Народна застава уједињених Хрвата и Срба

Ђорђе Ћапин 

НАРОДНА ЗАСТАВА УЈЕДИЊЕНИХ ХРВАТА И СРБА


СТАТУТ
Друштва „ХРВАТСКИ И СРПСКИ НАРОДНИ ДОМ“
у Цавтату*

ДУБРОВНИК
Српска Дубровачка Штампарија А. Пасарића

1905.

image016 image015

 

Име и сједиште.

§ 1.

Друштву је име „Хрватски и Српски Народни Дом“ с насловом „Цавтатско и Конавоско Братство“. Сје-диште му је у Цавтату а подружнице у овећим селима Конавала.

II Сврха и како да се постигне.

§ 2.
Сврха је друштву просвјетна и народна а састоји се у буђењу народне свијести племена хрватскога и српскога, у његовању братске љубави између Цавтата и Конавала, као и у промицању што тјеснијих одношаја и веза Цавтата и Конавала с Дубровником, Боком Котор-ском, Далмацијом и с Херцеговином, у културном и економском погледу.

§ 3.

У ту сврху друштво ће:
1) приређивати сијела, састанке, забаве, представе и пучке игре у сједишту и по Конавоским селима;
2) држати вечерња књижевна и социјална предавања у друштвеним просторијама, у сједишту, и не-дјељна поподневна пучка предавања, о свему што је народу потребито знати, по селима;
3) подузимати излете у Дубровник и околицу, у Боку Которску и у погранична села Херцеговачка о благданима и сајмовима;
4) оснивати пучке књижнице по Конавлима;
5) градити, с временом и ако потпора домородаца буде издашнија, „Народни Дом“ у Цавтату и „Сеоске Куће“ у овећим селима Конавала.

§ 4.

Ако би Опћина Цавтатска и Конавоска, кроз прве три године постојања друштва, извела градњу Опћин-скога Дома у Цавтату и сеоских кућа у Конавлима, друштво је у дужности, мјеште да гради властити дом и сеоске подружнице, заискати и у случају приволе унај-мити дотичне просторије у Опћине за све вријеме постојања својега.

§ 5.

У свеукупном друштвеном дјеловању искључена је свака било вјерска било политичка тенденција.

III Средства.

§ 6.

Друштво ће се уздржавати приносима чланова: 1) дароватеља; 2) утемељитеља; 3) редовитих и 4) ужи-ватеља. Најиздашнију потпору друштво очекује од оно двије тисуће Цавтаћана и Конављана расијаних по Америци, Египту, Аустралији и т. д.

IV Друштвена знамења.

§ 7.

Толико у сједишту друштва у Цавтату, колико у свим подружницама по селима имају бити постављене за вазда слике Пропетога и слика Ћесарова.

§ 8.

Исто тако у свим друштвеним просторијама, било у сједишту било по селима, имају бити постављени за вазда натписи са друштвеним геслима.
Та су гесла:
1) Једини непријатељ – незнање;
Једино средство – љубав;
Једина сврха – слобода.
2) Брат је мио, био Хрват, Србин био.
3) Балкан Балканцима.

§ 9.

У свим просторијама имају бити: 1) карта Хаб-збуршке монархије у српско-хрватском издању; 2) карта Балканскога Полуострва.

§ 10.

Сувише моћи ће се друштвене просторије окитити и сликама из хрватске и српске повјести, као и сликама заслужних мужева племена хрватскога и српскога, ако то ријеши скупштина чланова утемељитеља су двије тре-ћине гласова.

§ 11.

У такве мужеве имају се убрајати само они, чије заслуге буду у народу признате десет година иза њихове смрти.

§ 12.

Слике и потписи свих чланова дароватеља и свих чланова утемељитеља сачуваће се за вазда и биће изло-жени у сједишту друштва у два посебна оквира.

V Друштвени барјак.

§ 13.

Друштвени је барјак „Народна застава уједињених Хрвата и Срба“. На застави су двије врпце, једна у хрватским а друга у српским бојама. Боје су на застави положене овако:

црвено црвено модро бијело бијело модро

VI Друштвени знак.

§ 14.

Друштвени је знак црвена кокарда с бијелим рубом, којој су тракови један у хрватским а други у српским бојама. На траковима је друштвено име и наслов, а на црвеном пољу кокарде друштвено гесло: „Брат је мио, био Хрват, Србин био“.

VII Дружинари.

A. Редовити.

§ 15.

Дружинар може бити толико стојник у Цавтату и Конавлима, колико и онај који пребива у другом којем крају, па и у иноземству, ако је Хрват или Србин из Ћесаровине.

§ 16.

Чланови се разликују у: 1) добротворе; 2) уте-мељитеље; 3) редовите и 4) уживатеље.

§ 17.

Добротвори су они који, било при оснутку друштва, било кроз прву годину постојања његова, уплате једном за вазда у друштвене сврхе износ од најмање круна двјеста, без икакве даљне обавезе, или они, који, пошто мине прва година постојања друштва, уплате једном за вазда у друштвене сврхе износ од најмање круна петсто.

§ 18.

Утемељитељи су они који у истину судјелују утемељењу друштва, наиме они који, боравећи у ово-земству, пријаве се као утемељитељи до дана 31. дећембра 1904, а боравећи у иноземству, до дана 31. дећембра 1905. Кад споменути рокови мину, друштво не ће примати нових чланова утемељитеља.

§ 19.

Чланови утемељитељи, приступајући друштву, уплаћују у друштвену благајницу круна 20, а обвезују се за десет година уплаћивати круне двије мјесечно.

§ 20.

Утемељитељи уз то, приступајући друштву, дају ову изјаву: „Приступајући друштву „Народни Дом“ у Цавтату, као члан утемељитељ, изјављујем да пристајем уз начело да су Хрвати и Срби два равноправна племена једнога те истога народа, и дајем ријеч поштена родољуба, да ћу то начело у свакој пригоди живота не само поштовати већ и провађати и да не ћу докле год будем члан друштва ишта на његову штету подузимати. Пристајем да будем из друштва искључен губитком свих права што их друштвени статут зајамчује, ако скупштина чланова утемељитеља су двије трећине гласова, без навођења каквих разлога, пронађе да нијесам своју ријеч одржао“.

§ 21.

Свак, мушко и женско, добра гласа и понашања, био господар или кмет, био грађанин, варошанин или сељак, био католик, православни или муслим, може да буде примљен за члана утемељитеља.

§ 22.

Редовити су чланови они, који се као такови писмено обрате на друштвено представништво, а скуп-штина чланова утемељитеља њихову понуду прихвати. Ко на приједлог не добије одговора кроз мјесец дана, сматра се да није примљен. Друштво не дава никому разлога о својим одлукама.

§ 23.

Редовити чланови обвезани су за три године уплаћивати сваки мјесец унапријед круне двије. Скупштина чланова утемељитеља су двије трећине гласова може у свако доба, без навођења каквих разлога, искључити их из друштва. Чланови редовити имају активно и пасивно право гласа у избору представништва.

§ 24.

Чланови уживатељи јесу они, који пријавивши се у ту сврху уплаћују сваки мјесец унапријед круну једну. Скупштина чланова утемељитеља одлучује о њихову примању. Уживају сва права чланова редовитих изим права гласа.

§ 25.

Ко за три мјесеца заостане у исплаћивању прописанога приноса може бити искључен из друштва, губитком свих дојакошњих права; ко за шест мјесеци заостане, пошто буде опоменут, мора бити искључен из друштва. Друштву је пак зајамчено право заискати одмах исплату цијелога доприноса за све вријеме за које се дотични обвезао.

B) Изванредни

§ 26.

Ако је стојник у Цавтату и Конавлима који Словенац или Бугарин, може да приступи друштву као да је Хрват или Србин.

§ 27.

Други пак стојници, било којега језика, ако су добра гласа и понашања, могу приступити друштву као чланови редовити. Уживају сва права чланова редовитих изузам пасивно право гласа у избору представништва.

§ 28.

Језик италски, као вјековни културни језик балканских Славена на Јадранском мору, поштован је у друштвеним просторијама. Свак се њиме може служити исто као и народним.

§ 29.

Иностранцима које било народности, што путују науке или забаве ради – за цијело вријеме привременога боравка њихова у Цавтату и Конавлима – слободан је уз пријаву приступ у друштвене просторије, а дружинари, којима је дотични инострани језик познат, у дужности су да се гостима ставе на расположење.

VIII Друштвена имовина

§ 30.

Чланови утемељитељи искључиви су господари свеколике друштвене имовине. Чланови добротвори има-ју једнака права као и чланови утемељитељи. Сваки члан утемељитељ или добротвор може назначити ону особу на коју ће иза његове смрти пријећи права његова. Ако то пропусти, права преминулих чланова прелазе на остале. Свако право престаје својевољним иступом из друштва.

§ 31.

Ако се друштво развргне закључком скупштине чланова утемељитеља, о друштвеној се имовини има одлучити апсолутном већином гласова. Ако друштво распусти надлежна власт, друштвена се имовина има раздијелити у једнаке дијеле међу тадашње чланове утемељитеље.

§ 32.

Ако који члан, за што веће промицање друштвених циљева, стави на расположење друштва властите књиге, слике, новине или што друго, слободан је у свако доба то друштву одузети. Друштво је с тога у дужности најдаље кроз 3 мјесеца од пријаве повратити дотичну ствар власнику. О преданим стварима које су власништво појединих чланова има се водити редовит посебни инвентар. Друштво са својом имовином јамчи за штету.

IX Друштвено представништво

§ 33.

Друштвено представништво састоји се од 23 лица, од којих најмање 12 морају бити чланови утемељитељи, настањени у Цавтату или Конавлима.

§ 34.

Та су лица: 1) предсједник; 2) потпредсједник; 3) тајник; 4) благајник; 5) шест управитеља; 6) четири редатеља представа, забава и пучких игара; 7) два књижничара; 8) четири члана часнога суда и 9) три барјактара.

§ 35.

Предсједник заступа друштво у јавности и пред властима, сазивље и предсједа друштвене скупштине, скупштине чланова утемељитеља, сједнице управе, сједнице часнога суда и редатељног одбора и потписује све друштвене списе. Дужан је сувише сазвати скупштину чланова утемељитеља кад год то заиште десет чланова утемељитеља. Подпредсједник замјењује пред-сједника кад је запријечен.

§ 36.

Тајник води и потписује записнике свих друштвених сједница и скупштина.

§ 37.

Благајник води благајницу и потписује с предсједником све односне списе.

§ 38.

Управа састоји од друштвенога предсједника, тајника и благајника, те од шест управитеља. Она води друштво, а одговорна је скупштини чланова утеме-љитеља. Гласује редатељном одбору и књижничарима потребите своте у границама прорачуна.

§ 39.

Књижничари руководе све после књижнице, набаву, чување и посуђивање. Једном је повјерена главна књижница у сијелу друштва, док други води надзор над сеоским подружницама. – Одговарају управи за трош-кове.

§ 40.

Редатељни одбор састоји од друштвенога предсједника, тајника и благајника, и од четири редатеља. У одређивању представа, забава и пучких игара, овај је одбор независан, а одговоран је управи за трошкове.

§ 41.

Часни суд састоји се од друштвенога предсједника и од четири суца. Сврха му је да пресуђује о личним споровима дружинара у друштву. Закључцима часнога суда дужни су се дружинари покорити. часни суд може забранити којему члану приступ у друштвене просторије највише за осам дана.

§ 42.

Барјактарима је повјерена друштвена застава у свим свечаним пригодама. Кад је друштво под барјаком, сви чланови друштва морају носити на прсима друштвени знак, а барјактари морају уз то бити одјевени у народно Конавоско одијело и провиђени народним оружјем. Тога ради могу бити барјактари пучани овлаштени за ношњу оружја.

X Скупштине и сједнице

§ 43.

Толико управа, колико редатељни одбор, колико часни суд, закључује апсолутном већином гласова. Закључци су ваљани ако је свим дотичним члановима, који нијесу одсутни, редовито јављен дневни ред сједнице а приступило их је, осим предсједника или подпредсједника, најмање тројица.

§ 44.

