Реферат пуковника Раинхарда Гелена од 9. фебруара 1943. године о четницима

Пуковник Раинхард Гелен, на челу Fremde Heere Ost, немачке војне обавештајне службе за Источну Европу
Пуковник Раинхард Гелен, на челу Fremde Heere Ost, немачке војне обавештајне службе за Источну Европу

Пуковник Раинхард Гелен, на челу Fremde Heere Ost, немачке војне обавештајне службе за Источну Европу

 

 

A. Опште информације

1. Кретања – Међу различитим устаничким покретима који све чешће стварају невоље на простору бивше југословенске државе, покрет Драже Михаиловића се налази на првом месту по вођству, наоружању, организацији и активностима.

Он се састоји из следећих група:
А. ,,Четничких јединица“,
Б. ,,следбеника (симпатизера) Д.М.“.

У бившој Југославији ,,четници“ су били поуздана добровољачка борбена организација која, је била организована од државе и подржана са оружјем и новцем. Почетком рата су били организовани као јуришни батаљони за обављање посебних задатака. Одмах по капитулацији Југословенске војске, већина ових четника се груписала у веће српске борбене јединице под вођством својих официра, стварајући тако основу покрета Д. М.

Да би били у стању да раде неометано у оквиру своје укупне организације, камуфлирали су се у Србији под плаштом ,,Четниких јединица оданих (лојалних) влади“, у Црној Гори као ,,Национална милиција“, у Далмацији као ,,антикомунисти“ и у Босни као ,,одане (лојалне) Четничке јединице“.

Следбеници Д. М. долазе из свих класа становништва и тренутно представљају око 80% српског народа. Надајући се ослобођењу од ,,страног јарма“ и бољем новом поретку и новој економској и социјалној равнотежи (односима), њихов број стално расте.

2. Циљеви Покрета – Циљ Покрета Д. М. је стварање велике српске државе која има да обухвати бившу Југославију као и гранична подручја Мађарске, Албаније и Бугарске под вођством Краља Петра 2. из куће (династије) Карађорђевића.

Покрет Д. М., чији је став више велико српски национални него јусловенски, замшља као примарни циљ ослобођење српског народа. Будућа држава би према томе била управљана само од стране спрских вођа. За све остале народе, пошто су ,,мањине“, успон до водећих позиција у новој држави би био немогућ.

3. Личност Драже Михаиловића – Дража Михаиловић је рођен 1893, као син српског официра у Чачку. Његови преци су српски сељаци. Убрзо пошто је приступио српској војсци почели су Балкански ратови, у току којих је био два пута одликован и напредовао је до чина потпоручника. 1. септембра 1918. је унапређен у чин поручника и у том чину је учествовао у борби на Солунском фронту. Пошто је био рањен, Краљ га је одликово је за храброст орденом ,,Белог орла“. Пребачен је у Југословенску војску, завршио је Војну академију и онда је наизменично службовао у службама Генералштаба и са трупама. Као војни аташе у Прагу и у Софији, био је у прилици да стекне добар увид у политичке односе на Балкану. 1937 Дража Михаиловић је смењен као пуковник у Генералштабу. Разлог за ово је био вероватно његова стална разлика у мишљењу са предпостављенима и његова болесна амбиција као и самовоља. Ускоро по распаду Југославије покушао је да на своју руку преузме у своје руке судбину свог народа. Као фанатични борац за идеју Велике Србије и као одушевљен следбеник краљевске куће почео је да у западној Србији гради покрет који се данас простире преко целе Србије, Босне, Далмације као и у погранична подручја Мађарске, Румуније и Бугарске. Центар овог покрета се налази у Црној Гори. Тамо Дража Михаиловић лично мисли да је изван опасности да буде заробљен од немачких окупационих трупа. Јануара 1942. Југословенска влада у изгнанству је поставила Дражу Михаиловића за Начелника Генералштаба и у исто време га је поставила за ,,Главнокомандујућег Југословенске Отаџбинске Војске“; кратко време касније је постављен за Министра војног. На основу његове потпуно, неспорне позиције као војног вође, велика већина Срба такође у њему види надолазећег политичког вођу нове Југославије.

Б. Политички односи

1. Политичка организација покрета Д. М. – у циљу груписања свих снага у области Југославије, покрет је као што је до сада констатовано, територијално подељен на следеће области: Београд, западна Србија, северозападна Србија, централна Србија, североисточна Србија, јужна Србија, планине Копаоника, јужна Босна, централна Босна и северна Босна. Свака област је под командом ,,обласног команданта“.

Он надгледа (контролише, управља) у оквирима своје области целокупну политичку у војну организацију и пропаганду. У време ,,опште побуне“ он је одговоран за брзо успостављање мира и закона. Области су даље подељене у зависности од њихове величине у округе. Окружни команданти у својим територијама имају суштински исте задатке као и обласни команданти. Уз то, у време опште побуне они су задужени да преузму службе (дужности) помесних начелника. Политичка организација области Далмације, Словеније, Црне Горе, Срема, Бачке и Баната нису потпуно познате у овом тренутку. У области старе Србије ,,Организација Штаба Србије“ је одговорна за све политичке мере. У време опште побуне она преузима привремене дужности владе пошто укине постојећу владу. Начелник (командант, заповедник) је бригадни генерал Трифуновић. За Бугарску је формиран посебан штаб под вођством професора Тркље. Његов задатак се састоји у томе да регрутује бугарско становништво за покрет Д. М.

2. Односи са Југословенском владом – Дража Михаиловић зависи само делимично од Југословенске владе у изгнанству у Лондону. Према томе, као по правилу, он предузима одлучне политичке и војне мере на своју иницијативу.

3. Одонси са савезницима – Енглеска помаже покрет подршком са новцем, ратним материјалом, и слањем официра и људства. Ради тог разлога Дража Михаиловић одобрава односе своје владе у Енглеској. Међутим, он се противио да Енглези постигну јачи политички утицај на покрет. Односи са Русијом се тренитно карактеришу борбама са комунистичким бандама. Дража Михаиловић међутим сматра овај сукоб као унутрашњи југословенски сукоб и он лично настоји да постигне добре односе са Руском совјетском владом. У томе је подржан од напора Југословенске владе у изгнанству у Лондону. Сходно томе, у време општег устанка мора се рачунати да ће се велики делови комунистичких банди придружити Дражи Михаиловићу.

4. Односи са окупационим снагама – Немачка се сматра главним непријатељем. Њене окупационе трупе морају ,,као окупатори“ бити уништени. Међутим, у циљу избегавања одмазди против српског становништва, Дража Михаиловић је увек против преурањених појединачних операција. Српска влада на челу са Миланом Недићем се сматра издајницима према српском народу. Уклањање те владе је према томе, један од првих захтева. Италијанске окупационе снаге толеришу покрет Д. М. или га чак подржавају. Често, четничке јединице су ангажоване од Италијана да се боре против комуниста. Бугарске снаге се такође сматрају ,,окупаторима“. Повећани покушаји да се уништи њихов морал планираном запаљивом пропагандом су постали очигледни.

Ц. Војна организација

1. Укупна организација оружаних јединица Д. М. – У саставу покрета Д. М. су такође оружане јединице војно организоване које сачињавају ,,Југословенску отаџбинску војску“. Тренутно она има око 150.000 људи на целом подручју Југославије и састављена је на следећи начин:

А. Врхона команда Југословенске отаџбинске војске
Б. Врховни команданти устаника
Ц. Корпуси устаника
Д. Бригаде устаника
Е. Летеће бригаде
Ф. Остале јединице

За А) Пошто је Д. М. Начелник Врховне команде Југословенске отаџбинске војске, он је и главнокомандујући штаба Југословенске отаџбинске војске. Он има неограничену власт над свим оружаним јединицама покрета, он поставља све команданте, и он је врховно судство (има под контролом врховно судство) Он доноси наредбе о формирању нових јединица и преговара са страним земљама. Он даје знак за ,,општу побуну (устанак)“.

7. Саботаже и шпијунажа – Саботажама се суштински уништавају инсталације важне за комуникације. У циљу спровођења саботажа, ,,главни штаб за железничке саботаже“ је формиран у Београду у лето 1942 са подчињеним регионалним железничким штабовима 1, 2, 3 и 4. Људство које извршава задатке су запослени Срби на железници који су припомогнути са тзв. Тројкама (групе од троје).
Даљи задатак главног штаба за железничке саботаже се састоји од осматрања свог војног саобраћаја и пребацивања окупационих трупа.

Ф. Коначни закључци

Стварањем покрета Д. М., створена је организација која се заснива на фанатичној вољи сваког појединца. Може да достигне, као револуционарни покрет, значајну политичку и војну важност у критичним ситуацијама на Балкану. Одлично борбено познавање земље и позитивно расположење већине српског становништва фаворизују покрет. Борбена вредност покрета Д. М. не одговара модерним јединицама (није на нивоу мордерних јединица) Разлог за то је њихово непримерено вођство, наоружање и опрема. Вође су младе и имају мало војне обуке. Немају искуства у командовању великим јединицама. Наоружање је недовољно осим пушака. Тешко пешадијско наоружање и артиљерија постоје у малом броју, против тенковско и против авионско наоружање скоро потпуно недостају. Садашњи састав покрета Д. М. је инфериоран у односу на окупационе снаге ако би оне ангажовале довољне снаге. Да би се побуна успешно угушила, побуна која почиње изненада и у правом тренутку, биће потребне допунске снаге као додатак постојећим окупационим снагама.

Гeлен, с.р

ИЗВОР: (Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI, Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950, p. 1016, 1020)

Затворено за коментаре.