Пројекат “Растко – Бока“

ПРОЈЕКАТ „РАСТКО-БОКА – ЕЛЕКТРОНСКА БИБЛИОТЕКА КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ БОКЕ“

djordje capin

Ђорђе Ћапин, дипл. археолог Управник Пројекта „Растко-Бока“

 

Матични пројекат „Растко – Библиотека српске културе на Интернету“ (www.rastko.org.rs) постоји од 1997. године и данас је то најзначајнија и најобимнија национална електронска библиотека у Југоисточној Европи. Пројекат „Растко-Бока“ (www.rastko.org.rs/rastko-bo) је четврто покрајинско средиште, отворено на празник Св. Апостола Петра и Павла 12. јула 2001. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског, Зетско-брдског и Скендеријског г. Амфилохија.
Пројекат је започет са 16 интегралних ауторских јединица, да би данас, послије двије године, постао најобимнији и најпосјећенији веб сајт за информације о Боки Которској, са преко 100 ауторских јединица, укључујући и електронску библиотеку Манастира Св. Архангела Михаила на Превлаци. Постао је најзначајнија и најобимнија електронска библиотека на читавој источној обали Јадрана, за сада без конкуренције. Читав подухват је непрофитан и волонтерски и до сада ни са једне стране, осим добровољног рада многобројних аутора и сарадника и непроцјењиве техничке подршке матичног средишта, није било никакве помоћи. Сајт је одмах, само неколико дана послије почетка рада, постао мета монтенегринске дукљанско-црвенохрватске штампе, јер је на тој страни одмах врло добро схваћено шта ће представљати у будућности. Било је извјесних шовинистичких испада и напада са неких електронских адреса из Републике Хрватске, а и спорадичних полугласних расистичких примједби из неких маргиналних домаћих кругова, који сматрају да се Боком смију бавити само Бокељи, који своје „аријско бокешко подријетло“ могу писмено доказати двадесетак генерација уназад.

До појаве пројекта Растко-Бока, нешто информација о Боки се могло наћи на сајту „Српска земља Црна Гора“ (www.njegos.org) и на Пројекту „Растко-Цетиње“ (www.rastko.org.rs/rastko-cg). Скоро све остало су биле дезинформације на хрватским и прохрватским сајтовима, гдје се Бока третира као интегрални дио хрватског државног и етничког простора. Најдобронамјернији посјетилац, ако је преко претраживача тражио информације о Боки, могао је добити податке да је нпр. у Херцег-Новом до 1991. године живјело 98% Хрвата, да је већина протјерана, па их сада има само 2% и сличне неозбиљности. То је била слика Боке на глобалној мрежи. У модерни свијет глобалних комуникација укључили смо се са закашњењем. Рачунари и модерни видови комуникације су у почетку код нас били више мода него корисна оруђа и нормална потреба, па су се и злоупотребљавали у неке партијске демагошке сврхе. Однос се, ипак, полако из коријена мијења и ствари долазе на своје право мјесто.

Полако, без велике буке, уз пажљиви одабир сарадника, уз стално ширење круга аутора и сарадника, при чему је најважнији критеријум био квалитет прилога, „Растко-Бока“ је постао први и најважнији сајт о Боки, са малим изгледима да икада напусти то мјесто. Писма подршке стижу из Њемачке, Шведске, Канаде, САД, Аустралије… Модерни свијет, чини се, тек открива праву истинску Боку.

Бока је јединствена географска, културна и цивилизацијска цјелина, која је као таква одавно препозната и ту посебност су морали да признају и уважавају и сви окупациони режими. Посебност Боке, у њеним традиционалним границама од Суторине до Паштровића, је нешто што у сваком случају заслужује пажњу и што вриједи сачувати као такво унутар српског духовног простора, а и много шире. Наравно у природној вези са њеним црногорским и херцеговачким залеђем. „Растко-Бока“, прије свега интегралним издањима књига и чланака из Боке и о Боки, а и другим материјалима, тежи да прикаже свијету Боку онаквом каква она јесте, без менталних, политичких и било којих других ограничења. Ми не правимо разлике међу различитим традицијама Боке. Што стварни проценти некоме не одговарају, није наш проблем. То је најбољи одговор на непрекидне стогодишње покушаје кроатизације ове српске земље, покушаје актуелне дукљанизације и одговор на давно превазиђене концепте у којима су обавезујуће вјештачке симетрије по сваку цијену.

Данас је Пројекат „Растко-Бока“ увелико превазишао оквире академског, волонтерског подухвата и постао у великој мјери професионалан. Са ширењем читавог Пројекта „Растко“ и његовим прерастањем у међународну невладину организацију, и Пр. „Растко-Бока“ ће се у најскоријој будућности регистровати као невладина организација.

Највећа пажња у будућности ће се посветити налажењу стабилних извора финансирања и преводима најзначајнијих садржаја на свјетске језике.

Подршка оних који заиста воле и поштују Боку и нескривени анимозитет према пројекту оних који Боки не желе добро, најбољи су докази да смо на правом путу. На правом путу да у савременим трендовима глобализације сачувамо ово посљедње парче српског мора.

Овај текст објављен је у „Светигори“, бр. 143, Ваведење 2003., страна 36.

9 мишљења на „Пројекат “Растко – Бока“

  1. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So nice to find any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for beginning this up. this website is something that is wanted on the internet, someone with a little originality. useful job for bringing one thing new to the internet!

  2. Can I just say what a reduction to find someone who actually knows what theyre speaking about on the internet. You positively know learn how to carry a difficulty to light and make it important. Extra people must learn this and perceive this side of the story. I cant imagine youre not more common since you undoubtedly have the gift.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *