Комунисти и нацисти – заједничке фотографије

Пази, снима се и чува се!

Комунисти су систематски уништавали своје фотографије са Немцима и усташама, али ипак их је сачувано довољно да би се видело шта се дешавало

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Мада су у Други светски рат ушли као немачки савезници, и мада су и касније повремено сарађивали са Немцима и усташама, комунисти су у свакој прилици говорили о “сарадњи четника са окупаторима“. Њихова верзија историје није исправљена до наших дана, барем не како би требало. На пример, све рубрике типа “догодило се на данашњи дан“, сваког 1. септембра говоре о нападу Немачке на Пољску, заборављајући да је истог месеца Пољску напао и Совјетски Савез, тј. да је то била заједничка нацистичко-комунистичка агресија. Ни једна историјска књига у Србији није објавила фотографије са срдачног сусрета Вермахта и Црвене армије после сламања Пољске. Том приликом је одржана заједничка војна парада, а и касније, све до немачког вероломног напада 22. јуна 1941, фото апарати су бележили загрљаје насмејаних Немаца и Совјета. (Наставак чланка после галерије.)

Захваљујући руским пријатељима, јер је ово у Русији одавно опште позната ствар, овом приликом доносимо серију фотографија припадника Вермахта и Црвене армије, а истовремено и још неколико група снимака, чије објављивање је у социјалистичкој Југославији такође било строго забрањено.

Прву од поменутих група чине четири снимка остала иза комунисте Александра Стојановића “Шпанца“ из села Островица код Ниша. Поред Пеке Дапчевића, Косте Нађа, Ивана Гошњака, Вељка Ковачевића, Роберта Доманија и његових других познатијих другова, Стојановић је био један од “шпанских бораца“ који су се после пораза у Шпанији спасили бекством у Француску. Као сумњиве и опасне типове, Французи су их похапсили, а до преокрета долази када су Немци 1940. године окупирали “Пету републику“. Тада нацисти ослобађају из затвора своје савезнике комунисте. Све “шпанске борце“ са југословенских простора, њих око 150, сместили су у логор “Грас“, где су их припремали за нову мисију. Потреба за том мисијом указала се после окупације Краљевине Југославије априла 1941. године. Немци су овом приликом применили искуство из сламања царске Русије 1917. године. Пошто су лоше стајали на Источном фронту, тада су позвали у помоћ пету колону, тј. руске комунисте. Преко Финске, са огромним свотама новца, убацили су у Русију Лењина и његове другове. Остатак приче је познат, али се мање зна да су истоврмено Американци, мада су били руски савезници, преко Канаде послали у Русију Лава Троцког…

Тако су Немци већ маја 1941. довели у Југославију поменутих 150 “шпанских бораца“, како би на тај начин везали руке српском покрету отпора, чије организовање су већ уочили. Приликом преласка југословенске границе, нацисти су поздравили комунисте својим поздравом – испруженом руком.

Занимљиво је да је нешто после немачког логора “Грас“, у Канади основан британски логор “Икс“, који је такође окупљао избегле “шпанске борце“ са југословенских простора. У то време, пролећа 1941, Британци су на располагању имали много више југословенских војника и официра у Египту, него комуниста у Канади, али су се ипак определили за потоње, са којима су планирали да “запале“ Југославију. Толико о њиховом савезништву!

Познате су две фотографије из прве фазе сарадње Немаца и комуниста у Југославији. На првој видимо фудбалске екипе немачког гранизона у Чачку и комунисте, уочи пријатељског меча. Један од учесника догађаја, филмски режисер Пуриша Ђорђевић, тада скојевац, пише у својим мемоарским записима да су на тој утакмици победили његови другови. На другој фотографији видимо немачког војника Аугуста Хелера са припадницима Љубићког партизанског одреда. Хелера су касније те године стрељали Немци, због сарадње са партизанима. Иначе, током целог рата, нема примера да су партизани стрељали неког свог припадника због сарадње са окупаторима.

У другој групи фотографија су Немци и партизани снимљени у каснијим фазама рата. Овде доносимо два снимка из периода март-мај 1943, из догађаја које комунисти еуфемистички називају “мартовски преговори“, као и један снимак партизана са хитлеровском омладином, за коју није познато место и време снимања.

Трећу групу чине заједнички снимци партизана и усташа. Ради упознавања са предисторијом, доносимо и факсимиле неколико страница “Пролетера“, гласила Централног комитета КПЈ, и то из броја 28 из 1932. године. У том броју, који се иначе може видети на Одељењу обавезног примерка Народне библиотеке Србије у Београду, комунисти у неколико чланака поздрављају усташе и отворено навијају за њих у борбама против жандарма и четника Косте Пећанца у Лици. Једна од карактеристичних реченица гласи: “Комунистичка партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну“.

Током Другог светског рата комунисти су више пута нападали четнике заједно са усташама. Према једном немачком извештају из Источне Босне с почетка 1942, комунисти и усташе борили су се против четника “раме уз раме“. Вероватно из тог периода потиче једна од три за сада познате заједничке слике усташа и партизана. Остале две су из Западне Босне, из 1943. или 1944. године. Те две фотографије објавили су муслимани, а занимљиво је да се муслимани из области Тузле сада јавно хвале својом ондашњом ратном тактиком: прво у “Ханџар“ дивизију, па после у партизане… (Српске новине, Чикаго, јун 2012)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *