Ексклузивно – Амерички документ о стању у Југославији 1946: Народ против црвеног режима

Уобичајени призор у Београду после ‘’ослобођења’’: Грађани наилазе на леш човека убијеног током ноћи. 
ФОТО: Риста Марјановић
Уобичајени призор у Београду после ‘’ослобођења’’: Грађани наилазе на леш човека убијеног током ноћи.  ФОТО: Риста Марјановић

Уобичајени призор у Београду после ‘’ослобођења’’: Грађани наилазе на леш човека убијеног током ноћи.
ФОТО: Риста Марјановић

Насупрот уобичајеној комунистичкој пропаганди у полетној обнови и изградњи, комунисти су терорисали народ широм земље, а нарочито у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори (због покушаја атентата на Тита). Од Лике до Македоније деловале су јаке герилске групе, а комунисти током ноћи нису смели да се задржавају по селима

ЦИТАТИ:
“Герилске формације су бројне и делују широм Србије тероришући комунистичке присталице и владине функционере. У неким деловима, герилске формације броје 50 до 150 људи. Тројке и нешто веће групе учествују у малим саботажама, разоружавању појединаца, плене храну и убијају истакнуте следбенике комунистичког режима , пале документа и подмећу пожар у задружним објектима. Готово свакога дана избије најмање десетак таквих инцидената. Истакнути комунисти не ризикују да преноће у српским селима“
“Председник Владе Федералне Хрватске, др Владимир Бакарић, је критикован због тога што је пустио из затвора Ловру Матачића, истакнутог усташког вођу и још му вратио предратно радно место диригента у хрватској опери“
“Такозвани „пречански“ Срби – Срби који живе у Хрватској – који су се, током окупације, већим делом придружили партизанима како би избегли усташке масакре и који су били главне присталице комунистичког режима у Хрватској, сада су незадовољни“

У последњих неколико година, широј јавности су постала доступна документа америчке обавештајне службе везана за непосредни послератни период. Међу њима се налазe и бројни извештаји који говоре о ситуацији и атмосфери страха и репресије наметнутој од новог комунистичког режима. Професионални обавештајци, лишени емоција, бележили су хладне чињенице које пружају занимљив и, све у свему, прилично тачан поглед на југословенску реалност у првим годинама након немачке окупације. На овом месту представљамо један типичан извештај из тог периода у интегралној форми. Документ, датиран на новембар 1946, налази се под регистарском ознаком „CIA – RDP82-00457R000300790008-8“.
Унутрашња ситуација
у Југославији
Овај преглед политичких и економских токова се односи на све делове Југославије на крају 1946.
1. Комунизација и колективизација целокупне индустрије, економских и финансијских предузећа се убрзано наставља.
2. Формирана је мрежа задруга под државним надзором са тежњом да обухвати целокупно сељаштво и примора их на деловање за комунистичке циљеве.
3. Целокупна политичка опозиција је укинута и њихово деловање је строго забрањено.
4. Две главне религије у земљи, православна и римокатоличка, су прогоњене и онемогућено им је деловање с обзиром да их режим доживљава као главне центре и језгро политичке опозиције.
5. Илегалне војне формације су углавном елиминисане. Међутим, мале терористичке групације настављају да узнемиравају и стварају тешкоће новој влади.
6. Под притиском државе и по цену огромних људских напора, обнова земље се наставља у великом обиму. Постигнути су запажени резултати упркос свим потешкоћама.
7. Народно незадовољство режимом је огромно али се у мањој или већој мери држи под контролом државним терористичким методама у угушивању било какве опозиције.
8. Избори у новембру 1945 су одржани у таквој атмосфери терора. Свака федерална УДБ-а (претходно ОЗНА) је имала посебно одељење звано „изборна УДБ-а“ , чији је задатак био застрашивање и терорисање гласача. Током избора, нису постојале гласачке кутије опозиције па су се избори свели на стварање евиденције оних који јесу и који нису гласали. Таква процедура је имала јако застрашујуће дејство на гласаче, дајући им до знања да ће сви они који су се усудили да не гласају бити стављени на црну листу и означени као непријатељи режима. Уз то, комунистички агенти су ширили гласине да ће онима који не буду гласали (за Народни Фронт, прим прев.) бити ускраћена следовања хране, да ће бити отпуштени са посла или чак да ће им се трајно укинути запослење. Другим речима, популација је застрашена претњом да ће сви они који не буду изашли на биралишта бити осуђени на живот у изолацији.
9. Принудни откуп пољопривредних производа по неразумно ниској цени изазвали су тешку озлојеђеност сељаштва. Сељаци су навикли да своје производе нуде на слободном тржишту без икаквих ограничења. Такве грамзиве методе под присилом подсећају на немачке окупационе мере одакле у ствари и потичу.
10. Антисавезничка кампања (мисли се на западне савезнике, САД и Велику Британију, прим.прев.) се наставља широм земље , отворено и преко тајних агената. У дневној штампи, на састанцима, јавним окупљањима и нарочито у војсци, антисавезничка пропагандна кампања наставља жигосање савезника као „империјалиста, капиталиста, угњетача народа, експлоататора радничке класе и центара реакције “. У званичним круговима, САД и Велика Британија се сада називају „нашим бившим савезницима“.
Србија:
1. Активности опозиционих политичких партија су готово у потпуности елиминисане претњама, хапшењима и физичким насиљем. Са изгнанством Милана Грола, некадашњим потпредседником у Титовој влади, Демократска странка је постала од безначајног утицаја. Вођа Радикалне странке , једне од највећих српских странака, Лазар Марковић, осуђен је на десет година тешке робије. Миша Трифуновић, који се из Лондона вратио у Југославију је ухапшен пре око два месеца. Лидера Независне Демократске странке, др Дуду Бошковића, су претукли након што је издао анти-режимски манифест. Опозиционе новине не постоје.
2. Очекује се да се ново политичко суђење усмери према принцу Павлу Карађорђевићу који се налази у изгнанству, као и према бившим краљевским намесницима др Иву Перовићу , др Раденку Станковићу и Александру Цинцар-Марковићу. Они се налазе у затвору УДБ-е у Београду од првих дана ослобођења. Њима ће се придружити још неколико особа на оптуженичкој клупи како би попунили листу оптужених. Сви они ће бити оптужени за сарадњу са непријатељем. Принц Павле ће се вероватно суочити и са оптужбом да се, по наређењу британског министарства спољних послова , договорио са Немцима како би им се осигурало крило за наступајући напад на Совјетски Савез.
3. Обавезно прикупљање житарица које је прописао режим напредује веома споро, нарочито због тога што се народ труди да сачува своје производе на све могуће начине и тако избегне испоруку производа упркос драстичним мерама које је прописала држава. У многим селима истакнути појединци су хапшени због избегавања испоруке робе; у многим местима широм Србије, нарочито у околини Хомоља, Шапца и Крагујевца, герила саботира и спречава прописане испоруке.
4. Присилно придруживање „Народном Фронту“ се примењује под различитим изговорима и употребом претњи. Отпор народа („Народном Фронту“) је приметан и манифестује се у различитим формама и снагом широм Србије. Герилске формације су бројне и делују широм Србије тероришући комунистичке присталице и владине функционере. У неким деловима, герилске формације броје 50 до 150 људи. Тројке и нешто веће групе учествују у малим саботажама, разоружавању појединаца, плене храну и убијају истакнуте следбенике комунистичког режима , пале документа и подмећу пожар у задружним објектима. Готово свакога дана избије најмање десетак таквих инцидената. Истакнути комунисти не ризикују да преноће у српским селима.
Хрватска:
1. Хрватска је и даље под утиском недавног осуђивања Алојзија Степинца . Људи су огорчени а свештеници упркос наредбама држе мисе у његову част. До сада је било неколико случајева напада комуниста на локалне свештенике. Комунистички агенти током састанака користе помирљиву линију да се Степинац не третира толико лоше у Лепоглави (државни затвор), те да има на располагању две собе и куварицу . Текст Степинчеве одбране се шири Хрватском илегално путем летака.
2. Активности опозиције су примирене. Бивши министар др Иван Шубашић се држи у кућном притвору. Маршенка Радић и Мира Кошутић су покренуле опозициони лист „Слободни Дом“. Само два броја су изашла а оне су брзо ућуткане од државе. Маршенка Радић је у присуству УДБ-е морала да потпише да се одриче од било каквих даљих политичких активности. Лидери Хрватске Сељачке Странке, инжењер Аугуст Кошутић, др Бариша Смољан и други су недавно отпуштени из (заробљеничког) логора и њихова даља судбина је неизвесна.
3. Очекују се нова суђења, и то:
– Др Влатку Мачеку, др Јурају Крњевићу, др Јосипу Торбару и другим вођама ХСС-а у изгнанству због сарадње са усташама.
– Др Бариши Смољану, инжињеру Аугусту Кошутићу и другима који се сада налазе у Југославији због сарадње са усташама и Немцима. Они су оптужени да су преговарали током 1944. са Кронхолцом, представником Хермана Нојбахера, опуномоћеног министра за Југоисток немачког Рајха.
– Усташким вођама који се сада налазе у Југославији а испорученим Титу од западних савезника.
4. Партизански функционери врше притисак на популацију да се придружи „Народном Фронту“. Комунистички агенти шире гласине да ко год не буде имао чланску карту Народног Фронта може остати без следовања хране или чак бити послат на тежак рад у Совјетски Савез.
5. Председник Владе Федералне Хрватске, др Владимир Бакарић, је критикован због тога што је пустио из затвора Ловру Матачића, истакнутог усташког вођу и још му вратио предратно радно место диригента у хрватској опери. Бакарић је такође критикован због тога што има превише разумевања и толеранције за одређене истакнуте личности у Хрватској из периода пре ослобођења. Очекују се промене у Федералној Влади и јасно окретање политике „на лево“ у односу на политику коју воде садашњи званичници.
6. Сељаци одбијају да се потчине и избегавају испоруке жита. Чести су примери примене репресије на обе стране. Злоупотребе владиних миљеника провоцирају жестоки одговор Крсташа и разних герилских банди. У деловима Далмације и Херцеговине још увек не могу да се оформе јавне комисије за откуп (жита, прим.прев) због тога што становништво одбија да се прихвати учешћа у њима тако мрским организацијама.
7. Такозвани „пречански“ Срби – Срби који живе у Хрватској – који су се, током окупације, већим делом придружили партизанима како би избегли усташке масакре и који су били главне присталице комунистичког режима у Хрватској, сада су незадовољни. У деловима где су Срби већинска популација, у зонама Капела-Дабар-Плитвичка језера, Личко Петрово село и Тушиловић-Војнић – Пјешчаница, илегални покрет „Бели Орлови“ стално спроводи саботаже и тероризам. Партизани су три пута запалили шуме код места Капеле како би сузбили активности које се наводно тамо развијају.
Словенија:
1. Словенија је изразито католичка и суђење Степинцу је изазвало веома неповољне политичке последице по тренутни режим. Као и у Хрватској, текст Степинчеве одбране се илегално шири путем летака и одржавају се мисе и тражи његово пуштање на слободу. Свештеник из Љубљане, Франц Фишер, који је одувек био познат по својим прокомунистичким наклоностима и који је подржавао Титову владу, је у знак протеста вратио све ордење и награде које му је доделила Титова влада.
2. Поред великог броја свештеника подвргнутих мучењу, неколицина се држи у затворима УДБ-е без икаквог правног основа: Мартин Јурчек, др Јозе Погачник, Јакоб Жагар, Ловро Седеј, Мирко Бартол, Иван Оленц, Дарко Слепшак и други. Због овога политички отпор словеначког народа је у сталном порасту.
3. Изјава (Палмира) Тољатија након његовог новембарског споразума са Титом у Београду је имала тешке последице на словеначку популацију. Значајан део те популације је у почетку био склон да подржи Титов циљ због његове наводне чврсте одлуке да Трст припоји Југославији. Споразум, са друге стране, јасно сугерише да је тај став напуштен. Извештаји из Љубљане наводе да су чак и неке истакнуте присталице Титовог режима дубоко потресене и разочаране оваквим исходом . На пример, министар Едо Марушић, је својим сарадницима изразио своје разочарење и незадовољство режимом због овог компромиса.
4. Крајем октобра пропагандна кампања против Англо-америчких савезника је достигла врхунац слоганима „Смрт Савезницима“ и „Смрт америчкој УНР-и“ .
5. Константне су мале саботажне активности разних герилских и националистичких група , пре свега у планинским пределима. Ове групе подстичу немир и таласе незадовољства код популације ширењем пропаганде. Најактивније су групе код Похорја, Црног Врха и Брезовице.
6. Словеначки радници су незадовољни јер су принуђени да додатно раде у текстилној индустрији, за производњу робе која се шаље у Совјетски Савез, док су они сами врло лоше снабдевени одећом.
Босна и Херцеговина:
1. Широм Босне и Херцеговине, са мешовитом народносном структуром, је најизраженије деловање Крсташа и разних других националних група. Прилично велики оружани сукоби су чести и чини се боље координисани него у било ком другом делу Југославије. Разноврсне банде константно кидају пруге, заустављају камионе и возове, подмећу пожаре и нападају изоловане партизанске јединице. Током септембра, оружане банде су извршиле препад у Сарајево и подметнуле пожар у три велика магацина. Пруга Сарајево – Славонски Брод је под сталним саботажним нападима. Двапут је нападнуто предграђе Брчког и више пута су нападнута снабдевања на „прузи младости“ на линији Брчко – Бановићи. На широким подручјима комунисти се не усуђују да се задржавају преко ноћи већ иду у веће центре са јаком партизанском стражом.
2. Осим опште личне и материјалне несигурности, хроничан је недостатак новца, хране и одеће; сиромаштво је веома раширено. Народ Босне и Херцеговине је упркос својој дугој историји материјалног сиромаштва , током рата подржавао и хранио партизане. Заузврат су им обећани бољи услови живота након рата. Садашња тешка реалност их је горко разочарала.
3. Муслимани, који су биле главне присталице и носиоци новог комунистичког режима у Босни, сада формирају илегалне јединице „зелени кадар“. Они пружају пасиван отпор активним ометањем било које активности или мера донесених од стране режима.
4. Главни муслимански предводници су бивши министар др Сефкија Бехмен и Шахинагић. Њих двојица су наследници Мехмеда Спаха , вође Муслиманске Југословенске Организације. Иако се Шахинагић борио у партизанским редовима током 1943, недавно је избачен из њихових редова, док Бехмен живи у изолацији. Покренута је јака кампања против њих двојице у „Сарајевском листу“. Авдо Хумо, један од муслиманских партизанских вођа и сада министар у влади Федералне Босне, њих двојицу је денунцирао као „непријатеље народа“. Ово би могла бити увертира за нови талас политичких суђења Титових противника.
Македонија:
1. Нешто већи степен грађанских слобода је дозвољено у Македонији него у другим републикама, можда због непосредне близине бугарске и грчке границе. Међутим, опште незадовољство режимом је веома високо. Процене су да 25% становништва подржава садашњи режим, 25% становништва је просрпског или пробугарског опредељења док 50% становништва жели независну државу Македонију под Англо-америчким протекторатом.
2. Некадашњи председник АСНОМ-а , актуелни председник македонског парламента, Антонов Ченто, недавно је са још 13 чланова парламента ухапшен у покушају преласка грчке границе. Ово хапшење је само увећало дубоко укорењено незадовољство владом Федералне Македоније.
3. Комунисти до сада нису имали успеха у придобијању популације захваљујући томе што на јавне функције бирају некомпетентне и неискусне не-Македонце, који немају никаквог утицаја и поштовања у народу.
4. Почетком октобра се одржавало политичко суђење у Скопљу. На листи оптужених су:
Вија Сајковић, командант четничког одреда Пореч ; Слободан Константиновић из Скопља; Александар Сохољ, трговац из Скопља; Миодраг Петковић, службеник из Скопља; Предраг Тишенковић, члан народног позоришта у Скопљу; Спаса Спасовски; Миливоје Васић; Цана Косанова и Борис Несковски. Сви они су оптужени да су активно учествовали у илегалним герилским формацијама или да су са њима одржавали контакт.
5. Постоје активне герилске групе које води син истакнутог српског вође из Првог светског рата Василија Трбића (Миливоје Трбић, прим.прев.). Делују углавном око Шар Планине. Режим је неколико пута био принуђен да испољи екстремне мере попут паљења шума, како би герилске групе истерали на отворен простор.
Црна Гора:
1. Након покушаја атентата на Тита и његову пратњу на црногорском тлу током јула ове године, режим је предузео драстичне мере. Велики број комунистичких функционера је ухапшен, док су јединице КНОЈ-а и регуларне формације замењене, због сумње да су на неки начин повезани са илегалним националним герилским групама.
2. Такозвани „Зеленаши“, предвођени Крстом Поповићем, иако малобројни, уживају знатну подршку народа. Готово свака заједница, било које величине има свој илегални огранак повезан са „шумцима“. Комунисти и њихове породице су у сталном страху од ових групација.
3. У складу са прокламованим обрасцем спровођења „социјалне сигурности“ за партизанске породице, режим реализује спровођење великог броја људи из Црне Горе ради колонизације Срема и Војводине. Међутим, терен, другачији климатски и радни услови на новом поднебљу су другачији и многи се тешко навикавају на нове услове. Због тога, многи од њих се, на сопствену иницијативу, враћају својој земљи. Ова конфузија и разочарења само продубљују већ постојећу озлојеђеност.

Са енглеског:
Ненад Јаковљевић