Списак жртава комуниста у Крагујевачком округу (817-1.026)

Делимичан списак жртава комуниста у Крагујевачком округу (цивили и ратни заробљеници убијени без суда или без правно ваљане пресуде)

ПИШЕ: Милослав Самарџић

 

817. Михајло С. Швабић из Божурње, син свештеника Светолика П. Швабића. Повукао се заједно са оцем у Босну крајем 1944, са четницима, и заједно су убијени код Калиновика пролећа 1945. Светолик је био свештеник у Врбичкој цркви у Аранђеловцу. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 35/46, од 7. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Светолику нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. На овом списку жртава Светолик је наведен под редним бројем 12. Михајло се не помиње у документима о конфискацији. (О убиству Михајла Швабића, према истраживањима Радета Главаша из Аранђеловца.)

818. Живорад Д. Тошић, “бив. из Тополе“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 9/46, од 7. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Живораду нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Према истраживању Радета Главаша, Живорада су убили крајем 1944. у Тополи.

819. Саво Нећак, “бив. из Тополе“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 23/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Сави нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Према истраживању Радета Главаша, је био жандарм у Тополи, родом је из западних крајева. Убијен је крајем 1944. у Тополи.

820. Милан Пантић из Вукосаваца. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 28/45, од 18. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милану нема шта конфисковати. “После своје смрти“ оставио је удовицу Зорку и малолетну децу Милоша и Верку, на имању које се сматра ситним сеоским поседом. Према истраживању Радета Главаша, Милана су убили ујесен 1944.

821. Душан Гавриловић из Вукосаваца. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 70/45, од 2. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Душану нема шта конфисковати. “После своје смрти“ оставио је удовицу Ружицу и малолетне синове Андрију и Будимира, на имању које се сматра ситним сеоским поседом. Према истраживању Радета Главаша, Душана су убили ујесен 1944.

822. Здравко Миливојевић из Вукосаваца. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 62/45, од 22. децембра 1945, оставио је целокупну Здравкову имовину његовој удовици и деци. Од непокретне имовине комисија је пописала 1,3 хектара земље, а од покретне једно говече, један астал, један кревет и једну столицу. Према истраживању Радета Главаша, Здравка су убили ујесен 1944.

823-824. Живојин Ђурђевић, кафеџија из Аранђеловца и Велибор Антић, приватни чиновник из Аранђеловца. Окружни народни одбор Крагујевац, актом Бр. 645, од 2. марта 1946, послао је Земљаској управи народних добара у Београду “упитне листове“ за Живојина и Велибора, “чија је имовина конфискована, као ратних злочинаца и народних непријатеља“. Према истраживању Радета Главаша, убијени су ујесен 1944.

825. Младен Илић из Аранђеловца. Окружни народни одбор Крагујевац, дописом Бр. 671, од 5. марта 1945, преноси Земљаској управи народних добара Србије молбу удовице “бившег народног непријатеља Младена Илића из Аранђеловца“, да јој се врати половина конфисковане вуновлачаре. Уз клицање комунистима, удовица је писала да је код покојног мужа била “робиња“ и да је “требало да дође ослобођење“, па да се и она “ослободи“. Према истраживању Радета Главаша, Младен је убијен ујесен 1944. “Волео је да попије и да галами против комуниста“.

826. Љубомир Шундић из Стојника. У допису бр. 1979, од 3. августа 1946, Окружни народни одбор Крагујевац пише Среском народном суду у Аранђеловцу да недостају одлуке о конфискацији имовине Љубомира Шундића. Према истраживању Радета Главаша, Љубомир је током рата повремено мобилисан у четнике. Ујесен 1944. комунисти су га одвели од куће и убили.

827. Милић М. Митровић, “бив. из Белосаваца“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 64/46, од 19. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милићу нема шта конфисковати. Према истраживању Радета Главаша, Милић је био четник, заробљен је септембра 1944. у Аранђеловцу, држан у “Бугарској штали“ и потом убијен.

828. Милован И. Прокић из Д. Шаторње. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 111/45, од 17. децембра 1945, закључио је да се “народном непријатељу“ Миловану нема шта конфисковати, јер је “живео на имању свога оца Илије, који је још жив“. Према истраживању Радета Главаша, Милован је био службеник у сеоској општини. Убијен је крајем 1944.

829. Милић Томашевић из Врбице. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 59/45, од 22. децембра 1945, закључио је да се “народном непријатељу“ Милићу нема шта конфисковати. Скромна имовина, од 2,42 хектара, остављена је његовој браћи, “пошто Милић није био жењен“. Према истраживању Радета Главаша, Милић је повремено мобилисан у четнике. Стрељан је ујесен 1944.

830. Гаврило Живановић из Вукосаваца. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 7/45-2, од 15. децембра 1945, одустао је од конфискације имовине “народних непријатеља“ Милорада и Гаврила, с образложењем да “Живановићи Гаврило и Милорад имају само 4,60 ха а да су од чланова уже породице оставили девет чланова“. Према истраживању Радета Главаша, Гаврила су убили ујесен 1944, док је Милорад, његов брат од стрица, емигрирао у Венецуелу. Милорад је током рата био наредник у четницима. У Венецуели је постао веома богат (власник рудника), изродио је петоро деце.

(817-830: ИАШ, Фонд Окружни народни одбор Крагујевац, К-39, као и према подацима истраживача Радета Главаша из Аранђеловца, датим аутору.)

 

831. Ђорђе Н. Домановић, рођен 1904. у Горњим Јарушицама, рат дочекао као учитељ у свом селу. Близак рођак Радоја Домановића. Био је резервни официр, капетан, током рата начелник интендантуре 2. шумадијског корпуса. Убијен од комуниста у болници Шумадијске групе корпуса у Младиковинама, у Босни, 27. априла 1945. године. (Према изјави Ђорђевог сина Данила аутору; Данилу је то посведочио очевидац.)

832-835. Раца Милије Радосављевић, Милорад Павловић и Малиша Ћирић из Горњих Јарушица и Микица Антонијевић из Великих Крчмара. Убијени су у болници Шумадијске групе корпуса у Младиковинама 27. априла 1945. године. Радосављевић је био тифусар. Били су 1906-1908. годиште, коморџије, под командом начелника интендантуре 2. шумадијског корпуса, капетана Ђорђа Домановића. (Према изјави Данила Доманивића из Г. Јарушица и Милорада Домановића из В. Крчмара аутору.)

836-837. “Бубица“ Срећковић и Здравко Радовановић из Великих Крчмара. Били су средње доби (око 40 година). Срећковић је убијен у затвору у Крагујевцу после рата. Имао је три ћерке, његова кућа у Срећковићима сада је пуста. Радовановића су убили у селу, између 1946. и 1948. године. (Према изјави Данила Доманивића из Г. Јарушица и Милорада Домановића из В. Крчмара аутору.)

838. Бранко Светолика Срећковић из Великих Крчмара. Крајем 1944. комунисти су убили Бранковог оца Светолика, у Капислани у Крагујевцу (на овом списку наведен је под бројем 186), док су Бранка мобилисали. Када је дошао на одсуство сазнао је да му је отац убијен. Вратио се у јединицу, а кући је ускоро јављено да је нестао када су га самог, са оружјем, упутили у прекоманду. О њему се више ништа није чуло. Ова кућа је променила презиме у Радосављевић, могуће је да се Бранко води под тим презименом. (Према изјави Данила Домановића из Г. Јарушица и Милорада Домановића из В. Крчмара аутору.)

839. Светислав Глишић, рођен 1920. у с. Поповић код Раче. Ујесен 1944. одлази са четницима као коморџија. Вероватно је убијен у порти цркве у Великим Крчмарима, са још једним бившим четником, пошто су се враћали својим кућама, а милиција их је пресрела на друму у овом селу. (Према изјави Којадина Радовановића из Великих Крчмара, Глишићевог брата од ујака, аутору.)

840. Потпоручник (поручник?) Петар Тркља, командант Неродимске бригаде 1. косовског корпуса. Рођен је 1908. у Мириловићима код Билеће, живео је у Прелезу код Урошевца. Октобра 1943. Гестапо га хапси на илегалном задатку у Приштини. Затворен је у Косовској Митровици, а пуштен августа 1944. Тада одлази код породице избегле у околину Груже. Крајем те године комунисти га хапсе и стрељају у Капислани у Крагујевцу. (Према изјави породице Тркља аутору.)

841. Миле (вероватно Милан) Вељковић из Крагујевца. Био је инжењер у Војно-техничком заводу. По доласку у Крагујевац, комунисти га хапсе и одводе у тамницу. Када су га пустили био је “сав сломљен“ и ускоро је преминуо од последица тортуре. (Изјава Љубинке Милошевић Видосављевић из Београда аутору. Љубинка је рођена и тада је живела у Крагујевцу. Вељковић је био отац њене најбоље другарице.)

842. Милутин Ђорђевић “Ера“ из Крагујевца, предратни војно-судски капетан. После 21. октобра 1941. био је принуђен да ступи у љотићевце. Стрељан је 24. или 25. октобра 1944. у Београду. (Изјава Љубише Ђорђевића из Крагујевца, аутору.)

843. Борисав Илић, апотекар из Крагујевца. Према извештају Окружног народног одбора Крагујевац, бр. 475, од 19. фебруара 1946, “извршена је секвестрација апотеке Борисава Илића“. Народни одбор за Крагујевац, дописом бр. 187, од 13. фебруара 1946, жалио се градском јавном тужиоцу да је ова апотека “сада без стручног лица“, тражећи да сде хитно нађе неки магистар фармације. (ИАШК, Фонд ОНО, К-39.) Борисав је био брат Богољуба, армијског генерала и бившег војног министра Краљевине Југославије. Хапшењем Борисава и конфискацијом његове имовине извршен је притисак на Богољуба да се врати из емиграције и подржи комунисте. Он је то и учинио и Борисав је пуштен из казнионице у Сремској Митровици, али је непосредно по пуштању преминуо од последица тортуре. Формално је ухапшен под оптужбом да крије лекове у кући, није му уважена одбрана да је у питању његов лек за срце, јер је био тежак срчани болесник. (Изјава Слободана Ћировића аутору.) Породична кућа Борисава Илића данас је Диспанзер за жене у Улици Светозара Марковића.

844. Петар Стојановић. Током рата писар у Сокобањи. Године 1944. премештен је у Алексинац. Комунисти су га ујесен 1944. ухапсили као присталицу Драже Михаиловића и стрељали у Крагујевцу (вероватно је био родом од Крагујевца). Извор: Историјски архив Ниш, Фонд Народни одобор среза Сокобањског, кутија 1, Списак некадашњих општинских службеника у Сокобањи (1941-1945). Према истраживањима Александра Динчића из Ниша.

845. Влада Пантовић из Претока, петогодишње дете, син Милана Пантовића, убијеног од комуниста 1941. године. Дете је отровано после рата, као последњи мушки потомак Пантовића, чиме су се обистиниле речи Средоја Урошевића: “Пантовиће треба искоренити“. Комунисти су укупно убили петорицу Пантовића из Претока (четворица су наведена раније, под редним бројевима 674-677), а њихово огромно богатство су конфисковали (“Светлост“, 4. март 2010, писмо Бранка Милосављевића, унука Тадије Пантовића, од његове ћерке Олге).

846. Милутин Милојевић, “бивши из Жабара“. Срески народни суд у Тополи обуставио је процес конфискације имовине “народног непријатеља“ Милутина, јер није имало шта да се одузме (ИАШК, Фонд ОНО, К-40). Према изјави Властимра Лакића из Жабара аутору, Милутин је био писар у сеоској општини. Ујесен 1944. комунисти су га одвели у Тополу и више није виђен. Властимир сведочи да је приликом ископавања темеља за нову пијацу у Тополи пронађено много костура.

847. Радослав М. Павловић, “бив. из Жабара“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 31/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Радославу нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине (ИАШК, Фонд ОНО, К-39). Породица је имала још једно презиме: Ђоловић. Према изјави Властимира Лакића из Жабара, аутору, и Радослав је одведен у Тополу и више није виђен.

848. Драгиша М. Митровић, “бив. из Жабара“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 29/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Драгиши нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине (ИАШК, Фонд ОНО, К-39). Према изјави Властимира Лакића из Жабара, аутору, Драгиша је одведен у Крагујевац, где му се губи траг. У рату је био четник, командир чете.

849-850. Ангелина и Милорад А. Терзић из Крћевца, брат и сестра. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 19/45, од 24. новембра 1945, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милораду нема шта конфисковати. Истог дана то је константовано и за “народног непријатеља“ Ангелину, одлуком Конф. бр. 23/45 (ИАШК, Фонд ОНО, К-39). Према изјави Милована Недељковића из Крћевца, аутору, комунисти су убили Милорада 23. фебруара 1943. у Крћевцу, а Ангелину другом приликом у Рајковцу, под оптужбом да су сарадници Немаца. Ангелина је била секретарица Живана Милованчевића, начелника Опленачког среза (недићевска администрација). Живан је убијен после рата, на овом списку наведен је под редним бројем 252.

851. Светозар В. Чварковић, “бив. из Крћевца“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 22/45, од 24. новембра 1945, утврдио је да се “народном непријатељу“ Светозару нема шта конфисковати. (ИАШК, Фонд ОНО, К-39). Према изјави Милована Недељковића из Крћевца, аутору, Светозар је после престанка ратних дејстава ујесен 1944. стрељан у Аранђеловцу.

852. Света Србуљ, учитељ у Крћевцу, по националности Хрват. Убијен од комуниста 23. фебруара 1943. у Крћевцу. Према изјави Милована Недељковића из Крћевца, аутору.

853. Милутин Никетић из Крћевца. Био је поштар у Београду. Комунисти су га убили прве ратне године, у Крћевцу. Према изјави Милована Недељковића из Крћевца, аутору.

854-855. Ага и Рајко Манојловић из Крћевца. Ујесен 1944. комунисти их одводе и губи им се сваки траг. Према изјави Милована Недељковића из Крћевца, аутору

Следи допуна списка рањеника и болесника убијених у болници Шумадијске групе корпуса у Младиковинама, 27. априла 1945. године:

856. Ћиро Ћировић из Опланића, наредник, убијен као тифусар.

857. Радован Бојовић из Пајсијевића, потпоручник. Том приликом убијен је и његов четрнаестогодишњи брат Властимир, који је на овом списку наведен под редним бројем 571.

858-859. Живота Димитријевић и Раденко Мишковић из Борча. Мишковић је био богослов.

860-862. Радиша В. Аксентијевић, Љубиша Умељић и Драгољуб Умељић “Поп“ из Опланића.

863. Раденко Јанковић из Коњуше.

(856-863: Б. Јевтић, “ЈВуО у Шумадији“.)

 

864. Др Стеван М. Димитријевић, рођен 1892. у селу Рабровац код Смедеревске Паланке, директор болнице у Тополи. Ујесен 1944. пошао је пут Босне, као један од лекара Горске краљеве гарде. Комунисти су га огласили за “народног непријатеља“ и конфисковали му имовину (ИАШК, Фонд ОНО, К-39). Није се вратио из Босне. (Према раду Б. Јевтића “ЈВуО у Шумадији“.)

865-866. Драгутин М. Драгутиновић и његов син Живомир из Влакче. Срески суд у Тополи послао је Окружном народном одбору Крагујевац податке о конфискацији Драгутинове имовине. Његов син се овде не помиње, а наведено је још десетак лица. Драгутин и Живомир нису се вратили из Босне (изјава Милана Петровића из Влакче, аутору.)

867. Светозар Т. Гајић, “бив. из Влакче“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 45/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Светозару нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Према изјави Милана Петровића из Влакче, аутору, Светозар је током рата био сеоски четовођа; није се вратио из Босне.

868. Борисав Д. Миловановић, “бив. из Влакче“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 47/46, од 12. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Борисаву нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Према изјави Милана Петровића из Влакче, аутору, Борисав је током рата био четник, имао је чин наредника; није се вратио из Босне.

869-870. Мирко и Милован М. Обрадовић, “бив. из Влакче“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 44/46, од 12. фебруара 1946, утврдио је да се “народним непријатељима“ Мирку и Миловану нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Према изјави Милана Петровића из Влакче, аутору, Мирко је током рата био четник; није се вратио из Босне.

871-872. Живадин Т. Цветић и Милисав Ј. Цветић из Гунцата. Народни срески суд за срез Гружански, одлуком Д. бр. 11/46, утврдио је да “народни непријатељи“ браћа Милорад и Милисав Ј. Цветић немају имовину која би им се могла конфисковати. Милисав је рањен и заробљен у Губеревцу 1947, а потом убијен, Милорад је преживео Босанску голготу. Живадин је заробљен као тифусар 1945. и стрељан у Бањалуци. Према истраживању Зорана Недељковића из Крагујевца.

873. Владимир Радисављевић из Г. Комарица. Срески народни суд за срез Крагујевачки, одлуком И. 22/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да се Владимиру нема шта конфисковати. Срески народни одбор за срез Крагујевачки обавестио је овај суд, актом бр. 745/46, да је Владимир Радисављевић – Милисављевић оглашен за “народног непријатеља“ и да је потребно да му се “сходно члану 28 Закона о конфискацији изврши конфискација целокупне покретне и непокретне имовине“. Према изјави Милинка Ђурђевића из Г. Комарица, аутору, Владимир је мобилисан у четнике крајем лета 1944. Последњи пут је виђен у Лађевцима, почетком октобра. Више се ништа о њему није чуло.

874. Душан Милановић из Г. Комарица. Срески народни суд за срез Крагујевачки, одлуком И-27/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да се Душану нема шта конфисковати. Срески народни одбор за срез Крагујевачки обавестио је овај суд, актом бр. 750/46, да је Душан оглашен за народног непријатеља и да је потребно спровести конфискацију. У одлуци пише да је Душан “од уже породице оставио и то: мајку Јелу, жену Владанку, ћерку Слободанку и брата Данка“. Према изјави Милинка Ђурђевића из Г. Комарица, аутору, Душан је мобилисан у четнике крајем лета 1944. Последњи пут је виђен у Лађевцима, почетком октобра. Више се ништа о њему није чуло.

875. Милен Јанковић из Г. Комарица. Срески народни суд за срез Крагујевачки, одлуком И-28/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да се Милану нема шта конфисковати. Срески народни одбор за срез Крагујевачки обавестио је овај суд, актом бр. 751/46, да је Милен оглашен за народног непријатеља и да је потребно  спровести конфискацију. Према изјави Милинка Ђурђевића из Г. Комарица, аутору, Милен је мобилисан у четнике крајем лета 1944. Последњи пут је виђен у Лађевцима, почетком октобра. Више се ништа о њему није чуло.

876. Радисав Стевановић из Г. Комарица. Према изјави Милинка Ђурђевића из Г. Комарица, Радисав је крајем лета 1944. био мобилисан у четнике. Дезертитрао је, а на дедину примедбу да се тако не бране краљ и отаџбина, вратио се у јединицу. Последњи пут је виђен у Лађевцима, почетком октобра. Више се ништа о њему није чуло.

877. Живота Милановић из Г. Комарица. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 24/45, од 12. фебруара 1946. године, “народном непријатељу“ Животи није се имало шта конфисковати. Према изјави Милинка Ђурђевића из Г. Комарица, аутору, Живота, кога су звали “Пура“, је током рата био равногорски омладинац, вероватно у близини Врховне команде. О њему се после рата ништа није чуло.

878. Жика М. Милојевић из Г. Комарица. Срески народни суд за срез Крагујевачки, одлуком И-23/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да се Жики нема шта конфисковати. Срески народни одбор за срез Крагујевачки обавестио је овај суд, актом бр. 746/46, да је Жика М. Милојевић оглашен за “народног непријатеља“ и да је потребно спровести конфискацију. Према изјави Милинка Ђурђевића из Г. Комарица, аутору, Жика је током рата био у љотићевцима. После рата фамилија није ништа сазнала о њему.

879. Радован М. Ђорђевић из Г. Комарица. Срески народни суд за срез Крагујевачки, одлуком И-26/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да Радован нема имовине за конфискацију. Срески народни одбор за срез Крагујевачки обавестио је овај суд, актом бр. 749/46, да је Радован оглашен за “народног непријатеља“ и да је потребно спровести конфискацију. Даље у одлуци пише да је Радован “од уже породице оставио и то: жену Милосију, синове Драгољуба и Душана и ћерку Десанку“. Према изјави Милинка Ђурђевића из Г. Комарица, аутору, Радован је током рата био у љотићевцима. После рата фамилија није ништа сазнала о њему.

(865-879: Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Фонд ОНО, К-39)

 

Један од најважнијих извора за састављање списка жртава комуниста у Крагујевачком округу, јесу документа о конфискацији. Док су документа судова који су одлучивали о животу и смрти готово потпуно уништена, или макар склоњена на неко и данас непознато место, остало је доста архивске грађе о одузимању имовине. Наиме, стрељања по осуди, или ликвидације без пресуде, пратиле су одлуке о конфисакцији, које су прослеђиване тзв. народним одборима: окружним, среским и месним. У тим одлукама, о “народним непријатељима“ по правилу се говори у прошлом времену и углавном се користи фраза “бивши“. И заиста, поређењем са другим изворима, или провером код породица жртава, установили смо да су у највећем броју случајева комунисти заиста ликвидирали особе о којима је реч.

Са одговарајућим подацима, те особе су већ унете на овај списак.

Међутим, у мањем броју случајева, односно, у тачно 22 случаја која су нам до сада позната, испоставило се да су особе које су комунисти сматрали бившим ипак преживеле погром.

На пример, из одлуке Среског народног суда у Аранђеловцу, Конф. бр. 7/45, од 15. децембра 1945. године, произилази да више нису били међу живима Гаврило Живановић и његов брат од стрица Милорад Живановић из Вукосаваца. Провером смо установили да је Гаврило убијен, а да је Милорад емигрирао у Венецуелу.

Или, из одлука Среског народног суда за срез Крагујевачки, бр. 29 и 25, од 12. и 13. фебруара 1946, произилази да су ‘‘народни непријатељи’‘ Милисав Милојевић и Миодраг Андрић из Г. Комарица већ били ликвидирани. Испоставило се, међутим, да су обадвојица емигрирала у Енглеску, а да се Андрић тридесетак година касније чак вратио у своје родно село.

Овакви случајеви свакако су последица масовних, стихијских ликвидација: у Словенији је убијено око 3.000 заробљених љотићеваца (Милојевић и Андрић били су љотићевци), у Аранђеловцу је 5. крајишка дивизија за неколико дана убила преко 500 заробљених четника и других ‘‘народних непријатеља’‘ (па су у брзини мислили да су ликвидирали и Милорада Живановића), у Источној Босни је после завршетка Другог светског рата и објављене амнестије само од 13. до 20. маја 1945. године убијено најмање 9.300 заробљених четника и цивила који су се кретали уз Врховну команду, итд.

Имена 22 поменуте особе које су преживеле биће наведена касније, ради олакшавања посла будућим истраживачима. Надајмо се да ће тих особа на крају бити знатно више.

Према томе, док је у претходном делу списка, са 879 наведених имена, извесно да је реч о ликвидираним особама, у наредном делу списка појавиће се и имена мањег броја особа које су успеле да се спасу. У сваком случају, и те особе су осуђене и као ‘‘народни непријатељи’‘ и на конфискацију, па документа која доносимо могу бити од користи у евентуалним процесима рехабилитације и повратка имовине.

Читаоце који имају ма какве податке о њима, молимо да се јаве редакцији.

880. Миодраг Д. Кузмић, “бив. из Шуме“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 59/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Миодрагу нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

881. Милан М. Кузмић, “бив. из Г. Трнаве“.  Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 10/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милану нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

882. Предраг Л. Лазаревић, “бив. из Клоке“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 56/46, од 11. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Предрагу нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

883. Милоје М. Живановић, “бив. из Г. Трнаве“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 17/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милоју нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

884. Радисав И. Живановић, “бив. из Винче“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 20/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Радисаву нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

885. Младен Ж. Бранковић, “бив. из Божурње“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 36/46, од 7. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Младену нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

886. Драгиша А. Благојевић, “бив. из Јунковаца“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 58/46, од 11. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Драгиши нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

887. Милентије Б. Гарашанин, “бив. из Тополе“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 25/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милентију нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

888. Михаило Р. Станковић, “бив. из Жабара“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 30/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Михаилу нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

889. Милоје М. Милојевић, “бив. из Јунковца“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 57/46, од 11. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милоју нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

890. Драгиња В. Величковић, “бив. из Божурње“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 39/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Драгињи нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

891. Драгољуб Ж. Величковић, “бив. из Божурње“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 38/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Драгољубу нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

892. Милован Б. Николић, “бив. из Овсишта“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 33/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Миловану нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

893. Борисав Бошко Тодоровић, “бив. из Клоке“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 55/46, од 14. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Борисаву нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

894. Петар Шуковић, “бив. из Г. Трнаве“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 14/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Петру нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

895. Милосав Р. Тадић, “бив. из Влакче“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 41/46, од 12. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милосаву нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

896. Драгољуб М. Раденковић, “бив. из Влакче“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 43/46, од 12. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Драгољубу нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

897. Живан Ђ. Чолић, “бив. из Тополе“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 22/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Живану нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

898. Љубисав Ч. Рајковић, “бив. из Клоке“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 54/46, од 12. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Љубисаву нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

(880-898: Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Фонд ОНО, К-39)

 

899. Адам Мијајловић, земљорадник из Лужница. Окружни народни одбор Крагујевац, актом Бр. 645, од 2. марта 1946, послао је Земаљској управи народних добара у Београду “упитне листове“ за три лица, “чија је имовина конфискована, као ратних злочинаца и народних непријатеља“. Остала двојица су Живојин Ђурђевић, кафеџија из Аранђеловца, и Велибор Антић, приватни чиновник из Аранђеловца, који су раније наведени на списку жртава (редни бројеви 823 и 824).

900-901. Живадин Живановић из Вучића и Чедомир Златић из Вишевца. Окружни народни одбор Крагујевац питао је актом Конф. бр. 781, од 9. марта 1946, Срески народни суд за срез Лепенички у Рачи, о стварима везаним за конфискацију имовине поменутих “народних непријатеља“. Поменута су и имена Петра Урошевића из Аранђеловца и Милана Живановића из Раче, која су наведена раније (редни бројеви 49 и 345). За сву тројицу пише да су покојни.

902. Бошко Д. Ристић, земљорадник из Д. Трнаве. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 11/46, од 28. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Бошку нема шта конфисковати, јер он “у моменту своје смрти правно није имао никакве своје имовине“.

903. Адам З. Радојковић. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 50/46, од 28. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Адаму нема шта конфисковати. “Покојни Адам нема имовине уписане на своје име“, записано је у одлуци.

904-905. Радован и Радомир Стевановић из Жабара, рођена браћа. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 27-28/46, од 26. фебруара 1946, утврдио је да се “народним непријатељима“ Радовану и Радомиру нема шта конфисковати. Они су “од уже породице оставили“ шесторо чељади, на малом земљишном поседу.

906. Мирослав Ј. Марковић из Пласковца. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 27/45, од 25. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Мирославу нема шта конфисковати, јер је “оставио после своје смрти“ само мајку, на малој окућници. Одлуком Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Зл. бр. 3887, од 27. августа 1945, “оглашен је за ратног злочинца“. Окружни народни одбор Крагујевац, актом бр. 1975, од 3. августа 1946, тражио је од Народног одбора у Тополи податке о величини Мирослављеве куће, “која је конфискована“.

907. Живојин Љ. Радојичић из Д. Трнаве. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 12/46, од 26. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Живојину нема шта конфисковати. “Покојни Живојин“ имао је мајку, жену и сина, а мало земље.

908. Миодраг Ђ. Стевановић, “бив. из Г. Трнаве“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 15/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Миодрагу нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

909. Милорад П. Николић, “бив. из Овсишта“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 34/46, од 7. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милораду нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Био је мајор Краљевине Југославије, рат је провео у селу, потпуно пасиван. Убијен је вероватно 17. децембра 1944. у Тополи, маљем. Милорадова сестра Миланка покушавала је да нађе његове посмртне остатке. Сазнала је да је бачен у бунар, који је потом затрпан, а налазио се у дворишу општинског суда у Тополи или у непосредој близини. Према изјави Милорадових потомака, аутору.

910. Радован Ж. Јанковић, “бив. из Винче“. Срески народни суд у Тополи, одлуком од 6. фебруара 1946, без броја, утврдио је да се “народном непријатељу“ Радовану нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

911. Живомир Д. Јаковљевић, “бив. из Божурње“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 37/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Живомиру нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

912. Будимир А. Миличић, “бив. из Загорице“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 32/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Будимиру нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

913. Милан Б. Ненадовић, “бив. из Клоке“. Срески народни суд у Тополи, одлуком од 12. фебруара 1946, без броја, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милану нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Озна из Тополе послала је шефу Озне у Крагујевцу, Станку Матијашевићу “Курјаку“, извештај о лицима из тог краја која су се налазила у затвору у Крагујевцу. За Милана се каже: “По занимању земљорадник. Отворени непријатељ нашег покрета. Малтретирао и тукао наше симпатизере. Достављао податке о кретању партизана“. (Ж. В. Зиројевић, М. К. Војиновић, пут до пакла и натраг, 245.)

914. Тихомир С. Антонијевић, “бив. из Шума“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 61/46, од 13. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Будимиру нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

915. Милорад В. Илић, “бив. из Трнаве“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 13/46, од 6. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милораду нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине.

916. Станислав Костић – Симић из Букуровца. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, К-бр. 117/45, од 21. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Станиславу није се имало шта конфисковати.

917. Живота Томић из Ресника. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-377/45, од 21. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Животи није се имало шта конфисковати.

918. Живадин Д. Марковић из Маршића. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 4/46, од 21. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Живадину није се имало шта конфисковати.

919. Богоје Богдановић из Церовца. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-402/45, од 21. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Богоју није се имало шта конфисковати.

920. Бранко Симић из Чумића. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 401/45, од 25. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Бранку није се имало шта конфисковати.

921. Михаило Бечановић из Гунцата. Срески народни суд за срез Гружански, одлуком Д. бр. 19/46, од 20. фебруара 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Михаилу нема шта конфисковати. “Ситно сељачко газдинство“ остављено је његовој жени и његовом брату.

922. Ратко Швабић из Вињишта. Срески народни суд за срез Гружански, одлуком Д. бр. 171/45, од 25. фебруара 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Ратку нема шта конфисковати.

923. Мирослав Ж. Благојевић из Г. Трнаве. Окружни народни одбор Крагујевац, дописом Бр. 634/45, од 5. септембра 1946, тражио је од Среског суда у Тополи да се конфискује имовина “народном непријатељу“ Мирославу. Срески суд је на полеђини дописао да се ни овом “народном непријатељу“ нама шта конфисковати.

924. Војислав Стојановић из Баточине. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 46/46, од 25. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Војиславу није се имало шта конфисковати.

925. Милоје Т. Несторовић из Ресника. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 41/46, од 25. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Милоју није се имало шта конфисковати.

926. Милован Ј. Живић, “бивши официр бивше Југословенске војске из Ресника“. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 43/46, од 25. фебруара 1946, ни “народном непријатељу“ Миловану није се имало шта конфисковати.

927. Божидар Тодоровић из Ресника. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 44/46, од 24. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Божидару није се имало шта конфисковати.

928. Сретен М. Катанић из Лужница. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 53/46, од 28. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Сретену није се имало шта конфисковати.

(899-928: Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Фонд ОНО, К-39)

 

929. Драгиша Петровић из Влакче, рођен 1926, убијен маја 1945. у јами Понор код Фоче. Четник Горске краљеве гарде, предао се после Битке на Зеленгори, према објави о амнестији. Према изјави Милана Петровића из Влакче, аутору. Драгиша је био брат Милановог деде, а о начину страдања породица је сазнала од партизана из села који се у то доба налазио у области Понора.

 

930. Ранко М. Глигоријевић из Шума. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 62/45, од 26. фебруара 1946, утврдио је да се “народном непријатељу“ Ранку нема шта конфисковати. Оставио је само 1,33 хектара земље, а у кући жену и двоје ситне деце.

931-933. Милија Мијајловић, земљорадник из Ресника, Љубиша Ч. Павловић, ученик из Крагујевца и Благоје Маринковић, земљорадник из Даросаве. У допису Окружног народног одбора Крагујевац Земаљској управи народних добара Србије, бр. 851 од 16 марта 1946, помињу се као “лица чија је имовина конфискована као ратних злочинаца и народних непријатеља“. Поред њих наведен је и свештеник Бошко Живадиновић из Баљковца, који је наведен раније на овом списку (број 11).

934. Милорад Петрашиновић из Д. Сабанте. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-399/45, од 19. марта 1946, “народном непријатељу“ Милораду није се имало шта конфисковати. Оставио је пет чланова породице на 6,4 хектара земље слабог квалитета.

935. Станимир Н. Најдановић из Церовца. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 63/46, од 20. марта 1946, “народном непријатељу“ Станимиру није се имало шта конфисковати.

936. Стеван Б. Илић из Ботуња. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 61/46, од 21. марта 1946, “народном непријатељу“ Стевану није се имало шта конфисковати.

937. Милоје М. Дедић из Ресника. Сачуван је допис Окружног народног одбора Крагујевац Одељењу за индустрију и рударство, истог одбора, у вези конфискације воденице “народног непријатеља“ Милоја.

938. Борисав Микић из Лужница. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 20/46, од 12. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Борисаву није се имало шта конфисковати.

939. Миладин Вићентијевић из Лужница. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 14/46, од 12. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Миладину није се имало шта конфисковати.

940. Милован Сретена Глишић из Лужница. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 10/46, од 11. фебруара 1946, “народном непријатељу“ Миловану није се имало шта конфисковати.

941. Радован Радовановић из Лужница. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 13/46, од 12. фебруара 1946, ни Радовану се није имало шта конфисковати. Према образложењу, “народни непријатељ Радован од уже породице је оставио и то: мајку Илинку и ћерке Рајну, Кату и Злату“, којима је остављена окућница од 3,41 хектара, на којој су живеле.

942. Живота Славковић из Лужница. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 21/46, од 12. фебруара 1946. године, “народном непријатељу“ Животи није се имало шта конфисковати.

943. Војислав Ч. Павловић из Лужница. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 16/46, од 12. фебруара 1946. године, “народном непријатељу“ Војиславу није се имало шта конфисковати.

944. Драгослав Симовић из Ђурисела. Народни срески суд за срез Гружански, одлуком Д. бр. 166/45, од 25. децембра 1945, утврдио је да се “народном непријатељу“ Драгославу нема шта конфисковати. Имао је четири сина, па је његов скромни иметак остављен њима, “под теретом уживања жене и мајке народног непријатеља“.

945. Владислав Јеремић из М. Петковића. Земаљска управа народних добара, при Председништву народне владе Србије, актом Бр. 3517/45, од 5. априла 1946, тражила је од Окружног народног одбора Крагујевац да се конфискује Владислављева имовина, јер је “оглашен“ за ратног злочинца, “као четник Д.М.“

946. Аранђел Радисављевић из Букуровца. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр. 66/46, од 8. априла 1946, “народном непријатељу“ Аранђелу није се имало шта конфисковати. Осуђен је “и на казну конфискације“ пресудом Дивизијског суда Прве армије у Крагујевцу, Бр. 1622/45, а та пресуда није сачувана у архиву.

947-950. Милорад Павловић из Љубичевца, Михајило Николић из Блазнаве, Света Радичевић из Маслошева и Стеван Јеремић из Д. Шаторње. Окружни народни одбор Крагујевац, актом Бр. 1166, од 11. априла 1946, распитивао се о процесу конфискације имовине поменутих “народних непријатеља“, као и Ратомира Цветковића из Блазнаве, Боривоја Ђуровића из Аранђеловца и Милована Прокића из Д. Шаторње, који су раније наведени на списку стрељаних (бр. 343, 282 и 828). Николићу је суђено 26. октобра 1945. у Тополи заједно са Драгославом Ђорђевићем из Влакче.

Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 112/45, од 14. јануара 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Михајилу Николићу нема шта конфисковати. Скромна имовина, од 1,02 хектара, остављена је удовици Даници и сину Радославу.

Земаљска управа народних добара Србије, дописом Бр. 2596/45, од 4. априла 1946, тражила је од Окружног народног одбора Крагујевац да се спроведе процес конфискације имовине Свете Радичевића.

У писму бр. 2116 од 17. септембра 1946. године, Окружни народни одбор у Крагујевцу тражи од Среског народног одбора у Аранђеловцу да спроведе секвестрацију Животине имовине Стевана Јеремића, као и Животе Савића из Марковца, који ће бити наведен касније, према другом документу. (Извор за Јеремића и Марковића: Историјски архив Шумадије у Крагујевцу, Фонд ОНО, К-40.

951. Милан Р. Цветковић из Блазнаве. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 83/46, од 25. маја 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Милану нема шта конфисковати. Осуђен је пресудом Врховног суда ФНРЈ, бр. 433/46 од 28. априла 1946, “поред осталих казни и на казну конфискације“. Пресуда Врховног суда не налази се у архиву.

952-953. Милија Марковић и Милан Шевић. Управа народних добара Србије, актом Бр. 3974 од 14. јула 1945, Војном суду Команде крагујевачке војне области потврђује пријем пресуда за четири лица. Није наведено одакле су Марковић и Шевић. Шевићи су из околине Аранђеловца. Друга два лица чије пресуде су примљене, Војислав Симовић и Драгутин Тодоровић, наведена су раније на овом списку (бр. 325 и 321).

954. Живадин Жика из М. Планице у Гружанском срезу (нечитко презиме). Земаљска управа народних добара Србије, актом Бр. 4606/45, од 8. априла 1946, обавестила је Окружни народни одбор Крагујевац да му уступа предмет секвестрације Живадинове имовине. У прилогу је и писмо Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Зл. бр. 1859, од 21. јула 1946, да је Живадин оглашен за ратног злочинца.

955. Мирко Васић. Окружни народни одбор Крагујевац актом Бр. 1192 од 17. априла 1946, обавештава Народни одбор за срез Орашачки да нису добро попуњени упитници за конфискацију за Ђурђа Ђуру Алексића и Мирка Васића, односно да им није конфискована сва имовина. У случају Алексића, комисији је промакла ковачница, а у случају Васића куће, вајати, итд. Не наводи се одакле су. Алексић је трговац из Аранђеловца, убијен од комуниста 1943. године (на овом списку наведен је под бројем 47).

956. Милосав Прешић из Лапова. Сачуван је допис Окружног народног одбора Крагујевац Земаљској управи народних добара Србије, о слању попуњених упитника за конфискацију Милосављевог млина. Овај допис носи редни број 1195, а послат је 26. априла 1946.

(930-956: Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Фонд ОНО, К-39)

 

957-965 Љубомир Петровић из Клоке, Милета Милосављевић из Клоке, Адам Г. Николић из Маскара, Живадин М. Тодоровић из Наталинаца, Живан М. Лазаревић из Клоке, Љубомир М. Карић из Влакче, Светислав М. Прокић из Трнаве, Драгурин Драгутиновић из Влакче и његов син Живомир. Срески суд у Тополи послао је Окружном народном одбору Крагујевац податке о конфискацији имовине наведених лица, с тим што се овде не помиње Живомир Драгутиновић, који је са оцем отишао у Босну и ни један ни други нису се вратили (изјава Милана Петровића из Влакче, аутору).

На списку су још и Мирослав Ј. Марковић из Пласковца,  Данило Недељковић и Петар Урошевић, који су наведени раније на овом списку (редни бројеви 906, 496 и 49), затим мајор Светозар М. Богићевић из Клоке, који је емигрирао и погинуо је у саобраћајној несрећи у Енглеској педесетих година. Најзад, на списку су и лица која нису из Крагујевачког округа: Константин Д. Поп-Христић из Младеновца, Будимир Д. Швабић из Београда и В… и Славко Јокић из Београда. Осим за Јокиће, уз свако име стоји назнака “бивши“.

966. Никола Димић, кафеџија из Крагујевца. Окружни народни одбор Крагујевац писао је 2. марта 1946, актом Бр. 746, Среском народном одбору Крагујевац, да испита случај конфискације Димићеве имовине. Имовина је била конфискована пре доношења одлуке о конфискацији. У предмету је и жалба кафеџијине жене Љубинке, која је одбијена.

967. Живан Андровић из Десимировца. Према решењу Среског народног суда за Град Крагујевац, Р-186/45, од 8. фебруара 1946, “обуставља се поступак конфискације имовине ратног злочинца и народног непријатеља Андровић Живана, бившег капетана друге класе“ – јер се нема шта конфисковати. Осуђен је извршном пресудом Војног суда Војне области централне Србије – веће при пожаревачком војном подручју, Суд. бр. 70/45, од 17. априла 1945. године, и на конфискацију 40% имовине. У образложењу је наведен исказ Живанове жене Емилије, о имовном стању, који је узет као тачан, “јер нема никаквих доказа о супротном“.

968. Милентије М. Јаковљевић из Баточине. Према одлуци Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-65/46, од 25. марта 1946, обустављен је поступак конфискације “осуђеног“, јер је утврђено да он “нема никакве имовине“. Осуђен је пресудом Окружног народног суда КЗП 56/45 “и на казну конфискације целокупне имовине“.

969. Милан С. Милановић из Ботуња. Према одлуци Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-60/46, од 27. марта 1946, обустављен је поступак конфискације “народног непријатеља Милана Милановића“, јер је утврђено да он “нема имовине која би му се по Закону о конфискацији могла конфисковати“. Нешто земље која се водила на Милана остављено је “ужој породици народног непријатеља“. Конфискацију је тражио Срески народни суд у Јагодини, актом Бр. конф. 9546, од 7. марта 1946. Овде се Милан назива “ратним злочинцем“.

970. Миливоје Алексић, “бивши капетан из Крагујевца“. Сачуван је допис Окружног народног одбора Крагујевац, Бр. 1022, од 30. марта 1946, Земаљској управи народних добара Србије, о слању упитних листова за конфискацију имовине лица “чија је имовина конфискована као ратних злочинаца и народних непријатеља“. Поред Алексића, на списку су и Радован Поповић, земљорадник из Прогороваца, и Мијајло Петровић, трговац из Аранђеловца, који су наведени раније (бр. 521 и 50). У ово доба Поповић је био у бекству, убијен је 6. новембра 1948. године.

971. Срећко Лазаревић из Пајсијевића. Народни срески суд за срез Гружански, одлукама Д. бр. 46 и 47, од 31. марта 1946, обуставио је процес конфискације Срећкове имовине. Њега је Окружни народни суд у Крагујевцу, пресудом КЗП-86/46, осудио “и на казну конфискације целокупне имовине“. Имао је “кућу од слабог материјала“ и 1,6 хектара земље, па је то, као егзистенцијални минимум, остављено његовој невенчаној жени Миленији, старој 60 година. Срећко је био резервни капетан прве класе “бивше Југословенске војске“.

972. Жика Тимотијевић из Котраже. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 2/46, од 3. августа 1946, закључио је да се Жики нема шта конфисковати. Живео је на имовини свога оца, “који је и данас жив, а на тој имовини нема синовљевог приновка“.

973. Драгољуб Глишић, “бив. из Маслошева“. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 25/45, од 16. новембра 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Драгољубу нема шта конфисковати. Конфискациона комисија пописала је само 1,89 хектара земље, један шпорет, један кревет, једну кацу, два бурета, једно јуне и пет кокошака, па је одлучено да се то остави Драгољубовој удовици Радмили и сину Живомиру.

974. Милан Недељковић из Д. Шаторње. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 169/45, од 30. јануара 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Милану нема шта конфисковати, јер је “оставио“ мало имање, “а од чланова уже породице жену и два сина, који се сви баве земљорадњом као јединим и главним занимањем“.

975. Радован Јоковић, “бив. из Котраже“. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 87/45, од 21. новембра 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Радовану нема шта конфисковати. Скромна имовина остављена је удовици Јаворки и ћеркама Миланки, Бранки и Слободанки.

976. Љубинко М. Илић, “бив. из Тополе“. Решењем среског народног суда у Тополи, Конф. бр. 16/46, од 25. јануара 1946, утврђена је “немаштина имовине ратног злочинца Илића М. Љубинка бив из В. Тополе, пошто исти нема имовине која би могла доћи под удар Закона о конфискацији“.

977. Алекса А. Алексић, “бив. из Клоке“. Решењем среског народног суда у Тополи, Конф. бр. 2/46, од 26. јануара 1946, утврђена је “немаштина имовине ратног злочинца Алексић А. Алексе“. У образложењу пише да је Алексић оглашен за ратног злочинца 24. септембра 1945, одлуком Земаљске комисије Србије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.

978. Аранђел Р. Лакић из Тополе. Решењем среског народног суда у Тополи, Конф. бр. 1/46, од 25. јануара 1946, утврђена је “немаштина имовине ратног злочинца Лакића Р. Аранђела“. Осуђен је пресудом Окружног народног суда у Крагујевцу, Кзп. 265/45 од 15. октобра 1945. и на казну конфискације “целокупне имовине“.

979. Зорка С. Србуљ, учитељица, “бив. из Тополе“. Решењем среског народног суда у Тополи, Конф. бр. 1а/46, од 25. јануара 1946, утврђена је “немаштина имовине ратног злочинца Србуљ С. Зорке“. Осуђена је пресудом Окружног народног суда у Крагујевцу, Кзп. 265/45 од 15. октобра 1945. и на казну конфискације “целокупне имовине“. Света Србуљ, учитељ у Крћевцу, вероватно Зоркин муж, убијен од комуниста 23. фебруара 1943. и наведен је на овом списку под бројем 852.

980. Милован Милошевић из Пајазитова. Према одлуци Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-238 и 342/45, од 21, јануара 1946, обустављен је поступак конфискације, јер Милан није имао покретне имовине, док је непокретна имовина, као “минимум земљишног поседа неопходан за егзистенцију“, остављена његовој жени Роси, сину Радоњи и ћерки Мири. Милан је осуђен пресудом Војног суда крагујевачког војног подручја, Из. бр. 140/45, од 24. августа 1945. године, “и на казну конфискације“. Као ни већина других пресуда, ни ова није сачувана у архиву.

(957-980: Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Фонд ОНО, К-39)

 

981-991. Слободан Николић, Лазар Дамјановић, Добросав Радосављевић, Фрањо Лончарић, Бранислав Глигоријевић, Исидор Радовановић, Феликс Вољч, Јоже Стрмоле, Светислав Пантовић, Стеван Стефановић и Петар Алексијевић (руски емигрант), сви из Крагујевца. У извештају Управе народних добара Окружног народног одбора Крагујевац, од 2. фебруара 1946, помињу се као “народни непријатељи“ којима је конфискована покретна и непокретна имовина.

На списку су још и Константин Константиновић (овде пише Костадин Костадиновић), Никола Алемпијевић, Рудолф Швебел и Миливоје Алексић, који су раније наведени на списку, затим Светозар Т. Тасић, убијен од усташа код Праче (према изјави др Душана Илића из Крагујевца, аутору) и Василије Јеличић из Бадњевца (љотићевац који је током рата батинао грађане са по 50 батина у центру, код “Пека“; према изјави др Илића, после рата је нестао, вероватно је убијен од комуниста).

Такође, овде су и подаци о конфискацији имовине Моше Елија, али се не види по ком основу.

Извештај је сачињен по наређењу Окружног народног одбора Крагујевац, Бр. 713 од 8. октобра 1945.

У Архиву је сачуван и допис Среског народног суда за срез Гружански, Д. бр. 74/45, од 24. априла 1946, Окружној управи народних добара, о конфискацији имовине Стевана Стефановића (овде пише: Стефановића) из Станова. Каже се да је он осуђен пресудом Окружног народног суда Кзп. бр. 61/45.

992-1001. Перивоје Илић, Жарко Димитријевић, Велибор Вучковић, Живан Андровац, Милија Радовановић, “бив. благајник фабрике шећера у Ћуприји“, Милош Улић, “бив. поручник СДС“, Милан Милановић, “бив. трговац из Крагујевца“, Душан Солдатовић, “бивши трговац из Крагујевца“, Ђорђе Луковић и Светозар Стефановић.

Ово су “народни непријатељи“ из Крагујевца који се наводе у извештају Управе народних добара Окружног народног одбора Крагујевац од 3. марта 1946.

Живану Андровцу и Александру Поповићу није се имало шта конфисковати, док је у случају Радовановића, Улића, Милановића и Солдатовића процес конфискације био у току. Помињу се и имена и имена из претходног извештаја, од 2. фебруара, затим Драгомир Симовић, трговац, бивши председник Општине Крагујевац, полицајац Александар Поповић, апотекар Бора Илић и кафеџија Никола Димић, који су наведени раније на овом списку.

1002. Јеротије Живановић из Кнића. Срески народни суд за срез Гружански, актом Д. бр. 197/45, од 24. априла 1946, шаље Управи народних добара Окружног народног одбора Крагујевац захтев за конфискацију Јеротијеве имовине, напомињући: “Пресуду Војног суда о казни, овај суд није ни имао“. Иста напомена постоји и у случају Радомира Радојковића из Љуљака, стрељаног у Капислани (бр. 352 на овом списку).

1003. Драгутин Радојковић из Чумића. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-72/46, од 25. априла 1946. године, “народном непријатељу“ Драгутину није се имало шта конфисковати. Осуђен је пресудом Окружног народног суда у Крагујевцу Кзп-57/46, од 31. јануара 1946, “и на казну конфискације“.

1004. Љубиша С. Спасић, “бив. из Крћевца“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 26/45, од 24. новембра 1945, утврдио је да се “народном непријатељу“ Љубиши нема шта конфисковати.

1005. Милисав Д. Миливојевић, “бив. из Пласковца“. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 27/45, од 12. децембра 1945, утврдио је да се “народном непријатељу“ Милисаву нема шта конфисковати.

1006. Сава Арсић, “бив. срески начелник из Јовановца“. Према пресуди Среског народног суда за срез Крагујевачки, И-бр.70/46, од 25. априла 1946, “народном непријатељу“ Сави није се имало шта конфисковати.

1007. Војислав Јоксимовић из Ресника. Актом Бр. 1347, од 21. маја 1946, Окружни народни одбор Крагујевац тражио је од Народног одбора за срез Крагујевац упитник, “по приложеним обрасцима“, за конфискацију воденице “народног непријатеља“ Војислава.

1008-1009. Славко Милановић из Губеревца и Владимир Костић из Мирошевца. Актом. бр. 1.131 од 13. априла 1946, Народноослободилачки одбор Крагујевац питао је Срески народни суд у Рачи докле се стигло са конфискацијом њихове имовине.

1010-1012. Миодраг Остојић, Милош Х. Јошовић и Драгутин Миљковић из Честина. С позивом на пресуде бр. 60/61 и 57/46, од 15. маја 1946, Народни срески суд позивао је Окружну управу народних добара Крагујевац на рочиште у вези конфискације њихове имовине.

1013. Милан Ајдаровић из Претока. Одлуком Среског народног суда за срез Гружански, Д. бр. 55/46, од 20. маја 1946, утврђено је да је и овај “народни непријатељ“ веома сиромашан. Од чланова уже породице оставио је мајку Живку и само 23 ара земље. Одлучено је да се та 23 ара оставе мајци осуђеног.

1014. Михаило Урошевић, свештеник из Брестовца. Одлуком Среског народног суда за срез Гружански, Д. бр. 70/46, од 31. маја 1946, утврђено је да се Михаилу нема шта конфисковати, јер му је према Закону о аграрној реформи већ одузето седам од 10 хектара земље. “Од уже породице осуђени је оставио само мајку“, пише у образложењу.

1015-1017. Слободан Николић, Живан Милојевић и Милоје Савовић. Окружни народни одбор Крагујевац, актом Бр. 952 од 30. марта 1946, тражио је од Градског народног одбора све предмете и одлуке о конфискације њихове имовине. Такође су тражени подаци и о конфискацији имовине Мирослава Тошића и Сретена Којића, који су наведени раније на овом списку (бр. 85 и 80).

1018-1024. Стојан Петровић, Живадин Петровић, Стојан Колунџић, Ст. Јовановић, Милисав Јончић (Лапово), Драгољуб Братковић (Бадњевац) и Света Милутиновић. Помињу се у писму Окружног народног одбора Крагујевац, Бр. 552 од 26. марта 1946, Народноослободилачком одбору за срез Лепенички у Рачи, у вези процеса конфискације имовине. Поменути су и Љубисав Солунац, Пера Урошевић и Милан Р. Живановић из Раче, који су наведени раније (бр. 210, 49 и 245), као и љотићевац Василије Јеличић из Бадњевца.

1025. Живота Г. Антонијевић, земљорадник из Блазнаве. Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 84/46, од 3. јуна 1946, закључио је да се “народном непријатељу“ Животи нема шта конфисковати. Осуђен је пресудом Војног врховног суда ФНРЈ, Бр. 433/46, од 28. априла 1946. “Оставио је жену Зорку, ћерку Лепосаву и сина Михаила“, пише у образложењу.

1026. Михаило Б. Радосављевић из Каменице. Одлуком Среског народног суда за срез Гружански, Д. бр. 69/46, од 4. јуна 1946, утврђено је да се “народном непријатељу“ Михаилу нема шта конфисковати. Осуђен је пресудом Дивизијског војног суда у Крагујевцу, Бр. 1634/45, од 9. марта 1946. “Осуђени је оставио: жену Вукосаву, стару 36 година, сина Живорада, старог пет година и кћер Гордану, стару три године“, пише у образложењу.

(981-1026: Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Фонд ОНО, К-39)

5 мишљења на „Списак жртава комуниста у Крагујевачком округу (817-1.026)

  1. There are some interesting points in time in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There’s some validity but I will take maintain opinion till I look into it further. Good article , thanks and we would like more! Added to FeedBurner as nicely

  2. Oh my goodness! a tremendous article dude. Thank you However I’m experiencing problem with ur rss . Don’t know why Unable to subscribe to it. Is there anybody getting similar rss drawback? Anybody who is aware of kindly respond. Thnkx

  3. There are some interesting points in time in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There’s some validity but I will take maintain opinion till I look into it further. Good article , thanks and we would like more! Added to FeedBurner as nicely

  4. There are some attention-grabbing cut-off dates in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There may be some validity however I will take maintain opinion until I look into it further. Good article , thanks and we would like extra! Added to FeedBurner as well

  5. This is the suitable blog for anybody who wants to search out out about this topic. You realize so much its virtually hard to argue with you (not that I truly would need…HaHa). You undoubtedly put a brand new spin on a subject thats been written about for years. Nice stuff, simply great!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *