Озна фалсификовала Калабића

Озна фалсификовала Калабића

ПИШЕ: Б. Субашић

Дилему да ли је командант Горске страже, војвода Никола Калабић, издао генерала Дражу решавају форензичари. Две државне институције два различита закључка.

ДЕЦЕНИЈАМА дуга расправа да ли је Никола Калабић, командант Горске краљеве гарде, постао сарадник Озне и омогућио хапшење генерала Драже Михаиловића постала је тема и за форензичка испитивања, чије резултате у новој књизи „Прави и лажни Калабић“ ускоро објављује Милослав Самарџић, публициста и историчар Равногорског покрета.

– Обично ме оптужују да сам острашћен, па сам овог пута у помоћ позвао стручњаке и математику – каже Самарџић. – Нисам имао избора, после два потпуно супротстављена закључка о Калабићу које су објавиле две озбиљне државне институције.

Саговорник „Новости“ подсећа да је Комисија за проналажење посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, после увида у документе и фотографије из Архиве БИА, саопштила 2009. да је Калабић неспорно издао Дражу и да је био жив бар два месеца после његовог хапшења. Ваљевски Окружни суд је годину дана касније, на основу исказа сведока, утврдио да је командант Горске гарде био мртав већ 19. јануара 1946, два месеца пре него што је Михаиловић ухапшен, па је према томе било немогуће да га је издао.

– Апсурдно је што државна историја не признаје државно судство – каже Самарџић. – Ако је, према закључку суда, Калабић убијен у јануару 1946. како је могао да одведе ознаше у марту исте године до Драже? Државна комисија пак не одустаје од тврдње да су фотографије на којима Калабић позира у марту 1946. с припадницима Озне који су ухватили Дражу аутентичне.

Самарџић је убеђен да је Калабић на слици из 1946. са ознашима двојник команданта Горске гарде. Да би то доказао, послао је увећане Калабићеве слике снимљене до 1944. заједно с фотосима из архива БИА на анализу овлашћеном судском вештаку-морфологу Лазару Цвејићу.

– Вештак је анализирао три портрета на којима је Никола Калабић снимљен 1935, 1943. и 1944. године и четврти који је узет са најјасније слике из 1946. године. Цвејић је утврдио да „Калабић“ из 1946. има другачији облик главе, обрва, очију и базе корена носа од Калабића на старијим фотографијама. Коначни закључак вештака гласи да особа на фотографији из 1946. године уопште није Никола Калабић!

Ту истрази није био крај, јер је, према подацима из Калабићеве војне књижице, он био висок човек, док је особа на фотографији из 1946. само незнатно виша од ознаша Раденка Мандића, који је био изразито ниског раста.

– На једној од фотографија из архива БИА које је добила комисија јасно се види оквир немачког шмајсера у рукама Раденка Мандића – каже Самарџић. – Фотографију смо послали кустосу Војног музеја у Београду, поручнику Дејану Миливојевићу, с молбом да измери дужину оквира на шмајсеру у природној величини, а затим да на основу поређења димензија оквира и Калабића на слици постави једначину и утврди његову висину.

После математичког поступка резултат је био исти – „Калабић“ на фотографији је био висок 165,8 центиметара, с толеранцијом од два центиметра, због несавршености слике.

– Прави Калабић је био висок 180 центиметра, а у цокулама 183 цм, што доказује да је на слици његов двојник. Поступак је поновљен са другом фотографијом, на којој се види ознаш са совјетским аутоматом „шпагин“. Поручник Миливојевић је израчунао висину лажног Калабића од 166,56 цм, што одговара толерисаном одступању. Математика је егзактна наука, а решавање директне пропорције једноставно. Заправо, и историја је егзактна наука, само што је, после безброј манипулација, наша јавност то заборавила – каже Самарџић.

По његовом мишљењу, обмана о Калабићевој издаји је поновљена да би се потврдила стара идеолошка историја.

– Питање издаје кључних људи је тема коју претенденти на власт увек користе да поколебају веру народа у старе прваке, како би се спремио терен за владавину нових идеологија. Државна комисија је обманута, да би потврдила Ознину верзију историје из Брозовог времена. Други циљ обмане о Калабићевој издаји је прикривање праве истине о хапшењу Драже Михаиловића.

Самарџић наводи да је праве информације о заробљавању Михаиловића америчка штампа објавила још у јулу 1946. године.

– Вест је најпре донео „Хералд Америкен“, а потом су је преносиле друге новине. У чланку „Како су ‘црвени’ кукавичком преваром заробили болесног Михаиловића“ од 22. јула 1946. „Чикаго дејли трибјун“ наводи да је Михаиловић киднапован авионом са Титовим комунистима који су се представљали као савезнички официри. Сензационалне чињенице о заробљавању су пренесене из документа који је прошверцован из Југославије у Француску, па у САД и у руке америчких државних службеника. Документ каже да су се Титови следбеници преобукли у савезничке ваздухопловце и укрцали генерала болесног и без свести у авион, под изговором да га воде у Италију на болничко лечење – наводи Самарџић.

СОВЈЕТСКЕ КРТИЦЕ ДА су Михаиловића заробили војници у британским униформама, навео је у још почетком деведестих Дејвид Мартин у књизи „Мрежа дезинформација – Черчилова југословенска грешка“. Мартин је обелоданио кључну улогу совјетских шпијуна у британских обавештајној служби СОЕ на доношење одлука о Југославији.

“Вечерње новости“, 29. септембар 2012.

3 мишљења на „Озна фалсификовала Калабића

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *