Миодраг Басарић

11
11

Котленик, лета 1943. године. Детаљ са заклетве 1. шумадијског корпуса. Говори мајор Душан Смиљанић. Први с десна је Миодраг Басарић (са шмајсером), други (у другом плану) Љубисав Костић, председник општине Гунцати (робијао после рата)

Пише: Милослав Самарџић
Миодраг Басарић је рођен 1910. године у селу Врбета у Гружи, од оца Велимира и мајке Живане. Око 1933. године завршио је подофицирску школу у Сомбору. Оженио се 1936. године Јеленом Павлов, кројачицом из Бечеја. Тада су се преселили у Крагујевац, где им се 1937. родио син Добросав. Ново место Миодрагове службе био је Нови Сад, у коме се 1938. године рађа ћерка Мирјана.
У Априлском рату 1941. Миодраг избегава зробљавање и са породицом се враћа у родно село. Ускоро ступа у четнике. Био је на командним положајима у Гружанском четничком одреду, Гружанској бригади и 1. шумадијском корпусу. За ратне заслуге унапређен је у официрски чин.
Немци су расписали потерницу за Басарићем, нудећи високу новчану награду за оног ко га прокаже или ликвидира. Недићевци су после поноћи 19. априла 1943. поставили заседу Басарићу на путу између Груже и Липнице. Тада је погинуо Басарићев пратилац Миодраг Арсенијевић из Закуте. Басарићева јединица напала је ове недићевце – гарнизон у Гружи, који је са Немцима и љотићевцима више пута хапсио “ДМ присталице“ – 30. августа исте године.
Ноћу између 22. и 23. новембра 1943. неко је пријавио да се Басарић са својим пратиоцима налази у селу Бајчетина, у кући Животе Николића. Дошла је једна љотићевска јединица, опколила четнике и позвала их на предају. Басарић одбија да положи оружје и покушава пробој из обруча, али бива рањен у ноге пушкомитраљеским рафалом. Не желећи да падне жив непријатељима у руке, извршио је самоубиство из пиштоља. Сахрањен је на гробљу у Врбети. У време погибије био је командант 1. батаљона 1. гружанске бригаде 1. шумадијског корпсуа.
Као четник погинуо је и Миодрагов брат Драгутин.
После рата комунисти и Басарића, као и готово све друге четнике, проглашавају “народним непријатељем“ и “ратним злочинцем“, што је пратила обавезна конфискација имовине. Међутим, према одлуци Среског народног суда за срез Гружански, Д. бр. 160/45, од 19. фебруара 1946, донетој после изласка комисије у Врбету, ни овај “народни непријатељ и ратни злочинац… није имао никакве имовине“.
Извори: Изјава Миодраговог сина Добросава Басарића аутору, писмом из Канаде, 2014. године; Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Фонд ОНО, К-39; С. Ћировић, “Гружа у четницима“, Крагујевац, 2000.

Затворено за коментаре.