Заставе, униформе и одећа из 19. века

Народни музеј Крагујевац
Аутори:
МИРОСЛАВ БАНОВИЋ, МУЗЕЈСКИ САВЕТНИК ИСТОРИЧАР
БОЈАНА ТОПАЛОВИЋ, КУСТОС ИСТОРИЧАР
Фото: Предраг Михајловић Циле
(Каталошке јединице погледајте после галерије)

128.ОПАСАЧ (ЕШАРПА) ЗА СВЕЧАНУ УНИФОРМУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Израђен је од беле срме, која је проткана црвеном и плавом свилом (српска тробојка). Постављен је црвеном чојом. Закопчава се четвртастом металном копчом, на којој је српска круна.

срма, свила, чоја

Крај 19. почетак 20. века, домаће радионице

дужина: 112 цм; ширина: 4,9 цм

Опасач је припадао пуковнику Милошу Цветићу, учеснику Балканских и Првог светског рата. Откуп од Росе Цветић, сестре Милоша Цветића 1970. године.

Инв. бр. И-195

130.ЕПОЛЕТЕ ЗА ПАРАДНУ УНИФОРМУ ВИШИХ ОФИЦИРА СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Еполете су израђене од месинга и имају жуте метале ресе. Подлога им је од метала, пресвучена црвеном и жутом чојом (два комада). На горњем делу налазе се по три беле четвртасте звездице (за чин пуковника). Са доње стране су црне врпце за везивање, за мундир. Футрола за еполете је израђена од картона, са постољем за еполете. Затвара се црном платненом траком, на чијем крају је метална копча.

месинг, чоја, картон, платно, метал

Крај 19. почетак 20. века, домаће радионице

дужина: 18,2 цм; ширина: 13 цм; ресе: 8,5 цм; дужина футроле: 25,7 цм; ширина: 15,7 цм

Еполете су припадале пуковнику Милошу Цветићу, учеснику Балканских и Првог светског рата. Откуп од Росе Цветић 1970. године.

Инв. бр. И-196

138.ОФИЦИРСКИ ПАРАДНИ МУНДИР СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Мундир је од црног кангара. Јака је од фине црвене чоје. Ревери су оивичени паспартуом. На предњем делу налазе се два реда жутих металних дугмади. Полеђина је, од струка наниже, расечена (дужина разреза је 30 цм) и оивичена црвеним паспартуом. Са леве и десне стране разреза су по три жута метална дугмета. Мундир је постављен црвеним и грао сатеном.

кангар, чоја, сатен, метал

Крај 19. почетак 20. века

дужина: 77 цм

Мундир је припадао Милошу Цветићу, учеснику Балканских и Првог светског рата.

Откуп од Росе Цветић, сестре Милоша Цветића 1970. године.

Инв. бр. И-197

117.МАЗАЛИЦА

Мазалица је од месинга, четвртастог облика. На поклопцу има троугласти украс, са лучним урезима. Украс је, на предњој страни, у облику осмоугла. Унутра има таласаста удубљења, косе зарезе и кружне линије. У доњем делу су отвори, у којима су били привесци. Са стране има две пробушене плочице за ношење.

месинг

19. век, домаће радионице

димензије: 11×3,5×2 цм

Откуп од Петра Антонијевића 1959. године.

Инв. бр. И-231

124.ОГЛАВ ЗА КОЊА

Припадао је војводи Павлу Цукићу (1782-1817). Оглав је од коже, која је са предње стране, пресвучена браон чојом. На доњем делу оглава су две металне копче, а на предњем делу је посребрени, орнаментисани опков. Има 18 кићанки, са металним посребреним опковом, у облику чашица. Браон је боје. Има два каиша, са изумбаним рупама и две металне копче.

кожа, посребрени метал, метал

19. век, домаће радионице

висина оглава: 51 цм

Нема података о начину набавке.

Инв. бр. И-233

121.СИЛАВ  ВОЈВОДЕ ПАВЛА ЦУКИЋА

Појас је од браон коже. Служио је за ношење лаког ватреног и хладног оружја и других личних предмета. Спољна страна силава украшена је кожним апликацијама са биљним  мотивима, у три реда, златне боје. Апликацијама су украшена и два полукружна испуста унутрашњег дела силава. Силав има каиш са металном копчом  за опасивање, са 17 рупа. Унутрашња страна је глатка.

кожа, метал

19. век, домаће радионице

дужина силава са каишем: 94 цм; ширина: 17,5 цм

Нема података о начину набавке.

Инв. бр. И-234

125.УЗЕНГИЈЕ ЗА КОЊА

Узенгије су припадале војводи Павлу Цукићу (1782-1817). Исковане су од гвожђа. Имају лежиште за ногу и две металне копче за причвршћивање каиша.

кожа, метал

19. век, домаће радионице

дужина: 17,5 цм; ширина: 14 цм; висина: 15,5 цм

Нема података о начину набавке.

Инв. бр. И-235

132.ПУКОВНИЧКЕ ЕПОЛЕТЕ

Еполете су формацијске, израђене од месинга и чоје, троугаоног облика. Са горње стране је месингана плочица, украшена са три звездице златне боје, као и са месинганим дугметом, овалног облика, на коме висе две узице за причвршћивање еполета. Са доње стране, еполета је обложена чојом, црвене и маслинасте боје.

месинг, чоја

19. век, домаће радионице

дужина: 14,5 цм; ширина: 6 цм

Еполете су припадале Милошу Цветићу, учеснику Балканских и Првог светског рата. Откуп од Сретена Цветића 1974. године.

Инв. бр. И-587

133.КОЖНИ ВИСАК ЗА НОШЕЊЕ САБЉЕ

Висак је од коже, браон боје. Са горње стране обложен је златовезом (рађено танком жицом). По средини, вертикално, налази се српска тробојка. На једном крају, висак има месингани прстен, у облику шнале, за који је причвршћена копча. На другој страни је  месингана копча, за коју се везивао део сабље.

месинг, кожа, свила

19-20. век, домаће радионице

дужина: 37 цм; ширина: 3 цм

Висак је припадао Милошу Цветићу, пуковнику из Крагујевца. Откуп од Сретена Цветића 1974. године.

Инв. бр. И-588

134.АНТЕРИЈА КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ ОБРЕНОВИЋ ИЗ 1842. ГОДИНЕ

Антерија је са предње стране отворена, а доњи део се шири у полукруг. Отвор на грудима, са обе стране, украшава низ дугмади, од златних нити, са црвеним  коралима (14 са десне и 10 са леве). Рукави су разрезани са доње стране, и завршавају се троугластим наставцима (над шакама), који су украшени дугмадима, од златних нити, са коралима на врху (9 на левом и 6 на десном рукаву). Антерија је од бордо сомота, везена сребрним и позлаћеним нитима. Украсне траке у потпуности покривају површину рукава и предњи део антерије, стварајући густе вегетабилне орнаменте. Полеђина је једноставније украшена косим тракама. Антерија је постављена  свиленим материјалом, бордо боје.

сомот, сребрне и позлаћене нити, памук, свила

19. век (1842.), оригинал

Поклон Милице Миладиновић Кесеровић из Калифорније, САД 2006. године. Око добијања антерије помогли су Епископ шумадијски Јован и Милослав Самарџић из Крагујевца. Помоћ око допремања антерије из Калифорније у Србију, пружио је Епископ шумадијски Јован. Антерију је донела Јасмина Габри Ченић из Калифорније. Шири опис антерије налази се у Књизи инвентара Збирке историјских предмета. Конзервација антерије обављена је 2007. године у Етнографском музеју  у Београду.

дужина: 106 цм; дужина рукава: 63 цм; обим: 268 цм

Инв. бр. И-1027

137.МУНДИР СА ПАНТАЛОНАМА КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

Мундир је израђен од чоје, тамноплаве боје. Предња део, са леве и десне стране, има по шест сребрних дугмади. По целој дужини, мундир је оивичен црвеном траком. Оковратник је опточен ширитом, сребрне боје, са по три златовезене звездице, са обе стране. Нараменице су постављене са по два већа и два мања ширита, који се укрштају преко већег. Сребрнасте су боје и имају два метална дугмета. Постава је од црвене и грао свиле. Рукави су од чоје, тамноплаво боје. Украшени су (при врху) сребрним ширитима и оивичени црвеном, танком траком, са по једним металним сребрнастим дугметом. Крагна има траку, црне боје, која се протеже испод оковратника. Полеђина је од тамноплаве чоје. Мундир се у струку сужава и има разрез, са по три сребрна дугмета, са обе стране. По дужини су две веће и две мање црвене траке.

чоја, свила, златовез, посребрена дугмад

19. век, реплика, аутор Зора Јовановић, конзерватор из Београда, реконструкција према оригиналу  из Историјског музеја Србије

дужина: 80 цм; рукави: 69 цм; обим: 122 цм ( доњи део); трака: 43 цм

Панталоне су од вуненог штофа, светло сиве боје. По средини, на ногавицама, панталоне имају по два црвена ширита. При дну су две петље, са дугмадима, које улазе у ципеле-чизме. Предњи део панталона има шлиц, са три дугмета. Позади се налазе два мала дугмета, платнени каиш са металном копчом за затезање панталона.

вунени штоф, памучни штоф, метал

19. век ( друга половина), реплика, аутор Зора Јовановић, конзерватор из Београда, реконструкција према оригиналу из Историјског музеја Србије

дужина: 102 цм; дужина са петљама: 123 цм; обим: 76 цм

Инв. бр. И-1036

136.ХАЉИНА КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ ОБРЕНОВИЋ

Хаљина је израђена од љубичасте чоје. Предњи део хаљине је украшен златовезом, са биљним орнаментима (гране храста по целој дужини) и ширитом, са украсним каменчићима разних боја. Хаљина је на преклапање. Постављена је светло жутом свилом. Личи на антерију јер је на преклапање. Хаљина, са леве и десне стране, има прорезе. Рукави су право усађени и урађени од љубичасте чоје, украшени су златовезом, у форми биљних орнамената (лишће храста и др.) и каменчићима, боје дијаманата, рубина, злата, сафира. Полеђина је украшена  златовезом, са биљним мотивима и разнобојним каменчићима. По дужини су два златовезена ширита. Доњи део (обим), оивичен је тањим, ужим златовезом.

19. век (половина), реплика, аутор Зора Јовановић, конзерватор из Београда, реконструкција према ориганалу из Музеја Српске православне цркве

чоја, свила, златовез-жице, каменчићи

дужина: 130 цм; рукав: 40 цм; обим: 187 цм

инв. бр. И- 1037

140.СРПСКА ЗАСТАВА ПО СРЕТЕЊСКОМ УСТАВУ (1835)

Застава је рађена од штофа, црвене, беле и плаве боје. По средини, са обе стране,  насликан је бели крст, са четири осцила (на црвеној подлози), уоквирен зеленим ловоровим лишћем. Застава има отвор за увлачење дршке.

штоф, сликани материјал

дужина: 139 цм; ширина: 89 цм

19. век (1835.), реплика, аутор Зора Јовановић, конзерватор из Београда, реконструкција према  ориганалу из Историјског музеја Србије

Застава је израђена поводом доношења Сретењског устава 1835. године.

Инв. бр. И-1039

141.ДОБРОВОЉАЧКА ЗАСТАВА ИЗ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА (1876-1878)

Застава је израђена од штофа,  продужава се у три крака, подједнако подељена на црвену, плаву и белу боју. У средини је крст, рађен апликацијом златовеза. Испод је натпис: „За крст часни и слободу златну“, рађен апликацијом (слова су црне боје од чоје). Има отвор за копље заставе.

штоф, чоја, златовез

Друга половина 19. века (1876-1877.), реплика, аутор Зора Јовановић, конзерватор из Београда, реконструкција према оригиналу из Историјског музеја Србије

димензије: 170×115 цм

Застава је ношена у ратовима за национално ослобођење и уједињење.

Инв. бр. И-1040

Реплике одевних предмета и застава урађене су у периоду од 2002. до 2008. године.

122.СИЛАВ ВОЈВОДЕ ПАВЛА ЦУКИЋА

Појас је израђен од црне коже, оштећен. Служио је за ношење лаког хладног и ватреног оружја и друге опреме. Спољна страна је украшена кожним апликацијама. Појас има три реда за ношење оружја и горњи украсни део. По средини има украшено, кожно укрштење. Има каиш са 20 рупа и две месингане копче за опасивање. Унутрашња страна је глатка.

кожа, месинг

19. век, домаће радионице

дужина силава са каишем: 180 цм; ширина: 17 цм

Нема података о начину набавке.

Инв. бр. И-1060

 

4 мишљења на „Заставе, униформе и одећа из 19. века

  1. There are some interesting points in time in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There’s some validity but I will take maintain opinion till I look into it further. Good article , thanks and we would like more! Added to FeedBurner as nicely

  2. A formidable share, I simply given this onto a colleague who was doing just a little analysis on this. And he in reality bought me breakfast as a result of I discovered it for him.. smile. So let me reword that: Thnx for the treat! However yeah Thnkx for spending the time to debate this, I feel strongly about it and love studying extra on this topic. If possible, as you develop into expertise, would you mind updating your blog with more particulars? It’s extremely helpful for me. Large thumb up for this blog publish!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *