Четници против Немаца

ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ

Лаж да су четници генерала Драже Михаиловића током Другог светског рата сарађивали са Немцима и другим окупаторима, представља опште место комунистичке пропаганде. Штавише, и данас, када су многе информације доступне, добар део тзв. обичног света сматра да је ту „било нечега“. Документа и фотографије које комунисти објављују да би поткрепили своју пропаганду, своде се на три ствари. (Наставак текста после галерије)

Прво, то су фалсификати.
Друго, генерал Дража Михаиловић и његови официри преговарали су више пута са Немцима (Дража два пута), али то су били преговори са непријатељем, којих има у сваком рату. Ти преговори нису били тајна, напротив. Дража се 11. новембра 1941. састао са Немцима у с. Дивци код Ваљева, о чему су југословенска избегличка влада у Лондону и Енглези били обавештени и пре и после састанка. Вест о преговорима пренео је и радио „Би-Би-Си“ 12. новембра, с похвалама Дражи за храбро држање пред моћним окупатором.
Треће, комунисти намерно не праве разлику између четника генерала Драже Михаиловића и четника војводе Косте Пећанца. Пећанчеви четници су августа 1941. прихватили двоструку игру са Немцима. Али, у њихове јединице Немци нису имали поверења, па су их расформирали до краја 1942. године.
С друге стране, комунисти крију сопствену сарадњу са Немцима и усташама. Постоји низ извештаја немачке Групе „Бадер“, као и самог генерала Бадера Берлину, о сарадњи комуниста (2. пролетерска бригада) са усташком Црном легијом, у борби против четника пролећа 1942. у Источној Босни. Изасланици вође комунистичких паравојних формација, Ј. Б. Тита, пролећа 1943. године потписали су споразум са Немцима о заједничкој борби против четника и Енглеза, током очекиваног енглеског искрцавања на јадранску обалу. Тако нешто на четничкој страни једноставно није могло да се деси. Од почетка до краја четници су се борили против Сила осовине, што потврђује низ докумената и фотографија који следи.
Извори: Народни музеј Чачак, Народни музеј Краљево, Народни музеј Ужице, Музеј „21. октобар“ у Крагујевцу, Музеј Историја Југославије у Београду, Војноисторијски институт у Београду, као и књиге „Затамњена прошлост“ Горана Давидовића и Милоша Тимотијевића (Чачак – Горњи Милановац – Краљево 2002) и „Немачки ратни плакат у Србији 1941-1944“ Косте Николића („Бонарт“ Нова Пазова 2000).

 

 

 

20 мишљења на „Четници против Немаца

  1. There are some attention-grabbing cut-off dates in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There may be some validity however I will take maintain opinion until I look into it further. Good article , thanks and we would like extra! Added to FeedBurner as well

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *