Подршка спомен соби и бисти.
Што би се рекло:
Мали корак за Београд, а велики за Србију.
Изузетно екстремни комунисту, социјалисти и левичари искључиво живе у Београду.
Ово је за њих глогов колац.
Мислим да је за похвалу подизање споменика Генералу Михаиловићу. Једино, једна ствар мени није јасна. Био сам у Билећи и видео споменик, био и у Дражевини, у Добрунској Ријеци, у Ивањици и на Равној Гори. Једино естетски добар је онај споменик на Равној Гори, ови остали су, најблаже речено, чудни... Као да нема академских вајара који могу да ураде сасвим нормалан лик, бисту, или слично, да заиста личи на нешто, да ваља. Па ево и сада овај споменик што ће бити у Брегалничкој улици, непотребно је закомпликован посебно на униформи... Нисам једини који овако мисли. Посебно ми је било жао недавно у Дражевини, један дечак од 10-так година био са родитељима био да обиђе споменик, и онда се видно разочарао, а и родитељима није било свеједно...
Иза тога стоје управо левичари. Мислим да се њихова тактика састоји у томе што су покренули да ставе неки тај мали споменчић ту у запећку Брегалничке да не би добио велики споменик негде на видније место у Београду. Нису то чиста посла. Има ту нечега....
Мени је најлепши онај у Лапову. У самом центру некако је најприближнији. Оно у билећи ја не знам на шта личи онај спомен парк четници с неким пушкама , а из њих свеће Боже ме сачувај. Овај у Ундруљи или Дражевини како је неки зову јесте естетски лош, али не треба заборавити да је управо тај споменик имао сличну судбину као и онај коме је намењен, зато је његова историјска улога значајна. To je споменик из 91 године, једна од првих, ако не рачунамо онај у селу Вукошићу код Шапва на имању Ђорђа Кнежевића. Тај споменик који је сада у Ундруљи 1992 је однесен у Вуковар, где се налазио до пада Славоније и Барање. Споменик је 1998, пребачен у Брчко, где је био до краја 2003. године. Тамо је више пута оштећен и једном рушен, а на крају је и законом забрањен јер је „вређао друге народе Дистрикта Брчко“. Заправо, уклоњен је на основу Закона о споменицима и симболима, према коме на јавним површинама не могу остати симболи и споменици за које не постоји сагласност сва три народа који живе у БиХ. Он је тада пребачен у село Ундруља код Вишеграда и ту је и данас, какав такав ипак представља један симбол борбе, и симбол страдања какав је и сам ђенерал Михаиловић, зато тај споменик од свих треба да има посебно поштовање. Овај у Београду није нешто естетски, али шта је ту је.
(17-10-2023, 11:43 AM)ZdravkoR Пише: [ -> ]Мени је најлепши онај у Лапову. У самом центру некако је најприближнији. Оно у билећи ја не знам на шта личи онај спомен парк четници с неким пушкама , а из њих свеће Боже ме сачувај. Овај у Ундруљи или Дражевини како је неки зову јесте естетски лош, али не треба заборавити да је управо тај споменик имао сличну судбину као и онај коме је намењен, зато је његова историјска улога значајна. To je споменик из 91 године, једна од првих, ако не рачунамо онај у селу Вукошићу код Шапва на имању Ђорђа Кнежевића. Тај споменик који је сада у Ундруљи 1992 је однесен у Вуковар, где се налазио до пада Славоније и Барање. Споменик је 1998, пребачен у Брчко, где је био до краја 2003. године. Тамо је више пута оштећен и једном рушен, а на крају је и законом забрањен јер је „вређао друге народе Дистрикта Брчко“. Заправо, уклоњен је на основу Закона о споменицима и симболима, према коме на јавним површинама не могу остати симболи и споменици за које не постоји сагласност сва три народа који живе у БиХ. Он је тада пребачен у село Ундруља код Вишеграда и ту је и данас, какав такав ипак представља један симбол борбе, и симбол страдања какав је и сам ђенерал Михаиловић, зато тај споменик од свих треба да има посебно поштовање. Овај у Београду није нешто естетски, али шта је ту је.
напред хтедох написати цвеће, а не свеће (за споменик у Билећи)
До "Великог" споменика у центру Београда скоро а и даље неће доћи.
То би за граџанисте Београда било шок и "увреда" за њихову "антифашистичку борбу" нико није спреман на такав корак.
Замисли испред Војне Академије споменик Дражи, па на тргу, па називи Булевара, па Музеј, па називи институција...
Ово у Брегалничкој је огроооман помак..
Споменик у Ивањици је сјајан,композицијски и стилски.Амбијент је наружен,и постамент је морао бити другачији,али сам споменик је добар.
Рад је покојног Бранка Тијанића,из Шљивовице,гледао сам споменик у настајању тада,велики труд је ту уложен.Погледајте бисту Ђујића коју је он радио,одлична је.
Ундруља и Билећа,јако лоше по мени.
Велика је хиперпродукције вајара и "мајстора",а заправо све је мање квалитета.
(17-10-2023, 12:10 PM)ексрежисер Пише: [ -> ]Споменик у Ивањици је сјајан,композицијски и стилски.Амбијент је наружен,и постамент је морао бити другачији,али сам споменик је добар.
Рад је покојног Бранка Тијанића,из Шљивовице,гледао сам споменик у настајању тада,велики труд је ту уложен.Погледајте бисту Ђујића коју је он радио,одлична је.
Ундруља и Билећа,јако лоше по мени.
Велика је хиперпродукције вајара и "мајстора",а заправо све је мање квалитета.
Сагласан од речи до речи.
Дражу треба приказивати обријаног и у уредној предратној официрској униформи на споменицима и портретима.Да народ стекне осјећај да је то био легалан српски официр као што су и Степановић и Мишић - о којима народ већ тако мисли.Да је човјек био у континуитету са нашом војном традицијом а не "воћа покрета"
То што Дражу стално приказују у ратном издању је највећа грешка.
Кад смо се већ дотакли ове теме, мени највише смета када Дражу, било на споменицима, мајицама или нечем трећем, представљају по његовом лику из 1946. године. Мени лично, тај његов лик је много тужан, види се да је измучен и малтретиран на ко зна које све начине. То се види на свакој његовој фотографији из тог периода.
Онај његов најпознатији портрет, са Равне Горе из јесени 1943, је можда и његова најлепша фотографија из рата (уз фотографију са Ћировићима у Планиници).
Пре 20 година сам рекао да ако неко буде подигао споменик Дражи у Београду, то ће бити социјалисти. Сви се смејали. Ето....
(17-10-2023, 08:30 PM)Бенито Пише: [ -> ]Пре 20 година сам рекао да ако неко буде подигао споменик Дражи у Београду, то ће бити социјалисти. Сви се смејали. Ето....
Можда је тај Игор Брауновић Самарџићев човек који се легализовао у левичарски део владајуће структуре, и који је то издејствовао у нашу корист.
