Хваљен и куђен

ГЕНЕРАЛ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ

Draza, bela uniforma, 2

Дража уочи рата

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

ХВАЉЕН И КУЂЕН

Дража је био средње висине, смеђе, коврџаве косе и плавих очију, испод подебљих наочара. Имао је младолико лице, правилних црта. Говорио је разговетно и течно, гласом снажним и дубоким. Био је срдачан, дружељубив и увек спреман на шалу. У приватном животу лако је стицао пријатеље, а тешко непријатеље. Имао је благ израз лица, и уопште, одавао је једног добродушног човека. Та благост навела је многе писце на погрешан закључак у погледу његових професионалних особина. Томе је, између осталог, допринео систем вредности наметнут од стране комуниста, по коме покварени и зли побеђују а добри губе. Такав вредносни систем потиснуо је онај из српске традиције: побеђује витез, била та победа земаљска или небеска, а витез је увек добар и племенит. С друге стране, ови писци нису узели у обзир ратна наређења Драже Михаиловића. Тешко би се дало наслутити да та наређења припадају једном тако благом човеку.

Дража је волео планинарење, а од службовања у Чехословачкој и скијање. Бавио се фотографијом још од Солунског фронта. Снимке је пажљиво слагао у кожне албуме, од којих су неки сачувани до наших дана. Волео је добру књигу, али је највише читао стручну литературу. Пратио је војне часописе, домаће и стране.

Дражин порок било је пушење, толико да се једном отровао никотином. Иначе је био доброг здравља, изузев што је уочи Другог светског рата почео да побољева од ишијаса.

Када се ујесен 1921. године са породицом вратио из Сарајева у Београд, Дража је најпре становао, као подстанар, у једној кући поред цркве Светог Саве на Врачару, на месту на коме се данас налази Народна библиотека. Следило је пресељење у Граховску, па у Ситничку улицу на Сењаку. Пошто је Сењак близу Саве, купио је један чамац. Радо је проводио време на реци.

Почетком тридесетих година Дража је успео да купи кућу у Брегалничкој улици број 24. Рате за кућу отплаћивао је све до почетка рата. Дражино двориште било је пуно животиња. Поред осталог, ту су се налазиле две кобиле (Кока и Лака) и једно ждребе (Ждралин). Дража је волео да понекад одјаше до своје касарне.

Имао је и два аутомобила, најпре „форда“ а затим „шевролета“, црне боје.40

Према платним списковима Дравске дивизијске области, Дражина нето зарада износила је близу 5.000 динара месечно.41 Ако се упореди куповна моћ, то је 5-6 пута већа плата него што је имао један пуковник деведесетих година прошлог века.

Ниједан високи официр југословенске Краљевине није истовремено толико награђиван и толико кажњаван као пуковник Дража Михаиловић. Такође, мало који од његових колега могао се похвалити таквим војничким искуством и образовањем. Дража је био један срећан спој теорије и праксе. Завршио је све војне школе које су се могле завршити, обављао је све дужности које се у току радног века једног официра могу обављати и ратовао је у свим ратовима које је Србија водила од почетка века. Извесно је да у Краљевини Југославији није имао чин и положај какав је заслуживао: његова бунтовничка природа није се уклапала у крута правила војне администрације. Али када се та администрација пред налетом моћног непријатеља срушила као кула од карата, било је природно што су управо једног таквог човека догађаји избацили на чеону позицију, односно – на место које му и припада.

О томе Угљеша П. Михајловић каже:

Велика је штета, да Дража није могао имати виши чин и положај и јачи утицај на организацијске, формацијске и наставне проблеме војске Краљевине Југославије, па да ова дочека догађаје из 1941. године са више способности и припремљена за герилско ратовање, а не да се недовољно мобилисана расплине на огромном простору од Триглава до Ђевђелије, који је било немогуће одбранити од тада најјаче и страшне ратне машине нацистичке Немачке, која је успела да смрви чак и велику француску војну силу, а о малим државама и да се не говори.42

ИЗВОРИ:

1 Архив општине Пожаревац, нерегистрована документа.

2 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору. На гробљу у Ивањици, на Михаиловом гробу, пише да споменик подижу „Јела и Драгиша“. То нису Михаилова деца из првог брака, већ Јелица и Драгољуб-Дража.

3 Архив општине Ивањица, нерегистрована документа.

4 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору.

5 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 32-33

6 Р. Ребић, Дражина Србија, 28.

7 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 25-26.

8 и 9 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 32-33.

10 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 29.

11 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 41.

12 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 16.

13 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 49.

14 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 13.

15 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 54.

16 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича – Апостол слободе, 7.

17 и 18 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 13-14, 22.

19 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 27-28.

20 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 45.

21 Књига о Дражи, том 1, 3.

22 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 19.

23, 24 и 25 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 32, 23 и 14.

26 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 77-83.

27 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору.

28 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 84-90.

29 В. Пилетић, Судбина српског официра, 127.

30 Књига о Дражи, том 1, 45.

31 и 32 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 92-97, 100.

33 М. Стојадиновић, Ни рат ни пакт, 359-377.

34 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 100.

35 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича – Апостол слободе, 18-20. Аћин се позива на чланак генерала Драгослава Милосављевића, објављен у Гласу Равне Горе за јун-јул 1952, у Лондону.

36 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 36.

37 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 141-149.

38 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича – Апостол слободе, 23-24.

39 Књига о Дражи, том И, 49.

40 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору.

41 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, прилог.

42 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 36.

Сва права задржана, Погледи – 2003-2005. године.

Оставите одговор на foot pain from heels Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *