
ФОТО: Принт скрин са Интернета
Не ради се ту о заштити реда и мира и имовине. Ради се о иницијацији односно увођењу у чланство „заједнице“ свих чланова групе. Сатанистички обред у коме свако од чланова ове квазиполицијске екипе мора ударити жртву и тиме показати своју лојалност групи. Не сме се допустити да у случају истраге или одређивања одговорности било ко може да каже „Ја нисам тукао“
Чак и ми којима је животна професија била посвећена припремама за оружану борбу и рат, остали смо затечени бруталним сценама насиља полиције (жандармерије…) над демонстрантима у Београду протеклих дана. Мучна сцена у којој колона „оклопљених чувара јавног реда и мира“ у пролазу удара, очигледно, немоћног демонстранта који лежи на земљи доводи нас до питања, ко су ти људи који су у стању да употребљавају тако несразмерну силу и који је њихов мотив за иживљавање над немоћнима.
Не ради се ту о заштити реда и мира и имовине. Ради се о иницијацији односно увођењу у чланство „заједнице“ свих чланова групе. Сатанистички обред у коме свако од чланова ове квазиполицијске екипе мора ударити жртву и тиме показати своју лојалност групи. Не сме се допустити да у случају истраге или одређивања одговорности било ко може да каже „Ја нисам тукао“.
Јер, свако од њих је упознат са одредбама Правилника о полицијским овлашћењима („Сл.гласник РС“, бр. 41/2019) која у члану 84. регулишу употребу службене палице: „Ударац службеном палицом се задаје у пределу мишићног ткива тако да се не проузрокују или проузрокују што је могуће блаже телесне повреде ако их није могуће избећи. Поред ограничења предвиђених законом полицијски службеник по правилу службену палицу неће употребнити према лицу које пружа пасиван отпор, изузев ако се такав отпор не може савладати на други начин“.
Ништа се овде променило није, само је милицијску заменила полицијска палица а манири „топлог зеца“ са Голог отока и репресивног комунистичког режима остали су потпуно исти.
Само још један аргумент за оне који верују да је Србија окупирана земља. Ове слуге режима туку „од срца“ као да жртве њихове силе нису њихови сународници, њихове комшије и познаници и као да сутра, када ова власт оде у историјску пензију, не намеравају да раде исти посао који данас раде а за који их плаћају сви грађани Србије па и они преко чијих су леђа летели њихови пендреци.
Драган Крсмановић