Зверства партизана у Младеновцу

ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА НАД СРБИМА

Зверства партизана у Младеновцу

У Влашком пољу, у брду Пескана, крај данашње бензинске пумпе “Ера-петрол“, пред крај рата, и после рата, младеновачки удбаши су неподобне интелектуалце, угледне домаћине и друге неистомишљенике, преко ноћи одводили и стрељали. Приликом прављења магистралног пута, који повезује Младеновац са аутопутем у Малом Пожаревцу, из Пескане је коришћен песак за подлогу пута, и том приликом су пронађени бројни костури

ПИШЕ: Милета СИМИЋ

 

СЕЛО ШЕПШИН

1. Вуковић Владимир, рођен 1908. године;

2. Вуковић Миодраг, рођен 1911. године, убијен јер му је стриц био у четницима;

3. Војиновић Илија, рођен 1908. године, писар код четника Ковачевића;

4. Илић Живан, био Солунац и симпатизер четника;

5. Вуковић Живан Ћопа, убијен јер му је син био у четницима;

6. Вуковић Никола, убијен јер му је син такође био у четницима;

7. Нешић Момчило, рођен 1915. године, симпатизер четника;

8. Нешић Љубивоје, рођен 1907. године, сеоски деловођа;

9. Вуковић Тадија, син Живанов, нестао у Босанској голготи са осталим четницима;

10. Вуковић Александар Леса, био учитељ у Јагодини. Из логора у Немачкој је побегао и ступио у одред четника Ковачевића, чији је постао заменик. По завршетку рата и пређене Босанске голготе, некако је успео да дође до свог родног села, наоружан и необријан, и преда оружје свом течи Пери Николићу. Овај га је пријавио сеоским властима. Леса бива одведен у центар Шепшина од локалних сеоских комуниста и постављен на терасу школе. Народ је присилно довођен да га види. Сеоски комунисти натерали су га да пева четничке песме, ставља нож у уста, малтретирали га и пред народом тукли. Потом су га повели ка Младеновцу и под Варовницама на пању секирама раскомадали. Преко ноћи пси су га развукли. Његовој родбини нису дозвољавали да остатке његовог тела сахране;

11. Вуковић Бранко, убијен на путу ка Влашкој.

 

ВЛАШКА

1. Павловић Спасоје, убијен на Тројице 1943. године код своје куће, предвече, од стране партизанске тројке, јер је једном ударио Божидарки Дамјановић Кики (жени Драже Марковића) шамар. Спасоје је био резервни капетан и симпатизер четника. Приликом његове ликвидације рањен му је син Благоје, који се у том моменту нашао у кући;

2. Буквић Александар Лека, председник села Влашка;

3. Јованчевић Драга, богати сељак из Влашке, погинуо са Леком код своје колибе;

4. Перић Живан, убијен августа 1944. године од сеоског партизана Милутина Чулића из Влашке, кад је носио пошту четницима у Шепшин;

5. Перић Станимир, Живанов син, после тог догађаја нађен је задављен под Варовницама, крај воловских кола са којима је превозио купљени кукуруз за обавезни откуп, јер је данима псовао партизана који му је убио оца;

6. Ковачевић Радомир, председник села, убијен код своје куће. Партизани су му покупили сво покућство и исте ноћи убијени су следећи антикомунисти:

7. Сарић Иван, дошао жени у кућу из Херцеговине;

8. Ђуричић Драгољуб, убијен ноћу испред своје куће;

9. Јованчевић Бранко, убијен од партизана у Дучини;

10. Јованчевић Тоша, убијен од партизана у Дучини;

11. Јованчевић Раца, убијен од партизана у Дучини;

12. Милошевић (Коканић) Милош, убијен од партизана у Дучини;

13. Милошевић (Мутавџић) Раца, убијен од партизана у Дучини;

14. Јовановић (Рошић) Радивоје; убијен од партизана у Дучини;

15. Аврамовић Пера, погинуо од партизана у Дучини;

16. Станковић Мијодраг, погинуо од партизана у Друговцу;

17. Маринковић Тихомир, нестао у Босанској голготи;

18. Павловић Обрен Дидоња, нестао у Босанској голготи;

19. Павловић Ђорђе, пребегао у иностранство, вратио се кући и стрељан од ОЗНЕ у Београду;

20. Милошевић Милан, страдао у Босанској голготи, сахрањен у селу Скугрић на сеоском гробљу, фебруара месеца 1945. године;

21. Јовичић Бранко, дошао жени у кућу из Босне. Шураци су га пријавили да је четнички симпатизер, а Немци одвели и стрељали у Младеновцу;

22. Петровић (Рундић) Радомир, заменио сина у четницима. Заробили га партизани и стрељали;

23. Нинковић Чеда, сеоски абаџија, симпатизер четника кога су убили партизани;

24. Божа Абаџија, дошао жени у кућу, у Јанковиће, убијен од партизана;

25. Милан Лимар, из суседног Рајковца, дошао жени у кућу у Мирковиће, убијен од партизана;

26. Јанковић Јанко, живео у Београду. Кад је дошао кући у Влашку, партизани су га убили;

27. Перић Радомир, четник-водник, стрељан од партизана.

Објашњење: У Влашком пољу, у брду Пескана, крај данашње бензинске пумпе “Ера-петрол“, пред крај рата, и после рата, младеновачки удбаши су неподобне интелектуалце, угледне домаћине и друге неистомишљенике, преко ноћи одводили и стрељали. Приликом прављења магистралног пута, који повезује Младеновац са аутопутем у Малом Пожаревцу, из Пескане је коришћен песак за подлогу пута, и том приликом су пронађени бројни костури.

 

ДУБОНА

1. Петровић Божа, газда млина, одведен крајем 1941. године и убијен између Сенаје и Малог Пожаревца;

2. Вељковић Живко, из Горње Дубоне, сеоски кмет. Партизанска тројка лупала је ноћу на врата. Он није хтео да их отвори. Партизан Живко Башић пуцао је кроз врата и убио Живка на кућном прагу;

3. Марковић Стева, одвраћао људе да не ступају у партизанске редове. Причао о њиховим убиствима. Од партизана одведен за Младеновац и стрељан;

4. Шулић Мика, одведен са Стевом и стрељан у Младеновцу;

5. Хајдуквељковић Данило, сеоски газда, имао 50 хектара земље, потомак чувеног Хајдук Вељка. Данилов син Душан био је деловођа у Великом Орашју и велики антикомуниста. Партизани су тражили Душана, и једног дана, после прскања винограда, док је седео испред куће са комшијом Новаковићем, одвели су га Дража Марковић, Божидарка Дамјановић Кика, Мића Стојковић из Умчара, са сеоским комунистима, међу којима је било и рођака и комшија. Данило је одведен на информативни разговор. Тражили су да прокаже сина Душана. Пошто није хтео, камењем су му размрскали главу и оставили га крај пута на гомили камена. Приликом мучења, комшије су ноћу чуле како је Данило молио сеоске партизане да га не муче, већ да га убију. А мучили су га сеоски партизани и комшије Дика Новаковић и Милета Радовановић, а из пиштоља га је убио на крају мучења партизан са надимком “Црвени“ из Липа крај Смедерева. Данило Хајдуквељковић је сахрањен без главе, које није ни било, јер је смрскана камењем. Приликом сахране, сеоски партизани су били распоређени око гробља, чекајући да ухвате његовог сина Душана, али се он није појавио на очевој сахрани.

 

РАБРОВАЦ

1. Пантић Миливоје (1903-1941), убијен јула месеца испред своје куће. Убио га партизан са надимком “Бановац“;

2. Павловић Живојин Дуда, спроведен у Аранђеловац, где га је заклао партизан са надимком “Кореја“;

3. Вујић Миливоје, четник сеоске страже, убијен од стране партизана на раскрсници код Рабровачког језера.

 

ЈАГЊИЛО

1. Зека Колар, четнички симпатизер. Ухватили

га партизани, обесили за ноге о дрво и наживо одрали му главу. Касније је одсекли и бацили. Без ње је сахрањен у јагњилском гробљу;

2. Кнежевић Радоје, убијен 1945. године од шефа УДБЕ Максимовић Радована из Велике Иванче, који је после рата био шеф УДБЕ у Сремској Митровици. Радован, тражећи четника Бору Димитријевића у кући Радојевој, убије Радоја, док је Бора успео да побегне. Син Радојев Андреја, због скривања четника Боре, осуђен је на 14 година робије.

 

(Број 259, октобар 2003)

 

2 мишљења на „Зверства партизана у Младеновцу

  1. Dragi boze ovi zlotvori i olosi pobili sve domacine. To vreme me podseca na danasmje, i ovaj Vucicev olos ide u trojke smrdljivi nepismeni primitivni i zeljni ubijanja.Zato dragi moji sugradjani ne dozvolite da Vam olos nabija strah, ko vam dodje na kapiju bolje vi njega nego oni Vas.I sada se unistava pamet i domacin,,, samo nistavila odjacari i cergari nas terorisu, uz saglasnost bolesnog izdajnika

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *