Порекло и значење лобање на четничкој застави

Порекло и значење лобање на четничкој застави

Најстарија четничка застава, колико је данас познато, на себи као симбол има лобању са две укрштене бутне кости. У литератури порекло овог симбола није објашњавано.
Сама лобања је приказана без доње вилице, са укрштеним бутним костима испод ње, а на застави се, поред овог симбола, могао наћи и различит текст, “Слобода или смрт“, “С вером у Бога за Краља и Отаџбину“, назив одреда који је заставу носио и сл. Симбол и текст су урађени у белој боји, док је застава увек у црној боји.
Није могуће прецизније одредити када се први пут јавља овај симбол и четничка застава. Такође није могуће одредити ко је предложио да се он користи, што отежава одговор на питање одакле овакво решење на четничкој застави.
Одговорити на ово питање значи истовремено и објаснити чија је то лобања и шта она представља, односно шта на застави симболизује. У решавању овог проблема потребно је потражити значења лобање као симбола, водећи при томе рачуна да је то значење било доступно српској средини у тренутку рађања четничке организације, а то је друга половина деветнаестог и почетак двадесетог века.
У литератури је могуће наћи релативно велики број значења лобање као симбола, зато што се она користи као симбол од најпримитивнијих друштава до данас.
Речник симбола наводи да лобања има своје значење код најпримитивнијих народа, код којих је главна привредна грана лов. Код њих она симболшле оно што је неуништиво у човеку – његову душу. Поседовање нечије лобање означавало је присвајање и душе онога чија је то лобања. Сем наведеног, наводи се да она има своје значење у индијској, иславдској, галској и масонској традицији. Наведен је и објашњен обичај скукљања лобања.
У илустрованој енциклопедији традиционалних симбола тумачењу лобање је дато више простора. Прво су наведена уопштена значења нпр. пролазност живота, живогаа таштина, смрт, Месец, залазак сунца, време, неопходне животне силе и сл. а потом и остале важне одреднице. Наведено је да се лобања налази на гусарским заставама, а да је присутна као симбол и у разним традицијама: алхемичарској, будистичкој, грчко-римској, мајанској, хиндуској и хришћанскрј. Дато је и кратко тумачење значења лобање у наведеним традицијама.
Хердеров речник симбола наводи значење лобање као симбола у алхемичарској и хришћанској традицији. Сем њих, наведена су још нека значења без одређења из које или из чије традиције су преузета.
У хришћанском речнику лобања је објашњена као симбол смрти, а приказана је често са две укрштене кости испод ње. Наведено је да се често представља са светитељима покајницима, Маријом Магдаленом, Јеронимом и др. У истом речнику је наведено да се лобања може наћи као симбол и у подножју крста и да тада симболише Адамову лобању.
У Лексикону западног хришћанства наводи се да је лобања пре свега Адамова глава, да ју је могуће наћи и у западној и у источној традицији. По предању је била закопана на месту где је пободен крст на којем је разапет Христос, те се као симбол представља у подножју крста.6 Када се све напред наведено узме у обзир, сматрамо да је оправдано искључити могућносг да се лобања са четничке заставе доведе у везу са праисторијском, индуском, исдандском, галском, будистичком, мајанском, грчкоримском и алхемичарском традицијом. Разлози за ово су следећи.
Прво. велико је питање колико су ова значења могла бити позната оснивачима четничке организације. Друго, четничку организацију оснивају, без сумње, српски националисти који су свакако водили рачуна о значењу лобање у српској традицији, односно какво би она могла да има значење за могућу обнову српске државе и за њих као људе који се боре да васкрсну српску државу. Наведене традиције биле су им непознате или мало познате, а могућносг да се значење лобање у њима доведе у везу са српском традицијом, обновом српске државе и онима који се за то боре су минималне.
Када се све ово има у виду, значење лобање као симбола своди се само на две традиције, прву хришћанску и другу масонску. Прву не треба посебно образлагати, али треба нагласити да се за тумачење морају узети у обзир и православна и римокатоличка традиција. Разлог за ово лежи у чињеници да је, иако је већина Срба православне вероисповести, четничку организацију основао Србин римокатолик Матија Бан. Што се тиче друге, мора се узети у обзир да су у то време многи виђени и утицајни Срби били чланови масонске ложе. Њима је значење лобање у масонској традицији било добро познато, а ако оно и није било у складу са српском тадицијом, било је у вези са онима који су покушавали и борили се за васкрс српске државе и за оне који су желели да помогну њену обнову.
С обзиром на напред изнете чињенице, да би се разрешило питање откуда лобања на четничкој застави, потребно је дати значење лобање у масонској и хришћанској традицији са ширим коментаром.
У масонској традицији лобања представља главу Хирама Абифа. Он је старозавета личност, а библијску причу употпуњава масонска традиција. Према Старом завету, Хирам је живео као и његов отац у Тиру, а мајка му је из племена Хефталимова. Мајка му је остала удовица. Он је наследио очев ковачки занат и био тако вешту њему да му је цар Соломон поверио да уради најважније предмете за Јерусалимски храм. Библија детаљно наводи о којим се предметима ради. Овде масонска традиција наставља библијску причу. Када је израда предмета била при крају, с обзиром да сви његови помоћници нису били упућени у тајне израде, тројица су решила да му их изнуде. Направили су заседу Хираму Абифу у јерусалимском храму, тако што се сваки од њих сакрио иза једних врата. Када се он појавио, напали су га тражећи да им ода тајну, што је он одбио.Због тога ус га убили. Тело су прво сакрили, а потом га ноћу сахранили засадивши на његовом гробу акацију.Лобања се појављује приликом обреда иницијација којим се кандидат прима у чин мајстора. Том прилико се кандидат поистовећује са Хирамом.Он добија три ударца која симболишу три врсте смрти, физичку-ударац у грло, емоционалну – ударац у леву страну груди и духовну – ударац у чело.Ова трострука смрт је услов новог рођења. С обзиром да је смрт била физичка, емоционална и духовна, то и рођење мора бити физичко, емоционално и духовно. Тиме је симболично Хирам поново рођен.
Да би лобања на четничкој застави била глава Хирама Абифа и имала значење које она има у масонској традицији, мора се најпре ускладити са значењем на четничкој застави. При томе треба обратити пажњу и на евентуалну графичку сличност.
Чињеница да лобања сведочи о смрти која претходи васкрсењу, не противи се значењу лобање на четничкој застави. Међутим, значење у масонској традицији је изразито индивидуалистачко тј. односи се искључиво на кандидата који учествује у обреду. Наравно, кроз тај обред прошло је много појединаца, али сваки пут тај обред сведочи о смрти и васкрсењу само тог појединца и никог другог.Лобања на четничкој застави односи се на цео српски народ, према томе њено значење мора бити колективистичко, а не индивидуалистичко.
Према томе, значење лобање треба потражити у хришћанској традицији, како православној, тако и римокатоличкој. Посебну пажњу треба обратити и на апокрифе имајући у виду да су они у средњем веку, у време строге хришћанске контроле на западу и инквизиције, налазили пут да се одрже и да дођу до читалаца. О овоме говори и податак да је у српској средњовековној књижевносги сачувана апокрифна прича о Адаму и Еви, што указује на то да се и она узме у обзир приликом тумачења лобање.
У хришћанској традицији лобања има различита значења и употребу. Она се јавља при дну крсга, на великосхимничкој одежди, представља светитеље покајнике, амблем је пустањака и назива се Крсгом св. Андрије.
С обзиром да су великосхимници врста монаха тј. монаси са најстрожим заветом, лобања која се појављује на њиховој одежди и њена симболика не може да се доведе у везу са четницима; у првом случају су најстрожи подвизници, у другом припадници војне организације.
Светитељи покајници који се представљају са лобањом, често али не увек са укрштеним бутним костима испод ње су св. Фрањо Асишки, св. Марија Магдалена и св. Јероним. Овде треба обратити пажњу на чињеницу да су овде у питању свеци покајници и да их је тешко довести у везу са војно-националном организацијом чији је задатак национално ослобођење.
Поменуто је да је лобања амблем пустињака. Када покуша да се упореди значење ове две лобање, схвати се да то не може да има везе једно са другим. Пустињаци су они који су се одрекли овога у корист онога света, док су четници дубоко световна организација.
Крсг свегог Андрије, како се још назива лобања са две укрштне кости, симболише надмоћ духа над телесим и духовно савршенство. Четници се боре за овај свет и тиме симболично за телесно, не баве се духовним већ војним питањима Од наведених остаје само још једно хришћанско значење које није анализирано. То је значење лобање у дну крста.
