Поводом “Равне Горе“: Мрвица за поданике

 

Ипак има доста задовољних гледалаца ТВ серије “Равна Гора“, с образложењем да је и ово за сада доста, да се у постојећим околностима (доминација комуниста) није могло више…

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Много је разлика између Србије на једној и рецимо Британије на другој страни, али чини ми се да је највећа разлика у томе што ми стално морамо да се расправљамо о нечему са комунистима.

А са њима још нико није успео да се расправи.

Тоталитарна идеологија.

Док јој припадају, сви причају исто. Прави дијалог могућ је так кад и ако заиста постану бивши.

Британија је то одлично решила. Не само у вези комуниста, већ у вези свих тоталитарних иделогија. Британци тако успешно држе те тоталитарце на маргини, да је то за пример.

Не можемо ни замислити да неки комуниста, нациста, фашиста – шта год, изађе на британску телевизију и држи предавање о политици, економији, историји…

А код нас малте не само црвени „држе банку“. Причају све наопако, од политике и економије до историје – али, они владају, може им се.

Ево на пример случај рехабилитације жртава комуниста. У закону лепо пише да је процес једностраначки, да се доказује само је ли нека особа осуђена по закону или не. И упркос слову закона, процес за рехабилитацију ђенерала Драже одмах је претворен у двостраначки. Укључени су и комунисти – не, наравно, као представници злочиначке стране, већ као представници “друге стране“ – и тако се већ годинама расправљамо са њима. Без обзира на закон, без обзира на факта, они причају своју причу.

А јасно је ко дан да рецимо тзв. Жене у црном, и они други њихови истакнути представници, кад из својих вила на Дедињу, које су наследили од очева Титових генерала, који су до њих дошли на познати начин после рата – дакле јасно је ко дан да кад устану против Дражине рехабилитације, добро знају да је некад управо Дража био препрека њиховом власништву над тим вилама.

Дража, као оличење закона у држави, борац за законитост и демократски поредак.

И сад се боје да би Дражина рехабилитација могла постати почетак процеса који би најзад и њих довео к спознанију права.

Једном мом пријатељу, који се Бог зна како нашао у неком државном савету, једна од тих особа је дословце рекла: „Па, је л` ти хоћеш да ме избациш на улицу!?“

Из виле – на улицу.

Човек се згрануо, није му то било на крај памети.

Али је у трену схватио суштину. И смисао свих оних њихових наоко безвезних коментара. Оно, кад се чудимо: „Да л` је могуће да неко још верује у то!“

Па ето, верује.
Или не верује.

Свеједно је.

Али приче се држе у глас, то је сигурно.

Или, рецимо, пример са комисијом “за масовне гробнице настале после 12. септембра 1944. године“. Не смеју ни рећи да су, заправо, комисија за истраживање злочина комуниста, нити смеју да употребе термин “злочин“. Него, све се труде да измисле неке правно безвредне придеве и атрибуте, типа “Црвено доба“. Још горе је кад почну да говоре о поратним “репресалијама“. Као, комунисти су раније били под притиском и онда су само узвратили на тај притисак – масовним гробницама.

Како би свет реаговао да ТВ серија о злочинима нациста, комуниста, или ма ког, почне једном наивном рецитацијом неког од представника злочиначке стране?

Згрануто!

Али ето код нас управо тако почиње ТВ серија “Црвено доба“, па ће та сцена бити поновљена и на изложби о “Црвеном добу“ у Београду, која се управо најављује.

А како је наш свет реаговао на ту серију и на најаву те изложбе?
Одушевљено!

Као, коначно истина избија на видело! Доста је било њихове пропаганде!

А како реагују комунисти?
Негодују. Понављају ону своју причу, не из 1950. и неке, него из доба Другог светског рата.

Како наш свет реагује на реакцију комуниста?

Опет одушевљено. Као, они се љуте, значи добро је…

Све ово се понавља и поводом ТВ серије “Равна Гора“: добар део наших је одушевљен, а комунисти се љуте, па у круг.

У стварности, комунисти нам дају само мрвице, из тактичких разлога: ето, покренут је прецес рехабилитације ђенерела Драже, ето, говори се и о масовним злочинима… Будите задовољни, дешава се нешто!

Да, али зар се у процесу дебољшевизације не одбацује цели њихов систем, укључујући и пресуде?
Где су суђења онима који су пунили те масовне гробнице?

Где је конфискација имовине стечене незаконитим путем?

У четвртој епизоди ТВ серије “Равна Гора“, први пут у историји телевизије појавио се лик ђенерала Драже као нормалне особе.

И то је та мрвица коју смо добили овом приликом. Комунисти су приказани афирмативно, а сви остали наши ликови су искарикирани, од Слободана Јовановића и краља Петра, преко војника и официра, до сељака. Нема сумње да ће бити искарикиран и Дража, чим у серији нешто почне да се дешава – ако се у овој, до крајности развученој серији, нешто уопште буде дешавало.

И тада ће много наших бити задовољно, с образложењем да је и ово за сада доста, да се у постојећим околностима (доминација комуниста) није могло више, итд.

За 20-30 година следи нова мрвица, и тако ће се ваљда за једно 200-300 година стећи услови за снимање ТВ серије по истинитим догађајима.

Наравно, јављају се и многи који не само што нису задовољни добијеном мрвицом, већ ствари посматрају далекосежније. Један од њих пише: “На жалост, бојим се да нам ова серија не нанесе више штете него читав Булајићев опус. Делује ми као да се непријатељ повлачи на резервни положај. Сутра, ако Бог да, па се ослободимо, те узмемо, хипотетички, сад ми да правимо серију како треба, 60 посто грађанства ће рећи: `Шта, па зар већ није била та серија?!` И пажња ће бити далеко нижа.“  („Слобода“, Чикаго, 10. децембар 2013)

 

Затворено за коментаре.