Комунисти о проглашењу Југославије

Proleter

Proleter

“Живела самостална Хрватска, Македонија, Црна Гора, Словенија, Босна, Војводина и Србија! Живела радничко-сељачка влада! “

Да би се правилно разумео послератни однос комуниста према народима и “републикама” у Југославији, потребно је напоменути њихов предратни однос према југословенској држави. Тај однос најбоље илуструје овај текст из листа „Пролетер“, органа ЦК КПЈ, у броју за 1. децембар 1929. године, под насловом „Прокламовање Југославије“:

„Прокламовање Југославије на место данашње Краљевине СХС и истовремено административна подела земље на девет бановина, представља круну хегемонистичко-империјалистичке политике крваве владавине великосрпског фашизма. Прокламацијом војно-фашистичке диктатуре, државни удар од 6. јануара поставио је између осталог себи као циљ отварање народног ‘јединства’ помоћу стапања свију народа Југославије у јединствену нацију. То што није био у стању да спроведе Балкански парламент, великосрпска буржоазија намерава да спроведе грубом отвореном силом војно-фашистичке дитатуре. Десетомесечни биланс владавине београдских џелата јасно је показао и доказао, шта он подразумева под народним јединством и како он остварује то јединство. Нова подела земље у суштини означава распарчавање угњетених народа, њихово још веће и безочније национално тлачење и експлоатацију.

У току десет месеци своје насилничке владавине београдски тирани на челу са Александром Последњим наставили су у свим правцима државног живота безобзирну, бруталну, варварску политику великосрпске буржоазије; они су несрпске народе и у привредном и у културном погледу неограничено угњетавали, лишавајући их свих политичких права. Они су револуционарни кадар народно-ослободилачких покрета терорисали, прогањали, хапсили, а у затворима грозно мучили и убијали.

По налогу крвавог псета – генерала Живковића, већина је вредних школа у Хрватској затворена националним мањинама – Немцима и Мађарима не дозвољава се да на свом језику обављају наставу на народним школама. Према угњетеним народима води се отворено непријатељска, управо окупаторска политика. Њима се не само не додељује земља на основу аграрне реформе, већ их се третира као ‘туђи’ елемент, истовремено када белогардистичким врангеловским бандама додељује најбољу земљу. Разумљиво је то услуга за услугу. Богато искуство у светским расправама против совјетских радника и сељака са особитом халапљивошћу усваја српска монархија, примењујући исто средство против радника и сељака угњетених народа Југославије.

Кредитна политика – Народне банке, Хипотекарне банке итд. најјасније говоре како србијанска буржоазија и монархија разумеју народно јединство и равноправност. Ове су банке највише позајмица дале српским филијалама. Из извештаја Хипотекарне банке види се да су 1928. године српске филијале у Нишу и Београду добиле 1.003.088 динара, док су све остале филијале у земљи примиле 704.500.086 динара. У Македонији и Косову проводи се безобзирна колонизаторска политика. Феудални поседи у Македонији нису уопште раздељени месном становништву. Највећи део тих поседа добили су краљ и остали великосрпски агенти и политичари. Диктатура је одредила кредит од 30 милиона динара у циљу колонизације Македоније и Косова.
Али најбруталнија колонизација спроводи се на Косову. Помоћу велеиздајничких процеса отима се имовина читавим селима. Албанци се протерују, а на њихово место насељавају за режим поуздани Срби. У сврху што бржег србизирања ових крајева, према новој подели косовски крај је подељен у три бановине. Моравску, Зетску и Вардарску. Војно-фашистичка диктатура поделила је Косово међу Зетском и Моравском бановином иако овај крај нема никаквих заједничких економских веза и интереса. Диктатура је овде поставила исти циљ као и у подели Хрватске, Босне и Далмације – стварање великосрпске превласти у већини бановина и продужење дивљег политичког, економског и националног угњетавања. Подела земље на девет бановина – пашалука у којима ће бан бити у ствари паша у свом пашалуку и који ће бити слепо оруђе у рукама београдских тирана, спроводиће крваву политику великосрпске, војно фашистичке диктатуре националног угњетавања и експлоатације радног народа. Упркос томе што владајућа великосрпска нација има само 30 одсто целокупног становништва, њој се вештачким путем осигурава већина у шест бановина.

Широке радне масе и угњетени народи треба да су свесни тога, да је злогласним актом од 9. октобра њихово окивање у гвоздене ланце и зверско национално и економско угњетавање од стране великосрпске хегемоније. Са називом ‘бановине’ великосрпски фашизам у савезу са крупном буржоазијом угњетених народа покушава да поново обмане пре свега широке хрватске сељачке масе, које се боре кобајаги за форму – бан, а не за садржину – ослобођење испод јарма великосрпске монархије. Комунистичка партија Југославије је једини борац против невиђене реакције и белог терора београдских угњетача. Угњетени народи треба да знаду да је њихов једини вођа у народно-ослободилачкој борби Комунистичка партија. Само у савезу са радницима и сељацима они могу остварити своје народно ослобођење. Само јединственим револуционарним фронтом радника, сељака и угњетених народа може се срушити војно-фашистичка диктатура и остварити самоопредељење народа до отцепљења.

Доле са војно-фашистичком диктатуром! Доле са крвавом србијанском монархијом! Доле велико-српска политика националног угњетавања! Живео савез радника, сељака и угњетених народа! Живела самостална Хрватска, Македонија, Црна Гора, Словенија, Босна, Војводина и Србија! Живела радничко-сељачка влада! Живела федерација радничко-сељачких република на Балкану!“

Извор
Подвлачења: Редакција

Затворено за коментаре.