Образложење за овај поступак налази се и у Библији и у апокрифној литератури која допуњава библијску причу.
Место на коме је Исус разапет назива се Голгота, што се преводи као костурница, али и као лобања. Најстарија представа крста са лобањом у дну на српском етничком простору је из периода Х-Х1 века.
Апокрифна традиција објашњава зашто се то место зове лобања тј. чија је то лобања. У овом тумачењу и источна и западна традиција су јединствене. Та лобања је глава Адамова.
С обзиром да је у питању српски етнички простор, ова прича ће бити испричана онако како је забележена код Срба.
Умирућем Адаму на смртној постељи приступи жена Ева и син Сит. Сит га пита шта му је тешко, тј. да ли му је тешко сећање на Рај. Пошто је добио потврдан одговор од оца, он му обећа да ће са мајком отићи до Раја и да ће му нешто донети оданде не би ли му ублажио тугу. Сит испуњава своје обећање и одлази до Раја где силно моли Бога плачући да му омогући да испуни своје обећање. Бог се на крају смиловао и пустио га унутра. У Рају му је Арханђео Михајло рекао да ће његов отац Адам ускоро умрети. Да би помогао Ситу да испуни своје обећање, Арханђео Михајло му даје три прута, по један од бора, кедра и кипариса.
Сит се захваљује Арханђелу, узима три прута и односи их оцу. Адам од њих плете себи венац, ставља га на главу и умире. Од тога венца израсло је касније дрво на којем је разапет Христос.
С обзиром да је споменута лобања Адамова, то нас упућује да потражимо значење Адама у Библији.
Адам је први човек и тиме праотац људског рода. Због греха тј. непослушности према Богу истеран је из Раја. Још у Старом завету написано је да се човек не може сам ослободити греха у који је пао са Адамом. Ослобођење од греха подразумевало је искупљење од њега. То искупљење говршио је Христос својом крвљу на Голготи, а потом и васкрсењем чиме је победио смрт која је са Адамом ушла у људски род. Према томе, грех и смрт који су дошли са Адамовим грехом побеђени су Христовом смрћу и васкрсењем. Ово симболише стављање лобање на крст двоструко. Прво, дословно, с обзиром да се место распећа зове Голгота, а друго, симболично, што је већ објашњено.
Са овим значењем треба ускладити значење лобање на четничкој застави. Овде треба обратити пажњу на српску националну идеологију која је забележена у спским епским песмама. У песми, Пропаст царства српскога,’ Богородица шаље писмо кнезу Лазару у којем му нуди могућност избора између царства земаљског и царства небеског. Кнез Лазар, који се у песми назива царем, изабрао је небеско царство. Долази до битке. У њој долази до издаје тј. греха који је починио Вук Бранковић, због чега Срби губе битку. Због тога српска држава умире као суверена и постаје вазална, да би после тачно 70 година престала да постоји и као вазална кнежевина. Смрт српске државе изазвана је грехом који су починил српски Адами. Међутим, кнез Лазар је умро у знаку крста који симболише васкрсење
Христово и тиме улио наду да ће због његовог избора за царство небеско васкрснути и српска држава као што је васкрснуо и Христос.
У Библији су бројни примери васкрсења обичних људи. У Старом завету пророк Илија је васкрсао из мртвих сина удовице из Сарепта Синдонског, пророк Јелисеј је васкрсао из мртвих сина Сунамкиног, у Новом завету Христос је васкрсао Јаирову кћерку рекавши при томе њеном оцу:, Не бој се, само веруј,’ као и сина јединца наинске удовице, Лазара. Васкрсење из мртвих вршили су и апостоли, нпр. апостол Петар је васкрсао Тавиту, а апостол Павле Евтиха. Васкрсење српске државности започето је у време када су четници основани.
Требало га је наставити.
Разлог због кога је ставаљена лобања на заставу је исти онај који је довео до тога да се она стави у дну крста. У дну крста она симболише смрт која је побеђена крстом као симболом васкрсења. Лобања на застави симболише смрт (отуда и натпис „Слобода или смрт“) која се побеђује четницима као носиоцима васкрсења српске државе, а тиме и српског народа, који ако га и нису започели, његови оснивачи су предвидели да у даљем току ослобођења и уједињења буду војничка претходница.
Мислим да је ово довољна аргументација зашто је лобања тј. Адамова глава на четничкој застави.

„Српска слободарска мисао“, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику. Бр. 8, март-април 2001.
Издавач: Српска радикална странка

Једно мишљење на „Порекло и значење лобање на четничкој застави

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *