ТАКО ЈЕ РЕХАБИЛИТОВАН ЧИЧА: Антић открио четницима како је растерао сведоке СУБНОР-а, а тужиоца слао у публику

Оливер Антић са грудним знаком српских четника (фото: Српска ствар)
Оливер Антић у друштву српских четника у Лондону (фото: Српска ствар)

Оливер Антић у друштву српских четника у Лондону (фото: Српска ствар)

ЛОНДОН – Покрет српских четника Равне Горе из Велике Британије искористио је прилику да угости саветника председника Србије и професора Правног факултета у Београду доктора Оливера Антића чијом је заслугом рехабилитована цела породица Карађорђевића, као и ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић и цео Равногорски покрет.

Антић се за свечаном вечером, организованом након помена припадницима четничког покрета погинулима у бици код Пађана, обратио присутнима преневши им поздраве, а потом откривајући како је текао процес рехабилитације Драже Михаиловића.

– Као прво да вам пренесем поздраве председника Томислава Николића. Доживели смо да и четнички војвода буде председник Србије. То нико није могао ни да сања – рекао је професор Антић који је бурно поздрављен од присутних.

Он је испричао како се председник Николић сложио да Антић преузме заступање рехабилитације Драже Михаиловића која је тапкала у месту већ осам година. Он је рекао и како је у Председништву Србије имао састанак са „старинама“, од којих нико није имао мање од 80 година, а који су тражили рехабилитацију четничког вође.

– Они су мене питали да ли бих преузео вођење рехабилитације и ја сам им као из топа одговорио „Да“. Онда су они онако мало изненађени рекли „Па добро, али ми немамо пара да вам платимо за то“, а ја сам одговорио: „Прво, ништа вас нисам за то питао, а друго, мени ће то бити највећа част и задовољство“ – испричао је Антић.

Он је онда објаснио одушевљеним часним старинама да није у реду да потписује пуномоћ у Председништву Србије већ да му га доставе у деканат Правног факултета у Београду.

– Кад се јави најмлађи међу њима, мислим да је имао осамдесет једну, две године. Он скочи сав усхићен, и рече: „Ја ћу да однесем ту пошту, јер ја сам био курир код ђенерала Драже!“. Ми смо се сви најежили. То је пример верности, јер он је био на свом последњем задатку, као да му је сам Бог дао тај последњи задатак, да последњи пут послужи ђенералу и на тај начин помогне његовој одбрани – закључио је Антић, додавши да је и „сада узбуђен“ и да га и „сада стеже грло“ док ово говори.

Он је навео да је на првом саслушању прве речи које је чуо биле судијине: „Настављамо са саслушањем сведока“.

– Тај сведок ми је деловао превише млад да би говорио о томе времену, али он је почео да прича неке небулозе, те неки Пера четник убио неког Љубу партизана… Рекох: „Судија, имам једно процесно питање, да питате сведока одакле су му познате те чињенице“. Судија га пита, а овај назови сведок каже овако: „Ја сам то читао у овој књизи, а ево испред мене и ова књига, пише и у овој књизи“. Скочим ја ту као да ме неко убо и кажем, „Приговор! На планети земљи, у свим правима од Мадагаскара до Енглеске, до Русије и Америке, Кине, Немачке и чега год хоћете, сведок може бити само оно лице које је својим чулима опазило критични догађај, па сведочи шта је чуло и видело том приликом. Према томе“, и покажем овако, „ово није сведок“ – навео је Антић догађај из суднице.

Он каже да је сведок скочио и кренуо да се обраћа Антићу, да би га судија упозорио и тек онда упитао које је годиште.

– Не знам сад је ли имао тек годину дана или се још није ни родио, али наставио сам речима: „Молим вас, ово није сведок, он мора одмах да буде искључен из поступка“. А њега је послао СУБНОР, да минира поступак, као што је и друге сведоке слао СУБНОР осам година. Он онда скочи, поче да ме вређа, суд га кажњава и тако даље. После тога, СУБНОР није више послао ниједног јединог такозваног сведока. Јер то су лажни сведоци – напомиње Антић.

Он каже да је тражио потом завршну реч, чему се судија испрва противио, али на крају је заказао завршну реч за септембар. Међутим, тај судија је изабран за апелационог судија, па напушта Виши суд где се водио поступак.

– То није случајно, али ипак часни судија без обзира што је изабран на вишу функцију остаје док не заврши предмет јер остала је само завршна реч и пресуда. Али он одбије да настави са поступком. А знате шта то значи? Поступак креће из почетка. Али рекох људима: „Не брините, ми добијамо ово за неколико месеци“. И онда је крећем са дописима суду да овај судија настави поступак, али више због притиска, јер знам да он не сме, то је један зец, а не судија. И не вреди, они поставе другога и то из Специјалног суда, кривичног судију Трешњева. А ово је ванпарнични поступак, није кривични – приметио је Антић.

Све је почело поново, а Антић је почео да објашњава судији да је све вођено погрешно, јер „ово није кривични поступак, и нема друге стране, већ је то по закону једностраначки поступак“.

– Зато је судско веће састављено од три члана и то од судија професионалаца, а не судија поротника, као у случају утврђивања чињеница у односу два поротника према једном професионалцу. Јер ово је правно питање, да ли је суђење ђенералу Дражи било по свим правилима материјалног и процесног права и цивилизацијских тековина права или није. А да ли је Пера убио Ђоку то нема везе са овим постпуком. Сви се зграну. А ја кажем: „Не треба сведоци, не треба ништа, има само да доказујемо правно питање“ – навео је професор Антић поенту.

Међутим, како каже, овај судија председавајући био је „тврд орах, зато су га и поставили“, док је код друге двојице видео да су већ на страни рехабилитације.

– Међутим, председавајући сада инсистира на читању списа, па онда каже да преслушамо траку са суђења Михаиловићу. Рекох „Чекајте! Нема целог снимка, а доказ је увек целина, а не његово парче“. Комунисти су оставили само оне делове који њима одговорају, а друге обрисали – објаснио је он.

Антић је потом испричао да је преко пута њега седео тужилац који уопште није требало да се ту налази и шта је он предузео по том питању.

– Упитао сам судију и сад правим драму: „Можете ли ми рећи ко је ово лице преко пута мене“. Каже: „То је заменик Вишег јавног тужиоца“. Рекох: „Судија, он не може ту да седи. Тужилац може да се појави у поступку само у два својства. Прво, он може да буде јавност, онда може да седи у публици. А може да буде и умешач, али само на мојој страни, јер нема супротне. Он има право да се умеша само тако да спере љагу са тужилаштва из 1946. године и да седне поред мене, и да помогне рехабилитацији ђенерала Драже. Само ће тако уједно да рехабилитује Тужилашто“ – поентирао је професор Правног факултета.

Он наводи да се судија нашао у „небраном грожђу“ па је дао паузу, након које је са осталом двојицом почео да „шушка“ и договара се шта да раде.

– Онда ја дам формални предлог да тужилац или пређе у публику или да пређе код мене. Онда они одлуче да се одлаже доношење одлуку о том предлогу за касније. И он је остао да седи на другој страни. Али свако следеће суђење ја сам сваки пут то поновио, тако да је тужилац био мањи од маковог зрна и није до краја поступка изговорио ниједном, ниједну једину реч. Ништа није рекао – нагласио је Антић.

Потом, успели су да закажу завршну реч, и то се десило 12. маја на великог свеца, Светог Василија Острошког.

– Не може бити случајно, јер је завршна реч заказана на великог свеца, великог чудотворца па је била потребна и његова помоћ да правда победи. Судија ме питао колико ће трајати завршна реч, рекао сам да ћу говорити ужу верзију од два сата, а ширу која траје седам сати ћу такође доставити суду. И отпочнем са завршном речи. Да ли верујете, на три места су људи плакали у сали. Ту су били и престолонаследник Александар, ту је био изасланик Патријарха, чак је био и овде присутни председник Српске ствари… А биле су и Жене у црном. На крају сам утањио са гласом, јер је био дуг говор, али кад сам завршио тресла се зграда Палате правде од аплауза. Кажу ми из публике после да се онај судија Трешњев отприлике на пола завршне речи прикључио нашој страни, то се видело по физиономији и климању главом – пренео је Антић.

Између осталог професор Правног факултета је изнео да је немогуће да такав човек, какав је био ђенерал Дража Михаиловић буде издајник.

– Са 19 година је обукао униформу и борио се против Турака. Па редом против свих, све до Хитлера и Броза. Прошао све могуће битке. Одликован за храброст више пута. У Првом светском рату и енглеским ратним крстом, а знате колико је велико то признање.

Кад се прелазила Албанија, пошто се морало уништити тешко наоружање, није се могло пренети, он је једини са својом јединицом пренео четири тешка митраљеза преко целе Албаније, да би их употребио после у пробијању Солунског фронта. Он је 17.априла ратовао против окупатора, кад је СССР био савезник са Хитлером, кад су комунисти били на оној страни. Имам слику где Брозови комунисти и Немци баш 17. априла играју фудбал у Србији. Окупатори и комунисти. И то су играли све до 21. јуна, јер је тек 22. јуна заратио Хитлер са СССР-ом, па је СССР дао проглас да треба ударити на Хитлера. Иначе су били савезници. Е, у то време, једини који је отпочео са организованом оружаном борбом био је пуковник Дража Михаиловић – навео је професор Антић.

Након те завршне речи, новинари су га питали какву одлуку суда очекује.

– Ја сам рекао само ово: „Негативна одлука не може да се образложи“. И ништа друго – завршио је професор Антић окупљенима и добио аплауз.

Оливер Антић са грудним знаком српских четника (фото: Српска ствар)

Оливер Антић са грудним знаком српских четника (фото: Српска ствар)

Антићу уручена значка четника

У име Покрета, у знак захвалности, председник Момчило Бабић уручио је Др Оливеру Антићу грудни знак четника из ослободилачких ратова који се искључиво додељује учесницима рата и заслужним сарадницима покрета.

У наставку програма Владимир Јанковић, председник удружења “Српска Ствар“ је уручио захвалнице и одликовања заслужним члановима Покрета за несебично залагање и допринос очувању, јачању и одбрани Српства.

Група Равногораца ветерана сијала је на крају од среће и задовољства, јер су дочекали дан да њихов командант буде рехабилитован и правда задовољена.

Правда

 

Затворено за коментаре.