У спомен косовским четницима

unnamed

unnamed

Аутор : Радољуб Кнежевић

специјално за „Слободу“ са КиМ

(Локвице- Копаоник, на св. Пантелејмона 2014.)

У организацији Равногорског покрета Косова и Метохије, Општинског одбора Лепосавић и потомака ЈВО, у суботу 09.08.2014.године, на светог великомученика Пантелејмона, одржан је први свесрпски четнички сабор за КиМ и свечано је обележено место на коме се подиже споменик мајору Жики Марковићу, команданту Другог косовског корпуса ЈВуО и свим његовим саборцима. Столетна буква, крст и српска застава налазе се на јужним обронцима планине Копаоник, на локацији званој Локвице, а на самој административној линији, у атару села Блажева, општина Брус, и АП Косово и Метохија, у атару села Копориће, општина Лепосавић.

Повод за сазивање овог скупа је иницијатива организатора за подизање спомен обележија Другом Косовском корпусу- ГШ 193, под командом мајора Живојина – Жике Марковић, тачно на месту на коме су били и штаб и база.Споменик је замишљен као знамење и почаст свим прецима и доследним потомцима који су дали свој живот, За Крст часни и Слободу златну. С Вером у Бога, за Краља и Отаџбину.                                                                                                                   Место са крстом, поред кога се виори Српса застава, види се од Панчићевог врха до Мокре Горе, Рогозне и Звечана.

Почасни гост и главни беседник на овом Сабору био је познати историчар и публициста мр Радован Калабић, који је и први приређивач отаџбинских издања „Равногорске историје“ (1992), „Споменице Дражи“ (1997), „Равногорског венца – Субјел“ (2012) и „Споменице Милану Цвјетићанину, команданту Босанског корпуса Гаврило Принцип ДЧД“ (2013).

Један од повода овог свечаног окупљања је и 100-годишњица Првог светског рата, чији су преживели учесници са Цера, Колубаре, Топличког устанка и Кајмакчалана, започели на овим просторима још једну борбу за слободу Отаџбине 1941, а под вођством првог герилца у окупираној Европи, армијског ђенерала Драгољуба – Драже Михаиловића. Чича Дража се храбро борио за слободу Србије у Првом и у Другом балканском рату, као и у Великом рату. У њима је он рањаван, унапређиван у виши чин и одликован. Док се његов главни ривал из Другог рата Јосип Броз Тито налазио на супротној страни и у Првом рату, као аустроугарски наредник у злогласном 25. пуку 42. домобранске вражје дивизије.

Српски витезови из Ослободилачких ратова 1912-1918 одмах су се одазивали мобилизацији и формирали прве четничке јединице за одбрану својих села од окупаторских, арнаутских и муслиманских хорди на простору садашњег севера КиМ-а. Захваљујући првим отпорима у заштити народа, успели су да одрже своју родну груду и приме многобројне избегле Србе, са простора КиМ.                                                                                                            Други повод овог саборовања је 70.година од продора Титове партијске војске на ове просторе. Наши бројни преци тада су изгинули, а многима од њих ни данас се не зна гробни белег. Уосталом, као што потомци ни данас не знају где почивају земни остаци ђенерала Драже и мајора Жике Марковића.

Страдало је и њихово потомство, које је било изложено злостављању и шиканирању, отимању и одузимању имовине и сатеривању страха у кости. Те последице се и данас осећају међу Србима на КиМ.

Доласком на власт титоисти су заробљене припаднике ЈВО уз претње и уцене мобилисали у своје редове. Улазак комуниста почетком августа 1944.године и потискивањем са ових простора Другог косовског корпуса ЈВуО, у почетку августа 1944, почело је безбожничко једноумље, које је владало 70. година и које продужава свој континуитет уплитањем у сарадњу са окупаторским снагама на КиМ.

Историја се очигледно понавља, а јањичрење наставља. Као што је јањичар био већи борац и послушник од самог Турчина, тако је нови комуниста морао да се покаже на делу и да изда оца, брата, са ким се борио раме уз раме.

Било је у свим ратовима прљавих и крвавих руку на свим странама. Као што ће их нажалост увек и бити. Али, ако ставимо на вагу са једне стране слепи безбожнички комунизам, који се крије иза разних маски људских права грађана и радника, и на другу веру у Бога и Краља, крсну Славу, традицију, морал, васпитање и љубав према Србији, својој јединој Отаџбини, онда поколења неће морати да се двоуме.

Једна од порука овог скупа јесте да у сам врх наших националних приоритета спада враћање достојанства српском војнику и четнику. Праведном борцу који је блаћен и карикиран  задњих 70. година, тако да су и потомци почели да се поистовећују са лажном сликом о њему, коју му је подметнула титоистичка пропаганда, лажни историчари, разни Булајићи и Мрмци.

Овогодишња порука са Локвица на нашем светом КиМ је да љубав и братску руку пружамо свим честитим људима, ма које вере били, али који поштују Отаџбину Србију. Праштајте браћо једни другима, јер једино тако можемо наћи заједнички језик и опстати као народ срцем и лицем окренут Богу, својим славним прецима и будућим нараштајима.

 

(Извор : „Слобода“, Чикаго, САД, бр. 2098, 25. август 2014.)

Затворено за коментаре.