Предаја суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним анђелом”

toma-nikolic-nato-da-ili-ne

toma-nikolic-nato-da-ili-ne

 Мајкл Раденковић

Када је 1914. године аустроугарска влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаљу на територију Србије своје истражитеље, укључујући и полицију, влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тог једног: дозволу аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да при томе не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната Први светски рат.

Разлог за ово одбијење аустроугаског захтева био је заснован на правним и коститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и да функционише као независна, та држава мора да располаже својим суверенитетом. Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају независну, суверену Србију.

Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег  споразума између Владе Србије о одрицању јурисдикције над НАТО особљем у Србији, који је потписао председник СрбијеТома Николић, са правне тачке гледања у суштини и нема. Једним потезом пера председник Николић ја завршио процес отуђивања Србије од свог суверенитета независности. Одрицањем од свог извршног права на својој територи и преносом тог права на неку другу власт, Србија се одрекла и дела свог суверенитета. Више нисте газда у својој кући.

Зашто је то урађено, може само да се нагађа.

Мора се истаћи чињеница да текст садашњег потписаног спопразума о сарадњи са НАТО пактом – иако није директно чланство у НАТО-у – није заснован ни на каквој “логистичкој подршци”, нити се уопште односи на Косово, а понајмање не на заштиту косовских Срба – нити се односи на ма какву безбедност Србије, већ на правно одузимање територијалне надлежности српских власти на својој територији одрицање од свог суверенитета.

Громогласне објаве Александра Вучића у његовим строго контролисаним медијима Србије – да Србија наводно не улази у НАТО пакт, и да Србија наводно остаје неутрална – јесу злонамерно и подмукло замазивање очију јавности која се жестоко побунила против учлањивања у НАТО – зато да би прикрио капитулацију коју је председник Тома Николић потписао и назвао је “сарадњом” са НАТО пактом. Текст овог споразума показује не само да то није никакав споразум – већ је од речи до речи – од захтева до захтева – и од клаузуле до клаузуле – апсолутно истоветан “НАТО анексу”, који су давнашњи представници Србије одбили да потпишу. Како анекс тако и данашњи такозвани “споразум”, даје НАТО трупама неограничено право да се на територији целокупне Србије понашају oнако како хоће; даје им такође неограничено право да за своје поступке, и евентуалне преступе према држави Србији и према грађанима Србије – не одговарају нити пред правним, нити полицијским, нити цивилним властима Србије; даје им неограничено право на вођења обавештајних акција на територији Србије – буквално, ”логистички”, и de facto даје НАТО-у неограничено право окупатора у земљи која је потписала безусловну капитулацију!

Сетимо се зато, још један пут, да када је 1914. године Аустроугарска дала Србији најрасистичкији и најуцењивачкији ултиматум – да је од свих услова Србија одбила само један: одбила је једино услов да аустроугарски истражитељи истражују на територији Србије!

За разлику од данашњих наследника убица Србије – тадашња суверена држава Србија одбила је услов слободног вршљања страних насилничких истражитеља на територији суверене Србије, и била је спремна да уђе у рат са огромно надмоћном Аустроугарском, само да би сачувала свој суверенитет као независне државе, јер само са сачуваним суверенитетом тадашња Србија је могла да настави постојање као држава Србија.    

Патриоте и одговорни људи не потписују безусловне капитулације, потписују их само слуге окупатора за које је – као за данашње наследнике убица и отимача Србије – отета земља у којој су одрасли најобичнија прћија!

Очигледно је да је наследницима убица и отимача Србије стало да заврше злочиначки процес започет октобра 1944. године: убиством суверенитета Србије као државе!

То значи коначним убиством постојања Србије као независне државе:

Јер, без суверенитета нема постојања државе као такве!

Према томе, Вучићеве изјаве “Наша земља остаје војно неутрална”, и “У лице сам им рекао да ни ЕУ није више привлачна колико је била, али ми смо рационални људи и знамо шта је то најбоље за нашу земљу” не само да нису “рационалне” – јер свако ко домаћински мисли о својој земљи схватио би да је лишавањем од суверенитета потписао безусловну капитулацију. Стављајући Србију под надзор НАТО-а, Александар Вучић, осим свог неодговорног и недомаћинског става према Србији, доказује и своју улогу слуге који “живи од похвала странаца “!

 

 

Затворено за коментаре.