Војвода Ђујић

Војвода Ђујић

ДОСТОЈНО ЈЕДНОГ ВИТЕЗА…

У 92. години живота, у Калифорнији је преминуо легендарни командант Динарске четничке дивизије

 

Испраћен је на вечни конак 15. септембра 1999. године војвода Момчило Ђујић.

Вест о његовој смрти пренета је као светлост муње широм свег родољубивог Српства у Заграничењу на свим континентима. Ова ма колико очекивана вест због покојникових високих година, примљена је са великом тугом и непрежаљеним болом, болом једне ране на већ рањеном српском бићу.

Многи Срби, нарочито његови саборци-четници, схватили су да је са овог света отишао један од највећих српских бораца – витез-горостас –  неустрашиви ратник и ненадмашни родољуб, који је цео свој живот посветио борби за добро српског рода. Најлепше године свог живота провео је у шумској герили Другог светског рата, предводећи његове Крајишнике у борби протв хрватских усташа и комуниста за које је представљао страх и трепет на терену Тримеђе – Босне, Лике и Далмације.

Носио је у себи једну неисцрпну духовну и моралну снагу, бескомпромисан и доследан својим српским идеалима до последњег даха. Изгледао је физички бесмртан, јер је у његовом дивовском телу горео огањ једне неугасиве животне ватре. Сам је себи био извор и утока те снаге која се у њему обнављала: надахнут Божјим благословом за Правду, Истину и Слободу. Вођен овим духовним агенсима истинског, урођеног родољубља, стекао је огромну популарност; његова бритка реч и оштра мисао је као ехо одјекивала далеко и оплеменисала се као завет међу Србима, а “глас народа је глас Божји“, каже се.

Преселио се из живота у смрт, из смрти у Вечни Живот Небеске Србије.

 

***

 

Као што доликује само српским великанима, сахрана војводе Ђујића била је величанствена чином богослужења Српске цркве, јер је покојник био и њен свештеник. Желео је да постане официр по професији, па пошто је (чини се) из здравствених разлога био одбијен, уписао се на Богословију у Сремским Карловцима, коју је и завршио али са судбином био предодређен за службу српском народу путем Светосавља и његовог учења.

Не памти се свечанији и узвишенији чин опела и сахране. Олтар цркве Свете Петке је био украшен венцима најлепшег цвећа, сваки распоређен у српским симболима: црвено-плаво-беле тробојке. Црквена просторија – доста велика – била је исувише мала да прими све присутне, па је много света стајало пред портом. Сви су желели да целивањем упуте последњи поздрав вољеном покојнику. Многа врела суза се слила низ образе, многи јецај је утрнуо у духовном поју црквеног хора…

За последњи испраћај пристигло је много људи из Енглеске, Канаде и далеке Аустралије, оданде чак и неколико свештеника. Њих петнаест, у једном полукругу, давали су (бар ту) слику црквеног јединства и српске слоге. дивним гласовима су се нарочито истицали прота Божидар Драшковић и Властимир Петаковић, затим Милан Вуковић и Мирослав Марковић. (Нека ми опросте што не знам имена осталих.)

Не би требало изоставити, а да се овде не помене један не мали пропуст. На улазу су додељиване листе у којима је писало да се не дозвољава сликање у цркви. Разлог је непознат, а било је пожељно да се зна какав је био мотив овакве одлуке и чије: породице и фамилије или црквене управе?

Оваквим поступком одузета је, свакако умањена, скраћена и осакаћена величина свечаности. Колико би било лепше, потпуније, осмишљеније и садржајно богатија слика богослужења да се дозволило фотографисање, макар само за десетак одређених минута. Каже се да “једна фотографија вреди хиљаду речи“, а то је била јединствена и непоновљива прилика да многи Срби, поштоваоци покојног војводе, виде слике повезане у један албум, а о дејству “видео-касета“ да не говоримо. Присуствовали смо чиновима многих крштења и венчања иза којих су “за успомену и дуго сећање“ остале хиљаде слика, па је неразумљиво да нам је овом приликом и тужним поводом био ускраћен један драгоцен документ који би само истакао веродостојност и лепоту овог православно-хришћанског обичаја.

И црквена сала је била препуна света до последњег места. Сви присутни представници четничких организација су истицали улогу и значај покојника. Долепотписана је била замољена од стране брата Славка Пановића, председника СНО и њеног чланства да прочита посмртно слово последњег поздрава, што јој се није омогућило. Стога, у допуну овог дописа, доносимо посебно целокупан текст.

О делима војводе Ђујића биће свакако још много речи на странама српске штампе и у расејању и у Отаџбини, где су срце и дух покојника пресељени да вечно почивају међу онима за које је војвода живео, радио и борио се, јер су националне дужности биле сврха и циљ, есенција и срж целокупног његовог битисања.

Нека му је слава и хвала!

 

Милица Миладиновић – Кесеровић

 

(ОКТОБАР 1999)

23 мишљења на „Војвода Ђујић

  1. Can I just say what a reduction to find someone who actually knows what theyre speaking about on the internet. You positively know learn how to carry a difficulty to light and make it important. Extra people must learn this and perceive this side of the story. I cant imagine youre not more common since you undoubtedly have the gift.

  2. A formidable share, I simply given this onto a colleague who was doing just a little analysis on this. And he in reality bought me breakfast as a result of I discovered it for him.. smile. So let me reword that: Thnx for the treat! However yeah Thnkx for spending the time to debate this, I feel strongly about it and love studying extra on this topic. If possible, as you develop into expertise, would you mind updating your blog with more particulars? It’s extremely helpful for me. Large thumb up for this blog publish!

  3. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So good to seek out any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for starting this up. this web site is one thing that’s wanted on the web, somebody with a little originality. helpful job for bringing something new to the web!

  4. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So nice to find any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for beginning this up. this website is something that is wanted on the internet, someone with a little originality. useful job for bringing one thing new to the internet!

  5. Oh my goodness! a tremendous article dude. Thank you However I’m experiencing problem with ur rss . Don’t know why Unable to subscribe to it. Is there anybody getting similar rss drawback? Anybody who is aware of kindly respond. Thnkx

  6. There are some attention-grabbing cut-off dates in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There may be some validity however I will take maintain opinion until I look into it further. Good article , thanks and we would like extra! Added to FeedBurner as well

  7. This is the suitable blog for anybody who wants to search out out about this topic. You realize so much its virtually hard to argue with you (not that I truly would need…HaHa). You undoubtedly put a brand new spin on a subject thats been written about for years. Nice stuff, simply great!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *