23-04-2017, 05:43 PM
Већи дио Црне Горе борио се у редовима Равне Горе!
Поводом изјаве премијера Душка Марковића и његове поруке да „Црна Гора није Равна Гора“, реаговали су историчари окупљени око Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ из Берана, те поручили да историју треба знати јер како истичу, већи дио Црне Горе борио се управо у редовима Равне Горе.
„Познато је да је у Другом свјетском рату први герилац поробљене Европе Генерал Драгољуб Дража Михаиловић развио барјак слободе и борбе против фашизма управо на Равној Гори. А ево чињеница које говоре да је слободарски Равногорски покрет први напао Њемачке фашисте док тада партизана није било. Док је већи дио Црне Горе се борио у Равногорском покрету“, наводи се у реаговању које је у име историчара потписао Горан Киковић.
Идемо редом и чињеницама, каже се у саопштењу, Професор Радоје Л. Кнежевић, један од учесника у пучу 27. марта, а потом министар двора, у више наврата је писао како су 28. маја 1941. припадници Дражине, тад још малобројне војске, напали њемачку моторизовану колону код Љуљака, на путу Крагујевац – Горњи Милановац.
Драгослав Страњаковић, предратни професор историје на Београдском универзитету, поратни страдалник као равногорац и наставник на Богословији, успио је да у Паризу објави књигу „Титов покрет и режим у Југославији 1941-46.“, истичу историчари, под псеудонимом Бранко Лазић. Четнички препад на Њемце код села Љуљак за њега је кључни доказ да је Дража Михаиловић први започео оружане сукобе са Њемцима, а не припадници Титовог покрета.
Остатак реаговања преносимо у цјелости:
„Полазећи од чињеница, за напад на немачку моторизовану колону код Љуљака на дан 28. маја 1941. може се рећи сасвим поуздано само то – да је до њега уистину дошло. Недељама и недељама после тога, остаци спаљених камиона могли су се видјети у јарку крај пута… Али такође према чињеницама, то није био, уопште узев, први напад на њемачку окупаторску војну силу после капитулације Југословенске краљевске војске у априлу 1941.“ – написао је о овом ратном догађају Васа Казимировић.Још је безброј чињеница које такозвани премијер незна да зна неби говорио неистине.
Свједоци смо да је код нас последњих двадесетак година, а у свијету и много раније, објављен поприличан број текстова и публикација у којима се доказује да је Драгољуб Дража Михаиловић први који је у Србији, на цијелом југословенском простору, и чак у Европи, побо „антифашистички барјак гериле“. Тврди се да је први почео да ствара војну организацију и први почео са оружаним нападима на окупаторску војну силу.
У тим доказима доминирају три датума – 15. април, 11. и 28. мај 1941. године. Михаиловић је 15. априла донио одлуку да не положи оружје и „прогласи југословенске планине за своја упоришта“. На дан 11. маја почео је да „спроводи у дјело ту одлуку“, а 28. маја 1941. отпочео је и оружану борбу против војне силе немачког окупатора у Србији…
Значајно је споменути и да су, два дана прије одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије о подизању општенародног устанка, а пет дана прије догађаја у Белој Цркви, 2. јула 1941. први немачки војници пали у заробљеништво српских устаника. У Подгорини, у шуми Јаутини заробљено је четрнаест Њемаца. „Свучени до у гаће и кошуље – послати су у Ваљево“ – забјележио је Васа Казимировић.
У Црној Гори војвода Павле Ђуришић се 1941. године налазио на челу родољубивих снага које су ослободиле Беране од италијанског окупатора и због тога заслужуује да му влада Црне Горе у граду на Лиму коначно подигне трајно обиљежје. Деценијама Павлу Ђуришићу је неправедно приписиван епитет издајника. Дошло је вријеме да то признају власти у Црној Гори, наводи се у саопштењу. Они истичу да је Виши суд у Београду огласио прије двије године невиним комаданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића.
Тим чином су оглашени невини и сви припадници Југословенске војске у отаџбини, па и комадант Лимских четничких одреда војвода Павле Ђуришић. Подсјећамо да је он ослободио Беране 18. јула 1941.године, а и да је послије тога одржана Двадесетпрвојулска скупштина у Беранама, прва те врсте у окупираној Југославији и Европи. Данас се тај датум слави као Дан општине Беране. Зато захтијевамо од Владе Црне Горе и премијера Душка Марковића да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик, да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу у Беранама и Горњем Заостру, селу гдје се током Другог двјетског рата налазио равногорски штаб за Црну Гору. Изградњом споменика у Беранама отклонила би се неправда која је пуних седамдесет година наношена овој неспорно значајној историјској личности.
Црна Гора мора извршити ревизију неких историјских чињеница и аргумената везаних за братоубилачки рат и равноправно третирати и партизански и РАВНОГОРСКИ покрет, јер су оба покрета били антифашистички, а то су учиниле и неке сусједне земље какав је случај у Србији.
Подсјећамо јавност да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли ‘ко неће брата за брата, тај хоће туђина за господара. Зато је и обавеза премијера умјесто што говори да Црна Гора није Равна Гора треба да мири завађене а не да продубљује подјеле и да шири подјеле међу народом.
http://www.in4s.net/veci-dio-crne-gore-b...avne-gore/
Поводом изјаве премијера Душка Марковића и његове поруке да „Црна Гора није Равна Гора“, реаговали су историчари окупљени око Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ из Берана, те поручили да историју треба знати јер како истичу, већи дио Црне Горе борио се управо у редовима Равне Горе.
„Познато је да је у Другом свјетском рату први герилац поробљене Европе Генерал Драгољуб Дража Михаиловић развио барјак слободе и борбе против фашизма управо на Равној Гори. А ево чињеница које говоре да је слободарски Равногорски покрет први напао Њемачке фашисте док тада партизана није било. Док је већи дио Црне Горе се борио у Равногорском покрету“, наводи се у реаговању које је у име историчара потписао Горан Киковић.
Идемо редом и чињеницама, каже се у саопштењу, Професор Радоје Л. Кнежевић, један од учесника у пучу 27. марта, а потом министар двора, у више наврата је писао како су 28. маја 1941. припадници Дражине, тад још малобројне војске, напали њемачку моторизовану колону код Љуљака, на путу Крагујевац – Горњи Милановац.
Драгослав Страњаковић, предратни професор историје на Београдском универзитету, поратни страдалник као равногорац и наставник на Богословији, успио је да у Паризу објави књигу „Титов покрет и режим у Југославији 1941-46.“, истичу историчари, под псеудонимом Бранко Лазић. Четнички препад на Њемце код села Љуљак за њега је кључни доказ да је Дража Михаиловић први започео оружане сукобе са Њемцима, а не припадници Титовог покрета.
Остатак реаговања преносимо у цјелости:
„Полазећи од чињеница, за напад на немачку моторизовану колону код Љуљака на дан 28. маја 1941. може се рећи сасвим поуздано само то – да је до њега уистину дошло. Недељама и недељама после тога, остаци спаљених камиона могли су се видјети у јарку крај пута… Али такође према чињеницама, то није био, уопште узев, први напад на њемачку окупаторску војну силу после капитулације Југословенске краљевске војске у априлу 1941.“ – написао је о овом ратном догађају Васа Казимировић.Још је безброј чињеница које такозвани премијер незна да зна неби говорио неистине.
Свједоци смо да је код нас последњих двадесетак година, а у свијету и много раније, објављен поприличан број текстова и публикација у којима се доказује да је Драгољуб Дража Михаиловић први који је у Србији, на цијелом југословенском простору, и чак у Европи, побо „антифашистички барјак гериле“. Тврди се да је први почео да ствара војну организацију и први почео са оружаним нападима на окупаторску војну силу.
У тим доказима доминирају три датума – 15. април, 11. и 28. мај 1941. године. Михаиловић је 15. априла донио одлуку да не положи оружје и „прогласи југословенске планине за своја упоришта“. На дан 11. маја почео је да „спроводи у дјело ту одлуку“, а 28. маја 1941. отпочео је и оружану борбу против војне силе немачког окупатора у Србији…
Значајно је споменути и да су, два дана прије одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије о подизању општенародног устанка, а пет дана прије догађаја у Белој Цркви, 2. јула 1941. први немачки војници пали у заробљеништво српских устаника. У Подгорини, у шуми Јаутини заробљено је четрнаест Њемаца. „Свучени до у гаће и кошуље – послати су у Ваљево“ – забјележио је Васа Казимировић.
У Црној Гори војвода Павле Ђуришић се 1941. године налазио на челу родољубивих снага које су ослободиле Беране од италијанског окупатора и због тога заслужуује да му влада Црне Горе у граду на Лиму коначно подигне трајно обиљежје. Деценијама Павлу Ђуришићу је неправедно приписиван епитет издајника. Дошло је вријеме да то признају власти у Црној Гори, наводи се у саопштењу. Они истичу да је Виши суд у Београду огласио прије двије године невиним комаданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића.
Тим чином су оглашени невини и сви припадници Југословенске војске у отаџбини, па и комадант Лимских четничких одреда војвода Павле Ђуришић. Подсјећамо да је он ослободио Беране 18. јула 1941.године, а и да је послије тога одржана Двадесетпрвојулска скупштина у Беранама, прва те врсте у окупираној Југославији и Европи. Данас се тај датум слави као Дан општине Беране. Зато захтијевамо од Владе Црне Горе и премијера Душка Марковића да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик, да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу у Беранама и Горњем Заостру, селу гдје се током Другог двјетског рата налазио равногорски штаб за Црну Гору. Изградњом споменика у Беранама отклонила би се неправда која је пуних седамдесет година наношена овој неспорно значајној историјској личности.
Црна Гора мора извршити ревизију неких историјских чињеница и аргумената везаних за братоубилачки рат и равноправно третирати и партизански и РАВНОГОРСКИ покрет, јер су оба покрета били антифашистички, а то су учиниле и неке сусједне земље какав је случај у Србији.
Подсјећамо јавност да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли ‘ко неће брата за брата, тај хоће туђина за господара. Зато је и обавеза премијера умјесто што говори да Црна Гора није Равна Гора треба да мири завађене а не да продубљује подјеле и да шири подјеле међу народом.
http://www.in4s.net/veci-dio-crne-gore-b...avne-gore/
![[Слика: Djurislijei_Ljoticevicu_CG1944.jpg]](https://s33.postimg.cc/9ydndl57z/Djurislijei_Ljoticevicu_CG1944.jpg)