Судбина српског официра

СУДБИНА СРПСКОГ ОФИЦИРА

Пуковник Велимир Пилетић

Sudbina srpskog oficira

Мемоари највишег четничког официра који је преживео рат. Пуковник Велимир Пилетић (Београд 1906 – Париз 1972) придружио се четничким одредима пуковника Драже Михаиловића средином августа 1941.

Упућен је у Источну Србију, где је командовао одредом, бригадом, корпусом и на крају североисточним фронтом. Немци су три пута уцењивали Пилетићеву главу, али је он ипак све шуме и планине Источне Србије чврсто држао под контролом. Највећи Пилетићев војни успех је блокада комплетне немачке Црноморске и Дунавске флоте, изведена у сарадњи са румунском војском. Немачки командант је са Пилетићем преговарао о предаји, али је по наређењу из Берлина ипак морао да потопи све бродове, код Михајловца.
Августа 1944. Пилетић наређује општи напад на Немце и ослобађа Источну Србију, држећи притом комунистичке паравојне формације далеко од Дунава. Тако извиднице Стаљинове Црвене армије, уместо жељених партизанских, у Србији најпре наилазе на одреде регуларне војске Краљевине Југославије.
По наређењу генерала Драже Михаиловића Пилетић тада одлази у Букурешт ради усклађивања даље акције са совјетским маршалом Толбухином, али Совјети га хапсе и он потом постаје сужањ злогласне московске Лубјанке.
Пилетић даје изванредан опис Лубјанке и читавог комунистичког система мучења. Ко то све види – није смео да преживи. Велика је срећа по историју што је преживео управо Пилетић – побегавши приликом транспорта на губилиште у Београду – не само због своје интелигенције и изванредне моћи запажања, већ нарочито због чињенице да је све посматрао са стране и потпуно непристрасно… Мемоари пуковника Велимира Пилетића спадају у ред најбољих књига о комунизму, као и о ослободилачком и грађанском рату 1941/45. Паралелна исповест Пилетићеве жене Оливере књизи даје димензију праве античке драме. Оливера је због мужа робијала и у Хитлеровим, и у Стаљиновим, и у Титовим затворима…

Најлуксузнија опрема – 352 стране већег формата (26х16,5 цм), тврди повез, додатак са ексклузивним фотографијама.

8 мишљења на „Судбина српског официра

  1. Most of the things you claim happens to be supprisingly precise and it makes me ponder the reason why I had not looked at this in this light previously. This article really did turn the light on for me as far as this particular subject goes. Nonetheless there is actually one particular issue I am not too comfortable with so whilst I make an effort to reconcile that with the actual core idea of the position, let me see exactly what all the rest of the subscribers have to point out.Very well done.

Оставите одговор на hvomotriolas Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *