Град Крагујевац је привредни, културно-просветни, здравствени и политички центар Шумадије и Поморавља и суседних региона. Налази се у срцу Шумадије и Србије, јужно од главног града Београда, од кога је удаљен 145 км аутопутем Е-75, а 120 км Шумадијском магистралом, преко Тополе и Младеновца.. Простире се на површини од 835 квадратних километара. Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина. За избор места при оснивању насеља били су од утицаја и бројни водотоци. Наиме, кроз уже градско подручје тече река Лепеница и налазе се ушћа њених притока. Долинама поменутих водотокова и благим развођима између њих, Крагујевац је у прошлости повезивао Гружу, Лепеницу и Рудник са Поморављем, куда пролазе саобраћајнице међународног значаја.

Координате града Крагујевца:
- северна географска ширина 44А 22'
- источна географска дужина 20А 56'
- надморска висина 180м.

Поред разгранате мреже путева који Крагујевац повезују са великим бројем градова и насеља, железничком пругома могућ је саобраћај у 4 главна правца:
- Крагујевац - Београд - Суботица - Будимпешта
- Крагујевац - Подгорица - Бар (морска лука)
- Крагујевац - Скопље - Солун (морска лука).

На подручју Града влада умерено-континентална клима.
- Надморска висина 185 - 220м
- Најхладнији месец - јануар +0.5АЦ
- Најтоплији месец - јул +27АЦ
- Просечна годишња температура +11.5АЦ
- Највлажнији месец - децембар - влажност 79%
- Најсувљи месец - септембар - влажност 39%
- Просечне годишње падавине 550 л/м2
- Дани преко 25АЦ - 92
- Дани јако ниске температуре (испод нуле) - 96
- Број дана под снегом - 34 (највише јануар)
- Највише падавина - јун просек 83 л/м2
- Најмање падавина - фебруар - просек 32 л/м2
- Просечан број сунчаних сати - 5.5 х/дан
- Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 х/дан - Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 х/дан

Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо заталасано и питомо. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом 1123м. Ово подручје је добило име јер је некада било преогато шумама, које данас заузимају 1/4 укупне површине.

Овај крај има разуђену мрежу речних токова али без већих река. Због недостатка већих река и ограничених падавина за снабдевање Града водом изграђене су вештачке акумулације. Тако је настало Грошничко, Гружанско и језеро у Шумарицама.

Сва права задржана, Погледи - 2003-2005. године.

Дизајн и израда - www.proxy.co.yu     web master