На савезничкој паради

АУСТРАЛИЈСКИ СРБИ

На савезничкој паради

Сваке године, на војној паради поводом галипољске битке, учествују и српски ветерани из покрета Драже Михаиловића

Пише: Хаџи Миладин В. ВУЈАНОВИЋ

 

Анзак су почетна слова од речи Аустралијско-Новозеландски армијски корпус, који је у рану зору 25. априла 1915. године на Галипољу напао непријатеље, Турке. У борби од априла до августа, корпус је десеткован претрпевши губитке у погинулима од 8.500 Аустралијанаца и 2.000 Новозеланђана, са троструко више рањених.

 

ГАЛИПОЉЕ

Анзак-дан је национални дан Аустралије. Разуме се да Аустралијанци не славе изгубљену битку, већ одају дужну пошту изгинулим ратницима, у свим ратовима у којима су Аустралијанци учествовали.

На тај дан у свим главним градовима Аустралије одржавају се војне параде у којима учествују сви родови војске. Иза регуларне војске на маршу учествују ветерани. Посебно је по азбучном реду формиран савезнички ешалон у којем учествујемо и ми, Срби. Српски одред предводи г. Никола Ћук, за време рата оснивач и командант грмечко-петровачког четничког одреда, потом командант Свилајске четничке бригаде у саставу Динарске дивизије.

ТВ коментатор обично за Србе каже:

„Сада наилазе Срби, предводи их г. Никола Ћук, Срби су наши савезници из два светска рата. Срби војници и четници су први герилци Европе, који су се борили под командом ђенерала Драже Михаиловића“.

У даљем коментару, истичу се заслуге Срба за савезничку победу.

Српску заставу на Анзак паради први је развио у Аустралији г. Раде Добривојевић, у Аделаиди. Следили су га Срби у Сиднеју, затим у свима главним градовима Аустралије. Наш одбор у Сиднеју у Анзак-кући – дому ратника, регистровао је Крагујевчанин, бивши капетан г. Драгослав Ј. Марковић 1969. године: од тада учествујемо на Анзак-паради. Због времена година, Драгослав Ј. Марковић предао је вођство заменику Николи Ћуку.

Од целокупне антикомунистичке националне делатности Срба у Аустралији, учешће Срба на Анзак-паради задавало је највише јада југо-комунистима. Југо-усташки комунистички дипломатски кор морао је са почасних трибина да посматра Србе на војној паради. Сви комунистички протести завршавали су по оној народној „пас лаје, ветар носи“.

 

ТРН У ОКУ КОМУНИСТА

Данашњег свештеника Драју Пантелића, ваљевски општински судија осудио је на 6 година робије ради учешћа на Анзак-паради. За комунистички суд Анзак-парада је представљала антикомунистичку заверу.

Тако су тада писале све југословенске новине.

Али, хапшењем и осудом Драје Пантелића, увредили су Аустралију. Синдикат металских радника узео је Драју, као свог члана, у заштиту. Металцима су се придружили и остали синдикати. Југословенским привредним представништвима уведене су санкције – обустава сваког сервиса, забрана утовара и истовара са југословенских бродова, забрана снабдевања Јатових авиона горивом и забрана продаје југо-производа у Аустралији. Југословени су били приморани да Драју Пантелића пусте из затвора, и да га врате у четнички строј.

Протерали су га, то јест, вратили, у Аустралију.

У целој овој акцији од помоћи нам је био, сад већ покојни, сир Колин Хајнс, председник удружења ратника за државу NSW. Сер Колин Хајнс био је један од ретких пријатеља Срба. У танчине је познавао улогу Драже Михаиловића и четника у протеклом рату.

На дан победе над фашизмом, 15. августа сваке године, када је капитулирао Јапан, одржавају се, такође комеморације. У Сиднеју, крај споменика Аустралијског ратника, међу савезничким заставама и венцима, заступљена је и српска застава, а полаже се и српски венац.

 

(Број 205, 23. јул 1997.)

Једно мишљење на „На савезничкој паради

  1. You actually make it seem so easy with your presentation but I find this topic to be actually something that I think I would never understand. It seems too complicated and extremely broad for me. I’m looking forward for your next post, I’ll try to get the hang of it!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *