Поводом ТВ серије: А где су јунаци априлског рата?

Милош Жунић

Александар Берић

Александар Берић

Милош Жунић

Милош Жунић

Милорад Танасић

Милорад Танасић

ПИШЕ: Иван Ђиковић

Први део “Драмске трилогије”, под називом “Равна гора” стављам под највеће могуће наводнике када је историја у питању, будући да изузев наивног тумачења малобројних историјских личности, праву историју и даље нисмо видели. Бар не у прве четири епизоде. У наставку овог текста желим да поменем историјске истине које се не дешавају у радњи у прве четири епизоде серије “Равна гора”.
А историја нам говори о пилотима шестог ловачког пука, и њиховом легендарном командиру, Милошу Жуњићу, заповеднику 102. ескадриле 31. групе. Њихове јуначке ваздушне борбе против неупоредиво јачег непријатеља као и немерљива оданост отаџбини и војничкој заклетви заслужили су ваљда својих 15. минута славе. Уместо тога, у серији су удостојени обичне радио депеше, и то на начин да гледалац може да закључи да су, седећи скрштених руку, на аеродрому сачекали немце.
О другом ловачком пуку стационираном надомак Крагујевца и петом ловачком пуку чији су елементи у одбрани Куманова поднели одгромне жртве, нема ни говора. А командир 111. ловачке ескадриле, капетан Војислав Поповић је, оставши без муниције, свој “хокер фјури” сударио са водећим авионом МЕ-110 у немачкој формацији и тако жртвовао свој живот у одбрани отаџбине. Подвиг свог командира је пратио и поручник Милорад Танасић, устремивши свој апарат у најближи Ме-109.
Историја даље говори и о осмом бомбардерском пуку, који је 6. 7. и 8. априла извршио борбене задатке над територијом нацистичке Немачке и Мађарске, бомбардујући непријатељске војне аеродроме код Печуја и Сегедина, као и железничку станицу и путне правце на потезу између Беча и Граца. Да ли то може да се окарактерише као прво, савезничко, бомбардовање војних циљева на територији Трећег рајха, још од пада Француске?
Јунак априлског рата, поручник Александар Берић је, командујући монитором Драва, на Дунаву, на потезу између Челарева и Бездана, пружио јак отпор мађарској речној морнарици и немачким бомбардерима “штука”, не дозвољавајући силама осовине да заузму и искористе пловни пут Дунава за брз продор у дубину југословенске територије. Драва је потонула, славно, као једини брод краљевске ратне морнарице који је изгубљен у борби против непријатеља.
Оваквих људи је било много, и превише за једну серију. Међутим, чак и ако аутору поменуте личности нису важне, рекао бих да му није важна ни историја, будући да је очигледно избегава. Неупоредиво боље него што је Далибор својевремено ескивирао “месершмите” у “Партизанској ескадрили”.
А трагична историја још приповеда да је само у бомбардовању Београда погинуло више од 2200 људи, порушено 627 зграда, веома оштећен 1601 а делимично оштећено 6829 објеката. Бомбе су унуштиле и Народну библиотеку, чије се рушевине и данас налазе на Косанчићевом венцу. Изгорело је 300.000 књига а међу њима и око 1000 рукописних књига из средњег века, владарске повеље и други световни и црквени историјски документи. Шестог априла није горео само Београд, нити је горео само папир. Горела је историја српског народа. Очигледно ни то није било пресудно за радњу “историјског” серијала.
Консултације у вези априлског слома 1941. године су очигледно захтевале надљудске напоре, па је и закључак био да није у људској моћи да поменути или карактером слични детаљи буду снимљени. Очигледно су прескупи били и 3Д ефекти којима је било могуће урадити истините, потресне и јуначке приче априлског слома.
И ту није крај. О апологији ЈВуО за сада ни речи. О профилу комуниста толико, да човек помисли да су у ствари били чланови друштва за заштиту животиња или клуб љубитеља радио Москве. Историје готово да и нема. Али, где нема радње, не може да буде ни историје. Или можда може? О каквој се то историји у случају ове серије ради, то је питање?

Извор

Затворено за коментаре.