Stephen Lendman: Сребреница – Лажно суђење и пресуда Ратку Младићу!

Stephen Lendman
Stephen Lendman

Stephen Lendman

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (ICTY) је добио улогу доношења победничке правде, заснованој на „поларнoм“ преокретању чињеничног стања.

Он је у марту 2016. године погрешно осудио вођу босанских Срба Радована Караџића по основу вишестепених тачки геноцида у Сребреници, ратних злочина и злочина против човечности, тако што га је осудио на 40 година затвора. Са његових 71 година старости, то је значила доживотна робија. Он је имао функцију председника босанске Републике Српске од 1991 – 1996. године, која је сачињавала део Босне и Херцеговине.

Наводни геноцид у Сребреници је био више мит него покољ. Број смртних случајева је драстично увећан, само зато што је ICTY уведен како би кривицу за ратне злочине, почињене од обеју страна, ставио на српску страну.

Сребреница је била муслиманска комбинована војна база и „избегличка зона“. Српски председник/председник Савезне Републике Југославије, Слободан Милошевић, желео је да Срби одустану од освајања исте.

Пре него што је дошло до наводног јулског покоља 1995. године, који се заснива на лажној оптужби за смрт 8.000 муслиманских Босанаца, муслиманске војне снаге из Сребренице су извршиле безброј напада на оближња српска села.

Муслимански службени органи из Сарајева су повукли своје команданте из Сребренице, оставивши на хиљаде војника без вођства.

Када су босанске српске снаге освојиле Сребреницу 11. јула 1995. године, цивили су захтевали да напусте град због хаотичних услова.

Жене и деца су одвојени од мушкараца како би се открили починиоци напада на српска села и како би се извршила освета.

Само мало број је задржан. Наводне сребреничке жртве осликавају лажи и полуистине засноване на супротности од онога што је познато и што је избрисано из службених и медијских извештавања.

Цифра од 8.000 укључује и прорачун Црвеног крста о 3.000 „сведока“ који су наводно задржани од босанских Срба, као и додатних 5.000 за које је Црвени крст изнео да су „побегли из Сребренице“, многи од њих ка централној Босни.

Они су побегли ради безбедности и нису убијени. Годинама касније, форензички тимови су открили 2.361 посмртних остатака тамо где су се одиграле ТЕШКЕ БОРБЕ – посмртни остаци се односе на борбене саставе ОБЕЈУ страна, а НЕ и на цивиле.

Српски председник Слободан Милошевић, Караџић и српски генерал Ратко Младић су проглашени кривим по основу оптужби.

Милошевић је у Хагу преминуо због лекарске небриге, Караџићу је донета лажна пресуда и заточеништво, док се према Младићу на исти начин неправедно поступило.

Председавајући судија Alphons Orie је неправедно изнео да су његови – Младићеви – поступци „међу најгнуснијим који су човечанству познати“ – што је нечувено искривљавање истине.

Према изјави његовог сина Дарка, његов отац је изјавио: “Ово су све лажи. Ово је НАТО-вски суд за вешање, који дели неправду, а не обрнуто“.

„Овај суд је од самог почетка био пристрасан“, подвукао је Дарко, где је његова пресуда донета пре него што је поступак отпочео“.

Младић је лажно оптужен са две тачке геноцида, пет тачки злочина против човечности, и четири тачке кршења закона или обичаја ратовања, укључујући и за фантазију сребреничког покоља.

Такозвана цифра жртава је измишљена. На хиљаде наводних жртава није побијено. Они су побегли. И поред тога, они су укључени у митску рачуницу смрти, како би сама рачуница била увећана.

Младић намерава да уложи жалбу на ову неправедну осуду. Међутим, западно кривосуђе скоро у потпуности онемогућује преокрет.

Током 2015. године, а поводом двадестогодишњице фантазије сребреничког покоља, Русија је уложила вето на резолуцију Савета безбедности, јер је изнела да искључиво оптужује Србе за силовање Југославије.

Вашингтон, током ко-председништва Клинтона, заслужује пуну одговорност, јер је хтео да се Југославија силује и балканизује ради лакше западне контроле.

Слободан Милошевић је лажно оптужен за геноцид, злочине против човечности, озбиљног кршења женевских конвенција и кршења закона и обичаја ратовања.

Током неправедне осуде Радована Kараџића марта 2016. године од стране ICTY, Милошевић је посмртно ослобођен свих оптужби – то није било обелодањено, да би једва било и примећено, јер је било закопано у Караџићеву оптужницу која износи 2.590 страница оптужби.

Да ли ће он и Младић једног дана, пошто су упокојени, бити ослобођени свих оптужби, и то када више не могу бити у могућности да кажу „зар вам тако нисмо и говорили“ ?

Додатак:

У чланку насловљеном „Да ли је Сребреница била превара“, такође објављеном од стране Global Research,португалски генерал потпуковник Carlos Martins Branco, који је у Босни и Херцеговини био војни посматрач Уједињених нација, изнео је, између осталог, следеће:

„ Ја сам био на терену у Босни током рата, поготово током пада Сребренице.

Неко може да се или сложи или не сложи са мојим политичким анализама, али тај исти би свакако требао да прочита извештај како је Сребреница пала, ко су жртве чија су тела до сада пронађена, и зашто аутор верује да су Срби желели да освоје Сребреницу и натерају босанске Муслимане на бег, а не и то да су имали намере да исте и побију. Компарација Сребренице са Крајином, укључујући и компаративне медијске реакције од стране „слободне штампе“ на Западу, је такође прилично поучно.

Постоји врло мало сумње да је најмање 2.000 Муслимана погинуло у борбама против боље обучених и боље командованих војника Војске Републике Српске. И поред тога, остаје питање КАДА је већина ових жртава из борби и настала ? Сходно анализама, то се десило ПРЕ пада Сребренице, јер су Муслимани током лета 1995. године могли да понуде врло мало отпора.

Ја сам био припадник UNMO (војни посматрачи Уједињених нација) и имао сам функцију заменика оперативног официра на војно-оперативном нивоу UNPF (Популациони фонд Уједињених нација), и моје информације су засноване на основу саслушања војних посматрача ОУН који су били постављени у Сребреници током тих дана, а уједно и по основу неколико извештаја Уједињених нација који НИСУ јавно обелодањивани.

Моји извори за информације нису “Ruder & Finn Global Public Affairs” (америчка фирма за формирање јавног мњења). Ја не намеравам да дискутујем о цифрама и сличним стварима који се односе на предметну материју. Нема разлога да се не поверује да су бројеви били употребљивани и манипулисани за пропагандне циљеве. Ове цифре и подаци не помажу за озбиљно разумевање југословенског конфликта.

Овај чланак је заснован на ИСТИНИТЕ информације и укључују моје анализе догађаја. Прича је дужа него што сам је у овом чланку и изнео.

Моја је жеља да ће дати свој допринос разјашњавању шта се заиста десило у Сребреници“.

Напомена: Global Research је политички Интернет магазин који се води од познатог канадског академика,професора Michel Chossudovsky-og. Stephen Lendman je Американац немачког порекла, познати аналитичар и противник глобализма.

За Видовдан превео Бранко Филиповић

Извор: GLOBAL RERSEARCH

Затворено за коментаре.