И Павелић и Тито забранили организације учесника ратова 1912-1918.

kul-veliki-rat

kul-veliki-rat

Законом усташке (фашистичке) Павелићеве Хрват­ске из 1941. године за­брањена је организација српских до­бровоља­ца из српских ослободилачких ратова 1912­-1918, а добр­о­вољцима, у том уписаним као “такозва­ни”,одузета је целокупна имовина.

После рата, на истоветан начин посту­пила је и ново­успо­став­љена комунистичка власт у Југославији, тако што је решењем Министарства унутрашњих послова ФНРЈ, бр. ИВ.11057/46, од 18 фебруара 1947. године, “за­брањен рад Савезу ратних добровољаца из ослобо­ди­лачких ратова 1912-1918 годи­не, а имовина удру­жења конфискована у корист државе – ради његовог профа­шистичког обележја и протународног става завреме окупације”.

По својим после­дицама, ово решење било је тра­гичније од оног Павелићевог. Јер, званични став тек успостављене власти према добровољач­кој организа­цији (наводно про­фашистичкој) принудио је добро­во­љ­це да“забораве” на своје учешће у српским ослобо­ди­лачким ратови­ма, толико да се чак и у породичним кру­говима до­брово­љачко ратовање није поми­њало; био је то неизмерни страх од нак­надне освете хрватскихпротивника српског добровољач­ко­г покрета, и оних из Одесе, и оних из некадашњег Југосло­вен­ског о­д­бора, и, нарочито, из реда оних који су, као Јосип Броз, тада­шњи непри­косновени предводник нове власти,стално имали на уму сопствена лоша искуства са неког од српских ратишта.

Опширније:
http://www.vaseljenska.com/misljenja/cime-je-to-rankovic-zasluzio-spomenik/

Затворено за коментаре.