Настанак четничке организације (у емиграцији)

С лева на десно: Ђоко Марић, војвода Ђујић, Милан Цвјетићанин, Перица Совиљ
С лева на десно: Ђоко Марић, војвода Ђујић, Милан Цвјетићанин, Перица Совиљ

С лева на десно: Ђоко Марић, војвода Ђујић, Милан Цвјетићанин, Перица Совиљ

На састанку 21. августа 1951. у Милвокију сакупило се преко 100 четника

ПИШЕ: Перица П. СОВИЉ

Као организовано, из Европе дође у Америку „Удружење бораца краљевске Југословенске војске Дража Михаиловић“. Главни организатор тог југословенског удружења, 1948. године у Немачкој, беше ђенерал Миодраг Дамјановић. Он је био и председник. То удружење било је ју гословенски орјентисано.

У Америци је основана још једна југословенска организације, под именом „Српска братска помоћ“. Организатори су били већином официри Југословенске војске.

Сви ми дођосмо међу Србе староседеоце, који су створили њихове Црквено-школске општине, Српски народни савез и Српску народну одбрану. Они су били поносни као Срби и наглашавали су да говоре српски.

Нова емиграција долази у Америку већином 1950, 1951. и 1952. године, под именом „Југословени“. Причали су: „Говорим југословенски“.

Срби староседеоци нису могли разумети да нова српска емиграција себе назива Југословенима. Јер, све су то били Срби, припадници српске нације, а не југословенске.

Сви четници који су се осећали Србима, живели су са убеђењем да су се под Дражином командом борили за српство и Србију, под лозинком уједињење свих Срба у једну јаку српску државу Србију, а не Југославију, гробница српског народа.

Негде јуна месеца 1951. године Божо Соколовић и Никола Милуновић дођоше до идеје да направе свећњак од орахова стабла у висини од шест стопа, са удубљењем у које се може ставити велика свећа, за цркву „Свети Сава“ у Милвокију.

Долази 17. јули 1951. године. Четници у Милвокију одржавају петогодишњи парастос ђенералу Дражи Михаиловићу.

На челу са Божом Соколовићем, наставља се рад на организовању српских четничких редова у Милвокију, да би се зауставиле пароле југословенства. Са Божом почеше да раде Стево Рађеновић, Ђоко П. Марић, Петар Ђилас, Никола Стојсављевић- Ђура, Никола Берић, Саво Малић, Перо Пантић, Никола Милуновић, Симо Бурсаћ, Никола Рајак, Душан Сучевић, Перица П. Совиљ и многи други.

Скуп четника заказан је за 22. август 1951. године, у црквеној сали ЦШО „Свети Сава“ у Милвокију. Ту се скупи преко 100 четника из свих српских крајева. Божо Соколовић отвара седницу и саопштава ради чега смо се састали.

Божо Соколовић даље објашњава, да под тим четничком именом треба да се сврстају сви четници који се борише пуне четири године за српство и Србију, под српском заставом и четничким барјаком. Четници се нису борили ни за какву Југославију, за коју се залаже неко Удружење Југословенске војске, створено у Немачкој 1948. године.

Божо Соколовић најзад рече да треба да изаберемо кандидациони одбор који ће предложити имена чланова управе. У кандидоциони одбор су ушли: Перица П. Совиљ, Драган Стојсављевић, Владе Руњо и Милан Манојловић.

Овај одбор је преложио управу, а Соколовић је прочитао предлог: Председник ЂокоМарић, потпредседник Стево Рађеновић, секретар Божо Соколовић, благајник Гојко Грубор.

Чланови управе: Никола Стојсављевић, Урош Аћамовић и Ђорђе Милеуснић.

Надзорни одбор: Председник Петар Кнежевић, чланови Стево Жакула и Симо Мимо Бурсаћ.

Шеф хумане секције: Петар Ђилас, члан Перица П. Совиљ.

После овога, прелази се на четничко организовање у Геру, Индијана, где је живео војвода Момчило Р. Ђујић. Ради организовања четничког одбора у Гери често су ишло код војводе Ђујића. Ишли су: Ђоко П. Марић, Божо Соколовић, Никола Стојсављевић и Перица П. Совиљ, као шофер.

Војвода Ђујић је пристао да се организује четнички одбор, под именом „Месни одбор српских четника у Гери“. За председника је изабран Петар Кашић.

Из Гере се прелази на Кливланд, Охајо, да се и тамо оснује четнички одбор. За председника је изабран Бранко Узелац.

Од Кливланда идемо на јужни Чикаго. Ту је за председника четничког одбора изабран Вукале Вукотић.

Четнички одбори се потом оснивају по Америци и Канади, где су се четници населили.

На једној од седница у кући војводе Ђујића, решено је да се сазове први четнички конгрес, за 31. мај 1952. године, у јужном Чикагу. Почетком те године састају се, у кући војводе Ђујића у Гери, Ђоко Марић, Божо Соколовић, Никола Стојсављевић, капетан Недељко Плећаш, Петар Кашић и Перица П. Совиљ. Тада војвода Ђујић изнесе пред нас нацрт организацијске четничке значке. Сви присутни прихватишмо нацрт значке, са круном, двоглавим орлом и четири слова „С“. При дну четничке значке мртвачка глава, а око значке пише: „Српски четници Равна Гора“.

Војвода Ђујић одреди Перицу П. Совиља да поручује значке из Њујорка и шаље по одборима колико им треба.

Долази 31. мај 1952. године, одржава се први четнички конгрес у јужном Чикагу, Илиноис. Скупише се многи четници, делегати и гости. На том првом конгресу, за председника конгреса бира се Ђоко П. Марић. На том конгресу проглашава се „Организација српских четника у слободном свету“.

За председника Централне управе Организације српских четника изабран је војвода Момчило Р. Ђујић, за потпредседника Ђоко Марић, за секретара капетан Недељко Плећаш, за благајника Бошко Нанић, итд.

У врху Централне управе ишло је све глатко до маја 1957. године. Тада, на шестом конгресу, долази до неспоразума између двојице четничких војвода, Ђујића и Јевђевића.

У следећем броју: Зашто су се разишли војводе Јевђевић и Ђујић?

(Српске новине бр. 680, Чикаго, јул 2014)

Затворено за коментаре.