Четници
У СЕЋАЊЕ КАПЕТАН ИВКО ЈОВАНОВИЋ (1921-2005) ОДЛАЗАК ВЕЧИТОГ МЛАДИЋА Изненада нас је напустио четник који је до последњег дана био на ногама, и свугде стизао, коме нико није веровао колико има година... У знак сећања на чувеног "Ивка из Пожеге", како су га сви звали, доносимо део интервјуа рађеног књигу разговора са равногорцима РАЗГОВАРАО: Милослав САМАРЏИЋ АНТРФИЛЕ КАПЕТАН УРОШ ШУШТЕРИЧ: ВЕЧИТА ТИ СЛАВА И ХВАЛА, ДРАГИ БРАТЕ! Равногорски покрет претресла је вест да је у 84. години старости напустио наше редове ИВКО ЈОВАНОВИЋ, капетан ЈВуО, првоборац, носиоц Равногорске споменице 1941-1945 са Повељом, дугогодишњи робијаш у злогласним комунистичким казаматима, члан Председништва Равногорског покрета, изабран од делегата на Другом Конгресу у Мионици 2002. године и дугогодишњи организатор у редовима наше Организације. Ми равногорци смо изгубили још једног високо поштованог официра, који је од самог почетка отпора против окупатора 1941. године ставио све своје способности и свој живот на расположење команданту ђенералу Дражи, да би заштитио свој вољени српски народ пред најездом немачких и осталих окупатора и домаћих квислинга. У борбама од првих до последњих дана - од Србије па преко босанске Голготе до заробљавања од стране комуниста на крају 2. светског рата, капетан Ивко је био увек у првим редовима борби за своје и наше заједничке идеале. Био је равногорац срцем, душом и телом. На покојног Ивка везују ме дубоке и врло тешке успомене. Када смо, не знајући један за другога, у истој јужној колони група корпуса у јесен 1944. године кренули путем Босне у најтеже борбе које је наша војска имала у 2. светском рату, нико од нас није могао ни у сну помислити на какав страшни пут смо кренули. Били смо издани од дела западних савезника - подржавали су нас само још Американци са својом војном мисијом пуковника Мекдауела, а окружени од најљућих непријатеља, Немаца, усташа, балиста и комуниста. У неједнакој борби опет су се поједини официри и војници херојски истакли, као и Ивко, у најтежим борбама прса о прса, да би опстали и победили. Без логистике, од муниције и хране до санитете и свега осталога - напао нас је пегавац. Били су то страшни дани, којих себи данашње генерације уопште не могу представити. Мало нас је преживело, а велика већина је остала на највећем гробишту српских јунака у Босни. Када је покојни Ивко био 2003. године у посети код мене у Љубљани, неколико дана и ноћи, када смо установили да смо из исте борбене колоне, али из различитих бригада, препричавали смо и поново доживљавали све страхоте босанске Голготе. Неколико ноћи провели смо у тим разговорима поново се сећајући свега, али ни ја ни он тада нисмо знали, да је био то наш последњи разговор. Обадвојица смо у деветој деценији живота говорили о ратним данима, којих се данас још ретко ко сећа. Остало нас је веома мало, проценили смо тада, можда до 300 људи. Отишао је јунак Ивко, човек младић, непокореног духа, брз и једак у разговору, по неки пут и пребрз на речи и делу, човек који је због своје поштености знао и наопако проценити или чак осудити - али човек за кога си знао ко је био и шта жели постићи. Био је искрен ратни друг, народна жртва, коме његова вољена отаyбина није - осим моралне рехабилитације - дала ништа, јер је пре отишао на пут без повратка! Судбина је крута, што можемо рећи за животни пут нашег покојног Ивка. Шта је заправо имао од свог тешког живота! Био је скоро пет година у илегали, па 17 година на робији. Као човек сломљеног поноса и здравља, у петој деценији живота враћен је у "комунистички рај"... Дао је све - а добио није ништа, осим признања и братске љубави нас равногораца. Отишао је капетан Ивко Јованмовић, мој ратни друг и саборац из времена рата и деловања у нашој Организацији после постигнуте слободе. Ми равногорци из Словеније Ивка Јовановића нећемо заборавити и бићемо му захвални за његов труд и сарадњу. Када се четник опрашта од четника оросе му се очи и поносно каже брату последње: Нека ти је лака родна земља, вечита ти слава и хвала, драги брате! УРОШ ШУШТЕРИЧ, капетан ЈВуО, Љубљана ОСНОВНИ ТЕКСТ: Током рата Ивко Јовановић је био на служби