положај и баш када су наилазили на улаз у зграду су налетели на Јакшића и његову вереницу. Са њима су отишли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеше. Јакшић је долазио да смени Хргу.
ГЕСТАПО ПРОТИВ "ВАЛТЕРА"
У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапшено 14 официра и једна жена, Олга Вучковић, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митровић је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљеничке логоре у Немачкој. То су:
- Пуковник Бранислав Пантић,
- пуковник Јован Тришић,
- потпуковник Радивоје Лучић,
- капетан Бративоје Урошевић,
- капетан Стојан Станислав,
- резервни поручник Саша Николајевић,
- пуковник Света Крајиновић,
- потпуковник Паљић,
- потпуковник Душан Манојловић,
- генерал Милутин Стефановић,
- капетан Лазар Дабетић и
- поручник Душан Дутина.
Једна од највећих немачких акција у Београду била је против потпуковника Жарка Тодоровића "Валтера". Подаци о томе чувају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г - 116 ("Валтер"). Тодоровићу је користио још два имена: Желимир Крстић и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, "пали" су и следећи илегалци:
- поручник Константин Хаџи Илић (стрељан 7. јуна 1943),
- Владета Бошковић (стрељан 7. јуна 1943),
- наредник Пантелија Максић (одведен у Маутхаузен),
- Радомир Ћурић из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),
- Гојко Чебо, књижар у Пашићевој 24 (стрељан 7. јуна 1943),
- капетан Момчило Мирковић (стрељан 17. августа 1943),
- капетан Никола Павковић (одведен у Маутхаузен),
- потпоручник Емил Живојиновић из Тршћанске број 3 (судбина непозната),
- поручник Љубан Кордић (судбина непозната),
- Дарко Ћирковић, који је ухапшен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),
- Сава Грујић (одведен у заробљенички логор Стриј),
- ваздухопловни капетан Богдан Ивановић (одведен у Маутхаузен),
- инжењер Павле Алексић (одведен на рад у Немачку 1944),
- Анђелко Божиновић (судбина непозната),
- мајор Павле Бабац (одведен у заробљенички логор Стриј) и
- др Петар (презиме нечитко).
ХАПШЕЊА РАВНОГОРАЦА У ЗАГРЕБУ
Сем ове групе ухапшене у Београду, у вези "групе Валтер" ухапшено је осам равногорских илегалаца и у Загребу. Они су радили у илегалној Команди северних покрајина, којој је потпуковник Жарко Тодоровић такође био на челу.
У Загребу су ухашени:
- Паул Халаванка из Сушака, трговац (одведен у Маутхаузен),
- Драгутин Матијашевић, чиновник (одведен у Маутхаузен),
- Кајка Томић, професор (одведен у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештен у Аушвиц),
- Теодор Саломон из Загреба, студент технике (одведен у Маутхаузен),
- Станко Танчић, доктор права (одведен у Маутхаузен),
- Злата Дежелић, професорка (одведена у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештена у Аушвиц),
- Тихомир Кречић, студент технике (одведен у Маутхаузен).
Нешто раније, 28. децембра 1942, у Београду је ухапшена и "Радио група 506", везана за "Групу Валтер". Тада су у руке Гестапоа пали следећи илегалци:
- инжењер Драгомир Томашевић из улице Војводе Протића 18\1 (стрељан 19. априла 1943),
- радио техничар Тихомир Јакшић из Драже Павловића број 28 (стрељан 19. априла 1943),
- Јелена Грубјешић из Драже Павловића број 13, вереница Тихомира Јакшића (она је пуштена 8. маја 1943),
- инжењер Лука Шпартаљ, директор и власник фабрике у улици Војводе Мишића. Он је био финансијер Равногорског покрета. Убијен је у Гестапоу пролећа 1943. године.
- Бранимир Хрга. Он је пристао да ради за Гестапо. После је одведен у Немачку.
- Богољуб Зечевић, рођен 1914. у Ивањици (стрељан),
- Спасоје Ђорђевић, рођен 1910. у Гучи. Он је стрељан два дана пре ове рације, јер је ухапшен раније.
НАБАВИТЕ КЊИГУ
Прим. др Павле Милошевић
РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА
у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1944.
- Равногорска омладина у јединицама (од 1. равногорског корпуса до Динарске четничке дивизије),
- Женска равногорска омладина,
- Равногорски илегалци у Београду,
- Гестапо против равногорске омладине,
- Равногорци у Маутхаузену,
- Ко је био др Војин Андрић, најмлађи предратни доктор наука, водећи равногорски омладинац...
Књига има 384 стране већег формата. Садржи преко 100 фотографија и факсимиле великог броја оригиналних, до сада необјављиваних докумената.
ЦЕНА: 850 динара, 28 КМ (поштарина је укључена у цене).
Поруџбине путем телефона 034\333-056 и 064\1-880-990, или на адресу: НИПУ "Нови погледи", Николе Пашића 31\25, 34.000 Крагујевац.
Сва права задржана, Погледи - 2002.-2005. године.
Дизајн и израда - www.proxy.co.yu web master
|