На савезничкој паради

АУСТРАЛИЈСКИ СРБИ

На савезничкој паради

Сваке године, на војној паради поводом галипољске битке, учествују и српски ветерани из покрета Драже Михаиловића

Пише: Хаџи Миладин В. ВУЈАНОВИЋ

 

Анзак су почетна слова од речи Аустралијско-Новозеландски армијски корпус, који је у рану зору 25. априла 1915. године на Галипољу напао непријатеље, Турке. У борби од априла до августа, корпус је десеткован претрпевши губитке у погинулима од 8.500 Аустралијанаца и 2.000 Новозеланђана, са троструко више рањених.

 

ГАЛИПОЉЕ

Анзак-дан је национални дан Аустралије. Разуме се да Аустралијанци не славе изгубљену битку, већ одају дужну пошту изгинулим ратницима, у свим ратовима у којима су Аустралијанци учествовали.

На тај дан у свим главним градовима Аустралије одржавају се војне параде у којима учествују сви родови војске. Иза регуларне војске на маршу учествују ветерани. Посебно је по азбучном реду формиран савезнички ешалон у којем учествујемо и ми, Срби. Српски одред предводи г. Никола Ћук, за време рата оснивач и командант грмечко-петровачког четничког одреда, потом командант Свилајске четничке бригаде у саставу Динарске дивизије.

ТВ коментатор обично за Србе каже:

„Сада наилазе Срби, предводи их г. Никола Ћук, Срби су наши савезници из два светска рата. Срби војници и четници су први герилци Европе, који су се борили под командом ђенерала Драже Михаиловића“.

У даљем коментару, истичу се заслуге Срба за савезничку победу.

Српску заставу на Анзак паради први је развио у Аустралији г. Раде Добривојевић, у Аделаиди. Следили су га Срби у Сиднеју, затим у свима главним градовима Аустралије. Наш одбор у Сиднеју у Анзак-кући – дому ратника, регистровао је Крагујевчанин, бивши капетан г. Драгослав Ј. Марковић 1969. године: од тада учествујемо на Анзак-паради. Због времена година, Драгослав Ј. Марковић предао је вођство заменику Николи Ћуку.

Од целокупне антикомунистичке националне делатности Срба у Аустралији, учешће Срба на Анзак-паради задавало је највише јада југо-комунистима. Југо-усташки комунистички дипломатски кор морао је са почасних трибина да посматра Србе на војној паради. Сви комунистички протести завршавали су по оној народној „пас лаје, ветар носи“.

 

ТРН У ОКУ КОМУНИСТА

Данашњег свештеника Драју Пантелића, ваљевски општински судија осудио је на 6 година робије ради учешћа на Анзак-паради. За комунистички суд Анзак-парада је представљала антикомунистичку заверу.

Тако су тада писале све југословенске новине.

Али, хапшењем и осудом Драје Пантелића, увредили су Аустралију. Синдикат металских радника узео је Драју, као свог члана, у заштиту. Металцима су се придружили и остали синдикати. Југословенским привредним представништвима уведене су санкције – обустава сваког сервиса, забрана утовара и истовара са југословенских бродова, забрана снабдевања Јатових авиона горивом и забрана продаје југо-производа у Аустралији. Југословени су били приморани да Драју Пантелића пусте из затвора, и да га врате у четнички строј.

Протерали су га, то јест, вратили, у Аустралију.

У целој овој акцији од помоћи нам је био, сад већ покојни, сир Колин Хајнс, председник удружења ратника за државу NSW. Сер Колин Хајнс био је један од ретких пријатеља Срба. У танчине је познавао улогу Драже Михаиловића и четника у протеклом рату.

На дан победе над фашизмом, 15. августа сваке године, када је капитулирао Јапан, одржавају се, такође комеморације. У Сиднеју, крај споменика Аустралијског ратника, међу савезничким заставама и венцима, заступљена је и српска застава, а полаже се и српски венац.

 

(Број 205, 23. јул 1997.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *