Италија спасла српске хероје

italija

На тргу Венеција у срцу Рима, на симболичном месту у здању Олтара Отаџбине (популарно званом Виториано) подно гроба Незнаном јунаку, једном од стотина хиљада Италијана погинулих током Првог светског рата, у понедељак је одржана церемонија којом је Италија отворила обележавање 100-годишњице од почетка Првог светског рата презентацијом књиге „За Српску војску – једна заборављена прича“.

Реч је о репринт издању војног документа „За Српску војску“, који је 1917. године објавила Специјална канцеларија Министарства краљевске морнарице Италије.
Овом свечаном догађају присуствовало је око 500 званица, а међу њима и министри одбране Италије и Србије Роберта Пиноти и Небојша Родић, начелник

Бринули и о животима Аустријанаца
По документу „За српску војску“, укрцано је и спасено 136.000 српских војника и 11.651 рањеник и болесник, преостала коњица од преко 13.000 људи и 10.000 коња, скоро 23.000 аустријских војника које је још током прве године рата заробила српска војска и упркос свему није их препустила судбини. Укрцано је и више од 100.000 српског народа који је одбио да дочека непријатеља, утоварено је и 22.000 тона хране, лекова и другог материјала, као и 50 топова.
Генералштаба оружаних снага Италије адмирал Луиђи Бинели Мантели, као и други високи државни представници домаћина. Републику Србију су представљали још генерал-мајор Јовица Драганић, заменик начелника ГШ ВС, генерал-пуковник Александар Живковић, командант КоВ, бригадни генерал Стојан Батинић, командант Прве бригаде КоВ, пуковник Синиша Радовић, као и наш војни изасланик пуковник Горан Момчиловић и амбасадор Ана Хрустановић.

– Италија је данас указала велику почаст херојској српској војсци у Првом светском рату. Веза Србије и Италије, створена у данима када се одлучивала и решавала судбина модерне Европе, суштина је овог војног документа који је до сада био непознат нашој историографији, а који коначно расветљава мрак Великог рата од почетка децембра 1915. када српска војска улази у Албанију, па до 4. априла 1916. када је налазимо на Крфу – каже за „Вести“ новинарка РАИ Мила Михајловић, власница једног од последњих оригиналних примерака овог документа, приређивач његовог репринта који је рађен под покровитељством престолонаследника Александра ИИ Карађорђевића у издању Генералштаба оружаних снага Италије, и особа која је његове странице превела на српски језик.

Исправљање неправде и историје
– Ови дани историје, скоро заборављени, а када то нису, испричани парцијално или пак искривљено, подсећају да је спокој данашњице плод жртава претходних генерација, те да су ратови бесмислени, јер из њих сви излазимо као губитници, и победници и поражени, без разлике. Догађаји испричани на страницама ове књиге треба да нас подстакну на размишљање и да нас испуне поносом као Италијане, као Србе и као Европљане, враћајући на своје место историјску истину о дотад невиђеном војно-организационом подвигу, у ком највише место припада Италији и њеној морнарици – рекао је Луиђи Бинели Мантели.

Присутнима су се обратили министри одбране Србије и Италије, као и угледни италијански историчар и новинар Паоло Миели, Мила Михајловић, идејни творац овог пројекта која је прочитала и поздравни говор престолонаследника Александра ИИ, као и начелник генералштаба адмирал Луиђи Бинели Мантели, који је написао и предговор за ово луксузно опремљено репринт издање.

– Ово је подсећање на један од најзначајнијих и највећих подухвата пружања међународне помоћи и спаса свих времена, истинске претече данашњих „хуманитарних операција“ – рекао је адмирал Луиђи Бинели Мантели и подсетио да је тада, крајем 1915. године, у јеку зиме, српска војска била албанским планинама у клештима армија Централних сила под непрекидном ватром непријатеља који се устремио да је потпуно уништи. – На обалама Јадрана, спасена је захваљујући операцији италијанске Краљевске ратне морнарице, уз учешће француских и енглеских бродова, те пребачена на другу обалу мора на Сицилију, у Бари, Валону и Бриндизи.

Због велико значаја, овај догађај су пропратиле екипе бројних италијанских медија, као и свих националних телевизија, а чак четири канала РАИ су пратиле целу свечаност.

Поносно марширали и умирали
Од 12. децембра 1915. па до 29. фебруара 1916. године, како је записано у италијанском војном документу „За Српску војску“, импозантним операцијама евакуације спасена је не само преостала српска војска, већ и маса народа која се са њом повлачила, са краљем Петром И Карађорђевићем, регентом Александром, премијером Пашићем и члановима српске владе.
– Њих 300.000, били су у тешком стању, исцрпљени од глади и рана, али су поносно ходали у колони. То је задивило италијанску морнарицу која је записала: „Срби достојанствено марширају и умиру!“. Уложени напор у њиховом спасавању италијанске морнарице је исто тако био надљудски и величанствен – каже Мила Михајловић.

Извор

Затворено за коментаре.