у Пожешком одреду, а потом у Пожешком и Златиборском корпусу. Из опширног интервјуа издвајамо делове везане за борбе против Немаца, Бугара и љотићеваца 1943. године. ПОГЛЕДИ: Према једном немачком извештају, четници су 12. августа 1943. године успешно напали једну бугарско-љотићевску колону код Ариља. ЈОВАНОВИЋ: Тачно је то. Ми смо напали, не само бугарско-љотићевску колону јер су у њој били и Немци. Колону немачко-бугарску напали смо у Дивљаци, а љотићевску колону која се кретала од Пожеге ка Ариљу напали смо на месту зв. Вироштак. Обе колоне су нападнуте у исто време, тако да ни једна ни друга нису могле притећи једна другој у помоћ. Немци су навели да смо ми имали велике губитке, било је погинулих и рањених али не 372 четника како је било у немачком извештају. Вероватно су ту убројали и људе које су они стрељали за одмазду. Већи број Немаца и Бугара погинулих у тој акцији сељаци су сакрили и сахранили. Заробљени Немци и Бугари су одведени у околину Ваљева и пуштени. Није ми познато тачно колико је Бугара и Немаца погинуло, ни колико их је пуштено. Немци су издали да ће сваки дан стрељати по 10 талаца док њихови заробљеници не буду пуштени. Пуштањем заробљеника код Ваљева прекинули су стрељања, надајући се да ће бити пуштени и они њихови војници који су већ били погинули. ПОГЛЕДИ: Немци су веровали да је 12. августа битком командовао Дража па су одмах преузели велику офанзиву под шифром "Ариље"? ЈОВАНОВИЋ: У то време Дража се налазио на простору Ариљског, моравичког и златарског среза и лично није командовао тим операцијама али је дао наређење на напад. Могу да Вам наведем један случај где су Немци са једном великом блокадом у јулу месецу 1943. године, коју смо ми крстили "Петровданска блокада", Немци блокирали простор Пожега-Косјерић преко Карана, Косјерић-Ваљево преко Букова, Ваљево-Љиг преко Мионице, Љиг-Милановац преко Рудника, Милановац-Чачак преко Брђана, Чачак-Пожега кроз овчарско-кабларску клисуру. Тиме су Немци боље и организованије затворили обруч око Равне Горе него 8. децембра 1941. године. Овога пута Немци су за извршавање задатка имали на располагању и бугарско-љотићевске јединице. Једна елитна немачка јединица, по нашем сазнању бранденбуршки батаљон упућен је ноћу између 9. и 10. јула право на Равну Гору, мислећи да се баш тада Дража налази горе. Енглеска радио станица се налазила горе са четири Енглеза, телеграфиста и шифрант, имали су наше обезбеђење, четири јахаћа и једног товарног коња за радио станицу и опрему. Срећа Енглеза и обезбеђења је била у томе што је претходница Немаца, која је требала прва да избије, залутала у току ноћи и кад су видели да им то није правац, стигли су и опколили колибе по дану тако да се пратећа група брзо извукла обавестивши Енглезе да се извлаче. Станица је у то време слала депешу својој команди не верујући да су Немци близу док и сами нису приметили Немце. Радио станицу су разбили, шифре спалили чак и фунте стерлинга су бацали на пут, скочили и побегли кроз неки поток остваљајући сву осталу опрему, захваљујући познавању терена од стране двојице војника који су остали са њима. Њихово обезбеђење и пратња одвели су их код другог дела ВК која се налазила у Околишту, скривена у шуми због авијације. (...) ПОГЛЕДИ: Почев од 3. октобра, Немци су почели да нападају у позадину ослобођене територије. Заредом су извели четири операције: "Маисколбен", "Крум", "Хербстнебел" и "Хамелброт". Опишите операције. ЈОВАНОВИЋ: У складу горепоменутих немачких операција и заузимања стратешких места у Подрињу, Немци су нападали терен Западне Србије и том приликом дошло је до сукоба између јединица Пожешког корпуса и немачко-љотићевских јединица. Двадесет трећег септембра 1943. године дошло је до сукоба четника Пожешког корпуса и Немаца и љотићеваца у села Сеча Река код Косјерића. Корпус је пронашао заставу Четвртог пешадијског пука "Стеван Немања" који је био стациониран у Ужицу, и ту заставу је командант корпуса намеравао да преда црногорској четничкој бригади (косјерићког среза), којом је командовао жандармеријски потпоручник Филип Ајдачић. Том приликом Немци су били обавештени, највероватније од њихових доушника комуниста где се налазимо, и кренули су са колоном правцем Ужице-Буар-Варда-Сеча Река, да би изненадили четнике на овој прослави. Добили смо обавештење са брда на брдо, тако да нас Немци нису изненадили. Мислили смо да моторизовано-оклопна колона иде за Ваљево, па је командант корпуса Милош Марковић наредио да их пропустимо, јер су били застали на Варди. Немци су извиђањем осетили наше јединице, а по обавештењу знали су да смо ту. Дошло је до муњевитог судара наших јединица са класичним пешадијским наоружањем и добро наоружаних Немаца и љотићеваца. Ми смо имали и две противтенковске пушке које су овог пута добро одиграле улогу. У другом по реду оклопном возилу био је командант колоне Хенрик Лаутнер алијас Милош Војиновић, командант Десетог добровољачког одреда. Ово возило је било оштећено и Лаутнер рањен, али га је друго возило свукло под пут до зграда где су се Немци и љотићевци набили. Посада возила је била немачка а остале јединице су биле љотићевске. Док се борба водила, Немци су радијом обавестили о месту где се борба води, тако да су Немци упутили своју авијацију. Немци су се били збили у школу а ми смо се били приближили њима и опколили их. Када су Немци бацали ракету у нашем правцу да нас бомбардују, ми смо ракету бацали у њиховом правцу на брдо изнад њих које су Немци и бомбардовали. Од хуке бомбардовања један коњ се отргао са паше и јурио брдом и скренуо пажњу Немаца на себе па су га Немци убили. Борба се водила цео дан. Од бомбардовања нисмо имали никаквих губитака, благодарећи коњу који је скренуо пажњу на брдо на коме се налазио и немачка авијација се устремила на тај простор на коме ми нисмо били. У сумрак и последња упоришта су била освојена. Лаутнер, као рањен био је смештен у једно оклопно возило испред зграда у центру села Сеча Река, а из зграда су штитили то возило знајући ко се у њему налази, а нису имали могућност да га изнесу јер се борба водила на блиском одстојању. Приликом ликвидације зграда у којима у се налазили Немци и љотићевци, један од војника је приметио да се у возилу налази неки човек. На позив да отвори возило изнутра, овај то није урадио. Један од наших војника, Вићентије Јешић, пиштољем марке "парабелум", завукао је у прозорчић са триплекс стаклом који се могао обртати, тражио да отвори врата и изађе напоље, што овај није учинио мада је вероватно знао да је борба завршена у нашу корист. Јешић је онда пуцао у њега, на шта су притрчали и други војници. Јешић му је онда скинуо фотоапарат "лајка" и торбу са архивом и документима. Тога момента нисмо знали ко је то лице, нити смо имали времена да видимо о коме се ради, јер је падао мрак. Немачке, бугарске и љотићевске трупе су се приближавале са свих страна да нас опколе. Ми смо се извукли из обруча, претходно запаливши сва возила која су била оштећена а и возило у коме се налазио Лаутнер, а да нисмо знали ко је у њему. Мртве Немце сељаци су сакрили или негде закопали, а заробљене Немце и љотићевце смо поскидали и пустили у правцу Ужица. Они нису имали прилике да виде своје мртве другове које су сељаци однели. Када смо се извукли из обруча, тек тада смо, преко документације утврдили да је у борним колима запаљен био Лаутнер. Пре тога, Енглези који су се налазили у нашим штабовима, нудили су нам за живог Лаутнера осам транспорта оружја за награду, а четири ако га ликвидирамо, што због настале ситуације нису испунили. Једину услугу коју су нам учинили је да су у великом окршају између Ужица и Ваљева партизани уништили једну велику немачко-љотићевску моторизовану колону, иако их у то доба на том терену није било. У то време се у Западној Србији певала песма: "Сеча Река у долини, четници је опколили, Лаутнера погубили". Напомињем да су њихови губици у мртвима и рањенима били далеко већи од наших. У тој борби сам био рањен у десну ногу. Ивко Јовановић, приликом посете редакцији "Погледа" 1998. године Село Стапари код Ужица, 1943. Потпоручник Ивко Јовановић из Пожеге, командир Штабне групе 6. батаљона Ужичке бригаде Златиборског корпуса, испред своје јединице Урош Шуштерич (ПОГЛЕДИ, БРОЈ 268, СЕПТЕМБАР 2005)
Аутор:
коментар	Број коментара: 0

претходна наредна