Генерал Доналд Смит

УМРО ЈЕ ГЕНЕРАЛ ДОНАЛД СМИТ

Смрт пријатеља

Из чикашке „Србије“ преносимо некролог генералу Доналду Смиту, поштоваоцу ђенерала Драже Михаиловића. Подизање споменика Дражи у Вашингтону спречавао је тадашњи Брозов режим преко америчких амбасадора у Југославији и комунистички настројених конгресмена и сенатора

Пише: Сенди МАРКЕТ

 

Генерал мајор Доналд Џ. Смит, амерички ветеран из Другог светског рата умро је у суботу, 27. септембра 1998. године. Имао је 82 године, и спадао је у америчке авијатичаре које су Дражини борци спасили сигурне смрти у ратним данима 1944. године.

 

НАФТОНОСНИ ИЗВОРИ ОКО ПЛОЕШТИЈА

Генерал Смит рођен је у Чикагу 20. септембра 1916. године. Приступио је у Илиноису Националним ваздушним снагама и 1938. године имао прве пробне летове, а ратне летове је имао од фебруара 1941. године. Године 1960. постао је заповедник базе у Илиноису, 1962. бригадни генерал, а 1964. генерал-мајор. После 40 година активне службе, отишао је у пензију 1978. године.

Године 1944. америчке ваздушне снаге усмериле су своје борбене летове на један од главних Хитлерових енергетских извора – бушотине нафте у Плоештију. Хитлер је чинио све да ова бомбардовања осујети, тако да је многе америчке бомбардере срушио изнад Србије. Многи млади амерички пилоти никада се нису вратили у своје базе, а они који су имали више среће, међу њима и генерал Доналд Смит, после гранатирања њиховог ваздухоплова искакали су падобраном из запаљених летилица. Генерал Смит је искочио из свог авиона само два минута пре његове довршне експлозије. Тако се нашао на окупираној територији од стране Немаца, хиљадама километара далеко од свог родног дома. Имао је среће, павши на планинску територију коју су контролисали четници Драже Михаиловића. Између августа и децембра 1944. године организовано је неколико тура- летова којим су амерички пилоти враћани са аеродрома у Прањанима на пријатељску, италијанску територију.

 

ЗАЛАГАО СЕ ЗА СПОМЕНИК ДРАЖИ

Доналд Смит никада није заборавио ове дане и увек је чувао светлу успомену на генерала Дражу Михаиловића који му је спасио живот. Заједно са мајором Ричардом Фелманом и осталим друговима, он је основао Национални комитет за рехабилитацију имена Драже Михаиловића који је планирао да подигне споменик у Вашингтону своме спасиоцу, ђенералу Дражи Михаиловићу. Подизање споменика спречавао је тадашњи Брозов режим преко америчких амбасадора у Југославији и комунистички настројених конгресмена и сенатора.

Нека почива у миру.

 

(БРОЈ 222, 1. јануар 1999)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *