Tомислав Крсмановић: Нато бомбе су штетне по здравље, али нису значајан узрок погоршања здравља и раста канцера

minska_polja

minska_poljaКопњење здравља грађана је започето у израженијој мери још 1970-их година, много пре НАТО бомбардовања 1999.године, и Чернобила ( а у другим земљама ближим Чернобилу нема здравствених аномалија интензитета као у Србији) .
Доказ су и здравствене статистике, али их треба умети објективно проучавати и на основу њих закључивати уз примену научног статистичког метода уважавајући особености геометријске прогресије раста обољења.
Јер она је у питању.
Слабљење здравља се убрзава, нарочито од 1970-их година, а све брже и брже из деценију у деценију, са растом синергије узр очника кризе, све до данашњих дана.
Али тај раст не иде по аритмтетичкој прогресији, него је на делу блага, геометријска прогресија раста обољења. Кад се ради о аритметичкој прогресији броја оболелих, то иде по начелу , из године у годину: 2 па онда 4, па .6, итд. Геометријска прогресија се не одликује сваке године истим повећањем, него по начелу: прва година рачунања 2, друга 4, трећа 16, четврта 16 пута 16, итд.
Број раста оболелих од канцера је енорман из године у годину, јер је , све разорнији дејство узрочника који су у развоју, као и њихов интензитет.
Тако се стиче заваравајући утисак раста бројке, погрешно то тумачећи коинциденцијом са НАТО бомбама.
У прилогу два текста.1 и 2.,један из 1978 и други из 1986.године, који су докази да је још тада настајало узлазно убрзано разбољевање..
Добро је познато да су многи на овај разорни подмукли тренд указивали још пре више деценија, због чега су завршавали у затворима, или у лудницама као параноичари.
Није се смела рећи истина. Ми смо што смо јш тада овај мрак обелоданили, завршавали у казаматима.
Не дозвољавамо да данас стварни, виновници здравствене катастрофе од оних дана до дан ас, обмањују јавност и лекаре.
У првом тексту је допис наше неформалне организације ДИРЕКТНА АКЦИЈА ЗА САМОЗАШТИТУ којим се обраћамо 16 октобра 1978 године, ЧЕТВРТОМ КОНГРЕСУ ЛЕКАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ у САРАЈЕВУ.
У овом допису предочавамо да се рапидно и масовно погоршава здравље нације, указујемо на узроке: пре свега политизацију медицине супротно интересу здравља. Многи болесници који су оболели услед разних утицаја, или пак дискриминаторских и репресивних мера у својој средини, краха медицинск етике и правне државе, не добијају адекватну помоћ од њихових лекара . (Не смеју да им кажу зашто су настале њихове тешкоће, или пак многи и не знају зашто имају здравствене тешкоће, у таквом су стању да не умеју да им објасне, или нису свесни узрока). Лекари у таквим случајевима, уопште нису свесни природе и узрока обољења и зато не могу како треба да помогну болесницима.
1. ДИРЕКТНА АКЦИЈА ЗА САМОЗАШТИТУ Београд 16.октобра 1978.
ЧЕТВРТОМ КОНГРЕСУ ЛЕКАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ
САРАЈЕВО
„Медицинска професија ствара величину и борбеност једне нације. Основи њен задатак је да излечи, спасе живот, отклони бол, да буде у служби човека.
Потребно је борити се против свега што омета медицину да испуни свој основни и суштински задатак.
Лекар пре свега мора имати своју самосталност. Мора бити руковођен својом професионалном екипом, њему се не смеју наметати никаква упутства, смернице од било кога које га могу ометати у његовој хуманој мисији. Бирократски утицаји не смеју имати било какве утицаје и последице на однос «лекар» – «болесник». Наименовања, положаји, у овој професији не могу бити према било ком другом критерујуми сем према стручној, научној и људској вредности лекара, његовим могућностима да помогне болеснику.
Лекар, пре свага, мора бити руковођен својом професионалном етиком, а тек онда својим личним интересима, идеолошком и социјалном припадношћу. Ако је другачије онда се не ради о медицини и лекару,
Медицина се не може користити у друге сврхе сем да помогне болеснику и човеку. Ако није тако, онда то није медицина у служби човека и живота, него у служби разарања.
Многи болесници који су оболели услед разних утицаја, или пак дискиминаторских и репресивних мера у својој средини, не добијају адекватну помоћ од њихових лекара . (Не смеју да им кажу зашто су настале њихове тешкоће, или пак многи и не знају зашто имају здравствене тешкоће, у таквом су стању да не умеју да им објасне, или нису свесни узрока). Лекари у таквим случајевима, уопште нису свесни природе и узрока обољења и зато не могу како треба да помогну болесницима.
Лекари нису упознати у довољној мери са овом чињеницом и како друштвено окружење може утицати на здравље људи, или ако то знају , не реагују из страха, или због личних интереса.
Личност човека, његово здравље, и живот, његов лични, породични и брачни живот, су његова неприкосновена права у једном нормалном и демократском људском друштву.
Уpoтреба медицине у било које сврхе, уколико нарушава ова његова основна и неповредива права је негација саме себе.
Због оваквих појава долази до стерилизације медицине, она почиње да бива надојена механистичким и практистичким духом, њен престижни ниво опада. Медицина онда не може да да оно што нација од ње очекује са свим последицама које из тога проистичу.
Човек је људско биће, а не «људски материјал» или чак «стока» како се према појединцима понекад односе бирократе.
Уколико се ови захтеви не поштују долази између осталога и до опадања угледа медицине у очима грађана и губљења поверења у њу. У питању су углед медицине и земље као једне цивилизоване нације.
Основни правни и морални принципи морају бити поштовани.
У питању су, такође, материјалне штете које је тешко проценити. Потребно је ослободити нашу медицину свих утицаја који могу бити на штету болесника.
Апелује се на Четврти конгрес лекара Југлславије да покрене процесе који ће нашу медицину ставити у потпуности на место које јој припада, а то су слава, част и углед југословенске медицине у служби човека и његовог здравља.„
2. У овом другом допису се обраћамо Saveznom sekretarijatu za pravosudje i opstu upravu SFRJ, 1.9.1986 godine. Predmet: LOSE ZDRAVSTVENO STANJE POLITICKIH ZATVORENIKA I BORACA ZA LJUDSKA PRAVA
На основу анкетирања бивших политичких затвореника, дисидената и бораца за људска права, установили смо да је све препознатљивије лоше здравствено стање политичких затвореника у југословенским затворима, и дисидената, бораца за људска права, свих оних који се боре за демократизацију и поштовање закона- а налазе се на формалној слободи.
Представили смо даље здравствене податке за већи број ових особа, разуме се оне којима ми располажемо. Напред су дати податци о здрављу за око 600 особа, упркос поменутих ограничавајућих фактора сматрамо да је дата прилично репрезентативна скала информација о њиховом здрављу.
Када се ради о здрављу политичких затвореника, таквом стању здравља у затворима доприносе услови и режим живота, температура у просторијама зими уме да пада и око нуле, обавезан рад, неадекватна исхрана, не може се говорити о правом медицинском третману и нези, карактеристичан је однос према политичким затвореницима, који заслужује специјалну пажњу, и преиспитивање од стране надлежних, има бруталности, и разних злоупотреба, тортура и мучења, којима се наноси штета њиховом здрављу.
Политички затвореници често већ после пар година обољевају, обично озбиљно или тешко.

Они који проучавају феномен дисиденције у савременом југословенском друштву долазе до закључка увидом у ситуацију , да такође категорије грађана као тзв „дисиденти“ „борци за људска права“, „неподобни“ „политички не-конформни“, „петиционаши“ (потписници петиција), „ судски кверуланти„, и сл. су лошијег здравља од осталих грађана (које је такође лоше, са тенденцијом рапидног погоршавања). Стопе морталитета и морбидитета су високе. А и стопа наталитета ниска и врло висока стопа развода, продуженог целибата и удовиштво. (То су проблеми који муче целу нацију).
Судови. бирои за притужбе и жалбе, синдикати, државни органи, и функционери којима се грађани жале на повреде њихових права, запажају да се и код ових сегмената становништва констатује да су лошијег здравља него остала укупна популација .Тако комисија Већа савеза синдиката СР Хрватске за заштиту самоуправних права радника упозорава да многи грађани док траже правду обољевају, у толикој мери и интензитету, да то оптерећује здравство и болнице (Дневник, Нови Сада од 1985/08/25 године).
Властодршци мисле да се тако чинећи обрачунавају са непријатељима, да чувају власт.
Што је заблуда са кобним последицама. Масовност и интензитет ове тенденције разарања су такви, да то води слабљењу нације, наталитета, изазивају огромне трошкове и расипништва и руше економију и виталност нације, која постаје уморна и неспособна да привређује и брани своје територије.
Обсервирајући податке о здрављу ових категорија грађана, запажа се нарочито присуство следећих обољења: инфаркт и срчана обољења, кардиоваскуларне болести, крвни притисак, дијабетис, бубрези, јетра, чир у стомаку, нервне и душевне болести, несаница, депресија, астенија, анемија, главобоља , повећан број туберкулозе. Има и далеко више појаве рака него ли код других. Региструје се драстично већа присутност саобраћајних удеса, свакојаких трауматизама, свакојаких других удеса, има и самоубистава, него ли код остале популације.
Из приложених података се сагледава да су рак и друге болести које се стављају као последица НАТО бомбардоваља 1999.године, још тада биле у јаком порасту.
Са растом кризе 1980-их, са распадом Југославије, са ратовим на територији бивше државе, са санкцијама, светским рекордом инфлације, осиромашењем, крахом правне државе и драстичном криминализацијом земље, пратећим страхом и све интензивнијим стресом, су све снажније деловали узрочници надолазеће националне здравствене катастрофе, добијајући обележја благе, али убрзане геометријске прогресије.
Рат, санкције, разарања, али понајвише неправична и пљачкашка транзиција, су разорно деловали на здравље.
Природно је да бомбардовање лоше утиче на здравље, да није здраво, али не у толикој мери, рак и друге могуће корелативне болести, су почеле много раније, много пре 1999.године, о чему смо и ми писали још од краја 1970-их и 1980-их година., што се види из ова два приложена документа.
Тренд раста ових обољења је узлазан, много више од артитметичке прогресије, на делу је геометријска прогресија.
Бесмислица је тврдити да бачене НАТО бомбе садрже уранијум који ће деловати хиљаду година, јер они који су бацали те бомбе су рационални, нико живи не зна шта ће се овде дешавати кроз хиљаду година , и ко ће овде бити тада.
Занимљива појава у политичком животу Србије, која по својој контрадикторности заслужује посебну анализу, је да баш прозападна гарнитура на власти понекад баца свеукупну кривицу за лоше здравље нације, управо на међународну заједницу. .Поједини „ мондијалист и„, званичници, као и неформална власт Србије, јавно оптужују САД и НАТО за бомбардовања 1990-их , као главне кривце за енорман пораст канцера и других повезаних обољења.
Уместо да укажу на узрочнике, они који владају Србијом, су тако лажно и кратковидо пребацивали кривицу на НАТО,.
Да би пред народом и гласачима скинули одговорност са себе.
Што никако није похвално за ове „ високоумне мондијалисте„ и за њихову проницљивост и поимање данaшње гео-политике).
Они који жела да докажу да су НАТО бомбе изазвале националну здравствену катастрофу, уколико научно проуче стопу пораста ових обољења из године у годину из деценије и деценију, узимајући у обзир својства статистичке науке када се ради о геомeтријској прогресији обољења и узрочника, установиће да у оваквом научном приступу, не постоји статистички значајна корелација између НАТО бомби и раста канцера.
Доказ су званичне здравствене статистике.
У тимове оних који проучавају овај сложен досије, поред лекара и здравствених радника, социолога и политиколога, политичара и свакојаких радозналаца, и нарочито оних који свесно желе да погрешно процењују паушално уважавајући искључиво њихове парцијлне интересе, треба укључити објективне научне раднике математичаре и статистичаре.
А ми такве стручњаке имамо, Србија је у овој области светска велесила.
Сада Србија букти у нарастајућем истинском пожару мржње према Америци и ЕУ, Србији свакодневно подмећу подмукло кукавичје јаје антисемитизма, да је тако гурну у амбис,то чине Србији и Србима они који су вековима мрзели и прогонили Јевреје, а Срби су одувек са Јеврејима живели у слози и љубави.
Ови неформални центри моћи су узрочници мржње према Западу, зато јер је они методично подстичу, јер на све стране провоцирају народ и грађане, приказујући им да нису они кривци за њихове невоље или трагедије , него да су то САД и ЕУ, НАТО, то чине да себе оправдају, или да их изазову против Запада, да их так представе као „ сметњу„, „ непријатеља Запада„.Да би они једини овде могли да буду продужена рука Запада. И да онда тако добију добију радне задатке, хонораре, да из све снаге навале на „ непријатеље Запада„, али да тако добију оправдања да пљачкају и робе незаштићени народ.
Њима одговара изнурен народ, међу њима је раширена једна прећутна свест и спознаја, руиниран и обеспомоћен народ нам одлично одговара, јер нам се не може супротставити: ДА МОЖЕМО БЕЗ ОТПОРА ПРИВАТИЗОВАТИ ЗА БАГАТЕЛУ, ДА ПЉАЧКАМО НЕМОЋНЕ ГРАЂАНЕ, ДА СПРЕЧИМО ОНЕ КОЈИ НАС МОГУ ТУЖИТИ ЗА НЕДЕЛА, ДА ОНЕМОГУЋИМО РЕСТИТУЦИЈУ, РЕХАБИЛИТАЦИЈУ, ЛУСТРАЦИЈУ,ДА СПРЕЧИМО СНАЖАН ОТПОР.ДА САЧУВАМО ЗАУВЕК status quo.
Ваљда је Америци и ЕУ стало до тога да буду прихваћени и да међу грађанима Србије према њима постоји„ good will„.
Овакав катастрофално настао одбојан имиџ Америке и ЕУ у Србији, је последица застаревања на разним попуцалим шавовима, недовољне компетенције ових неформалних сегмената моћи, њихове недовољне прилагођености на брзо мењајуће односе у свету, занетости баханалијама и оргијама у моћи и луксузу.
У Србији се труби да су кривци искључиво Америка, Бжежински, Јевреји Мадлен Олбрајт, Сорош, Ротшилд, банкари, итд.
Чиме се узрујаној Србији у кризи идентитета подмукло подмеће кукавичје јаје анисемитизма. Србији која је одувек са овим владарским народом живела у слози „ још од Римских времена, „ како је казао недавно Натанијаху. Подмукли желе да је тако лише подршке, да се са њом могу лако обрачунавати.
Поводом подизања спомен плоче у центру Приштине жртвама Холокауста, су се огласили представици Јевреја протераних са Косова. Нисим Комфорти, протеран са Косова 1999.године у Израел, каже да су Јевреји на Косову у свим ратовима били пљачкани и убијани.1999. године припадници тзв. Ослободилачке војске Косова су учествовали у протеривању Јевреја из Приштине .Према сведочењу Јевреја који су преживели Холокауст име Џафера Деве поистовећивало се са Хитлером. Такође, занемарује се улога Скендербег дивизије која је била састављена од Албанаца,која је учествовала у хапшењу Јевреја из Приштине и помагање снагама нацистичке Немачке у њиховој депортацији и убиствима. Дакле Албанци на Косову су активно учествовали и помагали окупаторске силе најпре Италијане а потом и Немце у Холокаусту над Јеврејима а занемарује се прича о неалбанцима и Србима који су спашавали Јевреје на Косову.

 

 

 

Затворено за коментаре.