Погледи форум

ДЕПЕША ВИКИЛИКСА – Ватикан фактички признао „Косово као независну државу“ (фото)
BY РЕПОРТЕР ON 30. ЈУЛА 2017.



Ексклузивно објављујемо депешу Викиликса из које се види да је Ватикан (по сопственом признању!) фактички признао Косово као независну државу! Ватикан је још пожелео Косову и успешну изградњу нове нације! За Ватикан је Косово бивша српска покрајина! Ватикан је рекао да је косовска независност процес који се не може оспорити и вратити назад! Ватикан је рекао и да не искључује формално признање Косова у будућности!

Ватикан је признао америчкој абасадорки Глендон у Ватикану да није (још увек) формално признао Косово, иако јесте фактички, само зато што је “неки званичник СПЦ“ рекао папистима да ће СПЦ наставити “екуменистички дијалог“ са Ватиканом (односно даљи пад у јерес и гажење Православља) уколико Ватикан не призна Косово и формално.

Напомињемо да ова депеша није објављена у књизи “Српска Црква и Викиликс“ Зорана Чворовића и Владимира Димитријевића.

Пре него што пређемо на садржај депеше, неопходно је да читаоцима укажемо на две ствари:

ПРВО, у уџбенику међународног права за сваки правни факултет стоји да је једну државу као независну могуће признати на два начина: фактички (de facto) и правно (de iure). Фактичко признање је када ви одређеним радњама признајете неку државу као независну кроз склапање уговора, примање државних изасланика… или када просто кажете експлицитно да ви ту и ту државу признајете као фактички независну. Формално признање је када размените амбасадоре на сталној бази или то јасно истакнете као чињеницу. Међутим, правна наука је сагласна да су ефекти оба вида признања – ИСТИ, тј да између два вида признања држава НЕМА суштинских разлика. У оба случаја призната држава вуче правне последице из међународних односа.

Србија рецимо нема дипломатске односе са многим светским државама, али их истовремено признаје фактички као државе или се са истима спори пред међународним судовима. Британија је 1921. признала СССР фактички, а формално 1924. Исто тако је и САД прво признао Израел фактички, а онда и формално. Но, у оба случаја су везе, обавезе, права и односи између фактички признатих држава постојали, једина је разлика што нису били на највишем дипломатско-амбасадорском нивоу.

ДРУГО, за синодалце екуменисте је битније да Ватикан “не призна формално“ Косово (иако га је фактички признао) од чистоте наше православне вере! То је као да су се сви наши свети мученици и исповедници Православља руководили следећом логиком – загазићемо у јерес свесно само да не би наш комшија признао да парче наше њиве (иако најдрагоценије) које нам је украо лопужа није наше него лопужино! А Ватикан нам не може чак ни вратити контролу над Косовом, већ му једино остаје да формално призна, оно што је већ фактички признао!

А нико се никада није од наших светих руководио оваквом пакленом логиком, сви су били спремни да се одрекну свега што имају, али – да им вера остане чиста по сваку цену. То и јесте једина одлика Православља у односу на све друге јереси и незнабоштва – бескомпромисно инсистирање на чистоти вере.
Никада наши свети Немањићи и Лазаревићи нису газили своју веру да би добили килаву “подршку“ од папе, никада, чак и када су губили западно Захумље, Македонију, Косово од освајача и окупатора, иако им је папа нудио сву помоћ само да екуменишу са њим. Ту логику коју данас следе српски екуменисти су прихватали само Вук Бранковић који је шуровао са Венецијанцима и папом да би очувао своје земље од Турака иза леђа св. деспоту Стефану, Венедикт Краљевић далматински, Павле Зорчић марчански и остале издајице којима су земаљска блага била битнија од вере и идентитета. Тиме што тргују нашом вером, нашим Православљем зарад бедне и бесмислене подршке из усташког Ватикана, синодалци и екуменисти београдске Патријаршије (заједно са својим урбаним тзв. дендијима и опрелешћеним гуруима) нама поручују да би сутра трговали врло лако и неким другим каменом нашег српског идентитета (језиком, писмом, српским именом…) само да би се сулудо додворили Ватикану или некој другој белосветској пропалици!

***

А сада најбитнији делови депеше коју је у Вашингтон послала америчка амбасадорка Глендон из Ватикана у 10:15 часова, 30 априла 2008, након сусрета са монсињором Мигуелом Мауријем (ватиканским главним човеком за балканска питања) – линк целе депеше http://cables.mrkva.eu/cable.php?id=151866:

“Света Столица није спремна да формално призна Косово зато што би то поткопало њене односе са владом Србије и екуменистички дијалог са Српском Православном Црквом. Високи достојник Српске Православне Цркве, како је Маури истакао, признао му је да је одлагање формалног вида признања Косова за СПЦ било важније од многих корака који су предузети да се ојача екуменистички дијалог између Православних и Католика. Маури је умањио значај ватиканског оклевања да се Косово формално призна, подвлачећи да је Ватикан ‘де факто’ признао нову републику и пожелео јој успех у мирном процесу изградње нације. Маури је истакао да је Света Столица била прва која је коментарисала јавно да је независност Косова ствар која се више не може оспоравати – и то 18 фебруара, само дан након што је Косово прогласило своју независност. Маури је подсетио и како се папа срео са председником Косова Фатмиром Сејдијуом и како су католички клирици на Косову поздравили независност бивше српске покрајине. (…) Маури је истакао да је Ватикан ‘де факто’ признао Косово и да ЗА САДА нема потребе да предузима друге акције.“

“The Holy See is not ready to formally recognize Kosovo
because this would undermine its relations with the government
of Serbia and the ecumenical dialogue with the Serbian Orthodox Church. A Serbian Orthodox Church official, he noted, had told him that the decision to hold off extending recognition „was more important (to the Serbian Orthodox Church) than many of the steps taken to foster ecumenical dialogue between Catholics and Orthodox. Maury downplayed the Holy See’s reluctance to formally recognize Kosovo by underlining what he described as the Vatican’s „de facto“ recognition of the new republic and the desire for Kosovo to succeed in a peaceful process of nation-building. He noted that the Holy See was the first entity to comment about the independence of Kosovo in terms that acknowledged its irreversibility: on February 18 — just a day after Kosovo declared its independence. Maury also recalled how the Pope had met with the President of Kosovo, Fatmir Sejdiu, on February 2, and how Catholic officials in Kosovo have welcomed the former Serbian province independence. Maury has introduced a different spin to the Holy See’s position, maintaining that the Vatican has „de facto“ recognized Kosovo and needs not take further action at this time. “

https://facebookreporter.org/2017/07/30/...zavu-foto/

Незнам како ће нам новокомповани преставници твз СПЦ да направе позитину спиновање ове вести....

МРАЧНЕ ТАЈНЕ ВАТИКАНА: Трагом Борџија до центра перверзија и јереси
14:20 04.08.2017. 1 коментар
Дели на Вајберу
Да ли видљивост геј педофилских скандала у садашњем тренутку говори о реструктурирању Ватикана у контексту успостављања Новог светског поретка и светске владе, или Ватикан губи контролу над својом фасадом?

Биљана Ђоровић
Почетком јула ватиканска полиција извршила је рацију у стану у Палати бивше инквизиције где се одигравала педофилска геј оргија током које је коришћен огромна количина кокаина. Оргији је присуствовао и монсињор Луиђи Капоци, секретар кардинала Франческа Кокопалмеира, шефа веома важног дистрикта римске курије. Капоција је полиција је зауставила након рације; користио је аутомобил Свете столице са ватиканским таблицама како би допремио кокаин у „Свети град“.

Монсињор Капоци је иначе велики обожаватељ папе Франциска, као и његов шеф, кардинал Кокопалмеиро, који је као један од папиних највећих присталица и сарадника написао важан есеј о 8. поглављу Amoris laetitia о љубави у породици и њиме предочио „нову перспективу о томе како Црква гледа на друштво које се мења“.

ЧЛАНОВИ ИРЕГУЛАРНЕ ТАЈНЕ ЛОЖЕ

Веома добро упућени истраживачи предвођени Леом Загамијем, аутором 18 књига међу којима су и најновије „Исповести илумината III“, „Шпијунажа, темплари и сатанизам у сенци Ватикана“, предочили су јавности своје шокантне увиде који показују да су језуите позициониране у масонској ложи „Мафија Сан Галоа“, главном штабу ватиканског педокриминалног прстена. Франческа Кокопалмеира Загами описује као кључну фигуру ове мреже либералних первертита. Кардинал је 2010. постао члан Конгрегације за доктрину вере, изузетан је подржавалац папе Франциска, и члан поменуте тајне ирегуларне масонске ложе „Мафија Сан Галоа“ која се годинама иза сцене бавила конспиративним преузимањем католичке цркве од стране прогресиваца и либерала.



Ова масонска ложа се састајала у граду Сан Галоа у Швајцарској а предводио ју је језуитски кардинал и масон Карло Мартини. Кључну улогу у раскринкавању ове мреже одиграла је књига Јиргена Метепенингена и Карима Шелкенса посвећена сада пензионисаном белгијском кардиналу Годфриду Данелсу, који је приморао жртву сексуалног насиља да не открије извршиоца, бискупа и ујака жртве, што је јавно критиковано, а поставило се и питање његове подесности за учешће у избору новог папе. Годфрид Данелс је јавно на конференцији за новинаре признао да је члан „Мафија клуба Сан Галоа“.

Два дана након избијања овог највећег педокриминалног скандала, кардинал Џорџ Пел, задужен за финансије Ватикана, морао је да се врати у родну Аустралију како би се пред тамошњим судом суочио са оптужбама да је сексуално напао бројне људе пре више година. Први пут се свештеник највишег ранга у Римокатоличкој цркви, други човек по значају и утицају у Ватикану, нашао пред формалним судом због оптужби о сексуалном злостављању.

Да ли Ватикан губи контролу над својом фасадом?

ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ УЗ МИНИМАЛНУ ОДШТЕТУ

Стање у католичкој цркви, по мишљењу истраживача, није било овако лоше још од времена Борџија и средњег века. Наравно, током времена је главна одлика папске цркве – жеља за достизањем апсолутне моћи – водила преко лешева и континуираних геноцида, благословених од стране папа, за које никада није одговарала. Да ли видљивост скандала у садашњем тренутку говори о реструктурирању Ватикана у контексту успостављања Новог светског поретка и светске владе? Може ли још увек било ко да потражи спас своје душе под окриљем папске цркве, засноване на доктрини папе Григорија VII, коју је Алваро Пелајо из 14. века описао речима: „Нема броја, нема мере и нема границе“, када се и број и мера и граница односе на нормализацију ненормалног и незамисливог?

Католичка црква се и у новим околностима по принципу спојених судова заложила и ставила на располагање осовини Ватикан–Берлин–Вашингтон. Јован Павле II је још 1991. прогласио католички корпоративизам као једини исправни систем. Међутим, на том путу искрсли су велики проблеми за ватиканску хоботницу. Педокриминалним геј скандалом, сматра Загами, прикривен је још већи скандал – могући стечај многобројних ватиканских пословних подухвата. Крајем јуна неочекивано је поднео оставку генерални ревизор Ватикана Либеро Милоне, који је имао аутономну улогу у канцеларији кардинала Пела.



Милоне је на ову позицију постављен пре две године на петогодишњи мандат а оставка је уследила након претреса финансијских послова Ватикана. Кардинала Пела је у Рим 2014. позвао папа Франциско како би ступио на дужност префекта новооснованог Секретаријата за економију. Пел је био задужен за годишњи буџет Свете столице и Ватикана – што је, по мишљењу Загамија, захтевало особу коју је могуће веома лако уцењивати, а то је Пел изванредно испуњавао.

Ватикан се сада суочава са највећим економским падом који делимично проистиче из лошег пословања, али и услед огромног повећања компензационих захтева од жртава педокриминала. Пел је овај проблем у Аустралији решавао у форми тзв. Мелбурншког одговора који је омогућавао његовој католичко-педокриминалној мрежи да наставља да злоставља децу уз минималну одштету. Најмање једна жртва ове мреже извршила је самоубиство, према извештају „Еј-Би-Си њуза“ од 29. јуна 2017, услед изостанка црквене подршке за решење стања у коме се нашла након злостављања.

Занимљиво је да се после Пеловог доласка у Рим тиму придружио лорд Кристофер Патен, британски експерт за заташкавање педокриминалних скандала у „Би-Би-Сију“ које су производили припадници елите Новог светског поретка. Тој „елити“ припадало је и педокриминално чудовиште – Џими Савил.

ЈЕЗУИТИ И ПЕДОФИЛИ ПРЕУЗИМАЈУ ВАТИКАН

Због чега је Хорхе Бергољо (папа Франциско) довео Пела у Рим? Због чега се Патен придружио тиму?

Патен је био гувернер „Би-Би-Си труста“ 2011–2014, када је радио са Пелом. Не ради се ни о каквим коинциденцијама. Педокриминална мрежа која влада светом поставља своје људе на позиције за које сматрају да ће им гарантовати невидљивост и недодирљивост. Папи су морали бити познати до детаља подаци о мрачним активностима аустралијског прелата. На то га је отворено упозоравала неколицина новинара, као и Лео Загами, аутор књиге „Папа Франциско: Последњи папа“. Међутим, Бергољо га је поставио за своју десну руку у економији и члана групе деветорице (C9), коју чине најутицајнији кардинали у цркви. Пелов раскошан начин живота ни најмање није узнемиравао папу који је одбијао сваку критику усмерену ка овом кардиналу.



Папа Франциско је непосредно након избијања скандала отпустио кардинала Лудвига Милера, префекта Конгрегације за доктрину вере (CDF), и заменио га надбискупом Луисом Ладариом, шпанским теологом, језуитом, такође чланом тајне швајцарске ложе „Сан Гало“, како би осигурао контролу над најмоћнијом институцијом у католичкој цркви – Конгрегацијом за доктрину вере, најстаријом од девет конгрегација римске курије, основаном стране папе Павла III 1542. да брани цркву од јереси. Данас је, сматра Лео Загами, „то тело, надлежно за проглашавање и одбрану католичке доктрине постало центар перверзије и јереси у Ватикану и умешано у један од највећих ватиканских скандала нашег времена“. Милера је на место перфекта Конгрегације за доктрину вере поставио папа Бенедикт XVI 2012. године. Папа Франциско га је уздигао до чина кардинала, али је очигледно убрзо одлучио да га уклони, јер се противио педофилији и језуитском либералном програму поменуте конгрегације.

Како напетост расте у Ватикану услед унутрашњих сукоба и борбе против педофилске мреже која сада управља црквом и папом, изненадна смрт кардинала Јоакима Мајснера, бившег надбискупа у Келну 5. јула 2017, изазвала је сумњу, будући да се ради о снажном бранитељу црквене доктрине и ортодоксије. Мајснер се сматра предводником конзервативног крила у немачком епископату и био је један од четири кардинала који су се супротставили модернизацији цркве у питањима вере и папске енциклике Amoris Laetitia, објављене у априлу 2016. на тему брака и породице, тражећи до јуна 2017. разјашњење које је, међутим, остало без одговора.



СМРТ ЗБОГ СЛОМЉЕНОГ СРЦА ИЛИ…

У интервјуу који је 5. јула, сада бивши префект Конгрегације за доктрину вере кардинал Герхард Лудвиг Милер дао за Passauer Neue Presse, сазнајемо да је разговарао са кардиналом Мајснером ноћ пре него што је умро.

„Милер је прошле ноћи разговарао телефоном са бившим надбискупом у Келну (кардинал Мајснер).“ Разматрајући уклањање Милера са позиције, Мајснер је био „дубоко ожалошћен“ овим отказом. „То га је лично потресло и погодило – и сматрао је да ће то даље ослабити цркву.“ Можда је кардинал Мајснер „умро од сломљеног срца“? Или је убијен по традиционалној ватиканској моди – отрованом кафом? – пита се Лео Загами. Језуитско преузимање Конгрегације за доктрину вере изгледа прилично сумњиво за њега и друге аналитичаре Ватикана. У том смислу занимљив је и податак да је надбискуп Георг Гансвеин, лични секретар папе емеритуса Бенедикта ХVI и префект папске породице, веома близак са папом Франциском и Обамом и члан Конгрегације за доктрину вере од 1996, такође срео кардинала Мајснера непосредно пред његову смрт. Пука случајност или поновно исказивање привржености традицији ватиканског патохуманизма?



Без икакве сумње, језуитска масонска ложа „Сан Галоа“, што оперише у корист педокриминалне мреже којој припадају највише позиционирани припадници психопатске „елите“ широм света, успоставила је доминацију над Ватиканом. Надбискуп Франциско Луис Ладариа, новопостављени префект Конгрегације за одбрану вере, који за разлику од развлашћеног Милера има „много скелета у свом ормару“, нова је мета истраживача који су одлучно приступили раскринкавању ватиканске педокриминалне организације.

Његово прикривање педокриминалног монструма Дон Ђанија (Трота) требало је да га одмах дисквалификује за било какву функцију унутар организације у којој се говори о спасењу душе. Но он је и директно умешан у педокриминалне мреже. Папа Франциско је, сматра Загами, одговоран за постављање и прикривање деловања припадника ових педокриминалних прстенова. Именован је и Коко Палмиеро као једна од главних фигура ове опсцене слагалице, један од електора папе Франциска и члан клуба „Мафија Сан Галоа“ – педокриминалног главног штаба Ватикана. Ad maiorem Dei gloriam.


Извор: fsksrb.ru
http://srbin.info/2017/08/04/mracne-tajn...-i-jeresi/

Римски Папа Франциско окривио Хришћане за "ратове и поделе у свету" ?

http://www.laht.com/article.asp?ArticleI...ryId=12395

BOGU NE SMETA TO ŠTO SI HOMOSEKSUALAC! Papa Franja menja stavove crkve o gej osobama!

Ovo je prvi put da se izriče stav da je homoseksualna osoba takva jer ju je takvu stvorio Bog, a ne da je to ličnii (ujedno i reverzibilni) odabir tog čoveka

Objavljeno: 21.05.2018. 13:42h

Papa Franja se polako odmiče od strogih stvavova katoličke crkve po pitanju homoseksualaca.

Dokaz za to je slučaj Huana Karlosa Kruza, danas odraslog muškarca koji je na svojoj koži iskusio horore pedofilije u redovima katoličke crkve.

On je bio žrtva Fernanda Karadime, čileanskog sveštenika. Papa Franjo ga je primio na privatnu audijenciju, a on je za špansku novinu El País otkrio da mu je papa rekao kako "nije važno što si homoseksualac, takvim te učinio Bog, i meni to ne smeta, volim te takvoga, a ti trebaš biti srećan s onime što jesi" .



To je revolucionarnitav poglavara crkve prema pripadnicima seksualnih manjina. Ovo je takođe prvi put da se izriče stav da je homoseksualna osoba takva jer ju je takvu stvorio Bog, a ne da je to ličnii (ujedno i reverzibilni) odabir tog čoveka.

Kruzova seksualnost je , kaže "Gardijan" , postala tema jer su mu neki biskupi u Latinskoj Americi poručili da "nema on šta govoriti o zlostavljanju kad je i sam perverzan".
Vatikan je Karadimu 2011. proglasio krivim zbog seksualnog zlostavljanja. Katolička Crkva uči kako je svaki seksualni odnos van heteroseksualnog braka - greh.
Ali Franjo je na pitanje "postoji li gej lobi u Vatikanu" odgovorio sa "ko je on da sudi", a evidentno je da se papa ne slaže s nekim konzervativcima da je biti homoseksualac ili lezbejka stvar ličnog odabira.
Franjo je u Buenos Airesu bio i savetnik gej katolicima, i iako ovo verovatno, barem za sada, neće formalno promeniti stav Crkve prema pitanju, svakako pokazuje da je promena moguća.
- Mislim da je jako važno pokazati da postoji način da se da podrška i afirmacija gej katolicima, kojih ima mnogo - kaže Kristofer Lambert iz progresivne katoličke novine The Tablet.
Jezuit iz Njujorka Džejms Martin koji se trudi da integriše lezbejke i homoseksualce postao je pre mesec dana savetnik Vatikanske službe za komunikaciju. U svojoj knjizi "Izgraditi most " pozvao je na prestanak diskriminacije u Crkvi na temelju seksualne orijentacije.

СКАНДАЛ ТРЕСЕ ВАТИКАН! БИВШИ СЕКРЕТАР ВИГАНО: Папа знао за злостављање, нека поднесе оставку

26.08.2018
Бивши високи званичник Ватикана Карло Марија Вигано затражио је од папе Фрање да поднесе оставку.


Он тражи од папе да поднесе оставку јер му је, како каже, пре пет година предочио оптужбе о сексуалном злостављању са којима је био суочен бивши кардинал Теодор Макерик.

Макерик, чију је оставку Фрања прихватио прошлог месеца, први је кардинал који је поднео оставку са високе позиције у цркви након што је истрага утврдила да су наводи да је злостављао 16-годишњег дечака "кредибилни", преноси Ројтерс.

Вигано је у писму на 11 страна, достављеном римокатоличким медијима, објаснио да је папи још 2013. године предочио наводе о сексуалном злостављању нижерангираног свештенства приписане Макерику.

Он је, како наводи Ројтерс, један од највиших црквених званичника оптужених за сексуално злостављање, о којем је први пут писао "Бостон глоуб" 2002. године.

Papa Francisko je prošle nedelje proglasio za sveticu Majku Terezu, dobitnicu Nobelove nagrade za mir i jednu od najuticajnijih žena u istoriji Katoličke crkve. Međutim, beatifikacija nije svuda naišla na odobravanje jer je mnogi ne smatraju sveticom, već tvrde da je bila ili problematična osoba, ili operativac Crkve koji se više bavio sopstvenim brendom nego dobrim delima.

https://www.kurir.rs/planeta/2440825/maj...ulta-smrti

Матија Чалић
Ватикан званично не признаје независност Косова и Метохије, али његово деловање на терену је другачије од званичног става. Римокатоличка црква се (историја је сведок) прилично агресивно односила према Србима, од католичења до убистава и прогона. У НДХ се радило на томе да се трећина покатоличи, трећина протера и трећина поубија у концетрационим логорима. У Хабзбуршкој монархији, Срби су били под сталним притиском Римокатоличке цркве и непрестано се радило на томе да се Срби прихвате унијаћење и покатоличавање.

Ватикан је у непрекидној офанзиви за потпуно опседање Балканског полуострва и то, насилним католичењем у немирним временима, и преко екуменистичко-унијатских покрета у мирним временима.

Међу Србима и Грцима дубоко је укорењена православна вера, те је једини „улаз“ на Балкан Ватикану био преко Шиптара. У време комунистичког диктатора Енвера Хоџе религија је била забрањена, а као држава, Албанија је била веома затворена, што је Ватикану само послужило да крене у офанзиву, након отварања Албаније, јер за разлику од Срба и Грка, религија код генерација рођених у време комунизма, није била дубоко укорењена. Данас у Албанији живи око 30% хришћана, већина су Православци, највећим делом припадници грчке националне мањине, а тренд преласка у католичанство је велики. Албански премијер Еди Рама је католик. На једном наступу на Универзитету Колумбија, Рамуш Харадинај каже да не зна зашто је муслиман, када је његова породица одувек раније била католичка.

На Косову и Метохији је, такође, забележен пораст преласка у католичанство, а по сведочењу мештана, разлог за то је “посао” - велики капитал који Шиптари католици зарађују од продаје наркотика, улажу у легалне послове у Европи, а нарочито у Италији и Швајцарској. Тако да, због бољег пословног статуса, прелазе у католичанство. И у Великој Британији већ дуго доминирају читавом лепезом нелегалних послова, за које је Уjедињено краљевство, наравно, све време знало, али тек сада се спомиње велика опасност од шиптарске мафије и организованог криминала. Али, Англиканска црква је ионако под Ватиканом.

Иако се тврди да се већина Шиптара на Косову и Метохији изјашњавају као муслимани, није ретка појава да у местима и подручјима где нема ниједног католика никне катедрала, а врхунац свега је и највећа Римокатоличка катедрала на Балкану и једна од већих у Европи, катедрала Мајке Терезе у Приштини – у последње време су актуелне и оптужбе хуманитарних организација на рачун фондације мајке Терезе – тврди се да се ова фондасија бавила трговином децом.

Колико је пројекат католичења Шиптара на Косову и Метохији озбиљан, говори и чињеница да се у Призрену налази и средња језуитска школа Игнацио Лојола, коју одликује озбиљна дисциплина ђака и ношење униформи кроз град. У Призрену живи око 1500 Шиптара католика, а њихов главни свештеник долази из Албаније или директно из Ватикана са одређеним мандатом за боравак у Призрену.

Независно Косово и Метохија је западни пројекат од великог значаја, али творцима те независности и контролорима Шиптара не иде у прилог то што су они племенски организовани, па племенске вође имају већи ауторитет од властодржаца, па је и један од главних разлога католичења управо да би их лакше устројили. Можда би се могло рећи и да је сукоб између Тачија и Харадинаја заснован на верској основи: Хашим Тачи као најјачи муслимански политичар треба да се пошаље у историју и отвори пут за нове агенте Ватикана. Вероватно је тачно и то, да иза њиховог аплицирања за УНЕСКО стоји покушај да највеће српске православне светиње из средњег века на крају заврше у рукама Ватикана.

Као и раније кроз историју, Ватикану на путу освајања Балкана стоје Срби, који због тога непрестано страдају од језуитског мача. И овог пута је то тако – овог пута, Косово и Метохија је нови пројекат Ватикана, као што је у Другом светском рату то била НДХ.

Мештани Косова и Метохије сведоче да су баш Шиптари католици били много бруталнији, а то није ни чудо јер је један од најкрвавијих терориста управо Рамуш Харадинај. Такође је вредно помена и то да садашњи папа Франциско долази из Језуитског реда, а Харадинај је у мају ове године код папе у Ватикану имао приватну аудијенцију, те можемо очекивати и најаву папине посете окупираном делу Србије, на коме Ватикан жели да створи свој нови протекторат.

Међутим, све док се српски народ и Српска православна црква јединствено и с правом буду противили да папа ступи на територију Србије, па чак и на онај њен део, који је тренутно окупирао НАТО пакт, долазак папе ће бити немогућ. Са необоривим аргументима и, једноставно, немогућ.

---

ДР МАРКО ПЕЈКОВИЋ: КАДА ПАПА ДРЖИ МИСУ, ОН СЛАВИ И ТУЂМАНА И НДХ И СТЕПИНЦА

Марко Пејковић
Папа може да дође у Србију да обиђе своје вернике, то није спорно. Ако долази само као вођа својих верника и искључиво у том својству, мису може држати код Хочевара у храму на Врачару, у Суботици или где већ, где паписти имају катедрале. То би за Србе био најбољи сценарио, ако већ он жели да дође овамо.

Ако жели да дође само као политичар и државник, е за то би морао да испуни низ предуслова да би га наш државни врх примио.

Папа не само да би морао да изјави како осуђује злочине папистичких клирика у НДХ (на челу са Степинцем - што је, канда, немогуће ако знамо да је управо овај папа прогласио папу Војтилу за ''свеца'', а баш је Војтила прогласио Степинца ''блаженим''), већ и злочине Туђмана према Србима и све раније папистичке злочине у историји према Србима и осталим Православцима - Рим је толико Срба извукао из Православља да је то језиво. Да не спомињемо колико су злочина чинили папини унијати, које су папе, такође, проглашавале за ''свеце'', и то у Русији, против Православаца (а, ако смо православни, ред је да нас боле ране сваког нашег брата, не само јасеновачких мученика).

Ако без ових предуслова држава одлучи да га угости, треба изаћи на протест и послати слику антипапизма у свет. Дакле, папа би морао све ''свеце'' које су раније папе канонизовале да избаци из реда папистичких ''светих'', и да осуди те сулуде одлуке ранијих папа.

Ако жели да га прими СПЦ, без претходног покајања и повратка у Хришћанство (Православље је једино хришћанство, све друго су христоимене секте и заједнице), као ''епископ'' коме ће се наши епископи обраћати са ''свети оче'', ''брате у Христу'', као и да држи мису на некој јавној површини или, још горе, јавној својини (као што је стадион Црвене звезде), то је апсолутно недопустиво и ту треба изаћи на протест.

Ниједан стадион, који је у посредном или непосредном власништву државе не би смео да му дâ простор за тај секташки и антисрпски пир. Не заборавимо да је управо овај папа, осим што је Војтилу ковао у звезде, док је био надбискуп Буенос Ајреса, са арегентинским усташама држао мисе у Степинчеву част).

Дакле, када он слави мису, слави и Степинца и НДХ у исто време, ма како нам се слаткоречиво, али лицемерно шлихтао. То не смемо ни по коју цену да дозволимо, боље да нас нема. Ако жели, нека плати неки приватни стадион у Србији. А да сеири по Београду, захваљујући држави док је секташ и анти-Србин (приде је склон и марксизму веома много), то неће да може!

Глобализам је захватио и једну од највећих институција на свету – Ватикан. Вековна жеља Свете столице да самостално управља светом је доживела крах, сломиле су је транснационалне корпорације, каже руска историчарка Олга Четверикова за Спутњик....

https://www.in4s.net/istoricarka-cetveri...i-vatikan/

Очигледно Ватикан не стоји иза овог неразумног потеза патријарха Вартоломеја I.

http://www.spc.rs/sr/papa_shalje_jasan_s...vnoj_crkvi

Папа Франциско: секс је дар од Бога...

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...0%B3%D0%B0:читај:

СПЦ је под окупацијом ватикана, СРБИЈА под енглеском тиранијом !!!

Шта је Конкордат?

Конкордат је споразум једне државе и Ватикана којим се уређују питањаРимокатоличке цркве, њених права и дужности, у односима са том сувереном државом. Конкордат регулише читав низ области
у којима држава и римокатоличка заједница ступајуу додир. Конкордат тежи да има уплива у све облике друштвеног живота: образовање,школство, брак, породицу, па чак и у државну организацију.

Србија је у конкордатске преговоре с Римом ушла још у доба Илије Гарашанина. Власт је била у вези са ђаковачким бискупом Штросмајером, али су се сви преговоризавршавали неуспехом, јер Рим није пристајао да се задовољи понуђеним. Нарочито велики притисак око потписивања конкордата, који тобож проистиче из обавеза преузетихна Берлинском конгресу 1878., на Србију је вршен осамдесетих и деведесетих година XIXвека. Ватикан се позивао и на чињеницу да је са Црном Гором конкордат већ потписан. Јован Бошковић, министар просвете и црквених послова, нарочито је био противпритисака који су ишли на штету младе српске државе. У Србији, која је имала 2,5милиона становника, живело је свега десетак хиљада римокатолика, углавном странаца, али Европа је (као и данас) од Срба тражила што већу „толеранцију“. Као што је говориоД. Б. Несторовић још 1902: „/…/За западну Европу би прави доказ о верској толеранцији Србије био тек тада када би се бар у Београду извијао торањ римокатоличке цркве“.

У свом делу „Политичко-верска активност Ватикана на Балкану кроз векове“ Радослав Грујић каже да је после дугих преговора у Риму Србија најзад потписала конкордат са Ватиканом 24. јуна 1914. године, па је чак доспела да га и ратификује на последњој скупштинској седници у Нишу, 26. јула 1914. године. Како је доцније (20. марта 1915.) и Ватикан ратификовао тај конкордат, Србија је ускоро послала своју делегацију на папску курију, али Ватикан није тада послао свога делегата у Србију, јер је у то доба, већ увелико, водила рат против „шизматичке Србије“, Ватикану увек драга, католичка Аустрија.

Када је, после свршеног рата, 1918. године основана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, доцнија Југославија, Ватикан је признао нову државу и 1920. успоставио с њом редовне дипломатске односе, пославши на краљев двор у Београду свога првог нунција Корубина. Ускоро после тога приступило се и организацији Католичке цркве у Србији по уредбама конкордата од 1914. године, те је за првог београдског надбискупа 1924. године постављен фра Рафаел Родић а, у исто време, за бискупа у Скопљу др. Иван Гнидовец.

После тога, а нарочито због ширења католичке акције, крижарских удружења и орлова, као и нападом католичког епископата на Савез сокола, прославу св. Саве, итд., погоршани су односи Југославије са Ватиканом. Сем тога, и тешки политички односи Југославије са Италијом у то доба, спречавали су Ватикан да закључи конкордат који би значио обострани акт пријатељства; а уз то је дошао и Латерански уговор. Тим уговором измирен је Ватикан с Клириналом, који је стално одржавао непријатељски став према Југославији и давао уточишта хрватским политичким емигрантима, који су радили на рушењу Југославије. Све то, поред осталог, учинило је, да су преговори између Ватикана и Југославије за закључење конкордата морали бити одложени за неколико година тако, да су тек у пролеће 1933., на интервенцију краља Александра, односи ти почели да се поправљају и омогуће нове преговоре; па је у јесен исте године конкордат, углавном, био израђен.

Важно је напоменути да је потписивање конкордата била жеља и намера краља Александра, али она није била остварена за његовог живота. Краљ Александар је трагично изгубио живот октобра 1934. године у Марсељу.

Преговори са Ватиканом и припрема потписивања конкордата дефинитивно суокончани и конкордат је потписала влада Милана Стојадиновића у сагласности са тадашњим намесништвом 25. јула 1935. године. Тако спремљени конкордат Југословенска влада послала је, 5. новембра 1936. године, Народној скупштини на ратификацију, а Народна скупштина га ра тификовала увече 23. јула 1937. године. За конкордат је гласало 166 народних посланика а против 120. Конкордат око кога сепотрудила влада Милана Стојадиновића био је потпуна капитулација пред захтевимаРима, који се сасвим ставио изнад државе Југославије.

Критичари су, пре свега, тврдили да је конкордат непотребан, јер га је у светупотписало свега девет држава, међу којима су биле Немачка, Италија и Аустрија, али иХаити. Велика Британија и Француска никакав међудржавни уговор с Ватиканом нису имале.

Указивало се на то да се римокатолицима даје могућност мисије међуправославнима. Начело равноправности конфесија било је повређено ставом да ће римокатолички свештеници бити заштићени као и државни службеници (што није било предвиђено по Закону о Српској Православној Цркви). Римокатолицима је било дато право на рад у милосрдним установама и непосредно деловање међу болеснима исиротињом. Римокатолички свештеници су били заштићени и пред судом више од православних: држава је морала не само да обавести њихову црквену власт о покретању поступка, него и да наведе разлоге због којих је поступак покренут, па чак и да формирамешовиту комисију са црквеном влашћу ако ова одбије да окривљено духовно лицеповуче са положаја.

Исте вечери када је Конкордат изгласан у Народној Скупштини, умро је Патријарх Српски Варнава.

Сумирајући све разлоге против конкордата, Патријарх Варнава у име СА Сабора СПЦ изјављује да ако пројекат конкордата, онакав какав је, постане закон, онда га он неће признати, него ће у таквом случају епископат бити приморан својом свештеничком заклетвом и својом светом дужношћу да у заједници са својим свештенством и паством бори свим расположивим средствима против примене таквог закона у отаџбини.

По казивању Проф. др Србољуба Живановића, чувеног и светски признатог антрополога, директора Европског института за проучавање древних Словена у Лондону и председника Британског и Ирског оделења Међународне словенске академије наука, патријарх Варнава је отрован. Ево шта о томе каже проф. Живановић:

>>У Енциклопедији православља на страни 314 пише: „(Патријарх Варнава Росић) Умро је 23. VII 1937. у Београду под још увек неразјашњеним околностима. Сахрањен је привремено у малом храму Светог Саве у Београду.“

Као студент медицине слушао сам предавање које је држао професор патологије Др. Ксенофон Шаховић. У току предавања, застао је и саопштио, као да је осећао да ће ускоро умрети: „Колеге, морам да вам нешто саопштим, што никада до сада нисам никоме казао, да би знали о чему се ради.“ Професор Шаховић је тада казао да је он био тај који је извршио обдукцију тела покојног патријарха Варнаве Росића и саопштио је своје налазе. Прегледом унутрашњих органа, нарочито дигестивног тракта (органа за варење) утврдио је узрок смрти патријарха. Патријарх Варнава је више месеци трован малим количинама бојног отрова иперита. Уколико се да велика количина иперита смрт наступа брзо, а узрок смрти се лако открива. Уколико се тровање врши малим количинама отрова, који се најчешће меша са храном, пошто има укус белог лука и тешко се препознаје, тада настају постепене промене у виду гризлица слузокоже, који доводе до малигнитета, па трована особа умире „природном смрћу“. Професор нам је тада објаснио да је то метода коју су користиле папе из редова Борђија и да је то метода коју је Ватикан примењивао у многим случајевима. Професор Шаховић је тада показао све налазе са обдукције и саопштио да је узрок смрти патријарха Варнаве било тровање малим количинама иперита (Иперит је бојни отров из групе пликаваца, који је добио име по битци на реци Ипру у I светском рату, када је први пут употребљен у ратне сврхе).

У даљем излагању професор је напоменуо да је патријарх Варнава био велики борац против Конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије којим су Католичкој цркви давана већа овлашћења него Српској православној цркви или било којој другој верској заједници у држави. Као такав, непоколебљиви борац против Конкордата, сметао је католичкој цркви која је највероватније користила своје методе да га уклони.“<<

Чим се сазнало за садржај конкордата, Архијерески Сабор Српске Православне Цркве предузео је анализу свих његових чланова и, између осталог, утврдио је: да се овим конкордатом, пре свега, укида и уставно начело равноправности свих признатих вероисповести и Католичкој цркви у Југославији даје предоминантни положај, какав имају само владајуће државне вере; а како се уз то, сва конкордатом нерешена питања између Југословенске државе и Католичке цркве остављају на решавање по католичком канонском праву, то се римској пропаганди, познатој са своје агресивности, пружа могућност да своју акцију, према својим аутономним уредбама, може развијати и на штету Српске Православне Цркве и других верских организација у држави. Католички епископат у Југославији схватио је овај лојалан акт самоодбране Српске цркве као позив на верску борбу и већ 31. децембра 1936. године загребачки надбискуп др. Бауер изјавио је пред својим свештенством јавно: да овај „став православног епископата може изазвати само непожељну верску борбу, коју народ из католичке цркве никако не жели.“ После тога хрватска штампа почела је све више заоштравати све односе и сводити их не само на верску него и на националну борбу Срба и Хрвата и народно питање“ да би тиме још више замутили и онако претешку ситуацију и продубили још већи јаз између православних Срба и католичких Хрвата. И успели су!

Док се оболели Патријарх Варнава полако гасио припремале су се велике демонстрације у Београду. Оне су се изродиле из предлога др Војислава Јанића да се 19. јула 1937. одржи у Саборној цркви у Београду масовно молепствије за болесног Патријарха. После овог молепствија формирала се литија коју су хтели да проведу од Саборне цркве кроз Кнез Михајлову улицу до храма Светог Саве. Управа града Београда забранила је да ова литија прође кроз Кнез Михајлову улицу. Све радње су биле затворене, осим радњи појединих Стојадинојевићевих присталица. Литију је водио шабачки владика Симеон, који је певао тропар Крсту: „Спаси Господи, људи Твоја…“. Кад је литија наишла на жандармеријски кордон дошло је до сукоба. Жандарми су, псујући народу „српску мајку“, насрнули на свештена лица. Владика Симеон и Платон нашли су се на удару, као и свштеници, Љешевић, Ђорђевић и Церовић. Шеф полиције, Драги Јовановић, је чак командовао жандармима „нож на пушку“, што је присутне доводило до још већег гнева. Како се говори, тада се 27 жандарма и редова нашло у затвору зато што су одбили послушност. Младићи у литији су викали: „Ево, убите нас, не дирајте нам свештенике!“

Главни организатор насртаја жандарма на демостранте био је римокалички жупник Антон Корошец (Словенац), у то време министар полиције. Такође, и полицајци који су тукли учеснике литије били су углавном Словенци, док су послушност полицијским наредбама одбили Срби полицајци.

Свети Владика Николај поводом Конкордата каже:

>>700 година Римски папа је тежио да стане чврсто ногом на православни Балкан, но то му нису допустили ни наши Немањићи до Косова, нити наш свестан народ после Косова. Данас он доживљује свој тријумф за владе потомка славног митрополита Мелентија и других познаваоца папских тежњи, злочина и интрига на Балкану. Патријарх се српски разболео у борби против те папске тежње. Народ сав ужаснут не може да дође себи од чуда да синови српски у слободној и моћној својој држави данас капитулирају пред оним трећим и најстаријим непријатељем православног Балкана и православног српства, после славне победе над прва своја два непријатеља: над Султаном и Ћесаром.

Зар ти слушаш шта блеје незналице? „Ми и наши католици“. „Право је да дамо и нашој браћи католицима“. Тако не говоре разумни људи, тако блеје бесловесни овнови. Није реч о нашим католицима, него је реч о римском папи. Он хоће овим конкордатом да окује наше жалосне католике, а уз то да оштети православну Цркву. О томе је реч. И против тога се дигао херојски Патријарх српски. Против тога се дигао сав српски народ од 7 милиона.<<

Свети Владика Николај је тражио јавно извињење свих Срба који су били за конкордат, да би били примљени у црквено општење. Сматрао је да се преко тако озбиљне ствари, као што је издаја српских верских и националних интереса не може прећи тако лако. Због тога што Сабор није усвојио његове захтеве, владика Николај је одбијао да се појави на заседањима СА Сабора све до 1940. године.

Блаженопочивши игуман манастира Рукумије, отац Сава, често нам је говорио о чуду које се десило након изградње православне цркве у оближњем селу Кленовнику. Црква је била покривена црепом, који су прилагали мештани. Међу приложницима црепа нашао се и човек – присталица конкордата. Када је пала прва киша, његов цреп је пропустио воду и морао је бити уклоњен са цркве.

Конкордат је, у суштини, један од крсташких похода лукавих Латина на православни Балкан и православно српство. У Српској Цркви он се данас пројављује кроз реформисање Свете Литургије и увеђење неправославних учења на Богословски факултет и неке Богословије СП Цркве. Овај нови крсташки поход на православне Србе се огледа и у причешћивању народа без потребне припреме постом, покајањем и исповешћу, што у Српској Цркви никада раније није било. Такође, треба поменути „одношење иконостаса на рестаурације“, које годинама трају, да би се народ привикао на богослужење без иконостаса. Све ово је у циљу поравнавања пута до Ватикана.

Српски народ се са овим новим конкордатом никада неће помирити. Покушаји латинизације српског народа стално трају. Њихов прозелитизам и дан данас траје несмањеним интензитетом. Прозелитизам Ватикана је српски народ коштао више од 5 милиона жртава кроз време, што у Првом светском рату, што у Другом, што под Титом; затим у крвожедној агресији 19 западних држава на Србске земље и српски народ, агресији која је потпиривана из Ватикана (који је помогао свим злочинцима да утекну од земаљског суда правде). Прозелитизам Ватикана праћен је немилосрдним економским исрпљивањем српског народа, док се у исто време водио лажни дијалог „љубави“, уз превођење српске деце у латинску јерес у Хрватској држави.

Правоверни светосавски српски народ изложен је ударима новог „конкордата“ кроз деловање неких епископа и свештеника који су под великим утицајем Ватикана, од којих су неки у Ватикану и школовани. Они настоје да спроведу историјске планове Ватикана – превођење православних Срба у латинску јерес.

Драга православна браћо Руси, на основу овог излагања, али и свих доступних чињеница, можете и сами закључити да ли је конфликт између Ватикана и Русије неизбежан. Пут Латина увек води преко Србије до Русије. Зато се припремајмо јеванђелским средствима за борбу која нам предстоји против сила таме и њихових слугу.

Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас и помози нам, молитвама Пресвете Богородице, Светих Бесплотних Сила Небесних и свих руских и српских Светитеља, Мученика и Новомученика, Преподобних, Праведних… и свих Светих, да одолимо непријатељима светог Православља и наших отачастава и останемо достојни наследници наших славних предака.

Коришћена литература:

Др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске Православне Цркве, књига друга.
2.Радослав Грујић, Политичко-верска активност Ватикана на Балкану кроз векове, ЛИО, Г. Милановац,1998.г.

3.Сабрана дела Светог Владике Николаја, књига 13, Химелстир, 1986.

Проф. др Србољуб Живановић, Насилна смрт Патријарха Варнаве Росића и Патријарха Гаврила Дожића (http://borbazaveru.info/content/view/1830/86/)
Владимир Димитријевић, Прећутана Србија, ЛИО Горњи Милановац, 2008.

Бечки кардинал Кристоф Шенборн - " Рат против Србије је најтрагичнији потез цара Франца Јозефа".
На питање новинарке о Степинцу, Кардинал је и ту зоабишао одговор -
" Све што могу да кажем јесте у суштини да је да се папа...и уопште Католичка црква залажу за добре односе са Србијом и СПЦ".

https://www.danas.rs/drustvo/rat-protiv-...ca-jozefa/