Забрањени очеви у исповестима своје деце

ЗАБРАЊЕНИ ОЧЕВИ
у исповестима своје деце

Приредио
Милослав Самарџић

Zabranjeni ocevi

Књига „Забрањени очеви у исповестима своје деце“ најпре асоцира на занимљиво штиво. Она то заиста и јесте.

Мада обимна, чита се – и гледа, јер је богата фотографијама – у једном даху. Али, с друге стране, реч је о књизи која има и свој историјски значај. Примера ради, ћерка генерала Милана Недића, Анђелија, само једном је, за јавност, говорила о свом оцу, а њена исповест је прворазредан историјски извор… У књизи говоре и деца српских краљева и принчева, али она је ипак највише посвећена равногорцима. Одмах по окупацији 1941. године, чим је сазнао ко су лидери покрета отпора, окупатор је похапсио њихове жене и децу. Ухапшена деца већином су била малолетна. Издржала су затворе Гестапоа и концентрациони логор на Бањици. А у логору – собе за стрељање, из којих су Немци сваког јутра одводили понеког сужња на пут без повратка. Следећу степеницу неморала нацисти ипак нису прешли: нису стрељали ниједно дете свог непријатеља.
А већ на почетку процеса освајања власти 1944. године, комунисти спроводе своју тортуру над децом четничких команданата. Тако ова деца, после краткотрајне слободе, поново одлазе у затворе и логоре. И отуда, на жалост, не излазе сви. Комунисти су стрељали сина једног од најбољих команданата, потпуковника Николе Калабића. Његов јединац Милан није имао ни пуних 15 година. Комунисти су донели јоћ једну новину: ухапшену или заробљену децу својих непријатеља мобилисали су у сопствене паравојне формације. Тако су, крајем 1944, мобилисали чак и заробљену децу команданта супротне стране, генерала Драже Михаиловића. А пролећа 1945. мобилисали су и заробљену јединицу потпуковника Калабића, којој су управо стрељали брата близанца…

Како су деца доживела и како доживљавају своје родитеље, значајне историјске личности, српске јунаке, али и страдалнике?

Колико је тајни забрањене историје урезано у њихово памћење? Како су деца, кроз једно зло време, изнела терет својих славних презимена?

У књизи говоре:

– Престолонаследник Александар Карађорђевић, син краља Петра Другог Карађорђевића,
– Принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра Карађорђевића,
– Принц Владимир Карађорђевић, син принца Андреја Карађорђевића,
– Бранко Михаиловић, син генерала Драже Михаиловића,
– Анђелија Недић Вукић, ћерка генерала Милана Недића,
– Татјана Васић, ћерка Драгише Васића,
– Милена Галић, ћерка пуковника Драгутина Кесеровића,
– Ђорђе Кесеровић, син пуковника Драгутина Кесеровића,
– Мирјана Калабић, ћерка потпуковника Николе Калабића,
– Илија Ђуришић, син потпуковника Павла Ђуришића,
– Вучко Игњатовић, син мајора Вучка Игњатовића,
– Љиљана Симић, ћерка капетана Леониде Петровића,
– Петар Петровић, син капетана Радомира Петровића Кента,
– Матија Бећковић, син капетана Вука Бећковића,
– Петар Стојковић, син капетана Бошка Стојковића,
– Оливера Обрадовић, ћерка поручника Момчила Обрадовића,
– Благоје Божић, син свештеника Андре Божића,
– Марија Николић, ћерка свештеника Богољуба Николића,

Додатак:

– Борка Калабић, удовица потпуковника Николе Калабића,
– Ангелина Калабић, сестра потпуковника Николе Калабића,
– Недељко Продановић, брат потпуковника Николе Калабића (по мајци),
– Никола В. Калабић, брат потпуковника Николе Калабића (од стрица),
– Др Живорад Раковић, брат мајора Предрага Раковића.

Књига „Забрањени очеви у исповестима своје деце“ је већег формата (Б-5), има тврди повез, 320 страна, садржи 117 фотографија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *