Французи о књизи “Крвави Васкрс 1944: Савезничка бомбардовања српских градова“

babelio

babelio

Књига је преведена на француски и за сада су се огласили блогери сајта babelio.com. Преносимо критике двојице блогера. На француском језику, њихови чланци налазе се на овом линку:

https://www.babelio.com/livres/Samardjic-Tragiques-Paques-1944-Pourquoi-Belgrade-a-vu-tom/1049084

Чланке је на српски језик превео Слободан Костадиновић, који је и преводилац књиге на француски.

Превод чланка од 27. јуна 2018:

Захваљујем се најпре Babelio и издавачу Погледи за то што су ми омогућили да упознам ову књигу у оквиру акције“Критична маса“. Већ на првим страницама, улазимо у срж предмета. Аутор нам објашњава о чему ће књига бити, зашто је то важно и које су препреке које су онемогућиле да истина изађе на видело. Свидела ми се чињеница да аутор ни иде у свим правцима и да се заиста концентрише на историју савезничких бомбародавања Београда (и других српских градова). Доносећи и неопходни контекст говорећи о Хрватској, Милослав Самарџић се није расејао. Важно је то подвући јер предмет који се проучава није лак, политика је толико перфидна да је некада тешко пратити је, тако да кад би аутор писао о свему и ничему, књига би била неразумљива. Такође ми се свидела његова одлучност. Хоће обавезно да открије истину о тим бомбардовањима: ко је крив и зашто? Прилог сазнања у овој књизи је фантастичан. Нисам очекивао да толико ствари научим, али сам схватио да апсолутно ништа нисам знао о Југославији у Другом св. рату. Било ми је драго да сазнам за све те нове информације – и у исто време сам био тужан што сам увидео да је тај конфликт био много страшнији него што сам га замишљао.

Да би се поменула на јасан начин савезничка бомбардовања српских градова, аутор мора да прича о Хрватској, Немачкој, Совјетском Савезу, САД, В. Британији, о Титу, Стаљину, Рузвелту, Черчилу… укратко речено, о безброј људи. Али то чини на бриљантан начин. Његова објашњења су добро детаљно изведена и веома јасна. Белешке на крају књиге омогућавају такође да се снађе читалац. Било ме можда мало страх у почетку да се не изгубим у свим тим информацијама, али захваљујући пријатном перу аутора, успео сам да пратим од прве до последње странице објашњење о тој трагедији која ми је још увек била непозната.

Аутор је дао у прилог у овој књизи брдо илустрација. Има и мапа Југославије, како би се боље разумело где се налазе бобама погођени градови. Има фотографија значајних личности из приче, како са југословенске стране тако и са стране америчких и британских савезника. Има такође фотографије Београда, на дан православног Васкрса, које показују количину штете и које доказују како су напади били насилни. Те слике можда нису одговарајуће за све читаоце. Могу се на њима видети, на жалост, лешеви одраслих као и деце, тако да ова књига није за сваку публику. Има такође и пропагандних плаката на којима се види како свака страна брани свој став.

Ако узмемо у обзир текст, мапе, фотографије и плакате, имамо баш комплетну књигу која савршено детаљно описује ситуацију у Србији у Другом св. рату. Капа доле аутору који је успео да сакупи толико информација на 150 страна.

Ако бих морао апсолутно да запазим негативну тачку ове књиге, рекао бих да има ситних граматичких и правописних грешака. Нема их наравно у свакој реченици, заиста су ретке. Главни проблем је сечење речи на крају реда, не поштује слогове. То никако не смета читању, али је само тај мали негативни бод који ме спречава да дам максималну оцену.

 

Превод чланка од 22. Јуна 2018:

Лепа папирната књига на 152 стране, са корицама у сепија боји и белим светлећим фонтом који даје рељеф. Али, слика насловне корице као и наслов су недвосмислени.

Милослав Самарџић подиже вео од дима бомби, који више не скрива стварност.

Ово је документ о скривеној страни бомбардовања Југославије, како се ова земља звала у то доба историје, 1944. године.

Историјски актери који су дозвољавали бацање бомби изгледа да су мање причљиви него жртве, па ћемо слушати исповест оних који хоће да нам објасне шта и како је било.

Видимо разлике у ваздушним операцијама, мање или више смртоносним, и да су циљеви бомбардовања Хрвата, Срба, Пољака или Француза, били политички и војнички избори.

Али, у таквој врсти открића, коме веровати?

Читање ове књиге је драгоцено, како за форму тако и за суштину.

Забрињавајући елементи су описани, али наратор и извори оптужују, мада су жртве.

Политички и стратешки аспект преовладају над историјом, и тешко је створити себи објективан став. Сажаљевамо, негодујемо, али, да ли неутралност мора бити основа?

Фотографије које прате причу дају додатну илустрацију, некад неподношљиву, о истини, о последицама, о свирепостима.

Књига приказује чињенице и дела, кроз процес истраживања.

Завршавам ово откриће наклоњен ка верзији датој у овом делу.

Како су добро чуване тајне монопол фактора одлучивања, кажем себи, и тако постајем читалац који се клања према аутору.

Књига је добра за читање. Усмерена је према читалачкој публици информисаној и упућеној.

Затворено за коментаре.