Друштвена скупштина свих чланова дароватеља, утемељитеља и редовитих бира представништво. Та скупштина бива сазвана огласом, који мора остати изложен у друштвеним просторијама најмање мјесец дана прије скупштине. Закључци су ваљани ма колико чланова приступило.

§ 45.

Скупштина чланова утемељитеља гласује предрачун и коначни рачун; она је једина позвана да одлучује о примању нових чланова, о искључењу којега члана, о промјени које одредбе овога статута и о развргнућу друштва. Она може да уништи сваки закључак управе, редатељног одбора, часнога друштва па и друштвене скупштине. Она сувише може у свако доба наредити предсједнику да сазове главну скупштину за избор новога представништва.

§ 46.

Чланови дароватељи и чланови утемељитељи могу гласовати и по пуномоћнику, који мора бити такођер члан утемељитељ.

§ 47.

Скупштина чланова утемељитеља не може бити држана, ако није доказано, да је позив са дневним редом био послат на вријеме свим члановима утемељитељима.

§ 48.

Предложити и гласовати коју промјену овога статута могу само двије трећине свих чланова уте-мељитеља. Између приједлога и гласовања мора протећи три мјесеца.

§ 49.

Изузам сад наведени пропис, закључци скупштина чланова утемељитеља ваљани су, ако је приступила најмање четвртина свих чланова с једном трећином свих гласова.

§ 50.

Скупштина чланова утемељитеља закључује апсолутном већином гласова: 1) о примању нових чла-нова и о 2) предрачуну и коначном рачуну, дочим за закључке о искључењу којега члана, о уништењу којега закључка управе, часнога суда, редатељног одбора и друштвене скупштине потребите су двије трећине гла-сова. За закључке о примању нових чланова и о ис-кључењу којега члана одређено је тајно гласовање.

XI Оснутак.

§ 51.

Друштво ће се сматрати правоваљано устројено, нетом надлежна власт пронађе да га не забрани и нетом се у њ упише најмање тридесет чланова утемељитеља и шездесет чланова редовитих или уживатеља.

§ 52.

До правоваљаног устројења друштва, сва права чланова утемељитеља има одбор промицатеља.

Бр. 16942/VIII

Задар, 25 Свибња 1904.

Намјесништво налази да не забрани у смислу § 6 закона о праву удруживања дне 15 новембра 1867 Д. З. Л. Бр. 134 наумљено устројење друштва Хрватски и Српски народни дом са сједиштем у Цавтату на основи правил-ника приказаног поднеском de praes. 2 свибња т. г.

Након конституирања друштва просто је друштвеној управи потражити, да буде у смислу § 9 наведеног закона посвједочен законити опстанак друштва, за коју сврху треба изнова посебним поднеском подастријети прило-жени примјерак друштвеног правилника.

Опажа се овом пригодом, да кад би друштво намјеравало у смислу §§ 1 и 39 друштвеног правилника основати подружница имало би се исто тако амо подастријети правилник истих у 5 примјерака.

За ћ. к. Намјесника

Nardelli

Nr. 11941

Дубровник 28 Маја 1904.

По налогу ћ. к. Намјесништва од 25 Маја 1904 бр 16942/VIII достављам Тому Одбору приложену Намјес-ништвену одлуку, а истодобно упозорити ми је то из отписа друштво да што се тиче сијела, састанака, забава, представа, излета и т. д. предвиђених у § 3 правилника, у колико би они спадали у врст јавних продукција, друштво ће бити дужно држати се односних, за то постојећих прописа. Надаље упозорити ћу исто друштво да мора у свим пригодама када буде извјесити свој барјак, уза њ и то на почастном мјесту, постави аустријанску заставу, и да друштво, и ако по своме правилнику има право да се служи реченим барјаком, ипак није изузето од дужности да се гледе његове јавне упорабе мора подврћи свим одредбама које политичка котарска власт, као власт јавне сигурности изда у предмету. Коначно упозорити ћу јоштер друштво да право ношења оружја народног, како је наведено у § 42 друштвеног правилника, не припада члановима друштва као таквим већ само онима, који су на то индивидуално уоблашћени.

Ц. к. Намјесништвени Савјетник Управитељ кот. Поглаварства

Nasso

ИМЕНИК ПРВИХ ЧЛАНОВА

А. Добротвори

Bianchi Антун Антунов, велепосједник у Цавтату, подузетник у Каиру.
Љубић Јосип Динков, „Илд Богданов“, ћ. к. котарски судац Цавтата и Конавала.
Рачић Иво пок. Николе, велепосједник и власник пароброда „Цавтат“, „Стон“ и „Груж“.
Враголов Бошко Николин, велетржац и опћински присједник.
B. Утемељитељи.

Летунић Нико „Стричко“ пок. Ђура, трговац из Миханића од Конавала.
Дробац Паво пок. Миха, капетан дуге пловидбе, из Комаја од Конавала.
Малошевић Михо пок. Стијепа, велепосједник у Цавтату.
Скурић Михо пок. Луке, капетан дуге пловидбе из Чилипа од Конавала.
Антуновић Мато „Матић“ Ђуров, посједник и бивши главар Ђуринића од Конавала.
Водопић Нико пок. Балда, посједник и опћински вијећник из Ловорна од Конавала.
Пушић Петар пок. Ивана, сеоски главар Дунава од Конавала.
Рачић капетан Илија, управитељ дубровачког паробродарског друштва „Зора“.
Матковић Иво Михов, посједник и сеоски главар Дубе од Конавала.
Калачић Луко пок. Вице, ћ. к. биљежник у Цавтату.
Рајчевић Влахо пок. Петра, трговац у Цавтату.
Аркулин Мато „Мартин“, трговац и опћински вијећник из Љуте од Конавала.
Аркулин Јаков пок. Ивана, трговац у Цавтату.
Марић Нико пок. Рада, посједник и сеоски главар Витаљине.
Љубић Ђуро пок. Пера, посједник из Радовчића од Конавала.
Станош Иво пок. Ива, поморски капетан из Цавтата.
Михочевић Ђуро пок. Пера, трговац из Придворја од Конавала.
Калачић Иво, поморски капетан дуге пловидбе из Цавтата.
Братичевић Ђуро „Ђуриша“, посједник и опћински вијећник из Витаљине.
Негрини Петар, ћ. к. судбени пристав у Цавтату.
Орепић Влахо пок. Мата, сеоски главар Стравче од Конавала.
Бенић Андро пок. Марка, капетан дуге пловидбе из Цавтата.
Маркоч-Moretti Маро, посједник из Цавтата.
Бурловић Људевит, ћ. к. цар. пријамник у миру, посједник у Цавтату.
Ђуровић Иво пок. Мата, подузетник и опћински вијећник из Мочића.
Аламат Иво пок. Николе, посједник из Застоља од Конавала.
Цар Иво пок. Марка, посједник из Застоља.
Колић Михо пок. Бошка, велепосједник из Стравче од Конавала.
Милоглав Балдо „Бајан“, сеоски главар Мрцина од Конавала.
Nachich Ugo, ћ. к. порезни пригледник у Цавтату.
Кукуљица Нико „Барач“, посједник и главар Миханића у Конавлима.
Миљанић Перо пок. Божа, посједник и главар Ускопља од Конавала.
Кушељ Перо пок. Ивана, трговац у Цавтату.
Љутић Никола пок. Балда, посједник из Дунава од Конавала.
Демовић Влахо пок. Петра, посједник из Мрцина.
Патиера Марко пок. Мартина, трговац у Цавтату.
Милоглав Михо „Мићан“, посједник и опћински вијећник из Мрцина.
Мујо Влахо Ников, сеоски главар Ловорна од Конавала.
Чучук Петар пок. Божа, посједник из Дунава.
Ђано Луко пок. Петра, сеоски пристав из Мрцина.
Bucchich Иво, љекарник у Цавтату.
Милоглав Михо „Мишара“, посједник из Пичета од Конавала.
Братић Антун, посједник и ћ. к. судбени официјал у Цавтату.
Биримиша Лука пок. Ива, посједник и опћински вијећник из Љуте.
Moretti Иван пок. Луке, посједник у Цавтату.
Лонза Ђуро пок. Стијепа, посједник у Цавтату.
Чупић Михо Јозов, посједник из Ватаса од Конавала.
Пендо Ђуро пок. Нике, посједник из Мочића од Конавала.
Casilari Иво пок. Габра, посједник у Цавтату.
Браутовић Луко пок. Миха, трговац у Цавтату.
Матијашевић Иво пок. Пера, посједник у Цавтату.
Младошевић Нико пок. Мата, посједник из Витаљине од Конавала.
Шапро Нико пок. Пава, посједник из Застоља од Конавала.
Galzigna Дује, ћ. к. царинарски пријамник у Цавтату.
Враголов Мато пок. Стијепа, свршени правник и велепосједник у Цавтату.
Ђухо Никола пок. Антуна, подузетник из Чилипа од Конавала.
Сукно Паско пок. Пера, велепосједник из Цавтата.
Condenaro Божо, ћ. к. судбени канцелист у Цавтату.
Жупановић Божо пок. Ђура, посједник из Витаљине од Конавала.
Сирниг Вице пок. Луја, трговац у Цавтату.
Рачић Кате уд. пок. Антуна, посједница у Цавтату.
Миљан Влахо пок. Андрије, трговац у Цавтату.
Банџар Петар пок. Божа, посједник из Мрцина од Конавала.
Перак Божо пок. Божа, посједник из Пичета у Конавлима.
Ђано Михајло Лучин, посједник из Мрцина.
Перовић Мато пок. Влаха, посједник из Пичета.
Перовић Балдо Ников, посједник из Пичета.
Миљан Вицко пок. Вицка, стројар у Купарима.

C. Редовити и Уживатељи

Обад Перо п. Стјепана, посједник из Придворја од Конавала.
Жупан Марко пок. Ивана, посједник из Чилипа од Конавала.
Калачић Луко пок. Пера, посједник из Чилипа.
Јозовић Иво Бошков, посједник из Дубе од Конавала.
Верамента Никола Ђуров, посједник из Стравче од Конавала.
Љутић Ђуро пок. Балда, посједник и подузетник из Дунава од Конавала.
Hammer Јосип, стројар у Цавтату.
Фјоровић Иво Петров, посједник из Водовађе у Конавлима.
Богишић-Pohl Марија, посједница из Цавтата.
Алага Иво пок. Николе, посједник из Миханића од Конавала.
Кобасица Стијепо, посједник из Млина (Жупа).
Мишић Марко Влахов, посједник из Шиљежака од Конавала.
Осиан Антун п. Ивана, трговац из Цавтата.
Русо Луко п. Петра, посједник из Чилипа од Конавала.
Тонковић Павао Луков, трговац из Млина од Жупе.
Петриц Перо п. Пера, посједник из Цавтата.
Никшић Нико пок. Ника, посједник из Мочића од Конавала.
Обад Стијепо пок. Михајла, посједник из Придворја.
Nachich Лујо, ц. к. царински пријамник у м. у Цавтату.
Кушар Антун п. Валентина, посједник из Чилипа од Конавала.
Дубрета Никола п. Ивана, посједник из Дунава од Конавала.
Чудовић-Приморац Иво пок. Ђура, посједник и главар из Јасенице.
Михочевић Ане уд. пок. Ивана, посједница из Цавтата.
Вукић Никола пок. Петра, посједник из Ловорнога од Конавала.
Малошевић Стијепо Михов из Цавтата.
Катић Балдо Матов, посједник из Пичета од Конавала.
Гуљелмовић Петар Јакобљев, посједник из Обода.
Bellan Антун, ц. к. виши геометар у Дубровнику.
Антуновић-Цвјетковић Иво, посједник из Ђуринића од Конавала.
Враголов Маре пок. Ђура, посједница из Цавтата.
Кушељ Иво Перов из Цавтата.
Видак Ђуро пок. Ђура „Шурка“, посједник из Дубе од Конавала.
Глумац Иво пок. Илије, посједник из Ловорнога од Конавала.
Малошевић Јосип Михов из Цавтата.
Љубић Марко пок. Антуна, посједник из Радовчића од Конавала.
Веселић Петар п. Мата, посједник из Придворја од Конавала.
Уводић Нико Ников, посједник из Ускопља од Конавала.
Солдић Вицко пок. Ивана из Цавтата.
Летунић Иво пок. Мата, посједник и трговац из Придворја од Конавала.
Хендић Паво пок. Михајла, посједник с Мрцина од Конавала.
Fattori Драгутин, ц. к. порезни пријамник у Цавтату.
Лаптало Никола Стјепанов, посједник из Ускопља од Конавала.
Обрадовић Петар Влахов, посједник из Дунава од Конавала.
Кушељ Антун Перов из Цавтата.
Влахутин Антун пок. Јакоба, посједник из Габрила од Конавала.
Ћумо Мато пок. Николе, посједник из Мочића од Конавала.
Калачић Антун-Улдерик пок. Вице, посједник из Цавтата.
Grill Марин из Млина од Жупе.
Ђукан Перо „Перић“ пок. Пера, посједник из Миханића од Конавала.
Караман Иво пок. Николе из Цавтата.
Дабо Мато пок. Николе, посједник из Стравче од Конавала.
Бутијер Михо пок. Миха, посједник из Дрвеника од Конавала.
Аркулин Андро Андров, посједник из Ловорнога од Конавала.
Bianchi Љубимир Антунов, трговац у Цавтату.
Мариновић Стијепо Перов, посједник из Придворја од Конавала.
Лонза Мато пок. Стјепана из Цавтата.
Милоглав Петар Иванов, посједник с Мрцина од Конавала.
Караман Марко Николин, посједник с Бротњица од Конавала.
Приморац Иво пок. Божа, трговац из Цавтата.
Љубић Мато п. Антуна, посједник с Радовчића од Конавала.
Катушић-Вицковић Мато Вицков, посједник из Цавтата.
Орепић Бошко пок. Ивана, посједник из Стравче од Конавала.
Сканце Влахо Николин, посједник из Љуте од Конавала.
Веселић Влахо пок. Луке, посједник из Придворја од Конавала.
Павлин Влахо Ивов, посједник из Ускопља од Конавала.
Сирниг Мато пок. Луја, посједник из Цавтата.
Ђурковић Ђуро пок. Ивана, посједник из Љуте од Конавала.
Радин Петар Ивов, посједник из Миханића од Конавала.
Аркулин Петар пок. Ђура посједник из Ловорнога од Конавала.
Шарило Антун, посједник из Дубе од Конавала.
Катушић Иво пок. Ива, посједник из Габрила од Конавала.
Радовић Мато „Матана“ пок Рада, посједник из Чилипа од Конавала.
Примић Гајо пок. Николе, посједник из Дунава од Конавала.
Биримиша Влахо пок. Ива, посједник из Љуте од Конавала.
Миладин Ђуро пок. Луке, посједник из Бротњица од Конавала.
Симичић Иван ц. к. виши финанциј. надглед. у м. у Цавтату.
Краљ Јакоб Ђуров, посједник из Придворја од Конавала.
Биримиша Јозо пок Ива, посједник из Љуте од Конавала.
Љутић Балдо Ђуров, посједник из Дунава од Конавала.
Раше Бошко пок. Михајла, посједник из Стравче од Конавала.
Клечак Антун пок. Антуна, посједник из Комаја од Конавала.
Бјелокосић Вице Луков, посједник из Чилипа од Конавала.
Љутић Петар Ђуров, посједник из Дунава од Конавала.
Капетанић Перо пок. Јакоба, посједник из Ловорнога од Конавала.
Биримиша Паво пок. Ива, посједник из Љуте од Конавала.
Делија Ђуро, посједник из Дубе од Конавала.
Ђуровић Мато Перов, зидар из Мочића од Конавала.
Дробац Андрија пок. Мата, посједник из Комаја од Конавала.
Катушић Никола пок. Николе, посједник из Габрила од Конавала.
Мартиновић Иво, посједник из Дубе од Конавала.
Прокурица Петар пок. Ивана, посједник из Придворја од Конавала.
Љутић Лука Ђуров, посједник из Дунава од Конавала.
Ђукан Марко Павов, посједник из Миханића од Конавала.
Бакић Мато Перов, посједник из Чилипа од Конавала.
Левента Перо пок. Стијепа, посједник из Придворја од Конавала.
Караман Никола Антунов, посједник из Бротњица од Конавала.
Селак Иво пок. Петра, посједник с Јасенице од Конавала.
Маслач Јозо пок. Влаха, посједник из Придворја од Конавала.
Лонза Стијепо Ђуров, трговац из Цавтата.
Ђурковић Ђуро пок. Ђура, посједник с Јасенице од Конавала.
Балетин Паво пок. Мата, посједник из Стравче од Конавала.
Клечак Андрија пок. Влаха, посједник из Габрила од Конавала.
Скурић Перо пок. Ника, посједник из Чилипа од Конавала.
Гуљелмовић Иван Јакобљев, посједник из Обода.
Бошковић-Борлић Влахо, трговац из Чилипа од Конавала.
Ковачевић Никола Андров, посједник с Мрцина од Конавала.
Бего Лука пок. Бошка, посједник с Бротњица од Конавала.
Колић Михо пок. Ђура, посједник из Стравче од Конавала.
Сквичало Иво пок. Николе, посједник из Придворја од Конавала.
Летунић Иво, посједник из Миханића од Конавала.
Спремић Мато пок. Влаха, посједник из Витаљине од Конавала.
Гатић Ђорђо Ђуров, суд. писар у Цавтату.
Сењо Радо пок. Влаха, посједник из Мочића од Конавала.
Шапро Антун Перков, посједник из Застоља од Конавала.
Матијашевић Перо Ивов, посједник у Цавтату.
Сканце Влахо Ников, посједник из Љуте од Конавала.

СВЕЧАНО ЗАСАЂЕЊЕ НАРОДНЕ ЗАСТАВЕ УЈЕДИЊЕНИХ ХРВАТА И СРБА НА „МАРКОВУ КАМЕНУ“, НА БРДУ ИЗМЕЂУ ЦАВТАТА И КОНАВАЛА

У недјељу дне 23. октобра 1904. засађена је први пут на брду између Цавтата и Конавала, на „Маркову Камену“, народна застава уједињених Хрвата и Срба. Та застава састоји се из сложенијех застава хрватске и српске, а у средини је грб. Зелено поље грба значи наду у бољу будућност; двије мушке руке у грбу значе братимство, а звијезда даница више руку значи ново доба.
Свечаност је текла овако.
Конављани из свијех готово села у народној ношњи, извезеној златом и сребром, са ханџарима и пушкама о пасу, сакупише се око 7 сахати из јутра пред црквом Св. Ђурђа, далеко једно 2 километра од Цавтата, гдје су била постављена три народна барјака, која су означивала Конавоско састајалиште. Народ су ту пред-водили седам главара: Иво Матковић Михов, главар Дубе, Балдо Милоглав пок. Ива, главар Пичета, Влахо Орепић пок. Мата, главар Стравче, Нико Марић пок. Рада, главар Витаљине, Влахо Мујо Ников, главар Ловорне, Ђуро Миљанић пок. Ђура, главар Ускопља и Петар Пушић пок. Ива, главар Дунава. Уз главаре били су са својим присташама и члановима „Хрватскога и Српскога Народнога Дома“ у Цавтату још ту сакупљени: Ђуро Братичевић пок. Миха, опћински вијећник из Витаљине, Лука Биримиша пок. Ива, опћински вијећник из Љуте, Мато Аркулин пок. Ива, опћински вијећник из Ловорне, Нико Водопић пок. Балда, опћински вијећник из Ловорне, Иво Ђуровић пок. Мата, опћински вијећник из Мочића. Ту је било кршне младости, а било је и стараца преко 80 година, како гласовити Перо Ласић пок. Ивана од старинске породице конавоске из времена Богомилских, како и Нико Летунић „Стричко“ пок Ђура, кога позна цијела Херцеговина, како Нико Младошевић пок. Мата, назван „Никић“ из Витаљине, познат у Боци Которској, а били су сви у одијелима извезеним златом и сребром, од којих многи вриједе по више од 1000 круна.
Око 7? сахата Конављани, предвођени од својих барјактара, који су носили три народне заставе уједињених Хрвата и Срба, кренуше према Цавтату пуцајући из пушака. У исто доба Цавтаћани, предвођени од главног друштвеног барјака с Илд Богдановом на челу, кренуше у сусрет Конављанима. Иза главнога барјака ишао је збор од 30 младића и дјевојака, који су пјевали друштвену химну, што је саставио Илд Богданов а углазбио капелник Иво Чижек. Та химна гласи:

Хвала Богу, Богу слава!
Нови дух нас огријава.
На Балкану свиће зора,
Сложни да смо, сад је хора!

Старој клетви неста трага.
У јединству нам је снага.
Ко да сломи оба брата,
Сложна Срба и Хрвата?

Једна мисо, један рад,
Сви ко један, сложно сад!

_ _ _

Заман сплетке с нутра, с поља,
Јака свијест, чврста воља,
Пакленике смрвит мора.
Сложни да смо, сад је хора!

Старој клетви неста трага.
У јединству нам је снага.
Ко да сломи оба брата,
Сложна Срба и Хрвата?

Једна мисо, један рад,
Сви ко један, сложно сад!

Сви Конављани и сви Цавтаћани носили су на прсима друштвену кокарду, у којој су испреплетене хрватске и српске шаре. На шарама хрватским написано је име друштва: „Народни Дом у Цавтату“, а на срп-скијем написан је наслов друштва „Цавтатско и Конавоско Братство“.
Уз поворку ишао је трубач свирајућ словенске маршеве. Кад се двије поворке приближише, загрмише с оближњијех брежуљака машкули, и наста грљење, братимљење и пјевање, те обје поворке, саставши се у једну, кренуше у Цавтат. У тај час зазвони миса у фрањевачкој цркви, те поворка с барјацима крене у фрањевачку цркву, гдје много поштовани отац Данијел Радмиловић благослови и пошкропи светом водом барјаке и опслужи свету мису. Иза мисе била је прва друштвена скупштина, којој је присуствовао одасланик власти из Дубровника, ц. к. политички комесар Грубер. Скупштина се држала под ведрим небом, у борју пред друштвеном зградом. На тој скупштини изабрано је прво друштвено представништво. На приједлог Илда Богда-нова изабрана су једногласно ова господа:

Предсједник Михо Скурић из Чилипа од Конавала, капетан дуге пловидбе, од 65 година, који живи у Чилипима.

Потпредсједник Божо Враголов с Бротњица у Конав-лима, опћински присједник, велетржац и велепосједник настањен у Цавтату.

За управитеље:

Ђуро Братичевић, опћински вијећник из Витаљине.
Перо Пушић, главар села Дунава.
Илија капетан Рачић, власник пароброда „Цавтат“, „Стон“ и „Груж“, управитељ дубровачкога паробро-дарскога друштва „Зора“, настањен у Цавтату.
Антун Братић, ц. к. судбени официјал, домаћин старинске патрицијске обитељи из Цавтата.
Мато Антуновић Матић, бивши главар из Ђуринића.
Влахо Орепић пок. Мата, главар из Стравче.

За редатеље представа и пучких игара:

Луко Калачић, ц. к. биљежник у Цавтату.
Ђуро Љубић, сељак из Радовчића у Конавлима.
Влахо Мујо Ников, главар села Ловорне.
Нико Водопић пок. Балда, опћински вијећник из Ловорне, у Конавлима.

За друштвене књижничаре:

Људевит Бурловић, ц. к. царински пријамник у пенсији, настањен у Цавтату.
Ђуро Михочевић, трговац из Придворја у Конавлима.

Друштвени Суд:

Луко Браутовић, трговац у Цавтату.
Иво Ђуровић, опћински вијећник из Мочића.
Иво Матковић, главар Дубе.
Михо Бутијер, посједник из Дрвеника од Конавала.

Друштвени тајник: Михо Малошевић, велепосједник из Цавтата.

Друштвени благајник: Перо Кушељ, трговац из Цавтата.

За барјактаре друштва:

Балдо Милоглав, главар Пичета у Конавлима.
Ђуро Пендо из Мочића у Конавлима.
Иво Мартиновић с Дубе у Конавлима.

За сеоске барјактаре:

Ђуро Љутић и Перо Чучук за село Дунаве.
Ђуро Ђано и Влашко Демовић за село Мрцине.
Паво Биримиша за село Љуту.
Ђуро Миљанић пок. Ђура и Мато Рајчевић за село Ускопље.
Антун Скурић Кушар и Мато Бакић Перов за село Чилипе.
Божо Жупановић и Нико Марић за село Витаљину.
Влахо Веселић и Нико Мариновић за село Придворје.
Перо Ђукан и Перо Миљас за село Миљаниће.
Нико Вукић и Мато Секондо за село Ловорно.
Гуљелмовић Иво и Гуљелмовић Перо за село Обод.
Радо Сењо и Мато Ћумо за село Мочиће.
Иво Цар пок. Марка за село Застоље и т. д.

***

Иза скупштине сви чланови друштва свратише у друштвене локале, гдје се окријепише кафом и чашицама. Иза тога сеоски барјактари пођоше у кућу Илда Богданова гдје, пошто се обвезаше да ће у свакој пригоди живота бити поштени и одважни, примише сеоске барјаке.
Друштвени су локали у једној кући биљежника Калачића. Та је кућа сва у приземљу, грађена у стилу за друштво и сва на расположење друштва. Има двије велике дворане, кафану, биљарад и позорницу потпуно опскрбљену. Над вратима друштва стоји велики друштвени грб од жељеза и друштвена табла, на којој је написано: „Хрватски и Српски Народни Дом у Цавтату“ те наслов друштвени: „Цавтатско и Конавоско Братство“.
У 10 сахата из јутра кренуше сви чланови друштва с друштвеним барјаком и са сеоским барјацима, праћени готово од свега пука у Цавтату, од многобројних госпођа, сељана и сељакиња и т. д., пуцајући из пушака и уз грување мужара, на брдо између Цавтата и Конавала, гдје је велики „Марков Камен“, на коме се пред 100 година вијала застава једне француске регименте.
На брду збио се је овај призор.
Главари сеоски попеше се на камен, гдје је подигнут нови, велики ступ за друштвени барјак, док су сеоски барјактари стали у полукругу около камена, а у средини главни и све друштвено представништво.
Свечан је био час. Красан бијаше дан. Над цавтатским кућама вијало се 38 друштвенијех застава, наиме на свијем главнијим кућама. Главари на Камену скидоше капе и главар Балдо Милоглав, дозвавши помоћ Божију, завапи мноштву: „Јесмо ли људи?“ На то сав народ одговори: „Јесмо!“ Рече за тим: „Јесмо ли браћа?“ а народ одговори: „Јесмо!“ Рече опет: „Јесмо ли сложни?“ а народ рече: „Јесмо!“ Тад главар Милоглав проговори јаким гласом: „Сунце нам је исток а господин Бог на помоћ! Загрлимо се браћо!“
Главари на камену загрлише се, а тако учини и вас народ.
Тад главари стадоше пуцати из пушака и Балдо Милоглав подиже заставу уз урнебесну вику „слава барјаку“ и уз грување мужара с оближњих брежуљака. Кад се све утишало, главар Милоглав проговори народу:
„Ево вам барјака! Кажите народу, да сам га ја са својом дружином овдје развио. Помого нам Бог сву нашу браћу, који су овдје и друговдје на све четири стране. Помого Бог свакога брата кршћанина, којим год се крстом крсти а за Бога зна. Купили се овдје људи на добру вољу, на поштен глас и на славу! Нека буде сретно и дуговјечно, тврдо и вјековито! Слава Богу и славном божјем порођењу!“
На ово наста у мноштву непрекидна вика: „Слава Богу! Помого нам Бог! Слава главарима! и т. д.“
Сад Илд Богданов изрече мноштву сакупљеном около камена овај

Говор

„На брду смо, гдје је зрак чишћи и дух ведрији. На брду смо, гдје су очи и срце слободни од таштина и ситница, које се у низини величају. Зато мало ријечи; тек онолико колико треба да свак, овдје и друговдје, спозна што хоћемо и што чинимо. Ријечи мало, јер овај пут говори дјело.
Цавтаћани и Конављани! Браћо и другови моји!
Данашњи је дан ваш дан! Вашом вољом и вашом муком, овдје, на Маркову Камену, на овом брежуљку, у јужној Далмацији, у овој прама западу најизложенијој страни Балканскога Полуострва, данас први пут стоји и вије се под сунцем народна застава уједињених Хрвата и Срба. Слава застави! (Громка вика: „Слава застави!“)
Без велика сјаја, без велике буке, скромно али достојно, изведено је данас по вама, браћо, дјело љубави. Слава вама!
(Громка вика: „Слава Цавтату и Конавлима!“)
Дјело је то велико. Не по нама, јер смо ми малени и часовити људи, али је велико по мисли, која нас води. И ова ствар, данас нејака, рашће даљином и постаће снажна, јер је истинита!
У том дјелу нема нас још много, тек неколико стотина.
Мала данас чета, али иза ње доћи ће густи редови народних поборника, од нас сретнијих, који ће потврдити и раширити с високих брда оно, што ми овдје објависмо.–
Данас смо рођени!
У тмини родисмо се народној, па у нама ништа велико нема, изим вјере, али по њој у нараштају без-вјерну јесмо нај јачи!
Нас је родила љубав, и нека знате, да ће нас љубити, данас и до вијека, сви они који љубити могу, као што ће нас мрзјети и клеветати они, којима срце није још сито жучи и правдања. Ал нека вас зато није брига, јер је љубав живот, а мржња је смрт. И ви ћете живјети, расти и множити се, јер је у вама здрава крв!
Лијепа је ваша застава. Говори јасно и чисто. Казује свакому, што хоће да каже.
Добра је ваша застава! Она виче на сав глас, да без уједињења нема спаса. Она опомиње садање и будуће на-раштаје, да ће бит двојици боље него једноме, и да ако би ко надјачао једнога, двојица ће му с помоћи Божијом одољети. Двострука врпца не кида се лако.
Јака је ваша застава! С њом и једино с њом наш ће мукотрпни народ стећи право на живот и напредак и биће поштован од свих осталих народа како по Богу и природи заслужује.
А лијепо јој први пут изабрасте мјесто, на брду сред Цавтата и Конавала, на Маркову Камену, у овој класичној земљи. Овдје – ено још старинскијех знакова и гвожђа – прије 100 година вијао се барјак туђинскога часовитога насиља. Овдје, на овом истом камену, ви данас засадисте заставу слободе. Велим слободе, јер слободе без свијести, без љубави, без мјере нема.
А ми хоћемо да наш народ буде слободан. – Зато се баш не играмо револуционаризма, јер је то или дјетињарија недораслијех занесењака, која се може и опростити, или посљедња карта бесавјеснијех и неспо-собнијех, пропалијех политичара, које ваља жигосати и казнити! –
Ми иштемо реформу, реформу душевну, препород нутрњи.
Иштемо, да они, који народ гуле, заводе и варају, пану. Иштемо да они, који сију мржњу, неслогу, немоћ, буду оборени. Наш је преврат у душама. – Хоћемо да обновимо себе, јер једино тако наш ће народ одољети свијем непријатељима. – Поштен је, добар, значајан и вјеран наш пук, али се лудост и сљепарство посадише на највиша мјеста, па је ова наша сирота домовина пуна бораба и међусобица, земља сплеткара који се тове у дугим правдама и трвењима, који једно говоре а друго чине, који не ће да буде свијести, не ће да буде свјетлости, не ће да буде слободе, јер кад би народ прогледао, њих не би више било. –
И тмина ће с тога устати да задави новорођенче, ал’ утаман! Ми се борбе не плашимо. Ми борбу иштемо, јер је зло понарасло тако, да је борба постала дужност, којој се нико па и најмањи човјек не смије отимати.
Само будите сложни и побједићете! И свој ћете барјак наскоро пренијети у Дубровник, у Котор, у Требиње и даље по свим земљама, гдје Хрват и Србин живи.
Будите сложни, и ваша ће се застава вијати проти свакому вјетру, а промисао Божја послаће вам такове вође, чији ће глас чути и послушати владе у часовима заслијепљености, како и заведене гомиле људске у часо-вима лудила.
Поштујте законе. Будите прави кршћани и у свакој пригоди да сте вазда вјерни, одани и захвални нашему господару и Ћесару Франу Јосипу I, … (Урнебесно клицање: „Живио наш Ћесар! Живјело Његово Величанство Франо Јосип I“) … под чијим сретним владањем ова се застава слободно развила под сунцем. Будите људи напретка и рада. Држите се на правом путу, далеко од скрајности, али свијесни, устрајни и одлучни. Зло је око вас понарасло велико, па тешко да разум од једном све обнови. За то нека сте стрпљиви, сношљиви, и нека вас љубав води!
Извршио сам!
Слава овој груди земље! Слава овом камену! Слава овијем брдима и пољима! Слава Цавтату и Конав-лима!“

(Урнебесна вика: „Слава!“)

За тим збор пјевача испјева друштвену химну „Слава Богу, Богу хвала“, те пошто трубљач окупи све барјаке, велика поворка, пуцајући из пушака, поврати се у Цавтат.
Око подне био је објед у друштвенијем локалима, на коме је било преко 300 друштвенијех чланова. Прочитани су брзојавни поздрави друштвенијех чланова, поморскијех капетана из Трста, Цариграда, Таганрока. Наздравицама није било краја.
Најљепше су биле оне Госп. Антуна Братића, који је наздравио свијем родољубима по земљама хрватскијем и српскијем, вапећи да устану на обрану свете мисли уједињења; Госп. Ђура Михочевића из Придворја, који је ожигосао црну страначку штампу, што се дрзнула ово свето подузеће оклеветати и она Госп. Миха Малошевића, који је изразио жељу, да се и непријатељи обрате на прави пут.
Споменути је нада све старинску здравицу, коју је изрекао познати у свијем Конавлима здравичар Лука Калачић, сељак из Чилипа. Та је здравица нека особита ствар у стилу негдашњих Богомила, у којој има много старинских успомена, те све у њој изгледа како нека тајна завјера. Здравица је слиједила овако: Луко Калачић сједио је према Илду Богданову, те од једном, вазда сједећи, стао се с њим разговарати, све гласније и гласније, зовући у помоћ силе природе и Свето Тројство.
Како му је глас растао јачи, устајали су људи с оближњијех столова, и све то више и више, док се цијела војска дигла на ноге и била у скупу. Тад наздрављач устане, зовући сунце на исток а Господа Бога на помоћ, те изрече цијелу своју здравицу, у којој спомену све земље гдје Хрват и Србин живе. Благослови вјетрове, док је цијело мноштво сваку његову реченицу поздрављало с „Амен“, ударајући нагласком а и ногом на потврду, неким тајинственим начином, који се не да изрећи.
Око три сахата Конављани праћени од Цавтаћана кренуше с народним барјацима у села, пјевајући и пуцајући из пушака, гдје су свуда били дочекани здравицама и почашћени јелом и пићем.

Молба родољубима

Ето, учинили смо што смо могли.
Посијали смо, и никло је; живи, а ако Бог да живјеће.
С великом муком, с великим, тешким жртвама то је учињено. Да је кому знати све што смо претрпјели и с каквим нам се невољама ваљало борити, и каквих нам се са сто страна препона стављало, а и сад ставља, било би за плакати.
Све учинисмо сами, без ичије помоћи до Божије, па хвала буди Богу, живи смо и здрави, и не мислимо на оно што је било већ на оно што ће бити, да утврдимо, да раширимо, да наша ствар процвате и уроди здравим плодом.
Али за то хоће се нових кушња, нових жртава, а ми сами све не можемо.
Зато молимо родољубе, по свим земљама гдје Хрват и Србин живи, да нас помогну.

 

Стећак из Бротница

Стећак из Бротница

 

 

Једно мишљење на „Народна застава уједињених Хрвата и Срба

  1. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So good to seek out any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for starting this up. this web site is one thing that’s wanted on the web, somebody with a little originality. helpful job for bringing something new to the web!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *