Зашто су се разишли војводе Јевђевић и Ђујић?

Војводе Јевђевић и Ђујић испред Манастира ''Свети Сава'' у Либертвилу
Војводе Јевђевић и Ђујић испред Манастира ''Свети Сава'' у Либертвилу

Војводе Јевђевић и Ђујић испред Манастира “Свети Сава“ у Либертвилу

Мемоарски записи Перице П. Совиља

Зашто су се разишли војводе Јевђевић и Ђујић?

На том конгресу војвода Јевђевић поред осталог каже: „Војвода Ђујић поставља блиску сарадњу са југословенским `Равногорским одбором` у Лондону. Са тим се ја не слажем“. Војвода Ђујић је поред осталог рекао: „То су све угледни људи, искусни у политици. Они су нам данас потребни“

ПИШЕ: Перица П. СОВИЉ

Мај 1957, Шести конгрес Орга­низације српских че­тни­ка. Присустовао је и војвода Доброслав Јевђевић, који је дошао из Рима, Италија.
Многима није познато ради чега је дошао неспоразум између дво­јице четничких војвода, Ђујића и Јевђевића?
Био сам на том конгресу, као члан Централне управе Органи­за­ције српских четника, по дужности шефа Хумане секције.
Војвода Ђујић беше председник Организације српских четника од 31. маја 1952. године. Војвода Јев­ђе­вић живео је у Риму, он беше по­часни председник Организације српских четника.
У Лондону, Енглеска, постојао је неки југословенски „Равногорски одбор“, у ком су били многи по­ли­ти­чари Краљевине Југосла­вије. Војвода Ђујић је започео сарадњу са горе поменутим одбором, без са­гласности војводе Јевђевића. На том конгресу војвода Јевђевић ­поред осталог каже: „Војвода Ђујић по­ставља блиску сарадњу са ју­го­сло­венским ‚Равногорским од­бо­ром` у Лондону. Са тим се ја не сла­жем. Ми смо српска четничка ор­га­низација, којој је политички про­грам српски, а не југосло­ве­н­ски. Парола нам је ‚Уједињење свих српских земаља у једну јаку и велику Србију`.“
Војвода Ђујић је бранио његову сарадњу са југословенским „Равно­го­рским одбором“ у Лондону. Он је поред осталог рекао: „То су све уг­ледни људи, искусни у политици. Они су нам данас потребни, јер ће нам са њиховим искуством на За­па­ду много помоћи. Међу нама четни­цима немамо политички изграђеног кадра. Уз помоћ `Равногорског од­б­о­ра` у Лондону, убрзаћемо пад ко­м­у­­­ни­стичког режима у Ју­го­сл­­­а­ви­ји.“
На конгресу настаје дискусија. Већина делегата подржава војводу Ђу­јића. После се прелази на бирење Централне управе Орга­ни­за­ције српских четника. Такорећи из­гласана је и потврђена стара управа на челу са војводом Мом­чи­лом Р. Ђујићем као председником. Подпредседник Ђоко П. Марић. По­часни председник: војвода До­бро­слав Јевђевић.
Кроз целу 1957. годину по свим ме­сним одборима није ишло глатко. Децембра месеца 1957. године до­ла­зе неспоразуми међу члан­ством Месног одбора Организације срп­с­ких четника у Милвокију, Вис­ко­н­син. Сазива се ванредна скупштина Ме­сног одбора и појављују се два кандидата за председника. Једни су да се подржи сарадња са југосло­ве­н­ским „Равногорским одбором“ у Ло­ндону и да се да подршка вој­води Ђујићу. Други су да се не сарађује са југословенским „Равно­го­рским одбором“ и да се да по­дршка војводи Јевђевићу.
Крајем децембра месеца 1957. године сазива се ванредна ску­п­ш­ти­на Месног одбора у Милвокију. У списку одбора имамо 125 чланова, од којих 95 редовно плаћају чла­на­рину. На скупштину је дошао 61 пуноправан члан.
Кандидат за председника из ре­дова оних који подржавају војводу Ђујића је Гојко Грубор, а из редова оних који су за војводу Јевђевића кандидат је мајор Младен Костић, председник Месног одбора кроз 1957. годину.
За Гојка Грубора гласају 33 чла­на, а за мајора Младена Костића 28 чланова. Гојко Грубор побеђује ма­јора Младена Костића за 5 гласова.
Присталице војводе Јевђевића тада решише да дижу нови чартер-дозволу у држави Висконсин, под име­ном ОРГАНИЗАЦИЈА СРП­СКИХ ЧЕТНИКА „РАВНА ГОРА“, МЕСНИ ОДБОР У МИЛВОКИЈУ, ВИСКОНСИН.
Маја месеца 1958. године од­р­жа­ва се конгрес под горњим име­ном, на ком се бира нова управа: Почасни председник Организације – војвода Доброслав Јевђевић; пре­дседник Организације српских чет­ника „Равна Гора“ – Ђоко П. Марић; потпредседник – Томица Иванче­вић; секретар – мајор Младен Ко­стић; шеф штампе и пропаганде – Божо Соколовић.
Током 1963. године наиђе тако­звано црквено питање. У одбору се гласа за подршку епископу Ди­о­ни­сију или патријарху Герману, под именом подршка „Мајци Цркви“.
Божо Соколовић, Симо Бурсаћ, Ни­кола Рајак, Никола Милуновић, Крстан Ждеро и Илија Трбојевић остају уз „Мајку Цркву“ и напу­шта­ју чланство у Месном одбору.
Исто је било и у Удружењу „Дража Михаиловић“, Срској наро­дној одбрани и Српској братској помћи. У свим одборима помену­тих организација у Милвокију, месне управе и већина чланства остају уз епископа Дионисија.
На челу Управе Месног одбора ОСЧ у Милвокију, за подршку епи­скопу Дионисију били су: предсе­дник одбора мајор Младен Костић, потпредседник Перо Пантић, се­кре­тар Перица П. Совиљ, благајник Ни­кола Контић и предсдник На­д­зо­рног одбора Душан Радусин.
У Милвокију се оснива Одбор за по­дршку епископа Дионисија. На чело тога одбора долази Ђоко П. Марић.
Месни одбор Организације срп­ских четника „Равна Гора“ у Мил­во­кију следе: Српски културни клуб „Свети Сава“, Српска народна од­брана, Удружење српских бораца „Дра­жо Михаиловић“, Српска бра­тска помоћ, Удружење ратника и Ср­пски спортски клуб. Из свих поменутих организација беше око 350 душа. Сви они посташе чла­нови новоосноване Црквено-шко­лске општине „Свети Никола“. За све­штеника нам долази Марко Б. Тодоровић, стар свега 23 године.
Српске новине, Чикаго, број 681, септембар 2014.

Затворено за коментаре.