Лажни зборници НОР-а

Лажни зборници НОР-а

ПИШЕ:  Александар ДИНЧИЋ

 

Да ли највећа едиција о Другом светском рату на овим просторима под називом „Зборници докумената и податакао о НОР-у 19411945“ у свим томовима дају истину? Одговор гласи Не! У великом броју ових зборника објављивана су комунистичка, италијанска, бугарска, четничка и недићевска документа. Ако занемаримо комунистичка документа, па погледамо мало немачка, која важе као неприкосновена за утврђивање историјске истине, добијамо одговор да су комунисти фалсификатори. Комунистички историчари су докторирали на тим зборницима, а сами су су зборници лажни, што ћемо сада јасно видети.
Као што се зна, немачка документа су објављена у Зборнику, том 1, књига 1 из 1949, Зборнику, том 12, књиге 1-4 у периоду од 1979 до 1984. године. Сваког неупућеног читаоца ће ови зборници напросто одушевити и рећи ће да је то цела истина. Али, није тако, а сада ћемо видети зашто није тако.

Узимамо као пример комунистичко преправаље цифара које се јављају приликом прегледа губитака четника и партизана у Србији. Ови извештају су објављени само делимично, али и тамо где су објављени, неки комунистички истраживач, који је преводио немачка документа се усудио да се наигра истине и да да нетачан преглед.

Да видимо нпр. како су Немци приказивали четнике, а како комунисте у својим седмодневним, десетодневним и месечним извештајима у којима би обавезно ставили губитке и једних и других.

Зборник докумената НОР-а, том 12, књ.3, страна број 117.

ДЕСЕОДНЕВНИ ИЗВЕШТАЈ КОМАНДУЈУЋЕГ ГЕНЕРАЛА И КОМАНДАНТА У СРБИЈИ ОД 20 ФЕБРУАРА 1943.КОМАНДИ ЈУГОИСТОКА О ВОЈНО ПОЛИТИЧКОЈ И ПРИВРЕДНОЈ СИТУАЦИЈИ И ДИВЕРЗИЈАМА НА КОМУНИКАЦИЈАМА И ОБЈЕКТИМА У СРБИЈИ

Дакле, овај извештај шаље команндант Србије, генерал Бадер Леру и каже о губицима због немачких, бугарских и квислиншких акција на четнике и партизане следеће: страна 120

Губици

Од 6. до 15.2.1943

Немаца 5 погинуло, 4 рањено, 0 нестало
Бугара 4 погинуло, 0 рањено, 0 нестало
Припадника Руског
Заштитног корпуса: 2 погинула, 0 рањено, 0 нестало
Тот: 0 погинуло, 1 рањен, 0 нестало
Срба (мисли на недићевце и љотићевце-прим АД): 24 погинуло, 15 рањено, 208 нестало

Укупно 35 погинуло, 20 рањено, 208 нестало

Губици непријатеља (комунистичко лажно превођење-прим АД): 191 погинуло, 2 рањено, 701 нестало (у оригиналу стоји заробљено-прим АД)
Итд.

Дакле, приређивач зборника нам каже да су Немци, квислинзи и Бугари убили 191 партизана и четника. Дакле, за Немце су комунисти и четници једно те исто, мада се овај приређивач много труди да каже како су све то комунистички губици посредством многих фуснота које се јасно виде. Ако желимо да знамо колико је од овог броја било четника, а колико комуниста, узалудно се трудимо, јер нас је приређивач навео на лажан документ. Уствари, ово није лажан документ, него је вешто монтиран, па је зато лажан.

И тако, Немци приказују изгинуле четнике и четничке присталице, комунисте и комунистичке присталице као „непријатеље“.

Лаж!

Немци су тачно одвајали у овим прегледима колико отпада на четнике, а колико на комунисте, али то приређивачи зборника вешто скривају и намештају ону реч „губици непријатеља“, а негде се јавља и „губици устаника“.

Погледајмо оригинални немачки документ о губицима четника и комуниста у временском раздољу од 1.11 до 15.11.1943. године, дакле у времену оних „примирја“ и интервенција Нојбахера да се смање немачка убистава по Србији.

Елем, немачки статистички преглед у свим раздобљима не одступа од формулације да прво прикаже своје и квислиншке губитке, па тек устаничке, уствари четничко-партизанске, али нема нигде комунистичке намештаљке зване „губици непријатеља“, већ овај преглед изгледа у оригиналу овако:

VERLUSTE (GUBICI)

FUR DIE ZEIT VON 1.11-15.11.1943 (GUBICI U VREMENU OD 1.11 do 15.11.1943)

Deutche Tot (Mrtvih): 14, Wewundet (Ranjenih): 15, Vermisan (Nestalih): 2 Desertiert: 0
Hipo (Folksdojceri i organizacija Tot): 5, 15, 30, 0
Bulgarian (Bugari): 53, 53, 35,0
Russian (Ruski zastitni korpus RZK): 1, 0, 0, 0
SFK (S.D.K-ljoticevci): 2, 4, 1, 0
SSW (S.D.S-nedicevci): 0, 0, 0, 0
SGW (S.G.S-srpska granicna straza): 0, 0, 0, 0

Сада нема оно што пишу комунисти: „Губици непријатеља“, већ:

D.M (Cetnici Draze Mihailovica): Tot: 261, Werwundet: 17, Gefangen (Zarobljeni, a moze i uhapseni): 28, Suhne Erschossen (u akciji streljani): 0
Komunistiche: Tot: 160, Werwundet: 0, Gefangen: 70, Suhne Erschossen (u akciji streljani): 0

Итд, итд, итд

Дакле, видимо да су Немци, Бугари и квислинзи у временском размаку од 1-15.новембра 1943. на подручју Србије у борбама убили и у одмаздама на терену и по логорима, стрељали 261 четника и четничких присталица, од тога највише на Бубњу (223) о којима сам писао и 160 комуниста.

Такво је правило важило за све немачке прегледе, што су комунисти прећуткивали.
Међутим, треба знати да су С.Д.К и С.Д.С, а некад и Бугари највише губитака наносили комунистима, међу њима и ових 160, а да су се Немци, Бугари, па донекле и С.Д.К, специјализовали за четнике. То се јасно може проверити и преко недићевских извештаја о борбама са комунистима, док се четнички не налазе, зато што су их наносили Немци и приказивали у овим прегледима које су комунисти вешто сакривали.

Где је овај немачки извештај? Узалудно ће се неко мучити да га тражи у хрпи немачких микрофилмова у АВИИ, јер је он заведен у четничку архиву и налази се поред осталог у Историјском архиву града Ниша, у микрофилму бр. 6, на снимку под редним бројем 494. Микрофилм бр. 6 је четничка архива која је микрофилмована и донета у Ниш. Поред тога, у четничкој архиви се налазе још многа немачка документа која иду у корист четника и обарају комунисте. Како је микрофилм уопште доспео у Ниш? Када су комунисти 50-их година прошлога века покушали да изведу збир погубљених на Бубњу, они су тражили и немачке једнодневне извештаје из Београда, да виде колико је Фелдкомандантура 809-Ниш добијала наређења од Бадера и осталих да погубљује таоце у Нишу-тј.на Бубњу. Ништа нису урадили зато што им немачка документа не иду у прилог и обарају њихове измишљотине. Онда су овај документ вешто скрили међу четничком архивим јер на филму лепо пише „Четничка архива ДМ“ и онај који би се случајно заинтересовао да претражује немачку архиву, дигао би руке, јер га комунисти на то наводе. С друге стране, тада нико није ни истраживао истину о Четничком покрету, па су ови микрофилмови остајали готово нетакнути.

Ето, то је истина о Зборницима НОР-а на којима је магистрирао и докторирао велики број историчара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *