Списак жртава комуниста у Крагујевачком округу (1.250-1.370)

Пре рата, испред цркве у Влакчи. Прва с лева је Олга Ђорђевић Ђорђевић из Влакче. Убијена од комуниста на свиреп начин почетком децембра 1944. у дворишту своје куће у Влакчи, заједно са мајком Јелицом (на овом списку бр. 310-311)

Делимичан списак жртава комуниста у Крагујевачком округу (цивили и ратни заробљеници убијени без суда или без правно ваљане пресуде)

ПИШЕ: Милослав Самарџић

1.251. Живадин Алексић, рођен и живео у Аранђеловцу, убијен 1945. године под оптужбом да је био „колаборант“. На списку комисије за масовне гробнице је и Жика Алексић, трговац из Аранђеловца, за кога се тврди да је убијен после рата. То је вероватно Живојин, син Ђуре, а обојица се налазе на овом списку под редним бројевима 45-53. Отац и син су убијени од комуниста у ноћи између 28. и 29. јуна 1943. Оптужнице су писане после рата, ради конфискације имовине.

1.252. Јован Борић из Венчана, убијен „по ослобођењу“. Током рата у четницима.

1.253. Драгиша Ненадовић из Венчана, убијен „по ослобођењу“. Током рата у четницима.

1.254. Рајко Влајковић из Буковика, убијен у Крагујевцу „по ослобођењу“. Током рата у четницима, официр.

1.255. Живојин Ж. Алексић „Бошњак“ из Аранђеловца, убијен „по ослобођењу“.

1.256. Властимир Савић „Сушић“ из Венчана, убијен „по ослобођењу“. Током рата у четницима.

1.257. Милосав Р. Матић из Раниловића, четнички командант села, убијен „по ослобођењу“.

1.258. Милош Марковић из Вукосаваца, убијен у Аранђеловцу „по ослобођењу“. Током рата у четницима, наредник.

1.259. Александар Арсенијевић из Прогореоца, убијен „по ослобођењу“. Током рата у четницима, командир чете.

1.260. Добривоје Антонијевић из Венчана, убијен „по ослобођењу“. Током рата у четницима.

1.261. Божидар Петронијевић, рођен у Аранђеловцу, са пребивалиштем у Бањи. Убијен „по ослобођењу“. Током рата у четницима.

1.262. Светислав Пајић из Орашца. Убијен крајем 1944. Током рата у четницима.

1.263. Добривоје Михајловић из Брезовца. Убијен новембра 1945. Током рата у четницима.

1.264. Милија Никодијевић из Рамаће. Убијен новембра 1945. у Рамаћи. Током рата у четницима.

1.265. Рајко Прешић, рођен и живео у Аранђеловцу, убијен 25. априла 1945. на непознатом месту, као „противник комунистичке власти“.

1.266. Саво Н. Блажић из Горње Трешњевице, радник, рођен 1927, убијен 5. новембра 1949. под оптужбом да је дезертирао из Југословенске армије.

1.267. Благоје Радоњић из Бање, убијен „након ослобођења“ у Босни. Током рата у недићевцима.

1.268. Драгица Михаиловић, домаћица из Орашца, убијена крајем 1944. у Бајиној Башти, као припадник Југословенске војске (четници).

1.269. Миливоје Милутиновић из Жировнице, рођен 1925, убијен 25. октобра 1945. на непознатом месту. У документу пише да је био „борац – ђак“.

1.270. Милорад Стојановић из Лапова, убијен 25. априла 1945. као „противник комунистичке власти“.

1.271. Боривоје Ђуровић из Лапова, убијен 27. априла 1945. као „противник комунистичке власти“.

1.272. Коста Милошевић из Брзана, бравар, убијен „по ослобођењу“.

1.273. Божидар Царевић из Љуљака, рођен 1925, убијен 1944. у Љуљацима.

1.274. Лука Обрадовић из Жуња, убијен пролећа 1948. на Котленику.

1.275. Милорад Глишовић из Губеревца, убијен 1945. на путу између Попине и Трстеника. Током рата у четницима.

1.276. Душан Ђусић из Гледића, рођен 1922, убијен 1946. у Липници.

1.277. Микаило Б. Милутиновић из с. Гледић, убијен 1947. на Гледићким планинама.

1.278. Радомир Д. Ђоковић из Топонице, рођен 1926. Убијен 1947. у Опланићу.

1.279. Љубо Ајдаревић из Претока, убијен 1947. у Крагујевцу.

1.280. Љубиша Ђурић из Брњице, убијен 1947. у Равном Гају. Током рата у четницима. Његов брат Радивоје наведен је на овом списку под редним бројем 603.

1.281. Јово Блаћанин из Драгушице, убијен 1947. у Равном Гају.

1.282. Милан Јевремовић из Бара, рудар, рођен 1912, убијен крајем 1944. на непознатом месту.

1.283. Светозар Мијић из Кнића. Убијен 1946. код гробља у Опланићу. Током рата у четницима, поручник.

1.284. Миливоје Ставић из Забојнице, убијен 10. децембра 1945. у Забојници. Током рата у четницима.

1.285. Илија Милетић из Вучковице, убијен 28. јуна 1946. на непознатом месту. Током рата у четницима.

1.286. Радован Ракићевић из Губеревца, убијен 22. јуна 1946. на непознатом месту.

1.287. Глишовић из Гривца, убијен крајем 1944. на непознатом месту. Током рата у четницима.

1.288. Милан Ђоковић из Липнице код Кнића, убијен крајем 1944. на непознатом месту. Током рата у четницима.

1.289. Војислав Цветић из Вучковице, убијен крајем 1944. на непознатом месту.

1.290. Радомир Миленковић, рођен у Марковцу, са пребивалиштем у Лапову. Током рата писар код љотићеваца. Убијен крајем 1944. године на непознатом месту.

1.291. Сретен К. Ђоровић из Раче, трговац, рођен 1911. убијен 4. децембра 1944. године на непознатом месту. Током рата сарађивао са четницима.

1.292. Војислав Б. Матић из села Сепци код Раче, рођен 1910, убијен маја 1945. у околини Калиновика. Током рата у четницима.

1.293. Драгољуб В. Рашић из села Сепци код Раче, убијен маја 1945. у околини Калиновика. Током рата у четницима.

1.294. Александар М. Јовичић из Бошњана код Раче, рођен 1901, земљорадник. Убијен крајем 1944. у Крагујевцу. Током рата заменик команданта села, у четничкој позадинској формацији.

1.295. Живота В. Обрадовић из Бошњана код Раче, рођен 1914, земљорадник. Убијен крајем 1944. у Крагујевцу. Током рата у четницима.

1.296. Ратомир Милојевић из Вишевца, рођен 1914, убијен крајем 1944. на непознатом месту. Током рата у љотићевцима.

1.297. Милан Стевановић из Мирашевца, рођен 1908, убијен 21. фебруара 1945. године (кроз прозор, у својој кући, од стране милиције). Током рата заменик команданта села, у четничкој позадинској формацији.

1.298. Будимир В. Станојевић из Мирашевца, рођен 1917, убијен 22. марта 1946. на путу за Крагујевац. Током рата у четницима.

1.299. Алексеј Денченко, рођен у Кијеву, Русија, адвокат, са пребивалиштем у Рачи. Убијен крајем 1944. на непознатом месту.

1.300. Ђорђе И. Илић из Раче, рођен 1899, срески начелник. Убијен крајем 1944. у Рачи.

1.301. Недељко Крстић, рођен у Ашањи, са пребивалиштем у Рачу. Убијен крајем 1944. Током рата командант места, у четничкој позадинској формацији. Био је официр.

1.302. Живота М. Јањић из Саранова, сеоски кмет, рођен 1899, убијен 5. фебруара 1945. у Крагујевцу, као „противник комунистичке власти“.

1.303. Воја Јовановић из Раче, убијен 1945. на непознатом месту, као „противник комунистичке власти“.

1.304. Тадија Вуловић из Малих Крчмара, официр, командир Српске државне страже (недићевци) у Рачу, убијен крајем 1944. на непознатом месту.

1.305. Мирослав или Милосав Т. Марковић из Вучића код Раче, убијен крајем 1944. на непознатом месту, као „противник комунистичке власти“.

1.306. Владимир Ракић, рођен у Ади, са пребивалиштем у селу Клока код Тополе. Убијен 18. децембра 1945. у Клоки. Током рата у четницима.

1.307. Милан З. Поповић из села Шуме код Тополе, ученик, рођен 1927, убијен 18. марта 1945. у Лиси.

1.308. Миливоје Шевић из Блазнаве код Тополе, убијен 29. јуна 1945. на непознатом месту. Током рата у четницима.

1.309. Петар Траковић из Тополе, рођен 1911, убијен 1945.

1.310. Никола Ж. Бркић из Жабара код Тополе, рођен 1922, убијен 17. новембра 1944. у Липници код Чачка.

1.311. Витомир Р. Радојковић из Жабара, рођен 1922, убијен 17. новембра 1944. у Липници код Чачка. Пре рата глумац и рецитатор у аматерском позоришту „Бокања“ у Жабарима. Током рата у четницима.

1.312. Радомир П. Чолић из Жабара, рођен 1922, убијен 17. новембра 1944. у Липници код Чачка.

1.313. Данило Мијаиловић из Јарменоваца, убијен 10. новембра 1944. у Аранђеловцу. Био је у четницима, официр.

1.314. Радосав Радојичић, рођен 1896. у Горњој Трешњевици, са пребивалиштем у Јарменовцима. Убијен 9. јануара 1946. у Јасику. Припадао четничком покрету.

1.315. Бранко Ђ. Савић из Јарменоваца, рођен 1922, убијен 1947. у Чачку. Током рата у четницима.

1.316. Радован Росић, рођен 1878. у Манојловцу, убијен 28. септембра 1945. у Манојловцу. Током рата у позадинским формацијама четничког покрета.

1.317. Стојанка Стаматовић, рођена 1914. у Београду, са пребивалиштем у Манојловцу, кафеџика. Убијена 8. октобра 1944. у Белановици, под оптужбом да је сарађивала са четницима.

1.318. Радомир М. Лукић из Манојловца, рођен 1919, убијен 1945. у Босни. Током рата у четницима, официр.

1.319. Милош Р. Лазаревић из Горње Шаторње, рођен 1921, убијен у Аранђеловцу крајем 1944, под оптужбом да је дезертирао из партизана.

1.320. Душан В. Дукић из Доње Шаторње, рођен 1915, убијен у Аранђеловцу 1948, под оптужбом да је дезертирао из Југословенске армије.

1.321. Јован М. Ђоковић из из Доње Шаторње, убијен у Аранђеловцу крајем 1944. Током рата у четницима, официр.

1.322. Драгослав Д. Јеремић из Доње Шаторње, рођен 1922, убијен у Брезовцу 1948, под оптужбом да је дезертирао из Југословенске армије.

1.323. Танасије И. Маринковић из Доње Шаторње, рођен 1900, убијен у Аранђеловцу крајем 1944, као симпатизер четника.

1.324. Сава В. Прокић из Доње Шаторње, рођен 1915, убијен 1. октобра 1945. у Доњој Шаторњи, под оптужбом да је дезертирао из Југословенске армије.

1.325. Коста С. Благојевић из Крћевца, рођен 1906, убијјен крајем 1944. у Крагујевцу. Био је четнички командант села.

1.326. Танаско Ж. Радојковић из Тополе, рођен 1901. Убијен 2. децембра 1944. у Аранђеловцу. Током рата командант Тополе у четничким позадинским формацијама.

1.327. Матеја Ж. Дамјановић из Доње Трешњевице, убијен маја 1945. на Зеленгори. Током рата у четницима, наводно је постао официр.

1.328. Милош М. Дамјановић из Доње Трешњевице, рођен 1921, убијен маја 1945. на Зеленгори. Током рата у четницима.

1.329. Живан Ђ. Ћолић из Тополе, рођен 1919, убијен крајем 1944. у Тополи. Током рата у четницима.

1.330. Миодраг Х. Радичевић из Доње Трешњевице, рођен 1924, убијен у Доњој Трешњевици 1947, под оптужбом да је дезертирао из Југословенске армије.

1.331. Велисав Љ. Марковић из Маскара код Тополе, рођен 1907, убијен 12. јула 1950. у Смедеревској Паланци „због сукоба са новом влашћу“.

1.332. Милош Д. Вићентијевић из Шума код Тополе, рођен 1922, убијен 21. септембра 1944. у Аранђеловцу, где је заробљен као четник („мучен, просечене уши и нос“).

1.333. Милан Д. Миливојевић, рођен 1919. у селу Сепци код Раче, са пребивалиштем у селу Шуме код Тополе. Убијен 20. октобра 1944. у Рачи („мучен, паљен“).

1.334. Радомир П. Лукић из Овсишта, рођен 1912. Током рата у четницима. Страдао у логору, после рата.

1.335. Радосав В. Ранчић из Овсишта, рођен 1923, учитељ. Убијен 22. септембра 1944. у Аранђеловцу. Током рата у четницима.

1.336. Милан М. Живановић, рођен 1924. у Горњој Трнави, жандарм. Убијен новембра 1944. у Тополи. Током рата у недићевцима.

1.337. Драгомир М. Јаковљевић, рођен 1911. у Горњој Трнави, кафеџија. Убијен новембра 1944. у Аранђеловцу.

1.338. Живодраг Петронијевић, рођен 1927. у Горњој Трнави, убијен крајем 1944. у Београду. Припадао је четничком покрету.

1.339. Душанка Н. Спасојевић, рођен 1920. у Горњој Трнави, убијена априла 1945. у Крагујевцу, под оптужбом да је сарађивала са четницима.

1.340. Драгомир Живанић из Доње Трнаве, рођен 1910, убијен 17. априла 1945. у селу Шуме. Током рата у четницима, официр.

1.341. Славко Д. Радосављевић из Јунковца код Тополе, рођен 1927, убијен септембра 1944, као ратни заробљеник – четник, у Горњој Трешњевици.

1.342. Душан М. Спасић из Јунковца код Тополе, рођен 1924, убијен почетком 1945. у Тополи. Током рата у четницима.

1.343. Александар В. Ђурић из Наталинаца, рођен 1923, студент. Убијен октобра 1944. у Крушевцу. Током рата у четницима.

1.344. Никола М. Радосављевић из Белосаваца, рођен 1912, убијен у Аранђеловцу 20. септембра 1944, као ратни заробљеник – четник.

1.345. Сава Гавриловић Илић из Рајковца, рођен 1896, земљорадник, убијен 1945. на непознатом месту.

1.346. Драгомир Ракић иѕ Клоке, убијен 23., децембра 1945. у Клоки. Током рата у четницима.

1.347. Милован Ј. Милојевић из Тополе, убијен 19. јуна 1947. на непознатом месту, „као противник комунистичке власти“.

1.348. Петар Стефановић из Тополе. Убијен „по ослобођењу“. Током рата у недићевцима.

1.349. Богољуб Басарић из Белосаваца, убијен „по ослобођењу“ у Бајчетини. Током рата у недићевцима.

(1.251-1349: Подаци са сајта Комисије за масовне гробнице

http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/okrug/12/70645/3815.htm.)

1.350. На­ред­ник Жи­ван Обрадовић Ко­ваче­вић из села Ми­лавчић код Губеревца у Гружанском срезу. Оца су му стрељали Немци у Краљеву 1941. Командант 4. батаљона 3. жичке летеће бригаде 2. равногорског корпуса. Убијен од стране Удбе 1947. године у Аџиним Ливадама код Грошнице, недалеко од Крагујевца. Према изјави Слободана Ћировића, аутора књиге „На трагу злочина“, аутору.

1.351. Радисав Јовановић из Влакче, убијен од комуниста 1943. у Бањи, као припадник Српске државне страже. Изјава Милана Петровића из Влакче аутору, који је податак пронашао у црквеним књигама.

1.352. Живановић из Влакче, убијен од комуниста 1943. у Бањи, као припадник Српске државне страже. Изјава Милана Петровића из Влакче аутору, који је податак пронашао у црквеним књигама.

1.353. Недељко В. Стефановић. Рођен у Ивањици, учитељ и директор школе у овом месту. Током рата као резервни официр, капетан, командант Ивањице у позадинској формацији ЈВуО. Осуђен од комуниста на 20 година затвора, а после жалбе на смртну казну. Убијен у Капислани у Крагујевцу 1948. године. Рехабилитован од стране Вишег суда у Крагујевцу 2012. године. Према изјави породице Стефановић аутору.

После рата, комунисти су масовно одводили малолетнике, обично средњошколце, на тзв. добровољне радне акције. Услед тешких услова живота и рада, многи од њих су преминули на тим акцијама, а међу њима и:

1.354-1.355: Син и ћерка очног лекара др Михајловића. Имао је ординацију у својој кући, у Главној улици у Крагујевцу, друга кућа изнад Нове цркве. Кућа је касније вероватно конфискована, а 2013. године постала је позната када је купио један криминални клан.

1.356. Син учитеља Чеде Радојичића, Солунца, родом из Чумића, који је живео у Улици Луја Пастера. Његов син, средњошколац, био је јединац.
(1.354-1-356: Према изјави Живољуба Ђорђевића из Крагујевца аутору, који каже да је било више оваквих случајева, углавном између 1945. и 1950. године).

1.357. Наредник Радомир И. Николић из с. Горовић код Тополе, рођен 1893, убијен 9. новембра 1943. Солунац. Био је командир сеоске страже. Стража се предала комнуистима без борбе, а они слу ликвидрали Радомира. (Изјава потомака аутору.)

1.358. Милош Р. Николић из Горовића. Син Радомира, убијеног 1943. Рођен 1921. Према једној верзији убијен 20. септембра 1944. у Аранђеловцу, а према другој 27. октобра 1944, у групи од 16 жртава, у Капислани. Није служио војску. Пријавио се на четничку мобилизацију 1. септембра 1944. Кретао се без оружја са четницима. Према првој верзији заробљен је приликом заузећа Аранђеловца од стране комуниста, а према другој заробљен је касније, у области Ивањице, спроведен у Крагујевац и убијен у Капислани. (Изјава потомака аутору.)

1.359. “Рунда“ Михаиловић из Крагујевца, рођен 1928. Крајем 1944. добровољно се пријавио у партизане. Примљен је за курира 17. ударне сивизије  и после неколико дана убијен од стране једног партизана на Бумбаревом брду, наводно јер није знао лозинку.

1.360-1362. Радисав Рака и Драгослав Марковић и Станимир Јовановић из Маслошева. Одведени крајем 1944. у Аранђеловац и убијени. Те јесени били су као омладинци мобилисани у четнике, али за њих није било оружја.

1.363. Радоња Петровић из Крагујевца, бивши капетан краљевске војске. Одведен од куће крајем 1944. и убијен.

1.364. Радмила Југовић из Крагујевца, девојка, сестра Драгана Југовића, који је био љотићевац. Крајем 1944. године убијена у Капислани.

1.365. Бранко Божић, рођен у Загребу, доселио се и живео је у Крагујевцу, одакле му је била жена. Убијен крајем 1944. у Капислани.

1.366. Чеда Шаргић, добростојећи домаћин из Маслошева, ујак Миодрага Бељаковића. Партизани су га тражили у кући, током рата, да га убију, па се склонио у кућу Бељаковића, у Улици Радоја Домановића у Крагујевцу. Ту су га пронашли у зиму 1944/1945. и одвели у затвор иза суда. Гледајући како комунисти сваке ноћи муче људе и одводе на стрељање, добио је нервни слом и покушао самоубиство. Тада је пуштен, али је и кући покушао самоубиство. Одведен је у болницу, па на нервно одељење у Београду, где је преминуо. Земља у Маслошеву, око 30 хектара, му је конфискована као “кулаку“.

1.367 Љубиша Васиљевић из села Шењ, син Солунца Милоја. Током одслужења војног рока у Македонији покушао је да побегне у Грчку, 1946. Похватани су, главни у групи је стрељан, а Љубиша је осуђен на 20 година затвору. После осам година пуштен је из затвора у Идризову, јер је био на самрти, од последица батинања и лоших услова. Преминуо је месец дана по доласку у Шењ, 1955. године.

(1.359-1.367, према књизи Миодрага Бељаковића “Под облацима Србије“; издавач “Јефимија“, Крагујевац, 2003.)

1.368. Витомир Јовановић из Трнаве. Током рата четник. На крају рата заробљен код Нове Вароши, доведен у Крагујевац и убијен у Капислани. Ово су око 2015. године породици саопштили у Субнору у Крагујевцу.

1.369. Савковић из Трнаве, у сродству са Витомиром Јовановићем. Убијен током рата као угледни домаћин и Солунац. Једне вечери са тројицом комшија седео је крај казана и пекао ракију. Из мрака су изашла четири партизана из групе Јеленића из Трнаве, одвели су га и убили.

(1.368-1.369, прма изјави Томице Јовановића из Трнаве/Јабучара аутору.)

1.370. Миладин Младеновић, рођен у Доњим Комарицама. Активни официр, током рата заменик команданта 3. крагујевачке бригаде, капетана Мирка Смиљанића. Скривао се у брдима изнад Комарица до краја 1945, када је ухапшен и одведен у Крагујевац. О њему више нико ништа није чуо. (Према изјави Миладиновог унука Горана аутору.)

Затворено за коментаре.