Највеће цинкарење у историји Срба

slika 1299-1305 copy 4

Љубомир С. Јањић, љотићевци агент у Шапцу и Бањи Ковиљачи, одевен по узору на Гестапо (Фото: Историјски архив Шабац)

Љотићевци нису много користили Немцима у борбама, али је и 1944, као и 1941. године, била немерљива њихова улога у издаји припадника четничког покрета окупаторским властима. Фебруара 1944. године, очигледно после дуге истраге, љотићевци су предали Гестапоу списак од чак 7.630 најугледнијих присталица и сарадника четника. Уследила су хапшења, мучења, стрељања… Један од београдских обавештајаца, капетан Миловић, сазнао је ово и известио Врховну команду. Потпуковник Мирко Лалатовић, начелник Оперативног одељења Врховне команде, 12. фебруара поред осталог пише Дражи:
Расписом сам скренуо пажњу свима нашим људима да се чувају. Неки капетан Модерцин, из добровољачке команде, официр за везу са Немцима, предао је неком мајору Милеру списак 7.630 имена наших припадника. У списку се налазе само легална лица свих професија. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1.)
Услед великог броја пријављених упозорење није помогло, тј. сви нису успели да се склоне. Потпуковник Лалатовић 22. фебруара преноси извештаје београдских илегалаца, Жике Вукосављевића („Кнап“) и адвоката Ратимира Рајка Павловића („Ванда“), да су „извршена велика хапшења наших људи“. Лалатовић наставља:
Ухапшени: Страњаковић и Катанић, Јован Виторовић, апотекар. Томашевић, бивши председник сената. Богдан Михаиловић, инжењер. Др Спиро Доновић, хирург, са женом. Вујанац, адвокат. Зечевић, професор, на раду у Црвеном крсту. Кнежевић, директор пошта. Др Зњец, Кумануди, Рајевић, старешина кварта. Бошко Илић, полицијски инспектор, и пет агената. Круљ, министар. Богићевић, прота. Др Јосиф Вучковић, адвокат. Инђић, Церовић и Кузмић, новинари. Анђелиновић, власник штампарије „Глобус“. Панта Драшкић (генерал у пензији – прим. аут). Намесник Станковић. Др Пера Чакуљевић. Трговац Вељко Петровић. Делфа Иванић. Стана Ђорђевић, као и многи други. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 1\1.)
Први од поменутих новинара је Миодраг Инђић, који је пре рата био један од блиских Дражиних пријатеља, а иначе је радио и као саветник у пивари „Вајферт“. У ово доба Инђић је био председник Београдског политичког одбора и члан Централног националног комитета Краљевине Југославије. Према љотићевској пријави, ухапшен је са још десет чланова одбора и сви су стрељани 11. априла 1944. године, у Маринковој бари код Београда. (ИАБ, М. Крстић, Рад четничке организације Драже Михаиловића у Београду 1941-1944, страна 200, необјављен рад.)
Мајор Владимир Комарчевић прнео је 5. априла информацију добијену од мајора Ивана Павловића, заменика команданта Београда, да су Немци предузели до тада највећу акцију хапшења четничких илегалаца у престоници и ближој околини: ухапсили су неколико официра и 2.000 младића. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 4\1.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *