Група “Гордон“

Група “Гордон“

ПИШЕ: Милослав Самарџић

Србија, током Другог светског рата: немачки воз после диверзије

Србија, током Другог светског рата: немачки воз после диверзије

 

Захваљујући немачким документима, за сада се највише зна о саботажној Групи “Гордон“, односно Штабу 101, или Саботажно-диверзантском штабу Команде 110. Команда 110 била је шифрована ознака Команде Јужне Србије, на челу са мајором Радославом Ђурићем. Он је номинално био и командант Групе “Гордон“, али је групом заиста командовао његов помоћник, поручник Ратомир Ратко Сотировић. Ратомиров заменик био је његов рођени брат, резервни поручник Ратибор Сотировић, предратни новинар “Политике“, кога је Михаиловић послао да створи организацију у Топлици. Ратомиров ађутант био је “наредник Ћирић“, тј. Драгослав Жугић, рођен у Ужицу, железнички чиновник у Нишу.

Ратомир је касније ликвидиран од стране четника, јер је рат са комунистима називао братоубилачким ратом. Ратибор је подлегао мукама на саслушању у нишком Гестапоу, а Драгослава Жугића Немци су стрељали на Бубњу.82

Име оца браће Сотировић, Сотира Сотировића из Ниша, Немци су објавили на плакату о стрељању “ДМ присталица“, али ипак га нису стрељали. То је био један од начина притиска на Ратомира и Ратибора док је истрага још трајала.83

На захтев мајора Ђурића и генерала Михаиловића, Група “Гордон“ је од Западних савезника добијала експлозив, али и златне фунте, како за награде, тако и за трошкове ради постизања веће покретљивости. Заплена тих фунти представљала је Немцима додатни мотив у истрази. Тако су они успели да ликвидирају четири подштаба Групе “Гордон“ на пругама Београд – Атина и Ниш – Софија, и то:

– Обавештајни центар 1 а (септембра 1942),

– Обавештајни центар 1б (јануара 1943),

– Путујући саботажни центар (у Грделичкој клисури, марта 1943),

– Саботажно-обавештајни центар “Антикварница“ (лета 1943).

Штабове су углавном чинили активни и пензионисани железнички чиновници.

У Обавештајни центар 1а ушли су железничари са Централне железничке станице у Нишу, Александар Макотар, Радош Ђелошевић и други, као и Обрад Степановић из села Горњи Гргури, који је чувао експлозив избачен из британских авиона. Тридесет чланова овог штаба, међу којима и једна жена, чувена лепотица Јелена Обрадовић, стрељано је на Бубњу, а остали су одведени у логор на Црвеном крсту у Нишу, затим на Бањицу, па у интернацију (Макотар и Ђелошевић су се после капитулације Немачке вратили у Ниш, где су их комунисти ухапсили и саслушавали).

Путујући саботажни центар чинило је и 20 жена саботера, које су имале задатак да се селе из места у место и да помажу извршење саботажа. Код једне од њих, која је била железничка чиновница из Београда, нађени су и нацрти за онеспособљавање немачког вучног воза.

Преме извештају немачке Групе “Винеке“, која је водила случај Групе “Гордон“, ухваћена су њена 773 саботера. После саслушања, ликвидирано их је 396. Њихова структура била је:

– 14 официра Недићеве Српске државне страже који су тајно радили за четнике,

– 24 пофодицира Српске државне страже,

– 217 железничких чиновника и радника (од тога 12 шефова станица, 23 помоћника и 50 скретничара),

– 15 телеграфиста,

– 87 телефониста,

– 35 жена-чиновница у дирекцијама Југ и Север,

– 4 “ДМ команданта“.

На тежак присилни рад послато је 207 ухапшених, 120 је ослобођено услед недостатка доказа, а 50 их је задржано ради даље истраге. Групи “Гордон“ судили су СС суд у Нишу (Група “Карл-Винеке“) и СС суд у Београду (Група “Гертрад“).84

Према истом извештају Групе “Винеке“, Група “Гордон“ успела је да изврши невероватних 1.499 саботажа и диверзија, што је највећи документовани успех једне саботажно-диверзантске групе током Другог светског рата у целом свету. Немци су овако сортирали тих 1.499 саботажа и диверзија:

– Прекиди телефонских и телеграфских веза: 320,

– Прекиди саобраћаја (саботаже у халама и намерни кварови): 524,

– Исклизнућа возова због оштећења пруга: 156,

– Минирања водостаница: 2,

– Прекиди саобраћаја (диверзије маневарског и возног особља): 350,

– Намерни судари возова (диверзије маневарског и возног особља): 78,

– Напади на железничке станице (закључно са 31. децембром 1942): 56.

– Напади на железничке станице и њихово демолирање: 13.

Реч је о откривеним диверзијама и саботажама, тј. у стварности их је било више од 1.499.

Даље у извештају Групе “Винеке“ пише да је током извршења задатака погинуло 35 чланова Групе “Гордон“, у борбама или у несрећним случајевима приликом постављања експлозива. Група “Гордон“ није била задужена за рушење мостова, већ је то био задатак других диверзаната, које су пратиле друге немачке јединице, чији извештаји за сада нису познати. Група “Винеке“ је сматрала да су веома успешне и четничке саботерске групе из Лапова, а нарочито из Краљева и Крушевца, али она ни за њих није била надлежна.

Досије Групе “Гордон“ Немци су затворили 20. септембра 1943, када је она била потпуно уништена. Тада су отворили досије “Гордон 2“, али та група није постојала. Немци су у то доба запазили да велики број железничара одлази у шуму и ступа у четничке борбене јединице.

 

82 ИАН, нерегистрована грађа докумената из НОБ-а на подручју Јужне Србије, к. 21, нерегистровани документ; Реферат о саставу Саботажне групе “Гордон“.

83 ИАН, ф. Козара, к. 6, Пријава лица која су нестала и погинула у Нишу и околини за време окупације, стр. 456, упис предмета број 1.124. Сотир је пријавио убиство сина Ратибора у нишком Гестапоу. Пре рата Сотир је био шеф железничке станице у Скопљу и управник царине у Нишу.

84 Извештај Групе “Винеке“: ИАН, нерегистрована грађа докумената из НОБ-а на подручју Јужне Србије, к. 21, нерегистровани документ.

 

(Из књиге Милослава Самарџића “Срби против Вермахта“)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *